DOMAĆI ROMAN

Da li je Troja bila na Tropolju?
Da li je drevni Ilij bio podno Trojanskih gora, na obali Skadarskog jezera?
Da li su svi putevi vodili u Gorčin?
Dragi moji, istina je došla po vas.

Šta sve može da se desi samo zbog jedne male svađe?

Prošlo je ukupno dve godine otkako su se dva Kraljevstva posvađala: Sunčevo i Mesečevo Kraljevstvo su nekada bili savršeni kao jedno, a njima su vladale sestre bliznakinje.

Ali kada se Steli vrati u mesto u kojem je odrasla – u Sunčevom Kraljevstvu, posle duge dve godine, shvatiće da je njihova svađa postala dosta ozbiljnija nego što je mislila. Ne samo da se Mesečeva strana Kraljevstva zauvek odrekla svetlosti dana, već su se sada obe strane našle na mogućoj ivici rata, zbog čega će Steli pokušati da otkrije pravi razlog svađe, u nadi da će uspeti da pomiri dve Kraljice.

Ubrzo će se ispostaviti da stvari nisu bile ni blizu iste kao kada je otišla; sada, kada ju je njena najbolja drugarica Mona navela
na to da preispituje njeno prijateljstvo, više nije sigurna kome bi mogla da veruje.

Ali ono što se nije menjalo bilo je njeno prijateljstvo sa Luanom, koje će polako, ali sigurno prerastati u nešto više:
što bi ih oboje moglo dovesti u opasnost ako bi se negde pročulo za njihovu bliskost…

Steli i Luan će dati sve od sebe da pokušaju da spase, njihova dva Kraljevstva, ali će put do toga biti dosta teži od očekivanog; svetlost dana je ipak zaslepljujuća. Jer balans se isuviše lako može izgubiti, kada se Dan i Noć u potpunosti razdvoje; ali sada je jedini ključ za spas obe strane davno zaboravljena fontana i njeni delovi, koje će morati da pronađu i da ih sklope, što pre.

Nikola Tesla se uzdao u budućnost, kojom se ceo svoj život i bavio. Imao je izuzetnu sreću i veliku privilegiju da bude poseban izabranik Duha otkrića, koji ga je često posećivao i podržavao. Duh otkrića mu je uvek dojavljivao velike tajne, najčešće u vidu kosmičkog bljeska svetlosti. Samo za njegovog života svet se mnogo promenio nabolje. Njegovi vizionarski izumi tome su značajno doprinosili. Znao je da će u budućnosti oni biti još veći. Postavio je temelje novog industrijskog sistema, omogućio razvoj masovne proizvodnje, bez njegovih motora i njegove struje sve bi to bilo mnogo teže, svojim robotima i aparatima želeo je da olakša ljudima rad, pa i da zameni ljudski rad. Teško je i pobrojati sve njegove izume i patente. Sve što je bilo njegovo vrlo brzo je postalo javno dobro svih građana. Svaki istinski poštovalac lika i dela Nikole Tesle ima pravo na svoj doživljaj jedinstvene životne priče tog nenadmašnog genija. Moglo bi se reći da je ovo knjiga o mome Nikoli Tesli, knjiga o njegovoj svetlosnoj geni- jalnosti i duhovnosti, na prepleten način ispisana, knjiga u kojoj se sa iskrenom ljubavlju romantizuje životopis jednog genija, knjiga u kojoj se na profesorski način podseća, poručuje i podučava. Napisana knjiga je izraz moje nesebičnosti. Sreću i zadovoljstvo koje sam sebi priuštio dok sam se svakodnevno družio sa likom i delom Nikole Tesle nisam želeo da zadržim samo za sebe. Autor Tesla je tvorac savremenog doba. On je nesporno jedan od najvećih genija sveta… Čovek koga Tesla oličava bio je naučni svetac. Pronalasci koje je učinio ovaj mučenik nauke bili su namenjeni miru, sreći i bezbednosti ljudskog roda, ali ljudi su ih upotrebili da bi proizveli oskudicu, bedu i pustošan rat… Džon O’Nil Tesla pred kraj života pokazuje bitnu promenu stava prema zapadnom društvu, kritički razmišlja o uticaju tehnologije na čoveka i predviđa sumoran kraj zapadne civilizacije… Tesla je simbol tragedije srpskih intelektualaca, talentovanih i sposobnih da budu među prvima u svetu u polju struke, nauke, umetnosti ili sporta, ali… Branimir Jovanović

Ova ljubav je takvom silinom iskrsla iznenada, pred svođenje računa jedne žene, pretvarajući onu prirodnu strepnju i neizvesnost na kraju puta u veličanstvenu mogućnost.

