PLAŠIM SE

Ne mislim da književnost može promijeniti svijet preko noći, ali može promijeniti pojedinca. A to nikad nije malo“, kaže Đurđica Čilić, i to je okosnica njene nove knjige Vidimo se na papiru.

U njoj ostaje verna onome čime je osvojila čitaoce u knjigama Fafarikul i Novi kraj: neuništivoj radoznalosti, poverenju u dobrotu i sposobnosti da u svakodnevnim prizorima pronađe razloge za nežnost, smeh i nadu.

Autorka nas vodi kroz intiman krajolik svoje porodice, piše o majci koja joj nedostaje, ocu koji zaboravlja reči, deci koja odlaze u svet, piše o ljudima koje voli i onima kojih više nema, ali i o svakodnevnim scenama koje drugima promaknu. Ali ono što ovu knjigu čini posebnom jeste uporan, gotovo tvrdoglav izbor da se na grubost i cinizam sveta odgovori toplinom i saosećajnošću. Čilić grli nasilnika kako bi sprečila napad na dostavljača, vozi u hitnu pomoć pijane momke koji ne vole druge i drugačije, nagovara mladog navijača da prvi put u životu pročita knjigu. Peva hitove Bijelog dugmeta s majkom i ćerkom iz Ukrajine, staje u odbranu dečaka kog drugari zadirkuju jer nema novca, sa simpatijama posmatra starije žene na bazenu.

U okruženju koje je često okrutno i uskogrudo, ona bira blagost i saosećajnost. I uspeva da nas ubedi da je to jedini razuman način kretanja kroz svet.

Vidimo se na papiru je nežni podsetnik da pažljivije posmatramo sve oko sebe, da u sitnicama pronalazimo razloge za radost i da budemo dobronamerni prema drugima – jer to nikad nije malo.

U pričama Tanje Beljanski svakodnevica postaje prostor tihe napetosti i neizgovorenih emocija. Njene junakinje putuju autobusima i vozovima, rade, čitaju, kuvaju, odlaze na more, sele se, čekaju, posmatraju gradove i ljude oko sebe. Naizgled se ne događa mnogo, ali upravo u tim sitnim pomeranjima otkrivaju se usamljenost, čežnja, strah, bliskost i potreba da se pronađe mesto u svetu koji se neprestano menja.

Balon je zbirka povezanih priča izgrađena od preciznih opažanja, suptilnih detalja i izuzetnog osećaja za ritam savremenog života. To je proza koja ne traži spektakl – ona ga pronalazi u običnom danu, u pogledu kroz prozor, u razgovoru sa strancem, u letu ptice ili balona na horizontu.

Čuvar muzeja koji više veruje svojim strahovima nego onome što vidi. Umetnica koja pokušava da razlikuje ljubav od samoće. Udovica koja kreće u gotovo epsku misiju spasavanja jednog goluba. Ljudi koji se mimoilaze između poraza, navika, iluzija i svakodnevnih apsurda.

U pričama Ljiljane D. Ćuk nema velikih obrta ni lakih istina. Njeni junaci žive u gradovima koji se menjaju brže od njih samih, u odnosima koji traju duže nego što bi trebalo i u stvarnosti koja je istovremeno smešna, surova i previše prepoznatljiva.

Nečujno, iz nečijeg ambisa okuplja glasove ljudi koji pokušavaju da održe ravnotežu nad sopstvenim ambisima. Ponekad dostojanstveno. Ponekad nespretno. Uvek ljudski.

Osma knjiga Mihajla Vasiljevića. Ovaj put, Mihajlo se oprobao u kratkim pričama i donosi nam nešto novo u svom stvaralaštvu. Zbirka za one koji previše osete. Zbirka za one koji se ne boje surovosti sadašnjeg vremena. Autor se nada da će ova zbirka mnoge zagrliti, ali i mnoge naterati da postavljaju neka pitanja i možda izađu iz zone komfora. - Ako ti je svakodnevnica postala preteška, svakog dana se boriš za vazduh i ne možeš da prihvatiš realnost koja ti se odigrava pred očima – ovo je zbirka za tebe.

