DOMAĆI KLASICI

Od objavljivanja „Smeđeg Petra“ u Srpskom književnom glasniku pa do konačne redakcije romana (kasne šezdesete) prošlo je tri decenije. Izdavač Geca Kon odbio je da objavi „Osam nedelja“, a uticajni Slobodan Jovanović smatrao su pasusi o prelasku Albanije problematični. U Americi ovo delo preveo je slavista Albert Lord, a izdavači su ga odbijali sa sledećim obrazloženjem:
„Ti si, Rastko, pesnik u duši, a ja, nažalost, nisam. Ono što hoću da kažem možda je prejudicirano činjenicom što volim realistički način pisanja. Međutim, ja ti to moram reći ako se od mene očekuje da dam poštenu ocenu tvoje knjige. Uopšte uzevši, po svemu sudeći, mislim da si se toliko prepustio slikovitom izražavanju, koincidenciji i metafori da će tvoj rukopis po mom mišljenju preplašiti mnoge nepoetične američke čitaoce koji bi inače mogli da ga čitaju sa interesovanjem. Stoga preporučujem da kad ga budeš ponovo čitao i kresao ponovo pažljivo, ispitaj sve svoje kitnjaste pasuse, poređenja i metafore, sve svoje uzlete mašte, i nemilosrdno izbaci sve sem onih za koje smatraš da su zaista dobri. Pokušavam da kažem da smatram da si preterano povlađivao sopstvenom smislu za poeziju i da si podlegao iskušenju da upotrebljavaš nehatne, slobodne i nelogične trope koji zaista nisu vredni korišćenja. I pored mojih predrasuda kad je reč o prozi uopšte, jasno mi je da je slikovito izražavanje – dobro slikovito izražavanje – bit dobrog kreativnog pisanja. Veliki deo tvog slikovitog izražavanja je dobar, ali je mnogo toga prilično loše, i ja mislim da bi trebalo ili da to sve preradiš ili da potpuno izbaciš.“

Opus Rastka Petrovića zauvek je otvoreno delo, nemerljivo, i donekle zavisi od rada urednika i priređivača, lektora i redaktora, od tekstova koji su objavljivani, u celini ili pojedinačno, kao knjige ili kao članci publikacija, za života ili posle smrti, blagovremeno ili sa višedecenijskim zakašnjenjem, koji su ostali u rukopisu ili skriveni u zaostavštini naslednika. Svaka sledeća bibliografska etapa donosi nešto novo u nešto već poznato i ostvareno i čini nam se da zbog toga celokupno delo ovog pisca još čeka svoj konačni i zaokruženi oblik.

Trudili smo se da sastavimo takvu knjigu u kojoj će se na najbolji mogući način sagledati sveobuhvatnost velikog i izuzetnog talenta Rastka Petrovića, sva njegova širina i interesovanja koja su u svoje vreme nailazila i na odobravanje i na osudu ali i na ravnodušnost usled političkih i društvenih prilika. Usudili bismo se da napišemo da je ovo jedinstvena Rastkova knjiga koja se može čitati po odeljcima, ali i integralno, kao velika enciklopedija jednog univerzuma.

DRUGU KNJIGU otvara monumentalno ostvarenje srpske kulture roman Dan šesti. Tek poslednje dve decenije ovaj roman ustanovljuje svoje mesto u srpskoj književnosti dvadesetog veka. Od objavljivanja „Smeđeg Petra“ u Srpskom književnom glasniku pa do konačne redakcije romana prošlo je tri decenije. Izdavač Geca Kon odbio je da objavi „Osam nedelja“, a veliki Slobodan Jovanović smatrao su pasusi o prelasku Albanije problematični. U Americi ovo delo preveo je slavista Albert Lord, a izdavači su ga odbijali iz uglavnom komercijalnih razloga. Tek je pedesetih godina ovaj roman ušao u našu književnost. U odeljku „Ovo o jednom pesniku“ dat je izbor iz prepiske koji govori o autorovim zamislima u pogledu „Osam nedelja“. Takođe, u okviru eseja nalazi se tekst „Plan za drugu i treću knjigu o Ircu“ iz koga se mogu izvesti zaključci o zahvatu i dometima ovog (ili ovih) romana. Čitalac „Sa silama nemerljivim“ i „Dan šesti“ može doživeti kao jedno, dva ili čak tri književna dela. Ni u kom slučaju neće pogrešiti.

