BIOGRAFIJE, MEMOARI, DNEVNICI, PISMA

Knjiga Gombrovič. Ja, genije Klementine Suhanov, dvotomna, obimna biografija Vitolda Gombroviča, počinje mnogo pre piščevog rođenja, 1904. godine, i završava se njegovom smrću. To putovanje puno je zagonetki i upitnika, putovanje iz kojeg će goluždravi vlastelinski sin izrasti u snažnog individualca, samouverenog stvaraoca koji tvori novi jezik, filozofa i, naposletku, umornog čoveka koji nije dočekao lovorike koje je zaslužio. To je i putovanje kroz poljske komplekse, kroz književnost, istoriju, tradiciju, etiku. Ova biografija je izuzetna jer se u njoj ne odražava samo Vitold Gombrovič nego se odražava i kompletna Evropa, tj. fermentovanje njene kulture u 20. veku, u pozadini komplikovanih istorijskih događaja.

Katalin Kariko je mađarska biohemičarka čiji je naučni rad doprineo pronalasku vakcine protiv kovida 19. Kariko je odrasla u Kusujsalašu u kući od ćerpiča u kojoj nije bilo tekuće vode, a njena porodica se hranila povrćem iz bašte. Kariko je, kako piše, svuda oko sebe videla čuda prirode, rešena da postane naučnica. Ta odlučnost ju je dovela u SAD, gde je sa mužem i kćerkom stigla kao postdoktorand, sa 1.200 dolara ušivenih u plišanog medu i snom da napravi prodor u medicini. Bez obzira na izuzetna akademska postignuća, ostvarenje američkog sna za nju nije bilo bajkovito. Skoro sve je žrtvovala za nauku, a prepreke s kojima se suočavala dodatno su je motivisale. Oslonac je nalazila u porodici, o kojoj piše iskreno i nežno jer su jedni drugima bili podrška i u trenucima nesuglasica.

Plašim se da je smisao života otimanje života samom sebi Setio sam se jedne stvari koju sam naučio od starih: navedi ih da govore o onome što stvarno znaju i shvatićeš šta misle o svetu [...] Postoje dve-tri stvari koje poznajem i koje neprestano volim. Jedna od njih su knjige. Jednog dana mi je pala na pamet ova zamisao: ako bih samo seo da govorim o njima, uzimajući ih jednu po jednu, samo one lepe, ne prekidajući ni na trenutak – iz toga bi, pre svega, proisteklo izvesno poimanje sveta. S velikim izgledima da bude moje.   

O nastanku kuće na kosančićevom vencu postoje samo pretpostavke: nagađa se njena prvobitna namena, izgublјeno je ime graditelјa, nestale su generacije stanara.

U vreme kada izlazi ova knjiga bliži se možda stoti rođendan zdanja koji niko neće označiti niti proslaviti. Kuću sa izgublјenom krštenicom počeli su pre pola veka da nastanjuju slikari. Oni su, svako na svoj način i onoliko koliko je njima pojedinačne slave zapalo, anonimnost kuće obeležavali ličnim znacima prepoznavanja.

Kuća „bez porekla“ postala je dom za one kojima bi takvo neprepoznavanje i zaboravLjanje poništilo ono do čega im je najviše stalo. To je Beograd koji je nestao, Beograd koji neće da postoji, da traje onako kako traju, neprekinuto, veliki i srećniji gradovi sveta. Ali onako kako i posle najvećih rušenja ostaje ponešto da se na ostacima iznova gradi, tako će, valjda, ova mala knjiga da posluži bar kao vidikovac.

