DOMAĆE PRIČE I PRIPOVETKE

Ovu knjigu napisala sam kao zahvalnost Gospodu, a posvećena je svima onima koji Ga traže.

U njoj ste čitali delove iz Svete Liturgije, citate iz Jevanjđelja i Psaltira, ono što je mene vodilo i podizalo na mom putu ka Hristu. Postoji razlog zašto se kroz moje priče prožimaju Svete knjige.

Mnogo je lepši osećaj kada stojite na Liturgiji, a prepoznajete reči Oče naš, Simbol vere, Prvu slavu, Sveti Bože. Kada čovek razume reči molitve – tada Bog više nije daleko.

Zajedno smo išli na ispovest, na Liturgije. Pripremali smo slave sa ocem, zajedno čistili, postavljali trpeze, pevali Gospodu… Smejali se, plakali, ćutali. Nosili jedni druge u molitvi. I nikada pre toga nisam osetila toliku ljubav, podršku i snagu u ljudima. To ostaje za večnost. Otac nas je učio da budemo blagi, bezazleni, ali jaki. Da ne bežimo od problema, već da ih rešavamo u molitvi i poverenju u Boga. Da volimo i poštujemo druge – ne zbog toga kakvi su, već jer su Božiji. Učio nas je da budemo Hristovi – uvek i svuda. Ne samo u Crkvi, već i na poslu, kod kuće, u trgovini, u najobičnijem danu. Da se radujemo i verujemo!

Zahvalna sam Gospodu na toj zajednici. Na tom trenutku u večnosti. Jer to i jeste bila večnost – ona večnost koja uđe u vreme i preobrazi ga. U Crkvi Preobraženja Gospodnjeg. Slava Tebi, Gospode!

„Gle kako je dobro i kako je krasno kad braća žive zajedno.” (Psalam 133, 1)

Zajedno u Hristu.
To je dom duše.
Pridvorica je bila takav dom.

Još od zore ljudske radoznalosti posmatrali smo zvezde, pitajući se da li smo sami u svemiru. Ta neutaživa želja za znanjem podstakla nas je da šaljemo signale, poruke i artefakte u kosmos, nadajući se da ćemo ostvariti vezu s inteligentnim životom izvan Zemlje.

Priče o prvom kontaktu su zbirka od dvadeset četiri zamišljene priče u kojima ljudi doživljavaju susrete sa vanzemaljcima. U ovom slučaju, ljudsku rasu predstavlja Artur Makmilan – mršav čovek sa naočarima i zapuštenom kosom. Asocijalni genije (jer, zaista, da li postoje drugi tipovi istinskih genija?) pojavljuje se kao glavni akter u situacijama prvog kontakta.

Da li će prvi kontakt značiti kraj ljudske civilizacije, haos i propast kakvu nismo mogli ni da zamislimo? Ili nas možda čeka zlatno doba, ispunjeno prosperitetom, tehnološkim skokovima i otkrićima koja će zauvek promeniti naše razumevanje svemira?

U ovoj knjizi, kroz Arturove oči, saznajte šta nas čeka u susretu sa nepoznatim.

Žrtvenik ljubavi već u samom naslovu intrigira, upućuje nas na promišljanja o onome što stoji visoko na lestvici svih ljudskih vrednosti – o ljubavi i žrtvi koja je neizbežna, ukoliko govorimo o onoj uzvišenoj, pravoj, nadvremenskoj ljubavi. Stilski i tematski, ova knjiga je bliska srpskim klasicima. Kroz sedam posve različitih, a svakako životnih pripovedaka, autor nas upućuje na one vrednosti koje su trajne, čak večite, iako se ponekada čini da su nakratko izdate, napuštene, da se od njih odstupilo. Upravo iz tog razloga, ova knjiga nam je i priručnik za svetlost, ali i upozorenje. U centru zbivanja ovde je čovek. Autor majstorski proniče u dubinu ljudske duše (psihe), postavlja pitanja, ali i daje odgovore. Upućuje na vrlinski život, na lepotu i neprolaznost. Ovo je knjiga topline i radosti. Svojevrstan putokaz ka jednom lepšem i smislenijem životu. Autor uliva nadu i veliča veru, izvlači najveće prestupe iz svojih junaka, bez osuđivanja, i daje im jedan novi život. Novi smisao. Ovo je knjiga potrebna našem obezduhovljenom, materijalističkom svetu, jer unosi mir, toplinu i radost. Stil je mekan, prirodan i pristupačan svakoj duši. Lepršav i veoma nadahnut.