Šta je drugo mogla da uradi ako joj je život, umesto poslednje volje, ponudio poslednju strast nego da pokuša da opiše to poletanje, makar i sam zapis ustuknuo pred jednom čudesnom devojčicom koja ovaj poduhvat pamti kao „Mi dve”? - Jelica Zupanc

Unuka iz Praga je najnoviji roman Jelice Zupanc. Centralna tačka iz koje se zrakasto širi pripovedanje i upliću priče i sudbine iz prošlosti i sadašnjosti je globalno selo vrlog novog sveta – aerodrom. Sve se odvija u relativno kratkom vremenu dok kasni let iz Praga za Beograd. Svo pripovedanje po vertikali sećanja ukršta se sa horizontalom sadašnjosti dok dve glavne junakinje, unuka i baka, čekaju da uđu u avion. Roman se okončava kad putnice stignu na svoju destinaciju. Tu je cela vavilonska pometnja različitih jezika na kojima se govori, neprekidno se prepliću srpski, češki i engleski, ali one se pre svega sporazumevaju i najbolje razumeju na metajeziku međusobne privrženosti i neupitne naklonosti.

Babi, kako je unuka zove, u sudaru sa potpunom kompetencijom svoje unuke, koja je nosilac sadašnjosti, savremenosti, autentičnosti i istinitosti, preispituje sve svoje razu- mevanje sveta i života. Iz živog dijaloga iskrsavaju preispitivanja stavova i verovanja, otvaraju se sećanja koja zahvataju nekoliko generacija po vertikali, mešaju se pripovedanja, sudaraju se prošlost i sadašnjost.

Jelica Zupanc sa lakoćom i suverenom veštinom ukršta svetove bake i unuke, uvodi metafizičke dileme i razrešenja, ali povremeno ostavlja otvorena pitanja bez odgovora, pre- puštajući čitaocu da sam traga za pravdom, istinom, dobro- tom. Pripovedanje se komplikuje, umnožava i razasipa, tkanje se zgušnjava, ali se nit glavnog toka ne ispušta dok se ova naizgled jednostavna a bremenita značenjima i putokazima, priča ne okonča.

Ta tanka nit kojom je izatkano celo pripovedanje je nit koja premošćuje sve svetove, svaki nesporazum, sve jezike, svaki bol i svemu daje potpun i celovit smisao. To je nit bezuslovne ljubavi od koje je sačinjen roman Unuka iz Praga. - Ivana Dimić

Kralj Ugarske, Rima i Češke, Žigmund pokrenuo je 1428. godine veliku krstašku vojsku da protera Osmanlije iz utvrđenog grada Golupca i Evrope. Sa njime u boj krenuo je i prvi virez Evrope, pobednik najvećih viteških turnira tog vremena, Zaviša Crni od Grbova.

Krstaška vojska bila je rešena da osvoji tvrđavu. Osmanlije u tvrđavi bile su spremne da se bore do poslednjeg. Na desnoj obali Dunava ispred utvrđenog Golupca odigraće se dosta bojeva i dvoboja. Mnogo krvi će biti proliveno. Braniocima je pritekao u pomoć lično Sultan Murat II sa velikom vojskom. Da bi spasao krstašku vojsku i hrišćansku Evropu, Zaviša je morao dati i svoj život. Život i dušu predao je Hristu a telo monasima u manastiru Tumane.

Ovo je roman o veliko boju, hrišćanskoj veri, ženi, ljubavi, strasti, mladosti i starosti, životu i smrti.

U središtu knjige nalaze se dečak i njegov stari mačak Lav, čiji odnos polako otkriva kako izgleda odrastanje uz biće koje nas uči strpljenju, razumevanju i prihvatanju životnog ciklusa.

Lav je mačak koji je „video sve“, pun tihe mudrosti i blagosti, a dečak ga prati kroz njegove dnevne rituale, polako učeći da razume svet onako kako ga Lav oseća. Kroz njihove razgovore, igre i tihe trenutke, čitalac upoznaje toplinu jednog doma, sigurnost koju pruža prijateljstvo i nežnu simboliku prolaznosti koja je ispisana bez patetike, ali s puno duše

Čitava priča odiše smirenošću — od prizora u kojima Lav promatra svet sa prozora, do kratkih, ali snažnih meditativnih trenutaka u kojima dečak shvata da život nije samo brzina i buka, već i sposobnost da se zastane, primeti i oseti

Knjiga O Lavu je savršena za mlađe čitaoce, ali i za odrasle koji žele da se podsete jednostavnih istina koje često zaboravljamo: da ljubav živi u sitnicama, da mudrost dolazi tiho i da se najvažnije lekcije uče upravo od onih koji govore malo, ali osećaju mnogo.

Topla, emotivna i nežno filozofska, ova knjiga ostavlja trag — kao tiho predenje starog Lava koji zna sve, ali to pokazuje samo onima koji umeju da slušaju.