Ikone pop kulture od početka XX veka do danas inspirišu generacije stvaralaca i daju im duhovnu snagu za bolјe kreacije. U ovom rečniku sabrani su umetnici iz različitih delova sveta, premda ih najviše ima sa anglosaksonskog područja. Američka pop kultura, zahvalјujući Holivudu, s jedne strane, i moćnim medijima, s druge strane, napravila je mit od mnogih zvezda i njihovih stvaralaca. Od Merlin Monro preko Džejmsa Dina do Breda Pita, holivudski glumci su postajali mitske ličnosti, a njihovi likovi prave-pravcate ikone. Popularna kultura stvorila je nekoliko značajnih imena i na našim prostorima, kakvi su Emir Kusturica, Goran Bregović i Zdravko Čolić. Uzbudlјive biografije slavnih ličnosti mogu istovremeno i da pouče i da zabave. Autor se potrudio da pronađe i poneku skrivenu tajnu iz njihovih originalnih života.

Šopenova pisma, pisana tokom čitavog njegovog života, još jedna su potvrda kako su zapravo neulepšani životi velikana zapravo bili. Ono što kasnije dobije oreol mitskog, u svakodnevnom životu koji se u životu velikih lјudi zove trenutak sadašnji, uglavnom je ispunjeno običnim lјudskim osećanjima na granici cinizma i surevnjivosti. Dvadeset godina u Polјskoj, sedamnaest u Parizu. Nije iznenađenje što ovde nisam ništa posebno, naročito pošto ne znam njihov engleski jezik. Oni ne toroču dok sviram i svuda lepo govore o mojoj muzici. Ali to ne važi za moje „patulјke kolege“ koje su oni ovde navikli da prikazuju. Radi se o tome da me oni smatraju nekim amaterom koji će uskoro posati grand seigneur zbog toga što nosim čiste cipele i ne delim im posetnice na kojima piše da dajem časove, sviram na večernjim za­bavama, itd. Šopen, 255. Pismo. Tako da sam ovde srećan koliko sebi uopšte smem da dozvolim. O muzičkim te­mama ovde nema ni govora. Nemam nimalo motivacije, izgledam kao magarac na maskardi, ili kao violinska žica E zalutala na violi. Zabezeknut sam, obmanjen, iskočio sam iz zgloba potpuno. Šopen, 259. pismo Ti si moje staro čembalo na kojem su vreme i događaji svirali svoj sumorni tre­molo. Da, dva stara čembala. Mada ćeš se ti protiviti da budeš u takvom društvu. Ovo govorim bez omalovažavanja njihove lepote i virtuoznosti. Najgore od svega je što nas je napravio najveštiji majstor, neki Stradivari sui generis, koga nema više među živima da nas popravi. U trapavim rukama ne proizvodimo nove tonove, a u žudnji za virtuozom u sebi gušimo sve ono što niko od nas ne može da izvuče. Što se mene tiče, jedva dišem... Šopen, 260. Pismo. Kaži Laraku za stan. I da ću mu pisati. I poslati mu novac, ili lično doći. Kad bih samo znao da ću u Parizu preko zime imati šta da jedem. Šopen, 262. Pismo. Kada bih bio zdrav, sa dva časa dnevno bih imao dovolјno da ugodno živim do smrti. Ali, slab sam. Za tri ili četiri meseca ću pojesti sve što imam. Ukoliko budeš našao neki stan, ne iznajmlјuj ga bez pismenog ugovora i pre nego što otkažeš stari. Šopen, 267. pismo

Reč je o jednoj od dve knjige Ptifoovih razgovora sa Pratom. Prva, čiji bi prevod na srpski glasio S druge strane Korta, posvećena je Pratovom delu, dok je Želja da se bude beskoristan posvećna nesvakidašnjem životu ovog neobičnog genija.

U luksuznom Glasnikovom izdanju, ilustrovanom fotografijama iz Pratove privatne kolekcije i Pratovim crtežima, čitalac ima priliku da prati ispovest Italijana iz Riminija u čijim venama teče engleska, francuska, jevrejska, španska i turska krv, a koji je sa trinaest godina, u Etiopiji, postao vojnik Musolinijeve armije. Sa šesnaest godina se, u ratnoj Veneciji, družio sa vojnicima međusobno suprotstavljenih armija, sam često menjajući uniforme, a sa dvadeset i dve se ukrcao na brod koji je plovio u Buenos Ajres. U potrazi za avanturama obišao je ceo svet, naučio sedam jezika, a stigao je da nacrta blizu sedam hiljada tabli stripa; sakupio je trideset hiljada knjiga i upoznao kabalu i vudu, a nakon dugogodišnjeg istraživanja onostranog zaključio je: „Moj život je počeo još pre nego što sam došao na svet, a pretpostavljam da će se nastaviti i kada mene više ne bude“.

