U svojoj studiji posvećenoj Virdžiniji Vulf, Biljana Dojčinović problematizuje i analitički spaja dva složena i nikad do kraja iscrpiva skupa problema sa kojima se na prelazu vekova i milenijuma, a s pogledom u neposrednu prošlost, sadašnjost, a donekle i budućnost, suočavaju istraživači književne umetnosti: sakreativnost čitaoca, koja se od njega očekuje u čitanju književnih dela, ako ona, to jest njihovi autori žele da steknu pravo na autentično važenje spisateljske aktivnosti i njenih proizvoda; i drugo, s tim povezano pitanje, koji metodološki pristupi ili „teorije“ omogućavaju da se ide u korak s takvim zahtevom ili očekivanjem, kako bi se pisac i čitalac u delu nekako sreli, neka bude i u tami.
Iz recenzije Dragana Stojanovića
