Neobične zgode i nezgode iz života običnog čoveka, prepunog krupnih sitnica, rasutih kao petoparci od plemenitih metala, pretočene su u prekratke, kuse pričice iz kusorepog sveta prošlosti i sadašnjosti. Ulovljene na periferiji, u ćoškovima života, sročene su u duhovite, ponekad i jetke i opore priče za našte srca. Prokuvane gutaju se na prazan stomak, a pričalac ih je čuo i zabeležio ili doživeo i zapisao. Minijature, crtice i krupne sitnice izbrušenih detalja i pitkog narodnog jezika pokazuju da se i u lokalnom skriva ili bar nazire - univerzalno. U pričama najviše ima Šumadije koje više nema. A, biće je!
Neko je već davno rekao da je svet bez knjige – svet divljaka! Ona, kao živ glas, kao uteha tolikih nesrećnika, tiho i dostojanstveno stiže pred nas i dozvoljava da je onako, ćutke, bez reči uzimamo u ruke, razlistavamo…
Ćutimo jer, duboko negde, postoji arhetipska svest o toj veličini, toj vrednosti, prikrivenoj u filigranskom vezu znakova koji nas uvode u nov svet, novu priču, nov život.
To je onaj razlog zbog kojeg pokušavam uporno, uvek iznova, makar i bezuspešno, nešto suvislo da zapišem. To što mi nikada ne uspeva da dovršim započeto, moguće je da ima i dobrih strana.
"„Priče Ivane Elezović Babić dovode nas do one tačke sažimanja u kojoj je sve moguće. Iz nje će junaci njenih tekstova izaći drugačiji: nekada jači, a nekada ranjiviji, ali nikada isti. Umeti dovesti narativ u takvu napetost, a to raditi sa lakoćom i pouzdanošću pripovednog glasa – to može samo neko ko zna šta radi i ko zna da piše.”
Kod Šumadinaca je razvijen i smisao za komično, koji potiče od inteligentnog i finog posmatranja tuđih akcija, naročito njihovih pobuda. Sve ono što se ne dopada javno se iznosi šalama, humorom i ismevanjem. Teško onima koji ističu svoje osobine, teško nastrljivcima i sujetnima. Nijednom od ovih nedostataka Šumadinac neće učiniti milost i progledati mu kroz prste".
Priče Viće Mitrovića govore o različitim vremenima, ali im je zajedničko to što nastoje da osvetle ono što je najzagonetnije u ljudskoj sudbini. I kada prikazuje ljude iz davnih vremena i kada slika život naših savremenika rasutih po Evropi, Vića Mitrović nastoji da otkrije osnovni sudbinski impuls, nastoji da dođe do osnove iz koje se rađa ili ljudska sreća ili nesreća.
Polazeći uvek od konkretnih životnih situacija, Mitrović želi da bude tumač svakodnevnince, tumač one dimenzije modernog doba za koju se čini da razara čovekov unutarnji svet i otvara prostor za tragične nesporazume među ljudima.
Majstorske minijature, brzopotezne tragedije, poetične etape, humoristične finese, erotematičke zagonetke, pripovedačke igre i mnoštvo čudnih likova čine ovu čudnu knjigu koja se otvara kao tipologija i iz osamdeset osam različitih uglova osvetljava pojam čudno, a istovremeno donosi životne fascinacije, priziva porodične uspomene, beleži nesvakidašnje pojave, osvetljava istorijske ličnosti, tumači literarne i paraliterarne pojmove, skicira suicide i provetrava podrume ega. Svaka priča je celina za sebe, a šest pratećih priča osvetljava ukupan poetički zahvat i konstrukciju. Struktura Čudne knjige formirana je linearnom podsvešću.
Kao pesnik, kao romansijer i kao pripovedač, Enes Halilović na uzbudljiv način nudi svež metafizički dah i duboke paradokse.