Ukratko, životna priča strip-crtača dostojna sudbine slavnog junaka njegovog stripa.

Onaj ko traži, ne nalazi, ali onaj ko ne traži, naći će. Prvi put kod nas imamo sve što je, do poslednjeg fragmenta, u svom kratkom životu, u kreativnoj prozi napisao Franc Kafka, jedan od gorostasa svetske književnosti. U ovoj kolekciji je i zbirka svih njegovih crteža, među kojima su i novootkriveni. Najzad, kolekciji je priložen i jedini autentičan razgovor s piscem, kao i sabrani zapisi Valtera Benjamina o Kafki, koji su od njihovog nastanka do danas ostali najpodsticajniji uvidi u nerešivu i bolnu zagonetku o moćnom i univerzalnom smislu koji je praški književnik utkao, kao malo ko drugi, u svoje nezaboravno delo. Čitajući Kafku, nećete pogrešiti ako ništa ne zanemarite. - Valter Benjamin

Jurij Gagarin je bio ambiciozna i takmičarski nastrojena osoba, svesna da je najveće postignuće njegovog života zasnovano na naporima drugih lјudi kojima nije bilo dozvolјeno čak ni svoja imena da razotkriju, da ne pričamo o slavi. Gagarin je bio spokojni dečak sa sela, ozbilјan inženjer, tehničar koji je znao da misli svojom glavom, kao i odani pripadnik konzervativnog društva koji se na kraju pobunio protiv sistema. Bio je plah, povremeno nepromišlјen, ali krajnje disciplinovan kada je nešto radio i odgovoran prema drugima, često rizikujući svoj život zbog toga. Nije se mnogo razumeo u politiku, mada je za diplomatiju imao izuzetnog dara, kako kod kuće tako i u inostranstvu. Bio je prelјubnik koji nikada nije izdao svoju ženu i porodicu. Svi ti kontradiktorni elementi prepliću se u priramidi njegovog života i ispisuju priču o jednom u suštini pristojnom i hrabrom čoveku koji je dao svoj najbolјi deo u izuzetnim okolnostima. Bio je heroj u najbolјem i najčasnijem smislu te reči. - Džejmi Doran i Pirs Bizoni

Knjiga Džonatana Kota jedan je od najupečatlјivijih i najemotivnijih portreta o paru koji je menjao svet. Dani koje ću pamtiti jedinstven je i dragocen dodatak kanonu knjiga o Bitlsima i nudi novi pogled na Lenona i Ono kao pojedince, umetnike i lјubavnike. Takođe, predstavlјa memoare nadarenog muzičkog novinara o seizmičkim vremenima u muzici, politici i kulturi. Kot je jedan od retkih koji razume koliko je Joko Ono uticala na Lenona. U ovom bogatom prikazu njihove veze, autor daje priču satkanu od brojnih intervjua s poznatim parom. Iako je većina njih, doduše u skraćenom obliku, objavlјivana u časopisu Rolling Stone, njihove integralne verzije, koje se nalaze u ovoj knjizi, uglavnom nisu objavlјivane i uz fotografije iz privatne arhive predstavlјaju potpuno nov materijal.

