Eseje koji su obuhvaćeni ovim prevodom Oskar Vajld objedinio je u knjigu pod lažno skromnim naslovom Namere. Struktura knjige ostvarena je sa visokom umetničkom pronicljivošću, jer se polemički naboj, prisutan u sva četiri teksta, i njihovim rasporedom dozira u pravilno talsanje: oštar, visok iznenađujući talas praćen je nižim koji je turobniji, sve kao priprema za onaj središnji talas-planinu, nakon koga poslednji, što stiže udaljen i zaobljen, svakako deluje smirujuće.
Knjiga eseja Na ivici - objavljena davne 1987 - bila je prva knjiga "Gradca" u ediciji Lađa, da bi sada, posle trideset i jedne godine, bila stota u ediciji Alef, što mi čini veliku (a rekao bih nezasluženu) čast.
Mnogo se štošta u tom dugom međuvremenu dogodilo i promenilo, "prolaženje obličja ovog sveta" ubrzalo se neuporedivo dramatičnije nego što sam - dok sam nadahnut spisima Fjodorova, Berđajeva, Genona, Špenglera, Kastorijadisa i Viriloa pisao ove eseje - mogao i sanjati. Nisam se od tada pomerio sa te ivice, sa granice shvaćene u njenom metafizičkom značenju - nije to ni bilo moguće - samo sam ivicu iz spoljašnjeg sveta, iz koga sam u ono vreme (u nemogućnosti da iskočim iz sopstvene kože) hteo bar pisanim putem da iskočim ili da iz sveta išetam hodajući po vodi - samo sam, kažem, ivicu premestio (lil je, pre, ona premestila mene) - unutra, cinik bi rekao: na mesto zločina sa koga sam svojevremno pobegao, da bih mu se na kraju vratio...
Okovan u realnom svetu, čovek čezne za izmišljenim, nevidljivim i nepojmljivim: čovek traži Veštačke rajeve. Na tom putu se kreće između padanja i uzdizanja, ushićenja i gorčine, svetlog i tamnog, užasa i blaženstva… Idući napred, vraća se unazad, tražeći Nešto nadnesen je nad ponorima donjim i ponorima gornjim. I težnja za uživanjima je oblik metafizičke potrage neraskidivo povezane sa čovekovim bićem i imaginacijom. Tema knjiga iz Biblioteke Cveće Zla njegovi su pratioci na ovom dvosmislenom i neizvesnom putu. Naslov Bodlerove knjige iskorišćen kao naslov Biblioteke to potvrđuje.
