BIOGRAFIJE, MEMOARI, DNEVNICI, PISMA

Prvo izdanje pisama kubanskog revolucionara Če Gevare
Če nije bio samo intelektualac, on je bio najkompletnije ljudsko biće našeg vremena
Žan-Pol Sartr

Ernesto Če Gevara je mnogo putovao, a o svim tim putovanjima pisao je i u pismima. Pisma su sakupljena u jednoj knjizi i širokog su raspona: od pisama roditeljima tokom putovanja motociklom do opsežnog pisma Fidelu Kastru nakon uspeha Kubanske revolucije početkom 1959. godine. Tematski raspon ide i dalje: od duboko ličnih do intenzivno političkih.
Sva ta pisma nam otkrivaju nekoga ko je ne samo razmišljao o svemu što je susreo, već i nekoga kome je proces društvene transformacije bio stalni pratilac od mladosti, pa do pred samu smrt. Ovakav vid literarnog svedočanstva nam oslikava Čea kao sina, prijatelja, ljubavnika, gerilskog borca, političkog vođu, filozofa i pesnika. Mnogi intelektualci i ugledne ličnosti iz sveta politike i kulture markiraju Če Gevaru kao važnu figuru, naročito danas. Danas, kada su moralne i etičke vrednosti olako shvatane, borba kubanskog revolucionara ima još veću dimenziju (Rigoberta Menču).

Azar Nafisi je iransko-američka književnica i profesor engleske književnosti, dobitnica nekoliko značajnih književnih nagrada i drugih priznanja. Široj javnosti je postala poznata 2003. godine, po objavljivanju romana Čitati Lolitu u Teheranu.
Čitati Lolitu u Teheranu je autobiografska priča o neustrašivoj učiteljici koja tajno okuplja sedam učenica i sa njima čita zabranjene klasike u Iranu, tokom revolucije. Učenice, kojima je ona nekada predavala englesku književnost, pripadale su različitim društvenim i kulturnim slojevima (konzervativnim, religijskim, sekularnim, progresivnim), a neke od njih su bile i u pritvoru.
Islamski moralni odredi su vršili proizvoljne racije, fundamentalisti su zauzimali univerzitete, slepi cenzor je gušio svaki oblik umetničkog izražavanja. U suprotnosti sa atmosferom političke opresije, nalazila se neobična skupina mladih žena čije se priče prepliću sa sudbinama junaka književnih dela o kojima su diskutovale: Gordost i predrasuda, Vašington Skver, Dejzi Miler, Lolita. Roman je preveden na više od 32 svetska jezika, a poslužio je i kao inspiracija za istoimeni film iz 2024. godine.

U ovoj dubokoj i inspirativnoj knjizi, Viktor Frankl istražuje temeljnu ljudsku potragu za smislom, čak i u najtežim okolnostima. Kroz lična iskustva iz logora smrti, Frankl otkriva kako je pronašao svrhu usred beznađa. Njegov pristup, poznat kao logoterapija, naglašava važnost lične odgovornosti i sposobnosti da pronađemo smisao čak i u patnji.
Ova knjiga nije samo refleksija o preživljavanju, već i vodič za svakoga ko se suočava s teškoćama u životu. Frankl nas podstiče da prepoznamo svoje unutrašnje vrednosti i smisao, pružajući nam alate da izdržimo i razvijamo se kroz najteže izazove.
U svetu koji često deluje beznadežno, Patnja zbog života lišenog smisla je poziv na buđenje: poziv da preispitamo svoje živote i pronađemo snagu u svakom trenutku.

Pred vama se nalazi posebno izdanje poznate knjige memoarske proze Viktora Frankla Čovekova potraga za smislom – izdanje za mlade. Ovo izdanje obuhvata hronologiju autorovog života, rečnik pojmova, kao i predgovor Džona Bojna, autora romana Dečak u prugastoj pidžami. Franklovo iskustvo u logoru tokom perioda Holokausta, neobičan je primer potrage za smislom kroz patnju, stradanje i traumatična iskustva. Poput Dnevnika Ane Frank Franklov klasik psihologije pruža univerzalne lekcije o načinu prevazilaženja teškoća i pronalasku svrhe života, daje nezaboravne poruke utehe i vođstva.