I, kako to već biva u razdoblјima propadanja, umesto napora presabiranja zavladala je lakomislenost pod geslom udri brigu na veselјe. Prestonica nam se diči bogatom „turističkom ponudom“, noćnim provodima, splavovima i uslužnim devojkama-pratilјama bogatih poslovnih gostiju. Iz raznih krajeva propale države mladež hrli u Beograd na zabavu. Tamo, gde žive, vladaju stroža pravila, tamo se vodi borba za opstanak, nema šale, nema roštilјijada i kupusijada, ni trubačkih orkestara koji predvode povorke veselih ožalošćenika. Naša jedina nada, jedina uteha, zove se „Evropa“ o čijoj zelenoj travi sanjare iznemogli magarci.


Pritešnjeni na tvrdom tlu stvarnosti, tešimo se iluzijama. Kako bi bilo lepo, i dobro, da negde u svetu imamo iskrenog prijatelјa i moćnog pokrovitelјa! Ulogu branilaca slovenskih pravoslavaca je, od Sanstefanskog ugovora vodila, sa nejednakom srećom, Rusija; podršku, koju nam je dao Nikolaj II, zaštitnica je preskupo platila. Sa Francuskom je išlo i ovako i onako. Sve do devedesetih godina prošlog veka polagali smo detinjastu nadu u Ameriku. Smenjivale su se samoobmane, a istina je stajala po strani, čekajući priliku da kaže ono malo što ima.

Raspusni život koji sam vodio, moja neprestana zaokupljenost suprotnim polom, noći koje sam provodio sa svojim intelektualnim prijateljima, pozorišta, predstave, ukusni ručkovi i večere i, što je najgore od svega, moja strasna opčinjenost ovim stvarima, nisu mi dozvoljavali da se koncentrišem na rad. Pripremao sam koncerte koristeći veliki repertoar koji sam akumulirao tokom godina, ali bez potrebe da sviram bolje, ne gledajući u tekst, oslanjajući se potpuno na svoje dobro pamćenje i vešto stečeno znanje o tome kako da upotrebim neke biseve da bih u publici izazvao određeni stepen oduševljenja. Ukratko, nisam mogao da se pohvalim ni jednim jedinim delom koje sam svirao potpuno verno i bez nekog tehničkog nedostatka. Čitaocu koji bi mogao da se užasne od ovakvog priznanja dugujem nekoliko reči objašnjenja. Moj istinski veliki talenat za muziku i naročit dar za klavir ostali su netaknuti. Uz sve strašne mane koje sam upravo spomenuo, nikada nisam odsvirao nijedno delo bez dubokog osećanja i duboke ljubavi prema njemu, a kada sam bio nadahnut (a to je veliki dar nebesa), ovo osećanje i ljubav stizali su i do publike. Vrlo često, savršenstvo u svakom detalju, do kojeg se dolazilo mnogim časovima ozbiljnog rada, ostavljalo je publiku hladnom zato što je nedostajala ona prava suština značenja muzike

Biografija otpadnika koji je umalo preokrenuo versku sudbinu Zapada
Delo Lisjena Žerfanjona, istoričara i erudite dragocenog pripovedačkog dara, svojevrsna je rehabilitacija otpadnika koji je umalo preokrenuo versku sudbinu Zapada.
Knjiga o čoveku i vremenu u kome se formirao Novi svet, kada je nova religija – hrišćanska – stvarala sebi put, rušeći i ono što je kasnije unela u svoja načela, verovanja i način života. Julijan Apostata je temeljna ličnost i simbol velikih previranja, sukoba i preloma u tim istorijskim vremenima.
Dodatak srpsk

Malo je pesnika kakav je bio Antonen Arto, utemelјitelј takozvanog okrutnog pozorišta. Štaviše, on je jedinstven. Razočaran Evropom, bežeći na kraj sveta, našao se u narodu meksičkih Indijanaca u planinskoj zabiti, među Taraumarama, koji obožavaju sunce i upražnjavaju čuveni obred sa pejotlom, halucinantnom drogom iz kaktusa.Ovo su Artoovi autentični otkrivalački zapisi o ritualima Taraumara, o njihovom životu i opstanku. „Zemlјa Taraumara“, piše Arto, „obiluje znakovima, formama, prirodnim skulpturama, koje ne izgledaju kao da su nastale slučajno, nego kao da su bogovi, čiji se tragovi ovde sreću na svakom koraku, hteli da nagoveste svoju silu u tim neobičnim belezima.“ Ova knjiga nam dočarava drukčije i dalekosežnije mogućnosti etnologije i folkloristike, a iz kojih nije isklјučena poezija, pa čak ni svojevrsna književna dramatika.

