DOMAĆE BIOGRAFIJE, MEMOARI, DNEVNICI, PISMA

Argentinski roman – Drago Pilsel: Fascinantna ispovest o begu iz mraka prošlosti

Argentinski roman je potresna, hrabra i duboko iskrena autobiografija Draga Pilsela koja je uzdrmala čitav region. Ovo nije samo knjiga o jednom životu, već hirurški precizna analiza porodičnog nasleđa, političkog fanatizma i teškog puta ka istini i oproštaju.

Drago Pilsel nas vodi kroz hodnike svog detinjstva u Argentini, u porodici koja je bila srce ustaške emigracije. Odrastao u senci Ante Pavelića, koji je posećivao njegovu kuću, i vaspitavan u duhu ekstremnog nacionalizma, autor opisuje svoj neverovatan put transformacije:

Od radikalizma do mira: Kako je mladić koji je bacao kamenje na sinagoge postao borac za ljudska prava.

Porodične tajne: Bolno suočavanje sa očevom ulogom u ustaškom pokretu i nestanak brata Branka u Domovinskom ratu.

Duhovna potraga: Put od ambicioznog bogoslova do novinara i teologa koji propoveda ekumenizam i pomirenje.

"Argentinski roman" je istorijski dokument: Prvi put dobijamo uvid "iznutra" u život hrvatske emigracije u Argentini nakon 1945. godinePilsel beskompromisno kritikuje sopstvene greške, nudeći primer kako se osloboditi okova mržnje. Napisan dinamično, poput trilera, ovaj roman se čita u jednom dahu, ostavljajući dugotrajan uticaj na čitaoca.

Kritičari širom Balkana ocenili su ovo delo kao "najvažniju autobiografiju decenije". Pilselova sposobnost da voli svoje roditelje, a istovremeno osudi njihovu ideologiju, čini ovu knjigu vrhunskim moralnim činom.

Najkompletnija biografija žene o kojoj je napisana najlepša ljubavna pesma na srpskom jeziku

„U mom dugom, upornom i nepojamnim preprekama zasutom traganju za istinom o Dunđerskima, utkana je samo želja da se ispravi istorijska nepravda naneta ovoj časnoj porodici uglednih vojvođanskih Srba i da se osvetli tajnovit i nedodirnut skoro mit o Lenki, Jeleni Dunđerskoj, najmlađoj kćerki Sofijinoj i Lazarevoj, kojoj je u slavu napisana labuđa pesma Lazara Kostića Santa Maria della Salute.

I kanim da ispričam priču o Lenki i Lazaru, o njihove četiri godine uzajamne naklonosti, a da za neku drugu knjigu, možda, ostavim sve ono što sam prikupio o delu i životu Lazara Kostića i o porodici Dunđerski. A tragao sam za podacima o Lenki, da je osvetlim kao ličnost, jer je o njoj malo napisanoga i malo dokumenata o njenom bivanju na ovim prostorima postoji. Na kraju traganja našao sam ponešto što je bilo zatamnjeno u vremenu i čitalac će imati priliku da o Lenki sazna ono što nije bilo znano.“
– Pero Zubac

Od autora bestselera Iz svoje kože

Živeti s depresijom iz dana u dan

Pred vama je nastavak knjige Iz svoje kože u kojoj je Aleksandar Stanković pisao o svojoj dugogodišnjoj borbi s kliničkom depresijom. Nakon tog javnog priznanja mnogo ljudi je sa njim podelilo svoja iskustva, pa je tako nastala ova zbirka priča zasnovana na stvarnim situacijama. Uz to, u knjizi ćete čitati i o reakcijama čitalaca i porodica onih koji se suočavaju s mentalnim bolestima. A one su svakovrsne: od saosećanja preko ispovedanja pa sve do onih negativnih, mada ipak malobrojnih. Najzanimljivije je to što reakcije i dalje svakodnevno stižu.

„Niz realnih slučajeva pokazuje da depresija nema jedno lice, niti jedan uzrok. Teško se prepoznaje, a često nema ni jasan kraj. Sa njom živimo. Depresija nije samo individualna muka, ona je kolektivni simptom današnjeg vremena.

Ovde nema pretencioznih zaključaka niti saveta, jer ih ne može biti, osim onoga suštinskog – da mentalno zdravlje zahteva pažnju i održavanje, i da većina ljudi koji se obrate za pomoć, nađe olakšanje.

Ako depresiju zamišljate kao sliku nekoga što leži pod ćebetom i ne ustaje danima – izgleda da ne poznajete dovoljan broj slučajeva.“ – Konstrakta

Neispričana priča o šampionu NBA Nikoli Jokiću.

Detaljna, otvorena i intimna biografija košarkaškog genija i enigmatične NBA superzvezde Nikole Jokića, puna ekskluzivnih intervjua i iscrpnih izveštavanja sa terena Majka Singera, bivšeg novinara Denver posta zaduženog za izveštavanje o Nagetsima.

Zašto tako ozbiljno? vodi čitaoca na dugo, neobično i neverovatno putovanje Nikole Jokića koji je postao srce i duša šampionskog tima Denver Nagetsa, a ujedno i najbolji košarkaš na planeti. Dok prati Jokićev preobražaj od skromnih početaka u Somboru, Singer beleži Nikolinu urođenu duhovitu drskost, nenadmašnu takmičarsku prirodu i izvesnu dozu nestašnosti MVP-ja, odmilja prozvanog „Džoker“.

Ko je zapravo Nikola Jokić iza maske javne ličnosti? Puna intervjua koji otkrivaju ličnost i jedinstvene uvide samog košarkaša, knjiga zaranja duboko u dušu ovog neobičnog centra i otkriva nam kako je ovaj u svakom smislu veliki čovek razvio svoju neumornu radnu etiku, izuzetnu upućenost u stanje, akcije i događanja na terenu i čarobni stil igre koji je redefinisao dominaciju na parketu u NBA ligi.