Prethodnih nekoliko godina, stvarnost je postala nepodnošljiva. Sve je teže pobeći od nje. Dosad sam bežao u serije, filmove, knjige, u izmišljene svetove – a sada ni to više nije lako. Kao da mi uvek nešto čuči na plućima i neke nevidljive kandže me stiskaju. Osetim ih uvek i svuda.

Mir je postao misaona imenica, stres je uvek prisutan i beg je postao pretežak. Ne znam za tebe, ali ja se tako osećam. Nadam se da si u boljem stanju nego ja. Želim jedno da ti kažem – nisi jedini. Neko te ipak razume, čak i kada misliš suprotno. Možda ti upravo ova zbirka dokaže to.

iskreno. sirovo. surovo. ogoljeno. beznadežno. ohrabrujuće. usponi. padovi. nadanje. stradanje. nadanje nakon stradanja.

zbirka poezije i proze koja će te i zagrliti i ošamariti. zavisi kako koja strana.

Jeka, Slađane Stešević Knežević, zbirka je priča koja se bavi porodičnim odnosima, gubitkom, nasljeđem i iskustvima žena suočenih sa različitim oblicima lične i društvene težine. Kroz intimne i emotivno oblikovane narative, autorka otvara teme tuge, ćutanja, porodičnih lomova i unutrašnje izdržljivosti. Priče u ovoj zbirci usmjerene su na svakodnevne ljudske situacije i emocionalna stanja koja ostavljaju trajne posljedice, ali i na načine na koje pojedinac pokušava da očuva dostojanstvo i vlastiti glas. Jezik zbirke je neposredan, sugestivan i usredsređen na unutrašnji svijet likova, zbog čega Jeka predstavlja knjigu namijenjenu čitaocima savremene regionalne proze sa izraženom psihološkom i emotivnom dimenzijom.

Na preko 500 stranica, Korać vodi čitaoce kroz originalne priče, alternativne scenarije i provokativne misli koje otvaraju nova vrata mašti i logici, spajajući naučnu fantastiku, fanovsku kulturu i jezičke rasprave u jedinstvenu dramaturgiju.
Priče su inspirisane majstorima SF žanra: Robertom Šeklijem, Šinišom Hošijem, Frederikom Braunom... uz pomoć kojih Radomir donosi tri originalna zapleta:
• Ispitivanje — futuristički test granica ljudske svesti.
• Demonski ugovor — susret čoveka i nadnaravnog bića u igri moći.
• Bekstvo u drugu dimenziju — potraga za slobodom kroz paralelne svetove.
Fanovski scenariji su:
• Ubice Mog Oca — alternativni zaplet koji otkriva nove motive.
• Državni Posao — humoristična reinterpretacija birokratske svakodnevice.
• Almost Perfect — nastavak sitkoma u duhu zajedničke memorije fanova.
• Kulturni susreti: Šta bi se desilo kada bi se Skrič Pauels i Šeldon Kuper sreli? Neočekivani dijalog između satire i naučne pedantnosti.
Sve ovo i mnogo više čitaoci će otkriti u knjizi ,,Moje ideje'' — zbirci koja nudi i zabavu i razmišljanje, smeh i logiku, fantaziju i kritiku. To je knjiga za sve koji žele da otkriju nove svetove, da se nasmeju, da promišljaju i postanu deo jedinstvene dramaturgije jednog autora.
„Moje ideje“ nije samo knjiga — ona je poziv na zajedničku igru mašte.

Zbirka priča pod nazivom Đerdan sećanja sadrži 21 priču o ljudima i njihovim sudbinama, a koji su na neki način postali deo autorkinih sećanja. To je niz perli sa ogrlice njenih uspomena, zbirka medaljona iz riznice prošlosti i deo pano¬rame likova koji zaslužuju pažnju čitaoca. Svaka od 21 priče sabrane u ovoj knjizi uistinu tvore jedan Đerdan sećanja, koji autorka, nežnošću zvuka frule i odsjaja sunčevih zraka u rosi mačvanskih polja, nosi na sebi i u svojoj duši koja se otvara pred čitaocem i poziva ga na zajedničko traganje za smislom surovih i raskošnih ljudskih događaja i sudbina.