„Ti si u komi i lep si. Ne znam šta ti se desilo, ali znam da ne planiraš probuditi se. Ti si nasumice odabran, dok sam ja činovnik, šraf bolnice u kojoj snevaš, bez koje ne možeš. Ti me nećeš čuti, ali ćeš me slušati. Ti me nećeš razumeti, ali ja empatiju i ne ištem. Tebi su morali nešto kose da ošišaju da bi te priključili, prikačili, dali šansu, no, da znaš, grickaću semenke tik uz aparat koji život znači. Petkom ću pauze da koristim za tirade, još duže ako je noćna smena, bez previše razvijenog plana i razrađenog programa, bez najave i cenzure. I pola časa može da bude sasvim dovoljno, ako ništa da ti probudim želju, probudiću ti želju da nastaviš ronjenje kroz snove, da se ne digneš, ali i nasmejaću te kada budem spomenuo kako sam, koliko sinoć, posekao sopstvenu butinu o teglu ajvara. Ne zameri na oskudnom fondu reči. Usporenim glasom, s rečnikom siromašnim i olovnim, svestan da izgovaram, kao da su glasne žice od opeke. Pred tobom je poslednja osoba o kojoj će se snimiti film…”

Iskren, snažan i intrigantan, četvrti roman terapeutkinje i spisateljice Jovane Hiesmayr ponovo će vas prošetati kroz najzanimljivije kulture i gradove sveta, neobične susrete i poznanstva, ali i najkrhkija stanja ženske duše. Ova knjiga kontroverznog naslova otvara ženski put, poljuljan strahovima, nesigurnostima i teretom tradicije koja ženi nije bila naklonjena – ali vodi ka razbijanju mitova o stvarnim potrebama ženske duše i ženskog tela. Kurtizane su sve one žene koje ne kalkulišu nego žive, koje se ne osećaju uvek dobro, ali zato znaju za ekstazu i razgaljenost. Njihovi životi nisu uvek „srećni“, ali su smisleni.

U knjizi ćete pronaći miris davno potisnutog odnosa sa majkom, tišinu pred donošenje velikih odluka i glas koji vas podseća da je osećati privilegija, a ne slabost.

Zato bez predrasuda otvorite vrata Škole za kurtizane i započnite sopstvenu transformaciju ka ciljevima koji su vam dostižni.

Milena Mišić Filipović

Ova knjiga vodi na putovanje kroz djetinjstvo, mladost i prošla vremena sa ljudima koji su oblikovali jednu dušu. Kroz jednostavne, ali snažne slike, oživljava radosti, tuge i toplinu nekih davnih vremena, uz duboke poruke koje su most između psošlosti i sadašnjosti. Ako volite priče ispunjene emocijama i mirisom prošlosti, ova knjiga je poziv da i Vi otvorite Vaše kofere i prisjetite se svojih uspomena, uz zaključak da je u svakom vremenu jedino bitna ljubav – jer kako autor kaže: „Zbog ljubavi život slavimo i onda kad’ ga je teško živjeti!“

Knjiga prva „DECA BOGA VELESA“, nije ni zrno peska u pustinji u kom je sažeta priča o drevnim vremenima. Ovo je priča o tome kako je živeo i kroz šta je prolazio naš rod rasenski ili raški. To je u isto vreme prava epopeja, strašni sud, patnja i bol kosmičkih razmera o kome se ne govori, ta istina se prećutkuje ili krije. Ali istina je kao voda, kad-tad ona nađe svoj put i ispliva na površinu, prosto se pojavi upravo tamo gde se najmanje očekuje ili gde joj se najmanje nadaš, rode moj...

Kafana je škola emocija,
Mnogima je to prva promocija
U njoj treba posebno da paziš,
Kad ulaziš i iz nje izlaziš.

Kafana je sudnica đavolska,
U njoj mozak mnogo ima posla.
Biti boem, treba da se kališ,
A gospodin sranje da napraviš.

Od kvasnice, pa sve do daveža,
Ogromna je nakurnička mreža.
Ako ne znaš sebe da stopiraš,
Mnogo toga u kući reskiraš.

Pođi s pesmom i s pesmom se vrati,
Svoju narav moraš upoznati.
Glavni zakon važi u kafanu,
Nikad nikom ne diraj u ranu.

Ako sve to u duši ne znaš da kriješ,
Sedi kući i nemoj da piješ.
Sigurno će lepše da ti bude,
Biće bolje za tebe i druge.

Prolazeći u romanu kroz period Šestoaprilskog bombardovanja do Rezolucije Informbiroa, Maksimović je opisao odraz svih događaja na pojedinačne sudbine njegovih junaka, podjednako tragične bez obzira na kojoj su strani bili i ili pokušavali da ostanu neutralni.

