DOMAĆI ROMAN

Traganje za ubicom koleginičine ćerke mladog somborskog tužioca Nemanju Savića suočava sa nekim od najmračnijih tajni društva zapalog u laž, korupciju i bezakonje. Na neizvesnom i opasnom putu otkrivanja istine, koji će ga voditi od Sombora, preko Beograda, pa do Mumbaja, biće prinuđen da preispita gotovo sve – prijateljstva, odnose s roditeljima, kao i sopstvena uverenja i granice. Pred čitaocem je još jedna priča koja će ga od prve stranice uvući u sopstvene „virove“, ne dozvoljavajući mu da ostane puki posmatrač. U Priznanju on postaje učesnik koji zajedno sa Nemanjom traga po bačkoj močvari, tajnim dosijeima i bespućima Indije, ali i po sopstvenoj duši, preispitujući dotadašnja uverenja i zablude.

„U svom najtišem sloju, roman se ne zaustavlja na pitanju istine, već se okreće težem pitanju: kako živeti dalje kada postane jasno da ni pravda, ni krivica, ni sopstvena prošlost ne izgledaju više isto. U prostoru između odgovornosti i potrebe za oprostom, vere i sumnje, kazne i mogućnosti razumevanja, otvara se mogućnost da ono dugo prećutano konačno pronađe glas.“ Tamara Krstić

„Svako od nas, dok čita knjigu, na neki način je na optuženičkoj klupi: izložen je tekstu, prima ga, sluša, ponekad se brani, a ponekad pristaje. A onda, kada knjigu zaklopi, obično pomisli da ima pravo da se popne na sudijsku stolicu i izrekne svoj sud o njoj. Međutim, ova knjiga proizvodi nešto drugo: ona čitaoca, umjesto da ga ostavi u ulozi sudije, vraća na mjesto ličnog preispitivanja, u smislu dubljeg susreta sa sopstvenom savješću.“ Vladika Grigorije

„Semper idem je prvo remek-delo XXI veka u srpskoj književnosti.“ Teofil Pančić

Premda za života poznat prevashodno kao dramaturg i scenarista (Nebeski odred, Haleluja, Viktorija, Traganje po pepelu, Ravangrad 1900, Valter brani Sarajevo i dr.), Lebović je pisao i novele i objavljivao ih u časopisima 60-ih i 70-ih godina XX veka. Ipak, opus magnum Đorđa Lebovića, po jedinstvenoj oceni kritike, predstavlja upravo ovo njegovo testamentarno delo, roman-hronika o detinjstvu u Kraljevini Jugoslaviji uoči II svetskog rata, koja je i zbog osobenog piščevog stila i originalnog postupka, kao i zbog teme i njene književne transpozicije, prepoznata kao kanonsko delo savremene srpske književnosti. Ispričan iz perspektive dečaka koji posmatra približavanje „Velikog Sunovrata“ – širenja nacizma u svojoj okolini koliko i u Evropi – pisac je u vidu imao paralelu između ondašnjeg ludila i rata koji je u Jugoslaviji buknuo 90-ih godina prošlog veka. U ratu je izgubio četrdeset članova svoje porodice a sam, kao četrnaestogodišnjak, prošao pakao Aušvica. „Knjige ne bi bilo da se opet nisam našao u vrtlogu velikog Zla koje sam dobro upoznao pedeset godina ranije“, priznaće pisac u jednom razgovoru pred kraj života.

„Fantastična hronika jednog detinjstva... Do sada u našoj literaturi nije bilo tematski i senzibilitetski srodne knjige koju biste se usudili staviti u istu rečenicu s Porodičnim ciklusom Danila Kiša.“ Teofil Pančić

„Semper idem je knjiga o detinjstvu, koja se može čitati kao porodični roman ali i kao memoarski spis par ekselans, kojim se Đorđe Lebović, posthumno, predstavio kao veliki majstor moderne realističke proze.“ Vasa Pavković

„Lebović, Kiš, Pekić, Kovač i danas predstavljaju nedosegnuti vrh srpske i nekadašnje jugoslovenske književnosti.“ Filip David

Knjiga ,,Umro sam u petak“ Nenada Gugla pokreće univerzalna pitanja o ljudskoj prirodi, o potencijalu koji kao ljudi krijemo u sebi. To je snažna priča o čovekovoj sposobnosti da zlo u sebi i oko sebe preobrazi u dobro, da pad iskoristi kao odskočnu dasku, da u smrti vidi odgovornost da se što bolje živi. Snažno, nadahnuto, interesantno. Roman ,,Umro sam u petak“ čita se u dahu i pokreće preispitivanje u svakom čitaocu. Sa književnoteorijaskog gledišta, na srpskoj književnoj sceni jedan potpuno nov i autentičag glas; duhovnost kao sveprožimajuća jedinica života daje se kao mogućnost izbora, u potpuno haotičnom veku tehnologije i aposolutnog onečovečenja.

U romanu je predstavljena istorija Srba od Sarajevskog atentata na princa Ferninada, pa sve do nekoliko godina posle Drugog svetskog rata.

