DOMAĆE KNJIGE

Island, druga polovina X veka. Halstejn Tordov sin vraća se u domovinu nakon sedam godina izgnanstva zbog ubistva svog prijatelja iz detinjstva, Hravna Ragnarovog sina. Samo, nisu svi srećni zbog njegovog povratka – Ejnar, Hravnov brat, željan je osvete. Hoće li Halstejn uspeti da pronađe mir o kojem je toliko dugo sanjao? Novi grafički roman Erika Krika, još jedna stripčina u izdanju Besne kobile.

"Novi roman dobitnika NIN-ove nagrade za roman godine.

""Bila je nedelja, rano otoplele februarske zime, u doba uobičajeno jalovih nada da je proleće na pragu, kada su stanarima zgrade broj 37, soliteru u naselju K. u Beogradu, počeli da se javljaju mrtvi.""

""Tajni roman Gorana Grolovića ne istražuje samo slast i magiju pripovedanja. Dejan Atanacković zida čitav jedan ep o savremenom Beogradu, prepun horora i socijalne kritike, satire i fantastike – žanrovskih elemenata koji su isto tako i začini srpske stvarnosti. Roman ima i ono što ep nema: pažljivo izvajane junakinje i junake, uhvaćene u hodu koji se opire zacrtanim linijama, natovarene bremenom trauma i tajni, grehova i nepravdi. Tajni roman čita se kao beogradska verzija Markesovih Sto godina samoće, kao priviđenje udomljeno u realnosti, kao borba za istinu bez koje je običan život odavno nemoguć.""
Vladislava Gordić Petković

Samoobmana, tvrdi psihijatar Horvat. Društveni eksperiment, tvrdi Melanija Čudić. Bahato izmotavanje operetskog glumca, kaže tenor Klokot. Ne znam ko je zvao vas, kaže gospođa Simeunović, mene je zvao Jova, moj muž. U zgradi se bude nove navike, rituali, podele, a s njima i sve čudnije zablude. I ambicioznom, premda neostvarenom piscu, Goranu Groloviću – Grolu, honorarnom prevodiocu detektivskih romana, javlja se njegova Lidija. Iako proglašena mrtvom, nikada njena smrt nije potvrđena, a imaginarni detektiv Morison, omraženi protagonista Grolovih prevoda romana zaboravljenog pisca Maksa Birnbauma, podstiče mnoge neugodne slutnje. Grol i Andrea, susetka sa dvanaestog sprata, slušajući tišinu solitera na Andreinom međuspratu, osluškuju tišine sopstvenih, najednom prepletenih života. U mreži samoće, uzajamnih nepoverenja i nastajućih bliskosti u celoj zgradi ne izostaju pitanja. Javljaju li se mrtvi zaista, ili je sve što se dešava posledica tek nagoveštenih društvenih kriza, štrajkova, sukoba u društvu? Postoji li uistinu neka druga skrivena zgrada u njihovoj zgradi, kako neki stanari tvrde? I konačno, nosi li ključ za odgovore na mnoga pitanja upravo čudni sused Todor Bauk, uznemirujuće nalik primitivnom, drevnom čoveku iz nekih davnih vremena?"

Otkucaji zidnog sata u jednoj kući smeštenoj u neimenovanoj varoši broje i preispituju vreme – ono koje je dato svakom čoveku, ali i ono po kojem se upravljaju svi varošani. Koliko je otkucaja potrebno da bi se svet živih odvojio od sveta mrtvih i da li je to uopšte moguće, na poseban način odgovorila je Vera Bošković u svom debitantskom romanu Zavese na našim prozorima koji prati sudbine dve sestre. Iako radnja romana obuhvata vreme od kraja Drugog svetskog rata do osamdesetih godina prošlog veka, sećanjima junaka i preplitanjem motiva obuhvaćen je i mnogo raniji period, pa je tako prikazana istorija cele porodice. Čitalac koji se nađe u tom vremenskom kovitlacu neminovno mora da se zapita o istoriji svoje porodice i o tome u kojoj meri je porodično vreme odredilo njegovo lično. Vera Bošković piše zrelo i
vešto, uz autentične slike građene poput filmskih kadova. I sve vreme, sve do samog kraja, drži čitaoca u nedoumici – ko priča ovu priču...

Sjajno ilustrovana bajka za odrasle grafičkog dizajnera Uroša Savića, priča o sazrevanju kroz koje svako mora da prođe kada se susretne sa životnim izazovima. Knjiga se može čitati i kao kratak, nepretenciozan uvod u teoriju arhetipova Karla Gustava Junga kojima bajka obiluje.