Autor je verovao da je život dar prirode i izvor svih značenja. Mučio ga je stereotip svakodnevice: zločin‒zločinac‒žrtva. Sablasan i mračan svet zločina. Iz dana u dan taj obruč ga je sve više stezao.
Želeo je da izađe iz tog obruča. Pored toga što je stečena iskustva rado delio mlađim kolegama, beležio je kriminalne događaje i u svoj dnevnik. Godinama je pisao impresije o zločinima, zločincima i njihovim žrtvama. Dokle god sećanje seže navirali su slučajevi. Progonila su ga sećanja na jednu kategoriju ljudi koje je sretao obavljajući svoje profesionalne obaveze.

Stoljećima, čovečanstvom odzvanjaju priče o svirepim ubistvima, zločinima čoveka prema čoveku. Mali je broj onih ljudi koji su imali priliku da uživo razgovaraju sa ubicama i slušaju njihove ispovesti. Želeo je da kroz priče o zločinima pruži nezaboravno iskustvo svim čitaocima. On ne govori o ubicama da bi ih veličao, nego da opomene one koji nameravaju da tako nešto učine.

Ovo je omaž svim ranopreminulim žrtvama ljudskog bezumlja.

Knjiga „Čije je vaše dete“ predstavlja zbirku priča isnpirisanih istinitim događajima koji su se desili u DNK laboratoriji Instituta za sudsku medicinu u Beogradu.

Zaintrigirana podatkom da je svaki treći muškarac u ovoj laboratoriji potražio odgovor na pitanje „Da li sam ja otac svog deteta“ dobio negativan odgovor, autorka knjige predstavlja deset različitih priča u kojima se sa različitim motivima utvrđuje identitet deteta.

Sa izuzetkom poslednje, sve priče su istinite, ali su imena likova i mesta u kojima se radnja dešava izmišljeni, kako bi se zaštitio identitet glavnih junaka.

"Knjiga „Preživeti 27” vam pomaže da pronađete inspiraciju i krenete putem ličnog uspeha. Kao nikada ranije, autorka Jelena Nikolić Kontrakulturna otkriva svoje korake kojima je stigla u sadašnji trenutak. Uz najintimnije priče iz života, „Preživeti 27” donosi uputstva i smernice koji vam daju smelost da (p)ostanete svoji i živite život kakav želite.
„Devojka za primer može biti svaka devojka na svetu, ali samo pod jednim uslovom: da ostane svoja. Kontra svega što je po tuđem zamišljanju uspeha i života uopšte, ona zna da je važno samo ono što nosiš u sebi.
„Preživeti 27” je, zapravo, jedan mini-priručnik za život jer to i jeste knjiga za primer.”
Tijana Dapčević, pevačica"

„Premisa, karakteri i lokacije ove izvanredne zbirke priča Jelene Mesić Gak su univerzalni. U pitanju su građani sveta koji žive svuda oko nas. Sjajan koncept.

Letimičnim pogledom je četvrta knjiga autora Nikole Filipovića. Posle knjige 3 koja se sastojala od priča, Filipović se ponovo vratio svojim počecima i žanru meditativne proze. Kroz stotinak misli, koje je podelio u nekoliko kategorija, autor opisuje svoja iskustva iz detinjstva, rane mladosti, kao i trenutke tek doživljene. Ulazi u svakodnevne događaje koji mnogima izmiču i premerava ih kroz prizmu pesničkog i filozofskog. Kroz trajanje knjige, Filipović ipak teži realnom prikazu stvari i okolnosti koje okružuju sve nas i ukalupljuju naš doživljaj sveta.