Životi slavnih stvaralaca – a naročito je to slučaj sa Petrom Iljičem Čajkovskim – retko su popločani slavnim i svetlucavim godinama. Najveći ruski kompozitor nije samo osporavan u svojoj okolini praktično od početka svoje stvaralačke karijere, već je najveća osporavanja doživeo od sebe sama. Ovo su samo neki delovi jedinstvene knjige koju držite u rukama.

„Ako sudbina bude htela da budem slavan, to će doći samo od sebe, iako je malo verovatno da ću to doživeti. Kada pomislite na to da tokom mojih mnogih poseta inostranstvu nisam posećivao uticajne ljude, slao im svoje kompozicije, da nisam radio na tome da u drugim zemljama postanem poznat, moramo biti zadovoljni svakim uspehom koje neka moja kompozicija ostvari.
„Mnogo je razloga zbog kojih se moja simfonijska dela retko mogu čuti u inostranstvu. Prvi razlog je to što sam Rus, što za posledicu ima to da me svi iz Zapadne Evrope gledaju sa predrasudama. Drugo, takođe zbog toga što sam Rus, u mojoj muzici ima nečeg egzotičnog, što je strancima nedostižno. Moja uvertira Romeo i Julija svirana je u svim prestonicama bez uspeha. Zviždali su joj u Beču i Parizu. Nedavno je slično prošla i u Drezdenu.
„Moje ime je nepoznato u muzičkim krugovima u inostranstvu. Samo se nekoliko osoba posebno zanimalo mojom muzikom, namučivši se da uvrste moja dela u svoje koncertne programe; skoro svi su naišli na nepremostive prepreke.
„Nema sumnje da bih učinio dosta na širenju svojih dela kada bih išao po svim evropskim prestonicama, posećivao ’glavešine’ i predstavljao im svoju robu. Radije bih se odrekao svakog uživanja u životu nego to radio. Gospode bože!
„Ukoliko mi je suđeno da postanem slavan, to će doći polako ali sigurno. Istorija nam pokazuje da je uspeh koji je dugo odlagan dugotrajniji od onoga koji dođe brzo i iznenadno. Mnoga imena koja su odjekivala poznatošću u svojim generacijama, sada su potonula u okean zaborava.“
Petar Iljič Čajkovski

Kantovo pamćenje je za filozofske stvari bilo čudesno, ali je, sa starenjem, počelo da se spotiče u pogledu svakodnevnih stvari. Tome će Kvinsi posvetiti svoju inventivnu pažnju.

Osobena duhovitost u opažanjima, kao i veština u isticanju važnosti detalja koji munjevito dočarava atmosferu celog života, obeležavaju Kvinsijevu umetnost u portretisanju umirućeg Kanta.

U jednom dahu ćete čitati ovo remek-delce skrivene komičke ironije, ali i izraza iskrene odanosti genijalnom duhu jednog mislioca...

Izvanredne i potresne priče o borbi za slobodu.
Uvršteno na listu WHITE RAVENS 2017!
Od Spartaka do sifražetkinja, od Gandija do Martina Lutera Kinga, od Franka Basalje do Malale Jusafzai: doživljaji žena i muškaraca koji su rekli ne nepravdama

Reći da znači prihvatiti nemoguće izazove, ostvariti utopije i odbraniti osvojeno. Od braće Grah do Garibaldija, od Leonarda da Vinčija do Marije Montesori, od Prima Levija do Pabla Pikasa: priče o upornosti i idejama koje mogu da pokrenu igru budućnosti.