„Sabinjanke“ su jedino (nama poznato) dramsko delo Rastka Petrovića koje je stvarao u nameri da živi od svog pisanja, kako čitamo iz prepiske sa prijateljima i posrednicima izdavača. Ovaj tekst preveo je sa engleskog originala Jovan Ćirilov.

U odeljak ESEJI uneseni su žanrovski različiti tekstovi koji su uglavnom objavljivani za piščeva života. I ovde su uneti tekstovi koji nisu bili u ranijim izborima (na primer članak o Dragiši Vasiću i dr.). Grupisali smo ih prema tematici.

„Reči sile razvića“ govore o poeziji i stvaranju. U njima su izraženi Rastkovi autopoetički stavovi, mišljenje o poeziji, o književnim postupcima, i slično. „Genije slovenstva“ je zbirni naziv za niz naučnih i naučno-popularnih tekstova u kojima je naučnička akribija spojena sa izuzetnim književnim talentom dala moderna tumačenja narodnog stvaralaštva. „O našoj i stranoj književnosti“ je skup tekstova o uglavnom savremenim domaćim i stranim piscima.Kada čitamo Rastkova mišljenja, i kada vidimo duhovne okvire u kojima je stvarao, sa kojima je bio upoznat, kada sagledamo širinu i dubinu njegovog poznavanja književnosti, njegova književno-teorijska razmatranja, njegov ukus i osećaj za ono što je kvalitetno, iznenađeni smo time da su pisani pre osamdeset do sto godina. Četvrti deo donosi eseje vezane za vizuelne umetnosti, pretežno slikarstvo i vajarstvo. Pored toga što se bavio književnom kritikom i esejistikom, Petrović je bio i značajan likovni kritičar. Napravili smo izbor iz njegove likovne kritike koju je inače uglavnom pisao u Politici od 1931. do 1935. godine pod inicijalima N. J. Ovde su i dva znamenita eseja o Mikelanđelu i Koređu, odnosno o Slovenima koji su dali doprinos umetnosti renesanse. Izašli su u eminentnom parisko-njujorškom Magazinu za lepe umetnosti (1945–1947) odakle su prevedeni i adaptirani za ovo izdanje. Ovi eseji značajni su i zbog rukopisa „Renesansa“ koji je pripremao do smrti. U prepletu sa putopisnom prozom iz Italije, naročito sa delovima „Sicilije“ ostale u rukopisu, ili sa, na primer,„Polascima u Abruce“ može se naslutiti, nažalost, samo naslutiti kako bi izgledao ovaj roman. Peti odeljak „Lica civilizacije“ donosi različite tekstove o ličnostima iz istorije i savremenosti, donekle su memoarsko-autobiografskog, a svakako i putopisnog i teorijsko-esejističkog karaktera.

Napis iz Politike„Šta to – zbog čega to“ u ovom kontekstu, zamislili smo kao epilog.

U odeljak koji se zove kao i pesma,„Ovo o jednom pesniku“, uneli smo kratku biografiju pisca kao i odlomke iz prepiske i intervjua .

Razmak u bibliografiji njegovih objavljenih dela čine dve ili tri decenije i one govore o situaciji koja se nikako ne može ispraviti. Ostaje nam pitanje kako bi naša književnost izgledala da su ove knjige izlazilena vreme. Čitaoci imaju priliku da sagledaju delo koje nije na vreme dobijalo pažnju kakvu zaslužuje i da sami istraže bogat i raznovrsni, jedinstveni, Rastkov univerzum.

Pošto se i sam bavio slikanjem i fotografijom, na koricama knjige nalazi se deo njegovih radova.