„Duboko pronicljiv i introspektivan pogled na verovatno najboljeg košarkaša na svetu.“
– Džemel Hil, sportska novinarka, NBA analitičarka

„Neverovatna pojava Nikole Jokića jedna je od najvećih ako ne i najtajanstvenijih sportskih priča ovog veka. Sve do sada.“
– Brajan Vindhorst, analitičar ESPN-a, specijalista za NBA

„Ovo je fantastična knjiga. Majk Singer drži pažnju i energiju čitaoca od početka do kraja.“
– Bomani Džouns, sportski novinar

„Singer otkriva toliko zabavnih anegdota u priči o jednoj od možda najneobičnijih NBA superzvezda.“
– Zek Lou, uticajni analitičar u svetu košarke

„Bilo je zadovoljstvo čitati kako je najbolji košarkaš tako skroman i shvatiti da je košarka njegov posao, ali ne i ono što ga definiše kao osobu.“
– Čarls Barkli

Razgovori pisca i glumice

Ja sam Dobrotu doživeo u stravičnosti nacističkih logora, ona je uticala na razvoj moje ličnosti i zato iz mraka tog iskustva pokušavam da razumem ljude, a pritom imam na umu šta je korisno za njihovo traumatično saznanje o svetu nepravdi u kome živimo. U kome, po meni, značajnu prednost imaju ratovi kao vrhunsko Zlo.

„Posle sjajnog, uzbudljivog i potresnog autobiografskog romana Semper idem objavljenog posthumno, sada smo dobili još jednu izuzetnu i dramatičnu ispovest pisanu u obliku dijaloga, razgovor između Đorđa Lebovića i njegove supruge, glumice Zlate Lebović. Iz ovog razgovora možemo saznati mnogo nepoznatih detalja o Lebovićevoj porodici, njegovom odrastanju, ali takođe i o užasima u jednom od najstrašnijih logora smrti, o tome kako su nastale njegove antologijske drame i priče, priče o životu i smrti, o dobru i zlu, sve ispričane bez patetike, bez apstrakcija, duboko životne, neporecivo istinite. Zlata Lebović je u mnogome zaslužna za ovaj potpuni i uzbudljivi portret Đorđa Lebovića. Postavljala je prava pitanja, kao obavešteni poznavalac, životni saputnik, ravnopravni sagovornik, mnogo više od običnog hroničara, neko ko je sa Đorđem vezao svoj život, svoja uverenja, svoju ljubav.

Dragocena, vredna knjiga koja doprinosi da se još bolje razume ukupno delo Đorđa Lebovića. Knjiga koja opominje na tragične ljudske sudbine u 'mračnim vremenima', vremenima koja dođu i prođu, ali se uvek mogu vratiti.“
– Filip David

„To što svedoči Đorđe Lebović s onu stranu groba, živ je argument, i za one najskeptičnije, da život vredi živeti, čak i protiv okolnosti i da je mogućno, što je možda u ovoj knjizi, najdragocenije – prikloniti se Dobru okružen čak i najvećim Zlom u istoriji čovečanstva.“
– Jovan Ćirilov

Džesika Stojadinović Stoya proslavila se dvehiljaditih kao jedna od retkih porno-glumica sa androginom privlačnošću. Uporedo sa nastupima u mejnstrim pornografiji počinje da piše o seksualnosti za Njujork tajms, Gardijan, Hasler, Plejboj, Dejzd, Slejt. Upravo tim tekstovima – sakupljenim u zbirci pred vama – profilisala je svoj imidž nekonvencionalne radnice porno-industrije koja promišlja pre svega sadržaje u kojima učestvuje, kao i zakonitosti sveta pornografije.

Ponekad u ulozi porno-dive, ponekad na socijalnoj margini na koju je osuđuje posao kojim se bavi, ova Amerikanka srpskog porekla dotiče se savremene društvene teorije, filozofije, pa i religijske prakse. Njena perspektiva je osvežavajuća, ona se „šepuri pravo u lice strašilu zvanom normativno“, raspravljajući o tome šta čini jedan porno-sadržaj, kakve sve konsekvence sa sobom povlači rad u porno-industriji, kako se boriti za pravičniji svet pornografije. Poseban kvalitet ove zbirke su autorkine lične priče koje su dokaz istančane osećajnosti jedne kompleksne javne ličnosti.

„Čak i u najkraćoj rečenici kriju se čitavi eseji.“
– Gardijan

Mnogo je pitanja o digitalnom nasilju.
Odgovor je samo jedan.

„Hana je pokazala neverovatnu hrabrost deleći lična iskustva kao žena koja je preživela i dalje živi u svetu digitalnog nasilja. I njen glas i ova knjiga predstavljaju još jedan veliki korak koji su napravile mlade žene progovorivši o seksualnom, verbalnom, psihičkom, fizičkom i ekonomskom nasilju o kojem se u Srbiji šapuće, nikako glasno govori.“
– Ana Mirković, psihološkinja

„Svi mi znamo u kom svetu živimo, svi mi znamo kako. Pronaći novi ugao nije lako – da bude i duhovito i poučno i tačno… Hana je to uspela, ona i pita lika koji komentariše – šta, kako, zašto… Svaka čast za ideju! Odgovor je odlična knjiga.“
– Senidah, muzičarka

„Knjiga koja će služiti kao pomoćno sredstvo za nove generacije koje primarno i dominantno žive u sajber sferi.“
– Sajsi MC, muzičarka

„Hana naš anxel!“
– Naky (@rpnhma)