Pokušavajući da objasni taj poriv ka apsolutnom zlu u čoveku, autor priča paralelne priče o ljudima koji su se zakleli na različirim stranama. Nevini i krivi, zavedeni i neutralni, lojalni i pragmatici, civili i vojnici, žene i muškarci, svi na kraju doživljavaju tragične sudbine koje kao da su im bile negde zapisane, a snovi su ti koji su im nagoveštavali neizbežno.

Posebno upečatljive su u ovom romanu scene iz ratnog Beograda koji se sa nemačkom okupacijom i haotičnim raspadom države čija je prestonica bio suočavao na različite načine, kroz tiha, krotka preživljavanja gladi i zime u polusrušenim kućama ili bekstvima u unutrašnjost Srbije gde im se činilo da će biti hrane, ogreva, uslova za život.

Uzimajući za temu svog romana već dobro poznate događaje koji su odredili nacionalnu istoriju dvadesetog veka, autor ovog romana pokušao je da im da viđenje iz svog ugla, koje neminovno, nije moglo biti bez ideoloških odrednica.

Ni jedna ideologija ne može biti iznad života, poručuje nam Maksimović ubedljivim, potresnim, završnim scenama ovog romana – epopeje koji sve vreme drži punu čitaočevu pažnju ne samo svojim sižeom već i uverljivim, toplim likovima koje doživljavamo kao davno umrle članove sopstvenih porodica. Kolektivno sećanje zauzeće veoma važno mesto u percepciji i tumačenjima ovog romana.

Roman prati sudbinu glavnog junaka Milutina, uspešnog poslovnog čoveka u srednjim godinama, koji naizgled ima sve preduslove da bude zadovoljan. Porodicu, direktorsku funkciju i utaban put ispred sebe.

Jednoga dana Milutin, nošen unutrašnjim nemirom koji ga je doveo na rub nervnog sloma, seda u kola i kreće u vožnju bez cilja i kraja. Jedino što mu je važno u tom trenutku je da ode što dalje, da pobegne od nepoznate sile koja ga guši i nagoni da preispita ceo svoj život u jednoj noći. Baca se u novi život, kao što plivač naglavačke skače u vodu i za sobom, bez žaljenja, ostavlja stare navike kao zmija svoj svlak. Ubrzo stvari počinju da se kreću filmskom brzinom. Kroz galeriju likova koji ga okružuju, pratimo njegovu transformaciju i početak novog života u poznim godinama.

Umreti, ali ne u Valjevu je roman koji govori o svetu i vrednostima kakve nas danas okružuju nemirenju sa sudbinom i hrabrosti. Uči nas da se sreća ne čeka, već da joj treba krenuti u susret hazarderski, stavljajući sve na kocku.

Kuglica koja se vrti pokazaće na koje polje pada i da li je naš junak bio u pravu. - Nebojša Milosavljević

Lola Grej je na putu otkrivanja same sebe, kroz bol, razočaranja, opraštanja i ponovno pronalaženje ljubavi, u zamršenom životnom krugu.

Ona je jaka, iako najčešće nesvesna svoje snage. Otkriva nove ljude, nove sredine i bori se sa ranijim razočaranjima i teškoćama, sa žestinom i pozitivnošću, koji joj konačno donose mir sa samom sobom i svetom oko sebe.

Zanimljivi likovi, koje na svom putu upoznaje i prihvata, poput bake Dolores, skulptora Hesusa, vrača Ahanua, Alda Bakardija, Horhea, koji je stena na koju uvek može da se osloni, i Maksa, između ostalih, ostavljaju svoj pečat i pomažu joj da očvrsne i pronađe svoju suštinu. Istorijski događaji nove sredine u kojoj se našla, opisi prirode i običaja nezaboravni su i informativni i doprinose bogatstvu iskustva čitaoca.

Tek izvučena sa ivice ponora, krhka i ranjiva, zemlja je suočena sa tragedijom koja može imati neslućene razmere i doneti pomrčinu umesto dugo priželjkivane svetle budućnosti Srbije. Svirepo ubistvo važne političke figure uskomešaće ceo sistem, sa ove i one strane zakona, te interese koji se moraju štititi po cenu života.

Ugledna porodica Teofilović, vlasnik farmaceutskog giganta, predvođena je zastrašujućim verskim fanatikom Terezom, čija je glavna opsesija produžetak loze i očuvanje stečenog bogatstva. Sofija Lovčević beskom – promisno vodi poslove svoje nevladine organizacije, uzaludno izbegavajući susret sa duhovima prošlosti i smrtonosnim posledicama svojih pogrešnih odluka. Pod velom nevidljivog zaštitnika, kontroverzni menadžer noćnog kluba Vukša Palica, duboko upleten u aktivnosti beogradskog podzemlja, pokušava da preigra i najopasnije igrače, a da ga to ne košta sopstvenog života. Daleko od prestonice, u zabitima Zapadne Srbije, đakon Petar učiniće sve da spozna da li selo u kome služi opsedaju sile nečastivog ili je nešto drugo, više, ovozemaljsko u pitanju.

