ASTRONOMIJA

Šta jedu, kuda plove i da li im je hladno? Kakva bića nastanjuju druge planete Sunčevog sistema? Pre tri stotine godina, holandski fizičar, matematičar, astronom, inženjer i izumitelj, Kristijan Hajgens (1629–1695), jedan od pionira moderne nauke, primenio je naučni metod u pokušaju da odgonetne ima li života izvan Zemlje. Tako je nastao Kosmoteoros.

Pisan jasnim, oštroumnim jezikom, sa razmatranjima koja pružaju daleko više od osnovne teme, Kosmoteoros je poslednje delo velikana koji predstavlja vezu između srednjovekovnog znanja i novog doba.

Epoha u kojoj Hajgens stvara, između Galileja i Njutna, obeležena je novim pogledom na istraživanje prirode koje je u duhu Bejkonovog programa zasnovano na eksperimentu i suprotstavljeno vladajućim religioznim dogmama. Zagovornici nove nauke progonjeni su, zatočeni ili ekskomunicirani, brojne knjige su zabranjene, ali uprkos tome, sve veći broj mislilaca prihvata novi pristup izučavanju prirode. Hajgens je jedan od najplodotvornijih među njima.

Kosmoteoros je Hajgensov prodor u oblast koju danas znamo kao astrobiologija. Moderni čitalac će se osećati više kao u delu naučne fantastike, a manje nauke, ali će u knjizi naći pregršt uzbudljivih logičkih igara kojima Hajgens pokušava da dokuči nepoznato. Kosmoteoros je i autentično svedočanstvo o jednoj dramatičnoj epohi u razvoju ljudske misli i zagonetnim putevima kroz koje je prošla.

Prvo izdanje Kosmoteorosa na srpskom jeziku, u prevodu dr Aleksandra Bogojevića, opremljeno je detaljnim komentarima i dopunjeno nizom eseja više autora o Hajgensu, njegovom dobu i uticaju nauke na društvo.

Kosmoteoros je prva knjiga u seriji izdanja od značaja za kulturu nauke, koju u javno-privatnom partnerstvu objavljuju Heliks i Institut za fiziku u Beogradu, prvi institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

Radovi francuskog matematičara, fizičara i astronoma Pjer-Simona Laplasa znatno su doprineli razvoju matematike, fizike, astronomije i statistike. Sažeo je i proširio radove svojih prethodnika. Njegovo ime nose integralna transformacija koju je utemeljio, jedan diferencijalni operator koji se pojavljuje kako u klasičnoj, tako i u savremenoj fizici i diferencijalna jednačina povezana sa njime. Preformulisao je i razvio hipotezu porekla Sunčevog sistema i bio je jedan od prvih naučnika koji je najavio postojanje crnih rupa i naslutio pojavu gravitacionog kolapsa. Sebi je postavio zadatak da napiše delo koje će: ”ponuditi celokupno rešenje velikog mehaničkog problema koji predstavlja Sunčev sistem i koje će dovesti teoriju u skoro potpuno poklapanje s posmatranjima tako da empirijskim jednačinama više neće biti mesta u astronomskim tabelama”. Takva je njegova “Nebeska mehanika”, ali je onda poželeo i da napiše delo u kojem će svi ovi rezultati biti približeni široj čitalačkoj publici. Rezultat je knjiga “Izlaganje sistema sveta” u kojoj nema ni matematičkih formula ni crteža, sva matematika je objašnjena rečima a svi osnovni pojmovi iz fizike potrebni za razumevanje izlaganja su objašnjeni na licu mesta. Polazeći od opisa svemira kakvog ga vidimo, on iznosi argumente za heliocentrični sistem, objašnjava zakon opšte gravitacije i pokazuje kako se pomoću njega mogu objasniti sve činjenice prikupljene astronomskim posmatranjima. Knjiga sadrži kratak pregled istorije astronomije. Delo se može smatrati pravim spomenikom distignućima ljudskoga uma.


Pjer-Simon, Markiz de Laplas (franc. Pierre-Simon, Marquis de Laplace; Normandija, 23. mart 1749 — Pariz, 5. mart 1827) bio je francuski matematičar i astronom koji je postavio završni kamen matematičke astronomije sumirajući i proširujući radove svojih prethodnika u delu od pet tomova Mécanique Céleste (Nebeska mehanika) (1799—1825). Ovo remek-delo prevelo je geometrijske studije sa mehanike, koju je koristio Isak Njutn, na studije zasnovane na računu, poznate kao fizička mehanika. On je takođe otkrio Laplasovu jednačinu. Iako je Laplasova transformacija dobila ime u njegovu čast, jer je ovu transformaciju koristio u svom radu o teoriji verovatnoće, transformaciju je zapravo otkrio Leonard Ojler, plodan švajcarski matematičar iz osamnaestog veka. Laplasova transformacija pojavljuje se u svim granama matematičke fizike – koja je bila glavno polje njegovih istraživanja. Laplasova diferencijalna oznaka, koja se često primenjuje u primenjenoj matematici, takođe je nazvana po njemu. Asteroid 4628 Laplas je dobio ime u njegovu čast. Laplas je postao grof Prvog francuskog carstva 1806. godine, a titulu markiza je dobio 1817, posle povratka dinastije Burbon. U prvom srpskom naučno fantastičnom romanu Jedna ugašena zvezda koji je 1902. napisao Lazar Кomarčić, duh naučnika Laplasa je vodič i učitelj glavnome liku kroz svemir.

Ova knjiga namenjena je svima koji su nekada u životu pogledali ka noćnom nebu i zapitali se šta stoji iza svega toga. Namenjena je onima koji gutaju informacije o asteroidima koji nam se približavaju, tajanstvenim crnim rupama ili otkrićima planeta izvan Sunčevog sistema. Onima koji imaju teleskop u dvorištu i onima koji su spremni da čekaju u redu ispred opservatorije, kako bi videli Mars koji se jednom u 60.000 godina toliko približi Zemlji. Namenjena je onima koje zanima kako je vasiona nastala, makar isto onoliko ko će pobediti u sledećem serijalu Idola.