„Drago mi je da je Odgovor Hane Adrović upućen svima, i onima koji nasilje trpe i onima koji nasilje čine, ali i tihoj većini koja na nasilje ostaje nema. Snaga Odgovora je baš u pozivu da se na nasilje odgovori.“
– Boško Jakšić, novinar i pisac

„Odgovor je važno delo, koje na lak, duhovit i otrežnjujuć način, iz više uglova govori o digitalnom nasilju nad autorkom, koje se odvijalo pred očima svih. Ono ukazuje na to kakav je tretman prema ženama u društvu u kome živimo, a većinom smo nemi svedoci tog normalizovanog nasilja.“
– Marko Vidojković, pisac

U dnevničkim pismima Branislave Branke Petrović sažeto je osamnaest godina neprežaljenog odsustva Aleksandra Saše Petrovića, muža i reditelja svetskog kalibra koji je našu kinematografiju uvrstio u sam vrh evropske kulture, i Dragana, sina jedinca kome je doktorska nesposobnost nenadano prekinula život.

Kroz Pisma Draganu i Saši čuje se glas majke i supruge o savremenom svetu i njegovim nepravdama, podelama, zabludama, neizlečivoj mržnji, ali i o društvenim problemima prikazanim u Petrovićevim filmovima.

U životu, kao i na filmu, Petrović je razmatrao pitanja vlasti i moći, slobode i položaja pojedinca u totalitarnom režimu, zbog čega je često bio na udaru komunističkih činovnika.

Neposredno, iskreno i intimno, pred nama je autentično svedočanstvo o Petrovićevom odnosu i saradnji sa mnogim eminentnim imenima tadašnje glumačke scene kao što su: Mija Aleksić, Ljubiša Samardžić, Bata Živojinović, Bekim Fehmiu, Olivera Vučo i drugi.

Filmovi Saše Petrovića osvojili su tri pulske „Zlatne arene“, a Skupljači perja (1967), prvi igrani film na romskom jeziku, nagrađen je Velikom nagradom žirija i nominovan za Oskara.

Ovi zapisi sadrže mnogobrojna sećanja, fotografije, anegdote sa snimanja i pružaju bliži uvid u Petrovićev život kao umetnika sa ogromnim stvaralačkim porivom i kao vernog supruga i nežnog oca.

I meni se često čini da smo u klopci, ali kada već nismo odlučili otići, a nismo, onda bi bilo pošteno da utakmicu igramo do kraja.

Kad poznata ličnost bez zadrške govori o svojoj psihološkoj intimi, ne mareći za stigmu koja joj preti, to intrigira. Hrvatski TV voditelj regionalno popularne emisije Nedjeljom u 2 Aleksandar Stanković ogolio je depresiju uz dozu cinizma, samoironije, ali i objektivne spoznaje o prirodi ovog stanja.

Nakon dva tjedna uznemirenost prerasta u bezvoljnost, nesanicu, pad koncentracije, gubitak teka i na kraju krajeva posljedično… gubitak na težini.

Hrabro iskoračivši iz forme u kojoj se obično govori o depresiji, Stanković bespoštedno iznosi svoje iskustvo kako bi drugi koji pate od ove bolesti shvatili da nisu sami.

Ako barem jednom čovjeku pomognem ovom knjigom da se lakše nosi s depresijom, ja sam sretan čovjek.

„Na prvi pogled ovo je knjiga o suočavanju sa bolešću, bolešću koja ne čini celi život ali ga u potpunosti prožima, od koje nema leka osim ako se do kraja ne pobedi, ako se tom strašnom zmaju ne probode srce. Priznanje da i slavni i poznati imaju strahove koji ih definišu, parališu i onespokojavaju. Suštinski, međutim, ovo je divna i inspirativna poetska zbirka, gde je svaka od šezdeset osam pesama jedna pobeda, ritualni čin trijumfa nad strahom od smrti i strahom od življenja.“
– Srđan Šaper

Prva knjiga Bekima Fehmiua Blistavo i strašno fascinirala je pričom o odrastanju u porodičnom miljeu, u okolnostima siromaštva ali i čestitosti jednog nama malo poznatog sveta. U drugom delu memoara Blistavo i strašno to je priča o vrtoglavom uspehu, o takozvanom visokom društvu u kom se obrće ogroman novac, gde je film velikim delom i veliki biznis. Bekim opisuje detaljno taj i takav svet, svet izokrenutog morala i drugačijih vrednosti, koji, uprkos svim iskušenjima, nije mogao da promeni njegovu osnovnu prirodu, da uništi ono što je svojim porodičnim vaspitanjem stekao.
– Filip David

Blistavo i strašno je, i u prvom i u drugom dijelu, nešto drukčije i različito od svega što naš čopor, naš rod i narod obično jest. Osamljenička knjiga, u najplemenitijem smislu riječi. U prvom dijelu svoga životnog memoara Bekim Fehmiu Srbima i ostalim južnim Slavenima rastvara kapiju jedne kosovske albanske avlije i vrata svoga porodičnog doma, i pokazuje nam, kao nitko dosad, što je u našem svijetu značilo biti Albanac. U drugom dijelu on rastvara Beograd i Jugoslaviju, pišući o svojoj zvjezdanoj karijeri i o životu jednoga čovjeka, na način kako u nas, opet, nitko nije. Tko zna, možda je to indiskretno? Na koncu, u bolnom finalu priče, uvodi nas u raspad i slom Jugoslavije, ali i naših pojedinačnih jugoslavenskih života. Književnost ne popravlja svijet, književnost ne liječi, ali ima knjiga i pisaca koji svojim uvidom stvaraju mogućnost za nastavak života i za pokajanje. Eto, recimo, Tomas Man. Eto, recimo, Bekim Fehmiu.
– Miljenko Jergović

„Prvi put čitam knjigu koja traži posle čitanja, još čitanja...