Slikarka skrenula s uma, misteriozni sveštenik koji isteruje đavola i korumpirane političke strukture još neki su delovi naočigled nespojive slagalice. I dok se klupko ubistava i intriga nekontrolisano steže i mrsi, a deset Božjih zapovesti padaju kao kula od karata, zadah smrti sve je bliži i preti da sravni sa zemljom i zatre seme.

Već je prva verzija, izdata pre deset godina, svojom izuzetnom iskrenošću i neposrednošću uzburkala čitlačku publiku!

Svojim surovo nepristrasnim ocenama istorijskih događaja, ovaj roman nas trezni od poetskih zabluda u koje smo navučeni da verujemo! Može se s pravom reći da je u našoj domaćoj književnosti, roman Goldberg i Rozalinda jedini književni pokušaj da se javnosti ponude isceliteljske vrednosti koje bi nas otreznile od zluradosti kojima su nas decenijama svađali!

Roman Goldberg i Rozalinda je ključ u genezu vrlo različitog načina razmišljanja Kodjoa Vangorskog. Radnja romana se odvija u svega par sati, koliko traje partijski sastanak u beogradskom Institutu za međunarodnu politiku i privredu, na kojem će drug Ljuba biti primljen u komunističku partiju. Taj sastanak je povod da drug Ljuba prelista svoje uspomene tražeći opravdanje za svoj entuzijazam da se priključi političkoj organizaciji koju većina njegovih drugova smatra za stramputicu. Ta, vrlo slikovito i duhovito opisana sećanja na izazove sopstvenog odrastanja, pružaju nam odgovor kako je došlo do toga da se Kodjo Vangorski izdvoji u pisca „sa izrazito izdvojenim mišljenjima“.

Roman je u stvari niz dramatski tesno povezanih vinjeta kroz koje se otrkiva kako se nametanjem „društveno-poželjnih“ predrasuda potiskuje zdrava pamet, dok se u isto vreme izaziva osećanje stida prema svemu onome koje te prerasude osuđuju kao asocijalno ponašanje.

Politika i erotika se u živahnom ritmu prepliću, što je i dovelo do floskule „Čomski + Bukovski = Vangorski“, koja duhovito karakreriše njegova pisanja.

Posle bolnog razvoda, jedini preostali embrion iz poslednjeg pokušaja vantelesne oplodnje ostao je zamrznut. Tri godine nakon razvoda majka počinje da vodi dnevnik, pokušavajući da odluči šta da uradi sa njim. Oseća odgovornost da mu pruži priliku da živi, ali više ne želi dete sa svojim bivšim mužem… Zato će dugo pisati pisma embrionu, pokušavajući da donese odluku… Da li embrion ima pravo na život? Kako će se to uklopiti u njen novi privatni i profesionalni život? Šta je potrebno da bi se donela odluka? Jasna Kaluđerović je rođena u Beogradu, 1978. godine, detinjstvo je provela u Nikšiću u Crnoj Gori. Diplomirala je računarstvo na Univerzitetu u Beogradu, gde živi i radi kao IT konsultant. Ovo je njen prvi roman.

Beograd, 1990. godina. Dok narastaju i sazrevaju nacionalističke tenzije u svim republikama SFRJ, a zveckanje oružja, koje se sve više čuje, ne sluti na miran epilog utopije zvane Jugoslavija, serija nesrećnih događaja baciće u dinamičan vrtlog političkih i ličnih komešanja i junake ove priče. Šta može zaustaviti manijakalni temperament smrtno opasne doktorke psihologije kojoj je glavno gorivo neobuzdani seks? Da li je jedina uteha emotivno posrnulog i psihički nestabilnog advokata dno kristalne čaše od viskija, nada u novu Ijubav ili, pak, ubistvo? Koji ulog je spreman da priloži prevejani političar da bi se našao i ostao na vrhu piramide sunca i kada prođu barikade? Držati se slepo rigidnih moralnih načela patrijarhalne sredine ili utonuti u čari preljube dileme su devojke pred teškim životnim izborima. Kako da osiona autokratkinja zadrži kontrolu nad strukturom koja se raspada i sačuva vlast po svaku cenu? Pitanja mnogo, vremena malo, časovi brzo se broje… pre nego đavo dođe po svoje!

Šta su Pisma Snova? Pisma sa iskrenim riječima od srca o priznanju ljubavi, koje čovjek nikada nije poslao osobi koju voli, pa ih sanja.

A koliko su se dugo pisala ta pisma snova? Cijeli život.