Prozor je nova knjiga priča Nikole Filipovića, njegova ukupno peta. Priče su podeljene u tri odeljka: Fantazmagorija, Ljubavi smešne i U susret životu. Iako se odeljci čine različitima, u gotovo svakoj priči proteže se nešto fantazmagorično i smešno a opet vrlo realno i blisko životu. Filipović prati svakodnevne ljude u nesvakodnevnim situacijama: dok u dalekoj budućnosti igraju kviz: A ko to ne želi biti milijarder; ili tragajući za kablovskim operaterom koji će liku stvoriti nevolje svake vrste. Pisac je u smešnim ljubavima istraživao muškarce koji nisu alfa mužjaci, već koji žele da se žrtvuju za žene, svoju ideju ljubavi i zbog toga bivaju često neshvaćeni. I tek kada smo pomislili da smo uplivali u nešto svakodnevno i realno, autor nas vraća u neki san ili događaj u budućnosti, kao da time postavlja pitanje: Šta je zaista vreme, i šta je zaista stvarno?

Nenad Radoš priča život ovdašnji, svakidašnji – narodni. Nepredvidiv kao i narod. Priča o večnosti zemlje i života. O večnosti koja se potvrđuje kontinuitetom nedaća, zlopaćenja i stradanja. O životu koji tu večnost potvrđuje, sa trpljenjima i mrtvima, po generacijama.
Ova knjiga priča o životu će to sigurno učiniti i nosiće u sebi taj duh večite borbe sa sobom i drugima. Ako se neki, nečiji korak i čuje biće to njegov korak. Konačno se ovim sjajnim zapisima izmirio sa sobom i sa životom. Njegovo putovanje kroz naše živote se nastavlja i pričom i nepričavom.
Milovan Vitezović

Avionske i druge priče Miomira Udovičkog su svojevrsno „svođenje računa” u sjajnom pripovedačkom maniru sa devetnaest potpuno različitih životnih situacija. Svaka priča, kao mala romaneskna kula za sebe, je pre svega građenje životnih situacija u kojima se, u tim trenucima, svode ukupni vlastiti životni računi. Taj saldo u nekoliko priča je fatalan, a i poseban, neobičan, jer ceo život, sva iskustva, svodi na poslednji uzdah i nenadan i ipak neočekivan kraj. Pored priča inspirisanih brojnim boravcima u letovima u avionima, drugim staništima vrhunskih profe­sionalnih diplomata, što Udovički sigurno jeste, su i teme koje čine sam život, ali su retke i neuobičajene po svojim ishodima, pa se zapitamo čitajući ih da li su te „uvrnute” ideje i krajevi naših života i deo naših sudbina. Upravo tu i jeste majstorstvo pripovedanja, u tom oštrom i pronicljivom pogledu i „skeniranju” čoveka i njegove prirode, u čemu je autor odista neobično vešt.

Koautori, uz bezrezervnu podršku i jednaku zaslugu autora novih priča iznova poručuju da je uloga pasa u našim životima ne samo pitanje uzajamne razmene emocija već i važno pitanje urbaniteta uz realan osvrt na stanje u društvu. Novinari, lekari, profesori univerziteta, glumci, književnici, umetnici, veterinari, sportisti, zaštitari životinja i drugi, opet su na zajedničkom zadatku. Svako na svoj način uz mnogo ljubavi, iskrenosti i posvećenosti, kao najvažnijih sastojaka ovog suživota. Otkrivajući tragove koje psi u njihovim životima ostavljaju a kojima zajedno koračaju, svoje priče pričaju Danica Vučenić, Vanja Bulić, Mirjana Bobić Mojsilović, Tanja Petrović, Davorin Darko Ribnikar, Dragutin Backo Gregorić, Cvijeta Mesić, Ivana Vrdoljak Vanna, Dragan Jovanović, Aleksandar Tešić, Vanja Milačić, Ivan Tokin i mnogi drugi ljubitelji čovekovog najstarijeg i najvernijeg prijatelja iz životinjskog carstva.