Ako je čita običan čovek, dakle čitalac, a njih će biti najviše, reći će: ʼOva je knjiga, čini mi se, pisana samo za mene...i baš mi je potrebna.ʼ I biće da je u pravu.

Ako je čita neko iz nauke, možda će reći: ʼJa sam mnogo od ovoga znao...ʼ, a kad se malo zamisli dodaće: ʼMnogo od ovoga nisam znao...ʼ, a na kraju će, možda, zaključiti: ʼNišta veće nema od ljudskog neznanja.ʼ

Ako je čita neko ko se, kao ja, bavi rečima, reći će: ʼDok čitam ovu knjigu imam utisak da ona čita meneʼ... a na kraju će, kad sklopi korice, sve svoje utiske sigurno svesti na samo jednu tačnu rečenicu: ʼGde idu reči, tamo ide i duša…ʼ“

Miloje Radović, pesnik

„Kako vidimo iz razgovaranja Lice bez maske, inteligencija srca ima snagu da nas usmeri ka putevima na koje inteligencija uma nikad ne bi ni pomislila.“

Prof. dr. Vuk Stambolović

„Vreme pred nama biće konačni sudija, i ko je bio ko zapisaće u svojoj enciklopediji.“

Od opisa detinjstva i studentskih dana, preko novinarskih angažmana u zemlji i svetu, uz osvrte na književno stvaralaštvo, svedoci smo lične i nacionalne drame koja se odvijala tokom tri protekle decenije na nesreću i štetu srpskog naroda. Antologijske stranice autobiografije Vuka Draškovića sažimaju buran period od devedesetih naovamo.

Ovi zapisi se čitaju kao dirljivo i gorko svedočenje protiv zaborava, a zaborav je ubistvo Istine.

„Veoma je teško reći šta ljudi teže opraštaju izuzetnom čoveku: vrline ili greške“, napisao je Šandor Marai u svom Dnevniku, u vreme ili pre rođenja autora životopisa koji držite u rukama. Vuk Drašković živi istinitost ove Maraijeve opaske već više od tri decenije, autobiografijom Ožiljci života i sam traži odgovor, ispovedajući svoj život, ali i sopstvene greške i zablude, a prepuštajući čitaocu da sam prepozna njegove vrline.

„U srpskom narodu, a posebno u Beogradu, sve se lako i brzo zaboravlja“, rekao je Miloš Crnjanski, a kao poraznu posledicu, neoprostiv greh i moralni zločin ovu istinu potom živimo i u njoj se rastačemo svi, svesni toga ili ne. Stoga ne bi trebalo da zaboravimo mnoge scene i rečenice iz Ožiljaka života, kao onu o Ivanu Stamboliću: „Nas dvojica zaslužujemo neko prokletstvo. Zato što je on lansirao Miloševića, a ja Šešelja“.

„Dovde pamtim, a dalje se stidim“, kaže Vuk Drašković u jednom od mnogih dramatičnih trenutaka u Ožiljcima života, posle jedne od najagresivnijih državnih tortura u tom periodu. Većina tu bezočnu torturu ne pamti, ili čak ne veruje u nju a kamoli da je se stidi, ali zato mnogi od političkih aktera iz tog doba vladaju ili su vladali barem deceniju ili više narodom koji takođe ne ceni pamćenje, a reč stid više i ne razume!

– Ljiljana Šop

Emocionalni vodič kroz diskografiju Đorđa Balaševića

Panonski admiral je knjiga o karijeri jednog velikog pesnika i padu jedne velike zemlje. To je profesionalna biografija Đorđa Balaševića i zbirka ličnih i kolektivnih sećanja. Balašević je bio sjajan hroničar i mudar tumač našeg vremena. Tokom devedesetih godina dvadesetog veka postao je simbol otpora dubokoj balkanskoj provincijalizaciji i ratu. Suprotstavljao se sili gluposti i gluposti sile. Ipak, najpre ćemo ga pamtiti kao pesnika intime i ljudskih osećanja, kao pesnika ljubavi. Već nekoliko generacija nosi njegove pesme ispod kože. Potpisao je obimnu diskografiju bez slabog albuma, što je retkost i u internacionalnim razmerama. Panonski admiral je naklon njegovoj umetnosti i njegovom civilizacijskom angažmanu.

Sa kolekcijom ekskluzivnih i nekih do sada neobjavljenih fotografija.

„Nijednom rečenicom nisam naknadno šminkao svoje savremenike, niti sam ih ružio ako sam o njima posle godina koje su prošle promenio mišljenje.“

Za više od pola veka svoje pozorišne karijere i intelektualnog angažmana Jovan Ćirilov upoznao je ogroman broj ličnosti iz sveta pozorišta, filma, književnosti, politike, slikarstva… Ovo su priče u kojima je autor ispisivao svoje iskustvo u susretu sa njima, često iskošeno, nesvakidašnje, uz mnoge pojedinosti koje niko drugi još nije zabeležio.

Događaji, trenuci, priče i anegdote o poznatim ličnostima, kao što su Ivo Andrić, Tito, Žerar Filip, Jurij Ljubimov, Ježi Grotovski, Robert Vilson, Peter Handke, Nurija Espert, Dušan Makavejev, Žan-Pol Sartr, Džordž Soros, Nevenka Urbanova i mnogi drugi, zadovoljiće radoznalost čitalaca raznih profila i interesovanja jer predstavljaju svojevrstan dokument o poslednjih 50 godina kulturnog i javnog života kod nas i u svetu.

Više od tri stotine portreta slavnih ličnosti različitih profesija, sa svih kontinenata, u dve knjige ovog jedinstvenog svedočanstva!