Dvostruka biografija dvojice velikih književnih ikonoklasta XX veka!
Ovo je jedna od najčuvenijih knjiga prepiske u XX veku.

Dvojica prijatelja govore o važnim događajima u svetu njihovog vremena, o umetnosti, o svakodnevnom životu i ličnim lomovima. Godine 1935. jedan mladi Britanac koji je živeo na Krfu oduševljeno je pisao sredovečnom američkom piscu koji je u Parizu upravo izazvao veliki skandal sa svojom prvom objavljenom knjigom Rakova obratnica. Henri Miler, koji je odmah shvatio da je u Lorensu Darelu pronašao idealnog čitaoca, odgovoriće mu: „Vi ste prvi Britanac koji mi je poslao neko inteligentno pismo o toj knjizi. U stvari, vi ste prvi koji je pogodio pravo u metu.“ Tako je počela prepiska koja se okončala Milerovom smrću 1980. godine. Knjiga Prepiska Lorens Darel – Henri Miler 1935–1980. sadrži obiman i reprezentativan izbor iz njihove ukupne prepiske. Skoro polovinu ovog izdanja čine ranije neobjavljena pisma, uključujući i kasnije otkrivena „izgubljena pisma“. Uz to, obnovljeni su mnogi delovi iz pisama koji su u prethodnom izdanju (1963) bili uklonjeni da bi se izbegli problemi sa još živim akterima. Urednik Ijan S. Makniven u prepisci između Darela i Milera s pravom vidi dvostruku biografiju dvojice velikih književnih ikonoklasta XX veka, biografiju „u isti mah ozbiljnu kao Šopenhauer i neodoljivu kao vino“.

Na vrhu čela nazirao se bled i nejasan profil mladog čoveka duge kose i brade. Oprezno sam uklanjao boju i prvi utisak je izazivao sumnju da je u pitanju lik Hrista. Uveličavajućim staklom jasnije su se videle crte lica i profil koji podseća na Bogočoveka. Pomislio sam da je ovo susret s Bogom, a ne s vajarom koga tražim.

Bio je neprimetan, skoro pokriven kovrdžavom kosom oivičenom trakom svetice. Čisteći taj deo, otkrio sam godinu 1491. i inicijale LV, koji su se nalazili pored malog profila. Prepoznao sam Leonarda i njegove inicijale. Sumnja u imaginaciju podstakla me je da uveličavajućim staklom proverim urezane inicijale, godinu i nepoznati profil mladog Leonarda iz Milana.

Kao svest upregnuta u telo, središnji od tri toma dnevnika i beležaka Suzan Sontag, pruža jedinstven uvid u duh jedne od vodećih intelektualki modernog doba i beleži kulturno, moralno i političko putovanje te ugledne kritičarke i umetnice na vrhuncu njene snage. Ovi zapisi su neprocenjivo svedočanstvo o duhovnoj radionici ličnosti koja je u najvećoj meri uticala na oblikovanje ukusa i mišljenja obrazovane zapadne publike u 20. veku.

Inspiracija za um i ljubavno šaputanje za dušu

Evo dela o umetnicima koji su živeli i stvarali u skladu sa postulatom da stvarati umetnost u savremenom svetu znači spasavati sopstvenu dušu. Oni o kojima je ovde reč (Gabrijela Mistral, Garbo, Raspućin, Visocki, Neruda, Ruževič, Mišima....), dokaz su da „veliki umetnici zauvek ostaju deca, a za decu je Hristos rekao: Pustite decu da mi priđu.“ Eseji pred nama podrazumevaju da čovek kao duhovno biće dolazi gladan na ovaj svet i tu svetu glad ova knjiga želi da utaži. Evo priča o tome kako je Tamara de Lempicka razumela suštinu slikarstva tek kada je shvatila da je duh čovečanstva vaspitan na mleku idealizma i lepote, zbog čega su Mandeljštamovi stihovi ispunili gluv i prazan svemir slovenskom muzikom, kako su se kod Kavabate podudarili čudo govora i čudo stvaranja...