U grafičkom romanu Trkač 1 Saše Jovanovića likovnost se utrkuje s maštovitošću, metafizika sa društvenom satirom i još se cela priča odigrava u Nišu, 1933. godine. Fantastičan strip u svakom smislu, po mišljenju uredništva Besne kobile jedan od najboljih koje smo objavili.Nastavljajući sagu koja je počela fascinantnim grafičkim romanom Zec, Saša se oslobodio uticaja nekih velikh svetskih crtača i ostao svoj i nepogrešivo prepoznatljiv. Sa daškom magije, prstohvatom naučne fantastike i obilatom kašikom dobrog pripovedanja, zakuvao izvrsno i originalno jelo koje višestruko nagrađuje ponovljenim kušanjima. – IGOR KORDEJ

"Prvi put boraveći u Tokiju, sedamnaestogodišnja Jana poželi da u njemu zauvek ostane. Ubrzo će se uveriti u nesagledive poslediće koje takva želja može da ima: njen duh jednostavno ne može da izađe iz magičnog kvarta Šibuja. I dok Janin duh luta tim kvartom, doživljavajući neobične avanture i tražeći put kući, dvadesetčetvorogodišnja Jana uveliko studira japanski u Pragu i nada se stipendiji koja će joj omogućiti da ponovo boravi u Tokiju. Radeći na prevodu davno zaboravljenog japanskog pisca Kavašite, biće u prilici da uvidi koliko je piščeva sudbina presudna i za sudbine i jedne i druge Jane...

Roman Ane Cime govori o pronalaženju puta do druge kulture, o višeznačnosti stvarnog sveta i o zapitanosti nad ostvarenjem sna.

Ana Cima je rođena 1991. godine u Pragu. Studirala je japanski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu Karlovog univerziteta. Trenutno živi u Japanu, gde izučava posleratnu japansku književnost. Pored pisanja, bavi se crtanjem i muzikom. Probudiću se na Šibuji je njen prvi roman. Postigao je značajan uspeh i do sada je preveden na mađarski, bugarski, poljski, nemački, španski i japanski."

"Obavezno štivo za svakog ko iz ovog ili onog razloga napušta svoju zemlju u potrazi za „boljom budućnošću“. Roman je mogao da se zove i Otrežnjenje.
BORIVOJ GERZIĆ

Knjiga izaziva grč u stomaku kao kad se gleda film Žao nam je što smo vas propustili Kena Louča. Uprkos tome – knjiga će biti super hit!
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ

Odavno nisam pročitao nešto tako dobro na srpskom jeziku.
VLADIMIR KOLARIĆ

Imate roman Nataše Milović koji, bez pardona, govori o onome što svi sebi odbijamo da priznamo, a što ga čini tako životnim i zanimljivim.
ALEKSANDAR NOVAKOVIĆ

Ogoljavajući svoju bezimenu junakinju romana U Kvinsu nema seksa, Nataša Milović je uspešno ogolila i sistem na kome počiva ideja neoliberalnog kapitalizma, zamku u koju lako upadamo, nesvesni do kog stepena smo postali zatočenici sopstvenih htenja, te iluzija da je svuda bolje nego kod kuće. Jedan od paradoksa romana nije samo što ljudi u Kvinsu, na slobodan dan, imaju tek toliko vremena da operu veš i što ne vide ni seks ni grad, već i što je jedini osećaj slobode sveden na dobrovoljno prihvatanje novca kao jedine mere za meru – svega i svakoga. Na svom putovanju kroz najgora susedstva, preko najgorih radnih mesta i najgorih prizora ljudske egzistencije, Nataša Milović je uspela da bude glas svih onih o kojima mislimo da sve znamo, iako zapravo ne znamo ništa, ubeđeni da nam se takvi životi ne mogu baš nikada dogoditi i, što je još gore, da nas samim tim ne mogu ni dotaći."

Prvi prevod na srpski izbora iz dela Ines Aredondo, jedne od najznačajnijih meksičkih književnica XX veka. Njen neveliki opus predstavlja prekretnicu u meksičkoj književnosti jer je pisala o mnogim tabu temama: erotici, ludilu, strasti, gubitku nevinosti, izopačenosti koja potajno tinja, porivima i porocima, kao podzemnom rekom, izrovarenim porodičnim, bračnim i ljubavnim odnosima. Prefinjenim stilom brisala je granicu između onoga što je dobro i onoga što je loše, onoga što je društveno poželjno i onoga što je potpuno neprihvatljivo, neretko pokazujući koliko to „dobro“ koje nameće društvo ima svoju strašnu i surovu drugu stranu.