„Mnoge događaje iz jedne privatne istorije posmatramo u ʼdrugoj verzijiʼ, međutim, Bekim Fehmiu se kloni bilo kakve političke arbitraže. Vrednost ove knjige jeste pre svega u tonu, u veštom preplitanju privatne istorije jednog Albanca s događajima koji predstavljaju zvaničnu istoriju, a koja, razume se, ima ograničen rok trajanja. Kao u Singerovim pričama i romanima, u kojima čitalac prateći pripovedanje otkriva svet jevrejske zajednice, svejedno da li je u Istočnoj Evropi ili Americi, tako i u ovoj Fehmiuovoj knjizi on ima autentičnu sliku jednog sveta koji je srpskom čitaocu, iako sasvim blizu, zapravo veoma daleko.“ – Dragan Velikić

„Stilistički blistavo, uz iznimno ekonomiziranje riječima, koje čitatelj gotovo da doživi kao dug mentalitetu, Fehmiu niže slike albanskog obiteljskog amarkorda kroz dvadeseto stoljeće… Njegovi su, istina, bili obrazovani i razmjerno bogati, pa im priča ne može biti reprezentativna, ali su istovremeno ostajali određeni lokalnom tradicijom, o kojoj mi, kao ni svi naši nacionalisti, ne znamo baš ništa.“ – Miljenko Jergović

„Bekim Fehmiu napisao je ʼsvoje stoljećeʼ, iako ono, za razliku od stoljeća Gintera Grasa, obuhvaća ʼsamoʼ spomenutih dvadeset godina. Mnogo toga ima u ta dva desetljeća, mnogo onoga što će doći naslućuje se… Antologijske stranice…“ – Daša Drndić

Autor bestselera Nestvarno, a stvarno.

Misterija smrti našeg čuvenog naučnika, prvog borca za obnovljivu energiju u Srbiji.

Profesor dr Branislav Branko Lalović (1928–1988), zapaženi nuklearni fizičar Instituta „Boris Kidrič“ u Vinči, započeo je sedamdesetih godina prošlog veka značajna istraživanja o alternativnim izvorima energije. Nakon vrlo uspešnih eksperimenata postao je jedan od najpoznatijih stručnjaka na polju sunčeve energije.

Ekološki korifej i solarista svetskog renomea, omiljeni profesor na tri univerziteta u Srbiji, pionir solarne arhitekture koji je uvrstio SFRJ u sam vrh svetske nauke, domaću i međunarodnu javnost prvo je zasenio svojim genijalnim delima, a zatim naprasno napustio ovaj svet pre vremena, ne želeći do poslednjeg trenutka da poveruje da je – možda – ubijen.

Ovo je priča o sudbini naučnog velikana u našem društvu i dilemama o upotrebi solarne i nuklearne energije koje su aktuelne i danas. Ratnik sunca je autentično svedočanstvo o čoveku koji je otvorio dotad nepoznata vrata nauke i tehnike, ali naše društvo nije imalo dovoljno znanja i hrabrosti da zakorači kroz njih.

(Ne)očekivano: Meni je dosta, ja ovde silazim, izusti Nikita Milivojević. Ali bez brige – silazi da uzme kameru, vratiće se, odmah ili malo kasnije. Još odlučniji. Posvećen, neumoran, raznovrstan, uprkos svemu već je odbranio svoju struku i svoju biografiju. Nadahnuta, živopisna, zavodljiva, značajna – mudra knjiga…

Milivojević se u svom vinogradu oseća najbolje, kao u odnegovanom domu, ili na pozornici. Učenik koji brzo ne postane Majstor, neće nikad. Majstor režije koji stigne do trenutka u kome je pohvala njegovom vinu milija od pohvale predstave nadomak je savršenstva. Nisam stručnjak za vino, ali ću reći da je trideset godina naslova Nikite Milivojevića, kolekcija predstava – očaravajuća. – Boro Drašković

„Četvrt veka je prošlo od 1996. kada sam prvi put čuo za Čedomira Antića, lidera velikih studentskih protesta. Kada sam ga video na televiziji, bio sam dvostruko iznenađen. Prvo: za razliku od drugog lidera tih protesta i drugog Čedomira – Jovanovića, koji je gajio imidž rokera, ovaj Čeda je u ispeglanoj košulji i puloveru, sa naočarima i konvencionalnom frizurom pre ličio na mladog naučnika sa Oksforda nego na buntovnog Srbina. Drugo: taj ozbiljni momak koji nastupa razložno poput iskusnog intelektualca nije mlađi samo od svog tadašnjeg saborca i imenjaka nego i od mene. Čeda više nije mladić koji deluje kao profesor već je univerzitetski profesor koji, u knjizi koju duhovito i u više značenja tačno naziva polumemoarima, deceniju svoje intenzivne političke karijere posmatra istovremeno kao akter i kao istoričar. Munjevita brzina kojom su se od tada do danas Srbija i svet menjali potvrđuje kako ovo zanimljivo štivo izlazi iz štampe ako ne u poslednji, svakako u pravi čas.“ – Vladimir Kecmanović

„Pismen i usmen Čedomir Antić je na polovini životnog veka napisao polumemoare tako suvereno da ih možemo nazvati memoarima i po.
Pomalo je onih koji su podvlačili crtu ispod poluživota, podnosili sebi račune, iskrenije se ispovedili papiru i složeniju priču ispričali lakše i jednostavnije na radost čitalaca i istine.
Čedomir Antić kao da je poluživot živeo dvaput, drugi put samo zato da bi ga opisao istinito, a o događajima u kojima je učestvovao svedočio verodostojno.
A što je najbitnije, ovi polumemoari su prolog za ispovesti koje nam duguju drugi učesnici u sudbonosnim događajima novije srpske istorije kako bismo konačno saznali u čemu smo učestvovali i ko nam je glavu nosio. Od istine se ne može pobeći.“ – Matija Bećković

Šta me najviše uzbuđuje na putovanjima?
Nekada je to otkrivanje potpuno novog, a nekada povratak u staro.