Ovde su pohranjene i priče o nežnom prijateljstvu Milene Barili i Đorđa de Kirika, svetim slikama-ranama Nadežde Petrović, spoznaji Formana dok je snimao Amadeusa da je Mocartova umetnost bila prozirna, savršena, tako nevina da njegov film mora imati religiozni zanos... Ovo je i knjiga o spisima Marije Kiri koji će, pohranjeni u jednoj biblioteci u Parizu, biti radioaktivni još nekoliko hiljada godina, o strasnoj ljubavi Rebeke Vest sa ovim prostorima, o poeziji Bukovskog što beše i oluja i plodna, veličanstvena reka, kao i napisi zbog čega su genijalni tonovi Glena Gulda i Marije Judine bili božanski preleti, kao što je boja bila sveta, slomljena svetlost kod Pikasa i materija koja hoće da bude greh i ljubav i novi život kod Fride Kalo. Evo dela za čitaoce-stvaraoce, što smisao nalaze kada zarone u životne dubine, svetost saznanja, slatke kapi rose u kojima su svetovi čula, razuma i duha...

Mogu se naći brojni i to sve odlični razlozi da ga ne volite. Kurcio Zukert, zvani Malaparte (1898–1957), taj prokleti Toskanac, komedijant i mučenik, tipičan je primer prvoklasnog pisca koji svoj talenat plaća ljudskim nedostacima, čak i manama: mitoman, egzibicionista, lakom na novac i zadovoljstva, „kameleon“ spreman da služi svim vlastima i da ih upotrebi za svoje ciljeve, poput nekog Kaljostra moderne književnosti.

U ovom delu namera nam je da odbacimo te stereotipe koliko god je moguće i da pokažemo ličnu doslednost i modernost ovog proročkog tumača dekadentnosti Evrope u suočavanju s novim globalnim silama (SSSR-om, Sjedinjenim Državama, Kinom) i ideologijama mase: fašizmom, komunizmom, maoizmom.
(...)
Gde pronaći ključ za uverljivo tumačenje kod pisca koji će sve učiniti da zametne tragove? Vraćamo se tako na misteriju Malaparte. Hipertrofirani kult njegovog Ja otkriva pažljivom posmatraču previše pukotina a da one ne bi pomračile zvaničnu sliku o njemu i da je, u neku ruku, ne bi razmalapartizovale, jer će ovaj čovek isključen iz istorije učiniti previše toga, često i lošeg, da bi dokazao da u svim prilikama ostaje gospodar sopstvene istorije. Ostajem pri uverenju da se njemu ova knjiga ne bi dopala, ali u nadi da bi cenio brigu za nepristrasnošću. Poricanjem očiglednog i ulepšavanjem izmišljotina koje ne mogu izdržati malo dublju analizu, Malaparte će na kraju ostaviti o sebi sliku još dalju od stvarnosti, i utoliko gore ako je nepovoljnija po njega od ove. Da, upravo od toga treba da počnemo, tu se on upravo otkriva, uprkos onolikoj spretnosti. Kao i svaki veliki pisac, on neće nadživeti samo svoje mane i svoje suprotnosti, već isto tako i svoje zamke i „trikove“. Jer, imao je snažnu a nepriznatu sklonost ka neuspehu: Malaparte ili Narcisove nedaće.

Božanstveni bezbožnici 3 je treći nastavak izuzetne zbirke literarnih portreta najblistavijih umova XX veka, pisanih s novinarskom radoznalošću i širinom, ali i s literalnim darom i misaonom dubinom. To su kratke istraživačke biografije i bibliografije neobičnih odvažnika XX veka. Knjiga sadrži četrdeset reportaža o ličnostima koje su, svaka na svoj način, ostavile neizbrisiv trag u kulturi, umetnosti i nauci. Između ostalih u knjizi se nalaze eseji o Brodskom, Murakamiju, Pjacoli, Al Paćinu, Prustu, Šumanoviću... Eseji o njima mogu se čitati i kao mozaični roman o junacima našeg doba.