Besna kobila, uz savet i pomoć Igora Kordeja, obogaćuje svoju ediciju Džambas (posvećenu domaćim strip autorima) grafičkim romanom prvencem Aleksandra Petrikanovića PROKLETO IGRALIŠTE. Grafički roman PROKLETO IGRALIŠTE izuzetan je na više nivoa: poigravajući se fantastikom i apsurdom, usput vešto parodirajući akcione i epske teme, autor gradi lik Čarobnjaka, krajnje neobičnog junaka, čak i za svet stripa - sjajno jednostavnog, u ključnim trenucima, jednostavno sjajnog.

Roman HEROJI, ispisan za današnje vreme neverovatno bogatim jezikom, pre svega je porodična saga, ali i oda celoj jednog generaciji koja je živela za umetnost, ređe i od umetnosti, obično na potezu Pevac - Mornar - Kalenić, kultnim kafanama za odrastanje i sazrevanje. "ako je kometaizam neoavangardni fenomen kraja 20-og veka, heroji su srpski Uliks. Radikalno otvoren tekst, pismo, pad u kulturni ambis, košmar znakova. Koliko samo slobode, nade, dobrote u njima... Heroji su ponor i zato izvanredni!" Gale Bošković

Iako je Jošiharu Cuge jedan od najuticajnijih i najpoštovanijih autora japanske mange njegovo delo je, do skoro, jedva bilo poznato i prevođeno u zapadnom svetu. U osnovi autobiografski strip, Čovek bez talenta je remek-delo vatakuši mange (stripa o sebi). Priča o strip autoru koji odbija da pravi kompromise i radi po narudžbini, pa napušta zanimanje za koje je talentovan i počinje da se bavi neobičnim poslovima koji i njega i porodicu guraju sve dublje u bedu.

“ Oslonjen na vid i hod, roman Nema oaze mapira granice i svojstva savremenog sveta, kao i za njega nužnog pojedinca. Bezmalo drsko poverivši pripovedanje registru čulnog i opažajnog, Nema oaze radnju naizgled pokrenutu jednom posebnom, fetišistički posvećenom potragom, parabolično ukrupnjava u jednu od najvećih priča među pričama: onu o svrsi i prirodi našeg puta. U ovom slučaju, nepostojanje oaze i optimalnih društvenih ekosistema ne nalazi se samo na početku, sredini ili kraju misaone ili fizičke šetnje, već u sigurnosti činjenice da, ako nema oaza, nema ni fatamorgana koje smo često skloni da poturamo sebi kao mesta predaha na takvom putu.” – iz recenzije Jelene Nidžović

Maestralni grafički roman o Maksu Vinsonu, šampionu koji u svom životu nije izgubio ni jedan jedini teniski meč. I dok ga gomila obožava, on počinje da shvata da su njegove pobede potpuno isprazne, a da je on plod ukradenog detinjstva zamenjenog nehumanim treninzima kojima ga je podvrgao njegov otac, tiranin.

Poetski strip izvanrednog humora o liscu Ferdinandu, koji je sve samo ne lukav kad se zaljubi.

Grafički roman rađen prema istoimenom romanu Žan Lika Lučanija, Čudan zvuk motora izvanredna je satira jednog društva zavijena u krimi priču o detetu serijskom ubici. On je prosto takav rođen, i rešio je da pobije sve koji žive s njim u toj rupi od mesta, bogu iza leđa. Ali, nećemo ih žaliti: možda takav skup moralnih degenerika i ne zaslužuje bolje?
Čudan zvuk motora nagrađen je 2013. nagradom SNCF za najbolji krimi strip.

Njevzorov, junak-malograđanin, nekulturan i sujeveran, u svom nemoralu apsolutno savremen, iz svog bednog života beži u naslove žute štampe o provodima bogataša i aristokratije. A kada mu gatara predskaže da će i on uskoro postati bogat i slavan, neće se libiti da rat, revoluciju i patnju mnogih iskoristi kako bi se proročanstvo obistinilo.

Priče o putovanjima, lutanjima, preobražajima i nestajanjima stiču se i ukrštaju u sobama, hodnicima i dvorištu najmanje države na svetu, zasnovane na najdubljem i najneravnopravnijem sukobu - sukobu progresa i ludila.

Grafički roman o dvojici mađioničara koje more aveti prošlosti, Duplo dno, lako očara čitaoca nežnom pričom o magiji, prijateljstvu, ljubavi i ljudima koji samo što nisu ispali i sa margine.
Kris Ver je o ovom stripu rekao: „Čitajući Duplo dno imate utisak da gledate usporeni snimak udarca koji će završiti tačno posred vaše glave. Imate vremena da ga izbegnete ali, iz nekog razloga, ništa ne činite, u želji da vidite hoće li stvarno toliko boleti kad, na kraju, i primite taj udarac. I, naravno, baš toliko i zaboli.“