Život Isidore Bjelice bio je neodvojiv od putovanja. Bilo da je reč o konkretnom putovanju ili putovanju kao metafori života, Isidora je duboko verovala da se istina može uvideti jedino ako se pomerimo sa mesta i odvažimo na put. Upoznajući druge ona je spoznavala sebe, kao što je zahvaljujući dubokoj samospoznaji postala uzor i inspiracija drugima.

U knjizi Moj put istine objedinjeni su autobiografski fragmenti kao i putopisi iz najrazličitijih delova sveta. Od Sarajeva, Isidorinog rodnog grada, preko Beograda, u kom je živela, sve do Škotske, Rusije, Italije, Španije ili Malte, Isidora je na različitim destinacijama širom sveta skupljala iskustva koja je potom pretočila u najličnija razmišljanja.

Neponovljiva i svoja, Isidora će vas ovom knjigom dotaći i zabaviti. I ono što je najvažnije, neće vas ostaviti ravnodušnima.

Sve laži o meni su istinite i sve istine o meni su lažne.

… Moja karijera je od početka bila ozbiljna stihija u kojoj još uvek dobro plivam i pritom uživam…

… Imao sam lisice na rukama kad sam se u zatvorskom hodniku sreo s Cecom Ražnatović…

… U zatvoru sam shvatio da čovek može da živi bez seksa, ali ne može da živi bez pesme…

… Za jednu saobraćajku sa falš vozačkom dozvolom dobio sam četiri tužbe…

… U hotelu u Negotinu pokušao sam da provedem jednu noć kao Kit Ričards…

… Moja prva supruga Ceca bila mi je drugarica iz detinjstva, Nataša je htela da živim po njenim principima, a Sonja je pokušala da od mene napravi pudlicu…

… Posle dvonedeljnih bahanalija u Parizu otišao sam u Švajcarsku, u specijalnu ustanovu za odvikavanje od droge…

… Uoči koncerta u Međugorju vođa zelenih beretki iz Mostara poručio je da će me ubiti, a posle koncerta smo postali prijatelji…

… Zašto na takmičenjima početnika majke padaju u nesvest, a očevi članovima žirija preporučuju svoje ćerke?…

Ko je bila, šta je uradila i zašto je osuđena na zaborav.

Austrijanka Diana Budisavljević, rođena Obekser (1891–1978), supruga uglednog zagrebačkog lekara Julija Budisavljevića, organizovala je tokom Drugog svetskog rata izuzetno uspešnu akciju kojom je od sigurne smrti iz ustaških logora izbavila najmanje 7000 srpske dece, organizovala njihov smeštaj i vodila detaljnu kartoteku kako bi roditelji nakon rata mogli da pronađu svoju decu. Akcija Diane Budisavljević je, po svom obimu, broju učesnika i broju spasene dece, predstavljala jednu od najsloženijih i nesumnjivo najhumanijih akcija takve vrste na području NDH i čitave okupirane Evrope. U nadasve teškim ratnim uslovima ova hrabra žena pronašla je snage da slobodno misli i pruža aktivan građanski otpor ustaškom režimu. Po postignutim rezultatima njen otpor je imao sva obeležja herojskog dela, koje je zaslužilo svoje mesto u pozitivnom istorijskom nasleđu. Ali desilo se upravo suprotno. Čim su na scenu stupile nove komunističke vlasti, toj heroini Drugog svetskog rata u potpunosti je onemogućen rad, oduzeta joj je kartoteka, a ona је potisnuta iz istorijskog sećanja.

Potiskivanje zasluga Diane Budisavljević nije tipično samo za istoriografiju socijalističke Jugoslavije. U aktuelnom zamahu istorijskog revizionizma akcija spasavanja srpske dece postala je deo „humanitarne“ politike ustaškog režima, a ustaška država jedna civilizovana država koja je vodila brigu o svojim stanovnicima, pa tako i o srpskoj deci, koju je kao državne neprijatelje i „nepodobne“ elemente najpre strpala u logore, a onda ih „humano“ iz njih spasavala. Nasuprot ovom ideološkom lažiranju istorije, dugogodišnji istraživački rad istoričarke Nataše Mataušić, utemeljen na izvornoj arhivskoj građi, na dnevniku Diane Budisavljević i njenoj ostavštini, recentnoj literaturi i svedočenjima savremenika, izneo je na videlo mnoge dosad nepoznate činjenice, koje su ranije bile mistifikovane ili politizovane, i tako ispravio istorijsku nepravdu koja je učinjena ovoj velikoj humanitarki i heroini Drugog svetskog rata.

Neverovatne priče iz naše prošlosti.

Jeste li čuli za džumbus-bal Mike Alasa? Znate li ko je bio Nikola Čupić? Da li vam je poznata Barbotova garda? Ko je prvi Srbin koji je oplovio planetu?

Živojin Petrović nastavlja da istražuje našu prošlost i donosi nam nove priče o neobičnim događajima u Beogradu, o zaboravljenim a zaslužnim građanima, o prvinama i ispraćajima za pamćenje. Zabavne i bizarne, intrigantne i emotivne, ove crtice izvlače na svetlost dana ono što naučne discipline zanemaruju a život stvara, ističući svoju neponovljivu vrednost.