S lakoćom izlažem, ali mi nije lako da pišem-pisanje od mene zahteva velike žrtve. Mnogo sam nedelja, po lepom vremenu, proveo sedeći za pisaćim stolom doterujući rukopise, iako bih vrlo rado umesto toga išao na planinarenje. I moja žena je morala da se žrtvuje. Možda se Eli i više od mene žrtvovala da bi moje životno delo stalo na noge – bilo je tu puno odricanja. Ona me dopunjuje, ne samo kvantitativno nego i kvalitativno, ono što ja radim glavom ona radi srcem ili, kako je to profesor Jakob Nidlman jednom lepo formulisao govoreći o tome kako uvek ide sa mnom kad putujem da bih držao predavanja: ona je toplota koja prati svetlost.

Krajem 1951. godine Ernesto Gevara de la Serna, argentinski mladić koji će jednoga dana postati Če Gevara, ali je u tom trenutku još uvek samo student medicine, zajedno s prijateljem, biohemičarom Albertom Granadom, hrabro će se, na poluraspadnutom motoru od milošte zvanom Moćnica, upustiti u nezamislivu avanturu: obilazak Latinske Amerike. Mladalački pustolovno i nepromišljeno, oni polaze na put da otkriju dušu susednih zemalja za koje već slute da u njima kuca isto i jedinstveno srce Latinske Amerike. U tom ih nastojanju neće pokolebati čak ni gubitak Moćnice za koju se ovakav poduhvat pokazao kao preveliki napor.

Iz beležaka koje je usput vodio upoznajemo jednog drugog Čea, mladog i željnog da upozna svet, i pratimo kako se u njemu budi društvena svest i kako se, posmatrajući kontinent u svoj njegovoj surovoj lepoti, i sve nepravde i patnje ljudi koji na njemu žive, formiraju osnovne crte ličnosti budućeg slavnog revolucionara; kako se mladi pustolov postepeno pretvara u čoveka rešenog da promeni svet.

Ovaj priručnik o metodama gerilskog ratovanja i podizanju revolucije napisao je Ernesto Če Gevara, kao nezavršenu verziju, kako je sâm izjavio, nameravajući da ga proširi i nadopuni nakon što njegov tekst pročita i ispravi njegov saborac Kamilo Sijenfuegos. Pišući ovaj priručnik, Če Gevara se oslanjao na vlastito iskustvo stečeno u borbama na Kubi, gde je odigrao jednu od ključnih uloga u gerilskom ratu koji se završio pobedom revolucionara 1959. godine.

Priručnik se sastoji od četiri poglavlja: Opšti principi gerilskog ratovanja, Gerilska grupa, Organizacija gerilskog fronta i Dodaci.

Amblematski tekst Čeovih poznatih spisa, koji je postao jedna od njegovih najpoznatijih knjiga. Koristeći formu hronike u sopstvenom specifičnom stilu, Če nam u njoj pripoveda odlomke i epizode iz kubanske borbe za oslobođenje. Prvo izdanje revidirao je i uredio sâm Če, ali je knjiga objavljena u mnogim delovima i zemljama sveta, kao ključno štivo za upoznavanje i razumevanje istorije Kubanske revolucije.

Ovo je poslednji dnevnik Če Gevare, sastavljen iz beležnica njegovog dnevnika otkrivenih kada ga je uhvatila i pogubila bolivijska vojska u oktobru 1967.

Sama priča o ovom dnevniku je političko-književna saga. Otkriven u Čeovom rancu, kada je zarobljen u planinama u Boliviji, zaplenjen je od strane bolivijske vojske koja je primerke uputila dalje u Vašington. CIA je potom objavila lažnu verziju dnevnika koja je korišćena za opravdanje masovnih hapšenja političkih aktivista u Boliviji i Latinskoj Ameriici i diskreditaciju Čea i Kubanske revolucije. To je podstaklo Fidela Kastra da napiše „Neophodan uvod“ koji je razotkrio laži u izdanju CIE.