Čija je to ljubavna priča? Od Ibrahimovića. Fudbalera? Ne, nego sahadžije, urara Dine Ibrahimovića, daljnji rođak fudbalera, vjerovatno najljepša ljubavna priča ikad.

Ko to kaže da je najljepša? Hilmo poštar upravo na RSG radiju. Poštar sa najdužim radnim stažom u historiji EX-Yu Pošti, trenutno je priča o raznim anegdotama iz njegove karijere.

O kakvim anegdotama? Naprimjer o Dininom najboljem jaranu Hamdiji Tetovaži. Zašto Tetovaža? Imao je 68 tetovaža na tijelu sa imenima bivših djevojaka, mada ga sada niko više ne zove Tetovaža.

Kako ga sada zovu? Sanela. Zašto Sanela? Pročitaj knjigu Ništa luđe nisam čuo. Puna je knjiga takvih priča ima jedan lik kojeg su zvali Nišan. Zašto Nišan? Zato što je imao pet Nišana dok je živio. Kako to? Pročitaj knjigu.

I koja je najluđa priča u knjizi? Pa ta ljubavna o Dini Ibrahimoviću, koji je svaki dan u svom životu pisao ljubavno pismo. Koliko je raznim ženama
pisao? Samo jednoj jedinoj. Što joj je uopšte pisao? Pročitaj knjigu.

Ima li poznatih likova u priči? Bruce Lee, Tito, Franc Ferdinand i mnogo drugih. Šta oni rade u knjizi? Pročitaj knjigu.

A ko je Autor? Haris Dubica. Jel to onaj režiser što radi one spotove i reklame Dini Merlinu, Batistuti, Nikoli Jokiću, Lepoj Breni, Džeki, Nagrade folovi golovi? Da, da, taj. Što je on napisao knjigu? Pa eto, odavno je to želio i za vrijeme Korone je imao vremena, pa je započeo.

I šta kaže on za knjigu? Pa ništa kreativnije u životu smislio nije. Da li je ovo sada ljubavna priča, drama ili komedija? Da! Šta da? Sve je to, ljubavna priča, drama, komedija i čak ima i fikcije.

Mislim da je ovo najgori sinopsis ikad. Može biti, trebao sam se više potruditi.

Mitološka priča ili živa istina o praiskonu, o tome ćete odlučiti sami. „DARIJA” je roman o bogovima i ljudima, o anđelima i arhanđelima, o Satani

Zoran Ćirić je veliki jer njegove priče uvek direktno govore o onome šta ljudi osećaju u stvarnom životu za koji podjednako slute da im pripada i da im ne pripada. Kod njega nema poricanja, niti nagodbe, a kamoli propovedi; on ne smatra da je biti beskompromisan ili buntovan nekakva velika stvar. I najveći otpadnici/odmetnici osećaju isto što i obični ljudi. Jer se kod Zorana Ćirića uvek nešto dešava što te natera da se setiš od čega si napravljen. Nasilje. Neprijateljski seks. Razjarena frustracija. Komični bes, tragični bes, nadrealni bes, lirski bes – ali uvek čisti bes. Mučne a providne misterije. Čekati u podzemnoj ili izaći na ulicu ali ostaviti novčanik kod kuće. Nositi čelični donji veš. Izbegavati mračna mesta koja šire asfaltiranu tišinu. Zaobilaziti usamljenike koji ne hodaju kako bi trebalo. I zaboraviti na sve dobre savete kao i na sopstveni recept koji kaže šta učiniti da sve bude u redu…

Kroz odnos glavnih likova romana Redosled ludila pisac nam dočarava i vreme u kojem živimo, vreme u kojem je ljubav, pokretač svega na ovome svetu, kod većine, ali ne i kod glavnog junaka, postala nebitna u odnosu na pohlepu, izdaju i mržnju. U imenu glavne junakinje romana ima simbolike.

Pisac vapi za svojom Slobodom, pardon – slobodom, za koju je bio spreman da žrtvuje sve, čak i život, jer je uz ljubav, sloboda česta tema kod pesnika, a Pekar je, pre svega pesnik, a posle sve ostalo. S velikim zadovoljstvom moram da istaknem da pisac Branislav Bašić Pekar nije izneverio Branislava Bašića Pekara, kako sam u romanu reče, poslednjeg bit pesnika. Naprotiv. Sama činjenica da mu je debitantski roman objavio najveći srpski izdavač potvrđuje ovu konstataciju. - Bogomir Mijatović Bogica

Kad pomislim da znam sve o Pekaru, kad pomislim da je njegova poezija jedna od rijetkih koju razumijem i koju uživam čitati, on mi pokaže i dokaže da je njegov talent ogroman. Uživao sam čitajući roman Redosled ludila, iskreno, guštao sam, kao da mi je netko poslao filmski scenarij, a vjerujem i nadam se da će je još netko tako iščitati, nadam se da ćete i vi osjetiti njegov talent i da ćete knjigu kupiti, spremiti i čekati dok se ne pojavi film. Naravno, ako se prije toga ne zaljubite i odlučite napraviti sranje, ljubav je baš to, ona prava, naravno. - Nenad Marjanović Dr Fric

Meša Selimović je rekao da je njemu pisanje najteži posao zato što je pisanje kopanje po sebi. Ti pisanje nisi upotrebljavao kao alatku za kopanje po sebi, nego si nakon kopanja o tome napisao knjigu. Tvoje besprekorne racionalizacije otklanjale su svaku sumnju da čuda nisu čuda.

