ASTRONOMIJA

Aleksandar Fridman (1888–1925), ruski matematičar i kosmolog, postavio je, prvi, i jedini, put u istoriji kosmologije, teoriju širenja vasione tako što je na temelju opšte teorije relativiteta ponudio nestacionirano rešenje kosmološkog problema. A po toj teoriji, vasiona je prosečno homogena i izotropna, sa srednjom je gustinom materije, gde relativne brzine kretanja dvaju kosmičkih objekata rastu srazmerno njihovom međusobnom rastojanju. Fridmanova teorija osnova je celokupne savremene kosmologije, jer je pokazala elementarno izvođenje zakona širenja vasione, njenu strukturu i metriku, gustinu njene materije, zakriv¬ljenost prostor-vremena, supersvetlosnu brzinu kretanja, tačnu formula i fizičku interpretaciju crvenog pomaka, a takođe i električni naboj u vasioni i njenu masu.

Radovi francuskog matematičara, fizičara i astronoma Pjer-Simona Laplasa znatno su doprineli razvoju matematike, fizike, astronomije i statistike. Sažeo je i proširio radove svojih prethodnika. Njegovo ime nose integralna transformacija koju je utemeljio, jedan diferencijalni operator koji se pojavljuje kako u klasičnoj, tako i u savremenoj fizici i diferencijalna jednačina povezana sa njime. Preformulisao je i razvio hipotezu porekla Sunčevog sistema i bio je jedan od prvih naučnika koji je najavio postojanje crnih rupa i naslutio pojavu gravitacionog kolapsa. Sebi je postavio zadatak da napiše delo koje će: ”ponuditi celokupno rešenje velikog mehaničkog problema koji predstavlja Sunčev sistem i koje će dovesti teoriju u skoro potpuno poklapanje s posmatranjima tako da empirijskim jednačinama više neće biti mesta u astronomskim tabelama”. Takva je njegova “Nebeska mehanika”, ali je onda poželeo i da napiše delo u kojem će svi ovi rezultati biti približeni široj čitalačkoj publici. Rezultat je knjiga “Izlaganje sistema sveta” u kojoj nema ni matematičkih formula ni crteža, sva matematika je objašnjena rečima a svi osnovni pojmovi iz fizike potrebni za razumevanje izlaganja su objašnjeni na licu mesta. Polazeći od opisa svemira kakvog ga vidimo, on iznosi argumente za heliocentrični sistem, objašnjava zakon opšte gravitacije i pokazuje kako se pomoću njega mogu objasniti sve činjenice prikupljene astronomskim posmatranjima. Knjiga sadrži kratak pregled istorije astronomije. Delo se može smatrati pravim spomenikom distignućima ljudskoga uma.


Pjer-Simon, Markiz de Laplas (franc. Pierre-Simon, Marquis de Laplace; Normandija, 23. mart 1749 — Pariz, 5. mart 1827) bio je francuski matematičar i astronom koji je postavio završni kamen matematičke astronomije sumirajući i proširujući radove svojih prethodnika u delu od pet tomova Mécanique Céleste (Nebeska mehanika) (1799—1825). Ovo remek-delo prevelo je geometrijske studije sa mehanike, koju je koristio Isak Njutn, na studije zasnovane na računu, poznate kao fizička mehanika. On je takođe otkrio Laplasovu jednačinu. Iako je Laplasova transformacija dobila ime u njegovu čast, jer je ovu transformaciju koristio u svom radu o teoriji verovatnoće, transformaciju je zapravo otkrio Leonard Ojler, plodan švajcarski matematičar iz osamnaestog veka. Laplasova transformacija pojavljuje se u svim granama matematičke fizike – koja je bila glavno polje njegovih istraživanja. Laplasova diferencijalna oznaka, koja se često primenjuje u primenjenoj matematici, takođe je nazvana po njemu. Asteroid 4628 Laplas je dobio ime u njegovu čast. Laplas je postao grof Prvog francuskog carstva 1806. godine, a titulu markiza je dobio 1817, posle povratka dinastije Burbon. U prvom srpskom naučno fantastičnom romanu Jedna ugašena zvezda koji je 1902. napisao Lazar Кomarčić, duh naučnika Laplasa je vodič i učitelj glavnome liku kroz svemir.

Ova knjiga namenjena je svima koji su nekada u životu pogledali ka noćnom nebu i zapitali se šta stoji iza svega toga. Namenjena je onima koji gutaju informacije o asteroidima koji nam se približavaju, tajanstvenim crnim rupama ili otkrićima planeta izvan Sunčevog sistema. Onima koji imaju teleskop u dvorištu i onima koji su spremni da čekaju u redu ispred opservatorije, kako bi videli Mars koji se jednom u 60.000 godina toliko približi Zemlji. Namenjena je onima koje zanima kako je vasiona nastala, makar isto onoliko ko će pobediti u sledećem serijalu Idola.

Kratka povest vremena predstavlja jedno od najznačajnijih dela iz oblasti popularne nauke. Ova izuzetna knjiga vodi nas na uzbudljivo putovanje kroz crne rupe, dalekim galaksijama i paralelnim dimenzijama i obogaćena je Hokingovim razmišljanjima i zabeleškama o napretku u nauci u prethodnih nekoliko decenija, koje u velikoj meri potvrđuju njegove naučne pretpostavke. Zbog ovoga ali i mnogo čega drugog, jasno je zbog č