Jedinstveno pripovedačko umeće obeležilo je književno stvaralaštvo Borisava Stankovića. Njegovo pripovedanje je živo i jezički svojevrsno, a njegovi junaci su autentični – oni su večito u sukobu sa sobom, ali i sa svetom koji ih okružuje. Pored toga što je u romanu Nečista krv prikazao prelomni trenutak za srpsku kulturu i tradiciju – oslobođenje od turske vlasti, Borisav Stanković je otelotvorio jedan od najsnažnijih i najlepših ženskih likova u srpskoj književnosti. Sofka – „efendi Mitina kći“ – duboko je ukorenjena u sredinu kojoj pripada, ali istovremeno ona u sebi oseća prisustvo one druge Sofke, koja se olako prepušta nemiru krvi – najdubljim čežnjama i najraspusnijim maštanjima. Njen psihološki portret i prikaz intimnog sveta čine ovaj roman modernim i danas.„Raznovrsna kulturološka problematika, moderni izraz i jaki psihološki karakteri učinili su da Nečista krv ostane jedan od najcenjenijih, najčitanijih i najvoljenijih romana srpske književnosti HH veka.“- Bojan Čolak
–
Tragovi su edicija posvećena klasicima srpske književnosti. Književnost uvek i oduvek dopunjuje nevidljivi red stvarnosti nastojeći da u sebi oslika sve njegove nijanse i kontraste i da tako u svojim redovima ispiše tragove jednog vremena.
Tragovi nas uče da pažljivo osluškujemo sve ispričane priče, jer svaka od njih je pokušaj da se odgonetne smisao ljudskog postojanja. Brojni tehnički pronalasci, naučna i druga dostignuća obogatila su život modernog čoveka i zasnovala novu sliku sveta u ekspanziji. Svi segmenti društva i kulture su preobraženi i prilagođeni tokovima vremena. Ni književnost se nije mogla odupreti opštoj klimi novog razdoblja. Ipak, jedno je u književnosti nepromenljivo – pripovedači se smenjuju, ali priče se ponavljaju, jer ih povezuje ista nit – nastojanje umetnika da dokuče smisao promena koje svako doba neumitno donosi sa sobom. Prateći tragove, posetićemo minula vremena na drugačiji način – shvatićemo odakle smo krenuli, gde smo želeli da stignemo i koje istine ne bi trebalo da zaboravimo.
Tragovi osvetljavaju i prošlost i sadašnjost, otkrivajući nam da se svet može najdublje spoznati kroz književnost. Najsnažnije otisnuti tragovi su večni – ne može ih obrisati vreme, ne mogu ih pregaziti ljudi.- Marija Radić
–
Borisav Stanković je rođen 1876. godine u Vranju. Vrlo rano je ostao bez roditelja, pa ga je odgajila baba Zlata, kojoj je posvetio pripovetke Tetka Zlata i Uvela ruža. Posle završene gimnazije, studirao je na ekonomsko-političkom odseku Velike škole u Beogradu. U toku Prvog svetskog rata je bio zarobljen i odveden u logor u Derventu. Zahvaljujući zalaganju književnika Koste Hermana oslobođen je i vraćen u Beograd. Posle završetka rata radio je u Ministarstvu prosvete Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Umro je 1927. godine u svojoj kući na Dorćolu.