An insider’s history of the Serbian Royal Family

"A gripping Royal saga of family, murder and ambition." Simon Sebag Montefiore

Part memoir, part royal history, this is the intimate and enchanting true story of Christina Oxenberg's discovery of her remarkable and illustrious Serbian heritage. In 2014 Christina Oxenberg visited Serbia for the first time on the trail of her family history. What she discovered was not only the astonishing story of her origins, a descendant of the Karadjordjevic dynasty who rose from shepherds to kings, but also the hair-raising history of Europe and its royals from the 18th century to the present day. Deftly weaving Oxenberg's own family history with that of Europe's tumultuous recent past, Royal Dynasty is a gripping and at times controversial royal saga, illustrated with pages of beautiful images from Christina's private collection.

“It is wonderful that my cousin Christina Oxenberg aka Kristina Karadjordjevic has so skillfully worked in assembling and unearthing this extraordinary story of our family. She has done this book with love and pride. I warmly congratulate her.” HRH Crown Prince Alexander of Serbia

“Funny, fetching and full of gorgeous writing with a deep, tugging undercurrent of melancholy.” Bret Easton Ellis, author of American Psycho

“In Royal Dynasty, Christina Oxenberg explores her storied Serbian roots in a tale that has the intimacy of a memoir combined with the thrill of historical fiction, but it’s all true. Wonderfully written, Royal Dynasty is Oxenberg’s best book yet.” Candace Bushnell, author of Sex and the City

Dragoslav Mihailović – život i delo

Prva inostrana biografija velikana srpske književnosti

Poznat nemački slavista, prevodilac i znalac srpske književnosti Robert Hodel napisao je iscrpan životopis našeg znamenitog pisca, osvrćući se i na njegova dela i na njegovo javno delovanje kao književnika i intelektualca u poslednjih pola veka. Ova biografija je utoliko značajnija što je Hodel u nju uvrstio brojne piščeve iskaze i stavove izrečene neposredno u njihovim brojnim međusobnim razgovorima.

Od školovanja u Ćupriji i porodičnih prilika tokom Drugog svetskog rata, prvih književnih pokušaja i početka studija prekinutih hapšenjem, preko robijanja na Golom otoku, povratka u Ćupriju i nastavka studija u Beogradu, do snalaženja i književnog uspeha pod senkom ibeovske prošlosti i lične Titove osude njegovog romana Kad su cvetale tikve – Hodel je znalački oslikao jedan bogat stvaralački i životni put u turbulentnom XX veku, punom ratova, promena državnog uređenja i državnih granica, progona i hapšenja...

„Život Dragoslava Mihailovića je poput odiseje. Njegov put od Ćuprije, rodnog mesta, gde je rano ostao bez roditelja, preko Golog otoka, na kome je jedva izbegao smrt, do Beograda, gde je od siromašnog studenta, koji je morao stalno da radi, napredovao do književnog klasika Jugoslavije i Srbije – odražava istoriju jednog veka u njegovoj zemlji. Društvena i kulturna istorija u Mihailoviću dostiže individualni, živi oblik.“ (Iz predgovora Roberta Hodela)

ntimno, dnevničko svedočenje pisca Vremena smrti i Deoba o svojim savremenicima, među kojima su neki bili njegovi bliski prijatelji, istovremeno je i svedočanstvo o zlatnom dobu jugoslovenske književnosti i njenim korifejima.

Uspomene, susreti, razgovori i sporenja čine osnovno tkivo ovog ponekad esejističkog, ponekad polemičkog, ali uvek intrigantnog štiva, u koje je Ćosić utkao portrete dvanaest pisaca. Njihova imena govore sama za sebe:

Miloš Crnjanski
Meša Selimović
Ivo Andrić
Vasko Popa
Oskar Davičo
Skender Kulenović
Borislav Mihajlović Mihiz
Miodrag Bulatović
Branko Ćopić
Momo Kapor
Antonije Isaković
Miroslav Krleža

„Vodeći nas kroz velike klasike, Ćosić u ovoj zaista zanimljivoj i posve kontroverznoj knjizi, prelama epohu koja je obeležila živote tih klasika, njihova dela i njihove čitaoce. Zemlja u kojoj su stvarali je nestala, ali ono što su u toj zemlji stvorili Meša, Andrić, Ćopić, Bulatović, Mihiz, Popa, Skender, Isaković, Kapor, junaci ove knjige i Ćosićevi prijatelji, ostalo je i trajaće dok god budu postojali srpska kultura i srpski jezik.“ (Iz pogovora Marka Krstića)

Onaj ko teče uzvodno, ušće mu je u izvoru.

U ovoj knjizi su sakupljene misli – dopisnice i pisma sebi i drugima. Tako je nastao nesvakidašnji dnevnik pesnika, stvaraoca koji nas je naučio da „u svemu valja imati mere, pa i u sopstvenoj smrti“.

I kada ostavlja beleške sebi, i kada piše o delima vajara Jovana Soldatovića, i kada ostavlja niz „parafraza“, Antić nas svakom svojom rečenicom podseća zašto je nemoguće živeti hrabro u ovom svetu bez njegovog poetskog žara.

Nemoj da kriviš pretke. Poniznost nije nasledna.

Priča o novom talasu

Knjigom Bunt dece socijalizma o prvoj generaciji bendova novog talasa Dušan Vesić zaokružuje trilogiju o najvažnijim momentima jugoslovenske rok kulture. Pred vama je prva sistematska, detaljna priča o ovom periodu, neumoljiva hronika pisana karakterističnim Vesićevim stilom koji Branimir Štulić poredi sa borhesovskim, uz obilje zanimljivih i manje poznatih podataka. Vesić je ovde prisutan u dvostrukoj ulozi: on je u isto vreme neposredni posmatrač koji je iz blizine pratio novi talas tokom njegovog nastanka, vrhunca i gašenja, a ujedno i pažljivi i odmereni hroničar koji s vremenske, ali ne i emotivne distance dočarava, oživljava i približava kulturnu epohu precizno i živopisno. Onima pak koji to vreme ne pamte ova knjiga će u nekoliko poteza pera pokazati zašto se o tom periodu govori i neverovatnih četrdeset godina kasnije. Novi talas? Kao da je bio juče!