Kako su sve knjige iz serijala Bestseler bile bezrezervno prihvaćene od medija i javnosti, a posebno nakon izvanrednog prijema spisa Šape u ruci, koji je bio ambiciozan istraživački projekat, autore je ponela ideja da naprave mali iskorak i da ovu, petu knjigu o psima, ostvare s novim neobičnostima i neočekivanostima. Tako će, uz priče novinara, književnika, muzičara i umetnika prvi put moći da pročitaju i storije ljudi koji nisu takozvane javne ličnosti, što je inače preovlađivalo u dosadašnjim izdanjima. Nisu zaboravljene lutalice ali ni psi sa vrhunskim rodoslovima. Poseban pečat, nimalo prijatan i veoma bolan, daju priče o zlostavljačima, trovačima i ubicama pasa. Svoje ispovesti za ovu knjigu o psima, među četrdesetak autora, dali su i Raša Popov, Vesna Čipčić, Ivan Mrđen, Jelena Milić, Ivana i Petar Strugar, Miki Perić, Andrea Lekić, Aleksandar i Katarina Rašić, dr veterinarske medicine Vladimir Terzin, Rujana Jeger, Bogdan Ibrajter Tane, Dragutin Guta Jakovljević, Nikola Mijailović, Nataša Ristić, Vesna Coka Nestorović i drugi jednako važni u nameri da se ponovo u opštem mraku u kome je došlo i do odbacivanja čovekovih četvoronožnih prijatelja sugeriše prirodni vid svetlosti i odbrani sama priroda.

Iskustva autora – raznovrsna zapažanja, ponekad pronicljiva i istančana, ponekad očekivana – predstavljena su sa snažnom proživljenošću, onako kako se doživljavaju bića koja se obožavaju i vole. U ovom spisu dominiraju novinari, urednici, umetnici, profesori i druge profesije. Tako će se u njemu naći novinari i publicisti Slobodan Giša Bogunović, Svetlana Đokić, Risto Kostov, Miloš Lazić, Višnja Marjanović, Dubravka Marković, Vojka Pajkić, Milosava Pavlović, Milica Pilipenko, Smiljana Popov, Nada Radović, Marijana Rajić, Voja Žanetić, urednice Branka Jeremić-Subota i Edit Tomić, te književnici Dejan Đorđević, Puriša Đorđević, Miroslav Lukić, Dragutin Minić Karlo, Dragoslav Mihailović, Maja Herman Sekulić i Svetozar Radonjić – Ras. Njima se pridružuju umetnici drugačijih usmerenja: Vlado Georgijev, Nebojša Glogovac, Inspektor Blaža, Jelena Kajgo, Sonja Lapatanov, Ašok Murti, Ljubisav Milunović, Aleksandar Pilipenko, Gorica Popović i Aleksandar Radojičić. A kad reditelj Igor Savin, zbog putovanja od jedne do druge predstave, nije stigao da napiše svoju priču, pisanja se latila njegova mlađana kći Lea. Svedočenja Milice Bijelić, Gordane Kovačević-Jaćimović, Verice Popović, Vesne Platiše i Duška Vujoševića dragocena su. Radujem se posebno što su se u ovoj knjizi našle proživljene ispovesti Željka Markovića. To je autor koga nisam izostavio ni u prethodnim knjigama o psima. Meni je posebno drago što su se kao autori pojavili kolege i koleginice iz akademske četvrti, Nikola Kolja Božović, Tamara Džamonja Ignjatović, Nadežda Ljubojev, Rastko Schwalba i Maja Volk. Tako su se sada pridružili meni dragim autorkama Jeleni Đorđević, Jeleni Vlajković i Nedi Todorović, čije tekstove pamtimo iz ranije objavljenih knjiga.

Pas je najbolji čovekov prijatelj. Čovek je najbolji prijatelj mačke...
Ako imate mačku, znajte da se svet vrti oko nje.
Probajte da je dresirate. Rezultat je 1:0 za mačku, ona će izdresirati vas.
Od Egipćana do danas, mačke su neizbežni pratioci čoveka. Verale su se po piramidama, kao i psi (istina je), preplivale reke i prelazile ogromne razdaljine samo da bi pronašle svog gazdu. Zbog gazde, mislite? Neee, varate se. Zbog njih, jer one su uvek glavne, jedino njima se ugađa, a mrzi ih da dresiraju novog vlasnika.
Pa ipak... Ova knjiga, nastala na ličnim iskustvima mačaka i vlasnika, potvrđuje da su, uprkos svemu, i jedni i drugi srećni što su zajedno.