Laza K. Lazarević (1851-1891), rođen je u Šapcu, diplomirao je prava u Beogradu, da bi zatim u Berlinu završio studije medicine. Ostatak života proveo je u Beogradu, gde je radio kao lekar. Iza njega je ostalo devet dovršenih pripovedaka, među kojima su čuvena Švabica i Vetar, i osam nedovršenih, od kojih su neke delovi planiranog romana. Nezavisno od svog nevelikog opusa, on je možda najveće ime srpske knji-ževnosti XIX veka. U ovom izdanju, dopunjenom izborom iz prepiske, sabrano je celokupno delo Laze Lazarevića.
Dnevnik o Čarnojeviću (1921) je roman o mladom intelektualcu koji se našao u vrtlogu Prvog svetskog rata. Crnjanski sprovodi postupak paralelnog pričanja doživljavanja detinjstva i dečaštva doratnih godina – sa jedne strane, i slika i doživljaja rata – s druge. Pisan u prvom licu i u naglašeno emocionalnom tonu, ovaj roman ostavlja utisak izrazito lirske autobiografske poeme. Prvi roman Miloša Crnjanskog, delo nesvakidašnje forme i sentimenta, već posle prvih burnih reakcija kritike, dospelo je u same vrhove srpske književnosti.