Azra • Električni orgazam • Film • Haustor • Idoli • Lačni Franz • Paket aranžman • Pankrti • Paraf • Parlament • Pekinška patka • Piloti • Prljavo kazalište • Šarlo Akrobata • Termiti

Prva sveobuhvatna biografija našeg nobelovca!

Naslov knjige U požaru svetova parafraza je rečenice iz Andrićeve priče „Žena na kamenu“ jer, prema rečima autora ove knjige, najbolje ilustruje Andrićev politički život: „Sagoreti bez ostatka, izgubiti se u opštem požaru svetova kao vatra u vatri.“ Na nekoliko stotina stranica Martens detaljno, i na osnovu temeljnog poznavanja Andrićevog dela, prepiske, arhivske građe i korišćene literature, opisuje Andrićev život od rođenja u Bosni, preko sarajevskog atentata i diplomatske službe u evropskim prestonicama i Trećem rajhu, pa do života u Beogradu pod okupacijom, kada piše dela koja će mu doneti svetsku slavu, a priklanjanje Andrića novoj vlasti posle oslobođenja posebno su intrigantan deo ove iscrpne i pouzdane biografske studije.

„U pitanju je zadivljujuća biografija književnog genija u politički burnom vremenu, koji svoje moćno stvaralačko oruđe nije iskoristio kao patos akcije i oredeljenja nego kao doprinos dostojanstvu velike literature.“ Andreas Brajtenštajn

„Knjiga U požaru svetova na mnogo će se načina čitati u zemlji i u zemljama iz kojih je Ivo Andrić potekao, ali nijedan neće biti sličan načinu na koji se čita u Njemačkoj, ili na koji će se čitati na drugim europskim jezicima na koje će biti prevedena. Veličina Martensove knjige u tome je što je uspio napisati tekst koji je moguće obuhvatiti iz kulturološki tako udaljenih perspektiva i iz toliko različitih interesa.“ Miljenko Jergović

„Ivo Andrić bio je prvi koji se u svojim knjigama zapitao mogu li Evropa i Islam zajedno. Izvanredna Martensova biografija Ive Andrića čita se kao uzbudljiv roman XX veka.“ Volfgang Šnajder

„Martensova knjiga o Andriću na svojevrstan način potvrđuje tezu da autori rođeni izvan jugoslovenskog istorijskog prostora, kojima srpski nije maternji, ali njime suvereno vladaju, mogu da napišu knjige koje našoj kulturi nedostaju.“ Muharem Bazdulj

Od šezdeset pete neprestano je na ovu akademiju pristizao sve veći broj mladih ljudi, bukvalno iz celog sveta. Šezdeset osme bilo ih je skoro stotinu (na oko dve stotine domaćih studenata). To nije bilo normalno, ta iznenadna koncentracija. Bilo je momenata kada je izgledalo da je to skup avanturista, desperadosa i anarhista, ali i trenutaka, kao onda kada se četvrtog dana studentske okupacije fakulteta ispred zgrade FAMU zaustavio sovjetski tenk i uperio cev u kapiju fakulteta, kada se činilo da se na jednom mestu sakupilo sve što je imalo hrabrosti na ovome svetu...



Trideset godina posle prvog izdanja ove knjige pokazuje se da su događaji u njoj opisani značili ne samo jedan preloman trenutak u povesti blokovske podele sveta, nego i početak jedne nove faze u istoriji jugoslovenske kinematografije: pojavu grupe sineasta koji su danas klasici filma na ovim prostorima.

O svojim studijama, kolegama i uzbudljivom početku filmske karijere na čuvenoj praškoj filmskoj akademiji u vreme „praškog proleća“ Goran Marković govori već prepoznatljivim rečima kojima se odlikuje njegova uvek intrigantna proza: pitko, jednostavno, duhovito i na mahove dramatično. Junaci ove knjige su ne samo tadašnji studenti – pored Gorana Markovića još Lordan Zafranović, Srđan Karanović, Rajko Grlić, Goran Paskaljević, između ostalih, nego i ne manje poznati češki profesori, oskarovci, pisci – Elmar Klos, Jan Kadar, Miloš Forman, Milan Kundera…

Nagrada Biljana Jovanović

Kad je oblačno, oblačno je. I mračno je koliko je oblačno, u 14.40. I nema druge. Zato ti budi vedar i spasi sebe, za onoga kome sunce treba. A vedrina iz mraka i dolazi. Tamo ona i nastaje.

„Melanholični junak ovog romana je usamljenik koji vodi dnevnik o svom lutanju Beogradom dok se oporavlja posle teške bolesti. Neopterećen balastom stilskih i retoričkih figura, on opisuje i promišlja svakodnevne prizore grada tokom zimskih meseci 2004/2005. godine i tako iscrtava istovremeno topografiju sopstvene duše i upečatljivu sliku svoga vremena.“ Actes sud

„U Dnevniku druge zime dnevničar se oporavlja od svojevrsne oduzetosti nogu do koje je doveo njegov alkoholizam; zapravo, može se reći da iznova uči da hoda. U širem smislu: i da misli, da oseća, da živi. Valjarević kao prozni pisac možda je i najjači baš u svojstvu uličnog hodača-pripovedača: onoga ko briljantno uočava i prepoznaje, i bez i trunke kitnjastosti i pretencioznosti u malešne lirske medaljone pretače svakodnevicu, svoju i tuđu, prizore i zbitija poznatih i nepoznatih ljudi, čineći od sivog i tmurnog Beograda pozornicu za svoj spektakl-bez-spektakla, za sve one kao uzgredne čarolije koje bi nekome (svakome?) drugome promakle.“ Teofil Pančić