Sav tekst je prožet umesnim i inteligentnim humorom. Neprestano je prisutna tvoja distanca prema samom sebi kao najveći dokaz tvoje pobede nad egom. Tvoj jezik i stil su meni toliko odgovarali da su mi u drugom čitanju čak i vulgarnosti (koje su mi organski odbojne) postale prihvatljive kao deo cele slike. Svoju priču si ispričao u jednom dahu, jezikom jasnim, egzaktnim, bez nepotrebnog kićenja.

Ti si svetu sa potpunom, brutalnom iskrenošću ispričao kako si od tinejdžera, kome su besovi razarali biće, prošao put do dobrog, brižnog i odgovornog muža i oca troje dece, koji svojoj porodici obezbeđuje više nego dostojnu egzistenciju.

Opisao si svoj put od železničke stanice i „Isus te poznaje i ima plan za tebe” do života sa plodovima duha Božijeg. „Plodovi duha Božijeg su ljubav, radost, mir, strpljenje, usrdnost, dobrota, vernost, blagost i samokontrola.

Roman je sublimacija sećanja proživljene tuge, sećanja na sebe, kao male devojčice odbačene i obeležene, osuđene na zatočeništvo u kući majke i očuha, na višegodišnje lutanje i potucanje po tuđim domovima, na boravak u internatu škole, u prihvatilištu u domu za nezbrinutu decu; sebe kao punoletne devojke koja preuzima odgovornost za sebe i svoj život, i dalje sebe u stranoj zemlji…

Priča svedoči o teškoj Jeleninoj sudbini, o nesreći da bude obeležena kao kopile, suvišna, ostavljena, nevoljena, sa večitim tretmanom nižeg bića. Da bude zatočena, terorisana, zlostavljana, oteta. O brojnim iskušenjima i stradanjima iz kojih izlazi kao pobednik, hrabrog srca, buntovna, ranjiva i topla…

O nesreći da ima majku koja rasipa jad i čemer i usitnjava dušu na putu bezdušnosti i nehumanosti prema neželjenom detetu. O ljudskoj zlobi koja bestidno razara život. O pruženim rukama – za osmeh, pažnju, za ljudski dodir.

Nijedan lijek nije potpun.

Sve što čovjek stvara unaprijed je osuđeno da bude nepotpuno.

Insistiranje na liječenju posttraumatskog stresnog poremećaja kod pacijenta T. B. može da mu pomogne da ponovo preuzme kontrolu nad svojim životom. Neophodno je pacijenta uvjeriti da će mu razgovor pomoći u liječenju. Dobra terapija ne snishodi, ne potkopava, ne zlostavlja, ne napušta, ne manipuliše, ne laže ili ne vara. Da bi se razumio pacijent T. B. potrebno je, prije svega, razumjeti njegovo subjektivno iskustvo, ne samo okolnosti, već i šta okolnosti znače za njega i kakav su uticaj imale na obrazac ponašanja, sa ciljem da se uspije pristupiti unutrašnjoj dinamici pacijenta T. B.

Terapija se završava kada T. B. osjeti da se zaista osjeća udobno u svojoj koži, u razgovoru sa samim sobom, drugima i svijetom, bez obzira na to šta se desilo i šta će se dešavati, tj. da vjeruje da može samog sebe pridržavati, hrabriti i bodriti, a za šta postoje pozitivne indicije.

Ovu knjigu ne treba da uzimate ukoliko primjenjujete druge knjige, preosjetljivi ste na tuđa iskustva ili ste imali alergijske reakcije na neke od njih. Ukoliko mislite da je ova knjiga suviše slaba ili jako djeluje na Vaš organizam odložite je na određeno vrijeme

Pravoslavna crkva ima ogromno nagomilano iskustvo da su sveci Božiji živi, da nas vide i čuju i da nam pomažu. Oni nam pomažu i kada ni znamo i nada ne znamo. Oni su blizu nas; mi osećamo njihovu blizinu, a oni osećaju naš dah. - Sveti Nikolaj Žički