Priče otvaraju svet sećanja oživljen titrajem sveće prislužene na veliki praznik. Pomalo prustovskom putanjom trenuci sadašnjosti otkrivaju staze koje vode u prošlost i donose ceo univerzum uspomena, mirisa, likova i odnosa gledanih očima jednog deteta, kroz čije su sećanje i filtrirani. To je istovremeno i ključ pripovednog tona, koji će na detinji lak i bezbrižan način opisati i najteže, egzistencijalne situacije i dominantnom depatetizacijom, sa verom u snagu života i svih tajni koje on krije slaviti svako životno iskustvo kao dar.

Ilija Tucić, novinar i književnik, čitavu deceniju putuje kroz ravnicu i piše kratke priče po kojima je prepoznatljiv brojnoj čitalačkoj publici. Objavio je knjige: "Čelobašte", "Male vojvođanske priče", "Čudo u Čibu", "Priče ravnice", i “Priče iza firange”, od kojih su neke zbog velikog interesovanja čitalaca doživele ponovljena izdanja.

Knjiga "Na kraju početka" simbolično zaokružuje desetogodišnji stvaralački ciklus: sadrži 80 najlepših priča iz pet prethodnih knjiga.

Junaci priča Vladana Matijevića podsećaju na stanovnike duboko poremećenog društva. Njihove ispovesti pripadaju marginalcima – neprosvećenim, moralno posrnulim pojedincima sa ivice zakona i razuma, zatečenim u sirovim životnim okolnostima u kojima misli i postupci često izmiču uobičajenoj logici. Čak i kada pripovedaju u prvom licu, njihovi nepredvidivi tokovi misli, lucidna zapažanja i neobične asocijacije svakodnevne razgovore i beleške pretvaraju u upečatljive, gotovo halucinantne slike koje oblikuje mašta naratora.


Posebnu atmosferu ovoj prozi daju elementi fantastike i apsurda, kao i neobično poigravanje vremenom. Kako sam autor kaže, u mnogim pričama „novo počinje i traje paralelno sa starim“, pa čitalac otkriva zbog čega je Pelop, antički junak Peloponeza, unajmio advokatsku kancelariju, kada lepa Jelena odlazi u kozmetički salon ili kakvu vremensku prognozu Bog saopštava u televizijskom obraćanju.


Podeljena u pet ciklusa, ova originalna zbirka pripovedaka okuplja raznovrsne, naizgled nepovezane fragmente – groteskne, uvrnute ispovesti i skazove kroz koje se prelamaju izvrnuta logika, izopačen sistem vrednosti i sumorna svakodnevica savremenog potrošačkog društva.

U pričama Slavice Milosavljević svakodnevni život postaje poezija. Na ulicama Beograda, u stanovima, trolejbusima i parkovima odvijaju se tihi susreti i rastanci, male radosti i tuge koje čine ljudsku meru sveta. S puno topline, nežnog humora i razumevanja autorka osvetljava živote običnih ljudi – onih koji možda nikada neće dobiti spomen-ploču, ali hoće svoju priču. Zbirka Ulice plavih očiju podseća nas da se ljubav, dobrota i smisao pronalaze upravo tamo gde ih najmanje očekujemo – u svakodnevici koja diše srcem.

Zoran Škiljević, književnik
Tri knjige gradskih priča čine zbirku Ulice plavih očiju. Te priče su tople, oštroumne, ponekad smešne, a pre svega duhovite. Čitaćete ih ozarenog lica od početka do kraja. Situacije opisane u prve dve knjige su specifične; ali one iz treće knjige su svakodnevne, manje-više ćete ih prepoznati. Slavica, u maniru Dejvida Sedarisa, ulazi u misli učesnika, pokazuje koliko su njihove pozicije nekad apsurdne, nekada naivne, a nekada, jednostavno, divne.
Milica Cincar-Popović, urednica izdanja

U Peganovim pričama knjige nadilaze puku predmetnost i postaju oslonci, utočišta, tragovi vremena i mladosti. Nјihov miris meša se sa mirisom soli, sunca i starih snova, a čitanje postaje način da se uspori, da se ostane u trenutku koji klizi.