Kad je Marsel Prust umro 1922, bio je već širom sveta slavan i mnogi su pohrlili da čuju svedočanstvo i sećanja njegove „drage Seleste“, kako ju je uvek oslovljavao. Mnogi su znali da jedino ona (budući da je kraj njega provela osam odlučujućih godina njegovog života) poseduje ključne istine o njemu kao osobi, o njegovoj prošlosti, prijateljima, ljubavi, pogledu na svet, razmišljanjima i delu teško bolesnog genija.

Istim tim ljudima nije nepoznato da je satima svake noći – koje su za njega predstavljale dan, jer je zamenio dan za noć, te mu je jutro počinjalo u četiri sata po podne – Selesta Albare imala izuzetnu privilegiju da ga sluša kako priča o sebi kroz sećanja, ali i kako joj prepričava svoje večernje izlaske, kako oponaša, smeje se kao dete, naglas govori neko poglavlje iz svog romana – ukratko, da ga vidi onako kako ga niko drugi nije video.

Žorž Belmon

Božanstveni bezbožnici 2 je nastavak izuzetne zbirke literarnih portreta najblistavijih umova HH veka autorke Sanje Domazet. Četrdeset reportaža o ličnostima u knjizi u stvari su stilski i poetski oblikovane kratke priče, čiji su junaci obeležili vreme u kome živimo. Lične reminiscencije daju pričama poetsku notu, dok enciklopedijsko znanje autorke od naizgled biografskih detalja tvori uzbudljivu životnu dramu svakog junaka ponaosob, otkrivajući unutrašnje svetove onih koji su oblikovali svet u kome živimo. Kao vešta novinarka i darovita spisateljica, Sanja Domazet ikone HH veka na pozornici života osvetljava iz drugačijeg, intimnog, ljudskog ugla.

Kada se Tadeuš Breza kao diplomatski službenik našao u Rimu, nije čudo što ga je svom snagom privlačio susedni Vatikan, sedište duhovne vlasti koje vrši ogroman uticaj na svetsku politiku. Bronzana vrata su knjiga o vlasti. Knjiga o državi. O Vatikanu kao najstarijoj od svih evropskih državnih tvorevina, ali i o svakoj državi i svakoj vlasti.

Razgovori sa Kafkom! Osim ovih, ne postoje drugi. Neuporediv i dramatičan portret književnog genija uživo. Svedočanstvo koje čitamo kao najuzbudljiviji roman.
Od Berlina do umiranja! Poslednja Kafkina pisma, iz sanatorijuma, kad više nije mogao ni da jede ni da pije ni da govori. To su poruke kad nas reči izdaju, poruke iz beskonačne žeđi.

Najpotpunije izdanje do danas! Necenzurisana i po autentičnom redosledu sređena najnapetija ljubavna prepiska na svetu!
U rukama vam je takoreći ljubavni roman koji je i više od svakog romana, napisan u vidu dramatičnog niza Kafkinih pisama Mileni Jesenskoj. To je goli Kafka, mada usred gomile obučenih. Uzbudljiv dokument neuporedive strasti, bezdanosti i bola. Prvi put ovo izvanredno epistolarno delo života imate u danas najcelovitijoj i, po redosledu pisama, verodostojnoj verziji. I tek sad istinski blista, s nikad prevedenim pismima i isključivanim delovima pisama.
U rukama vam je neodoljivo delo života i pisanja u izvornom sjaju, za večnost.

Slavni gosti Beograda XX veka svojevrsna je kulturološka istorija dvadesetog veka Beograda i Srbije, ali iz jedne sasvim drugačije perspektive. Biografije značajnih ljudi su okosnica svakog poglavlja ove netipične istorije, ali njihov boravak u Srbiji i Beogradu osnovno je interesovanje Radovana Popovića. Zbog čega i kojim povodom su slavni ljudi, umetnici, naučnici, glumci, državnici… dolazili u Srbiju?