Jedna od najčešćih pomisli na Svetoga Savu jeste da je on bio najveći učitelj i prosvetitelj naš. Želeo sam da ta Savina osobina dođe do izražaja i kod pisanja ove knjige… Njegovo podučavanje je jednostavno, razumljivo i uvek njegovim životnim primerom potkrepljeno. Podučavanje Svetoga Save nikada ne zastareva. Ono je uvek isto i aktuelno kroz sve vekove. Večne istine i večne vrednosti ne mogu nikada da zastare i dosade. Zato one i jesu nepromenjive… Sledeći tok kazivanja i prolazeći kroz celu knjigu, svaki čitalac će se uveriti da je Sveti Sava bio – crkveni poglavar, hristoljubivi borac, veliki filozof, sociolog, psiholog, učitelj i prosvetitelj, mirotvorac, diplomata, političar, organizator, strateg, hodočasnik, uvek monah, dobrotvor, darodavac, pisac, arhitekta i graditelj.

Brojni su Savini pečati koji su nam ostali na večno bogaćenje i uzorno uzdizanje. Sveti Sava je uvek među nama, bio, i jeste i biće. Sve njegove tragove i spasonosne pečate mnogo lakše ćemo prepoznavati ukoliko Sveti Sava bude i u nama, a ne samo sa nama. - Autor

Dobrobit bi bila velika ukoliko svaki maturant u našim školama i svaka porodica u našim domovima budu ispunjeni Duhom Svetoga Save i nadahnuti lepotom Svetosavlja. - Urednik

Bilo je ugodno čitati taj roman, iskomponovan takoreći kao neka od starih narodnih zagonetki, otuda u njemu primamljivi dijaloški obrti, jer iz njega izbija tvoja emotivna srodnost s onim najboljim, i tvoja spontana čestitost prema stvarima sveta, sa životom čija neponovljivost samo uvećava predanost čitaoca. Istovremeno, roman je oda poetičnostima koje nam daruju krajevi, razgovori i reči tvoje Srbije.

„Mračna strana stakla“ je jedan nekonvencionalan roman sa neljudskim bićima koji se bavi suštinskim ljudskim pitanjima smisla i svrhe.

Hana Arent i Martin Hajdeger – kroz decenije iskušenja priznavana i poricana, bujana i potiskivana, putena i idejna, opojna i razdiruća ljubavna razmena dve verovatno najuticajnije figure filozofije Zapada XX veka. Primorana da sebi objasni razloge i pronikne poruke magnetične povezanosti s Martinom, Hana se upućuje na putovanje čiji je onirički vrtlog unosi u dramatične ljubavi neočekivanih saputnika i pred njima iznenadno iskrsavanih velikana likovne umetnosti. U pričama zasićenim neraskidivom strašću jačom od udaraca zloćudne istorije, Edvard Munk i Mili Hajberg, Kamij Klodel i Ogist Roden, Anri Matis i Lidija Delektorskaja, Mihail i Nadežda Vrubelj, Suzana Valadon i Erik Sali, sami i ehom u sudbinama čijim su ljubavima poslužili kao uzori, oživljuju i kroz udvojene ispovesti i obuzimaju Hanu. Zapravo, kao vodiči je posvećuju u slojeve njene vlastite neodoljive privrženosti Martinu, sklapajući mozaik sagledavanja najzagonetnijeg, potresnošću zanosa i smisla prevashodećeg iskustva ljudskog postojanja – fenomena polne ljubavi.

Zapadna strana Beograda je kratak roman o Marku i Kristini, protagonistima beogradske ljubavne priče, grada u kojem se ponovo sreću posle gotovo četrdeset godina. Nakon trideset godina provedenih u Francuskoj Marko se vraća u svoj rodni grad, na proslavu godišnjice mature, na kojoj se sreće sa drugovima iz školskih dana. Tada počinju da se odvijaju događaji koji… Ponovo uspostavlja i kontakt sa Kristinom, njegovom ljubavi iz gimnazijskih dana. Dolazi do njihovog susreta. Počinju da se druže, ali oni su sada zreli ljudi koje vezuje zajednička prošlost. Njihov susret budi stara osećanja, međutim, sve se u međuvremenu promenilo. Promenili su se i oni…

Zapadna strana Beograda je roman o jednoj mladosti, o Beogradu druge polovine sedamdesetih i početka osamdesetih godina prošlog veka, ali i o današnjem Beogradu. To je roman o Vračaru, Dorćolu, Tašmajdanu, Kalemegdanu, Adi Ciganliji. Roman o odlasku u inostranstvo, godinama provedenim u njemu, o velikim planovima, nadanjima... Roman o jednoj devojci i jednoj ljubavi, ali i o svemu onome što u mladim godinama, opsednuti sobom, ne primećujemo, za šta ne verujemo da će nam ikada nedostajati.

Zapadna strana Beograda je roman o gradu iz kojeg se odlazi, a zapravo, nikad se ne ode. O Beogradu.