U svojim razmišljanjima glavni junak Milutin, običan seljak iz sela Koštunića, iz Šumadije, otvara niz pitanja koja nam ukazuju na besmisao rata. Njegova razmišljanja nas upućuju na to da su u ratu i pobednici i pobeđeni – gubitnici.
Knjiga o Milutinu ispovest je nekadašnjeg ratnika, koju on imaginarnom slušaocu (piscu) kazuje u zatvoru negde posle Drugog svetskog rata, posle iskustva istorije i tragične sudbine sopstvene porodice, Šumadije i srpske države.

Istorijski roman zasnovan na stvarnim događajima, ispričan u brzom, duhovitom i filmskom ritmu, vodi čitaoca od pariskih bulevara do crnogorskih planina i bojnog polja kod Vučjeg dola. Na početku priče, kroz noćni Pariz galopiraju pitomci vojne akademije Sen Sir — Nikola Petrović, budući crnogorski knjaz, i Osman-paša, budući turski vojskovođa. Deset godina kasnije, sudbina ih ponovo spaja, ali kao protivnike na bojnom polju.



Nakon poraza turske vojske, Osman-paša biva zarobljen i odveden na Cetinje, gde, pod zaštitom knjaza Nikole, provodi dane u neobičnom spoju zarobljeništva i boemskog života — uz kocku, piće i čekanje otkupa. U tom neobičnom istorijskom trenutku, pred čitaocem se nižu živopisni likovi diplomata, velikaša i avanturista, dok se radnja razvija u dinamičnoj, gotovo filmskoj atmosferi.



Srđan Dragojević u romanu Paša donosi duhovitu, razigranu i neobičnu interpretaciju istorije, gde se stvarni događaji prepliću sa snažnim karakterima i britkim humorom. Rezultat je brz, zabavan i napet roman koji se čita u jednom dahu, nudeći drugačiji pogled na balkansku prošlost i sudbine koje su je oblikovale.

Potresno svedočanstvo o stradanju Srba u "Žutoj kući" (Burelj, Albanija). Prve podatke o tome prosledio je Johan, Nemac kome je presađeno srpsko srce, još daleke 2003. godine. Snovi njegovog donora vodili su ga od Italije, preko Kosova do Albanije... Roman je napisan po istinitom događaju. Specijalno priznanje Akademije "Ivo Andrić" za roman.

Roman - savremena bajka po motivima ruske priče - žitija Povest o Petru i Fevroniji

Roman Nenada Gugla će vas kao nikada do sada, u "Velelepoti sekunde" navesti da osetie bujicu snažnih emocija. Od sažaljenja, tuge, nemoći, saosećanja, poniznosti do ohrabrenja, otrežnjenja divljenja i uzvišenosti.

Pred vama je još jedna knjiga Miodraga Majića, koju ćete pročitati u dahu. Glasovi njenih junaka odjekivaće snažno i kada sklopite korice, zato što ćete u njihovim pričama prepoznati stvarnost naših dana, ali i sudbine pojedinaca koji ne odustaju od svojih istina i kada im život dodeli ulogu gubitnika. Ova priča počinje jedne kišne noći, u taksiju broj 382, kada Kosta Rašić, penzionisani oficir, odluči da krene put Krfa. Nakon što je prodao kuću u kojoj je odrastao kako bi vratio dugove, on će prvi put zakoračiti van granica svoje zemlje, tragajući za istinom, njegovim jedinim preostalim utočištem. Slučajan susret sa Marijom, taksistkinjom koja te noći postaje njegov saputnik, predodrediće sve što će se potom dogoditi pod tuđim suncem. Kosta želi da se suoči sa sobom i ostacima svog života. Marija želi da pobegne i od sebe i od svog života. Ta tačka koja ih razdvaja postaće tačka u kojoj će se sustići njihova sećanja. Istovremeno, ona će pokrenuti nevidljivi životni mehanizam, u kojem se uvek otkriva da je sve moguće.

O autoru

Miodrag Majić (Beograd, 1969) sudija je Apelacionog suda u Beogradu. Doktorirao je krivično pravo specijalizujući se za međunarodno-krivičnopravnu oblast. Samostalno i u koautorstvu, objavio je deset monografija i više od trideset članaka iz oblasti krivičnog i međunarodnog krivičnog prava, i učestvovao je u izradi najznačajnijih zakona u ovim oblastima. Dobitnik je nagrade Vitez poziva (2016), priznanja Balkan heroes (2018), nagrade Verica Barać (2019) i nagrade Doprinos godine Evropi (2019). Već desetak godina redovno objavljuje tekstove na svom blogu (www.misamajic.com), u kojima otvoreno govori o korupciji, nepotizmu i političkim pritiscima u pravosuđu.
Dosad je objavio romane Deca zla, Ostrvo pelikana, Rudnik i zbirku priča U ime naroda. Po romanu Deca zla snimljena je istoimena serija. Živi u Beogradu sa suprugom i troje dece

Od istog autora

Romani: Deca zla, Ostrvo pelikana, Rudnik; zbirka priča: U ime naroda.

Posle romana Deca zla, koji je za godinu i po dana pročitalo skoro trideset hiljada ljudi, Miodrag Majić se ponovo latio pera i podelio je sa nama priču koja će nas još jednom navesti da se zagledamo u stvarnost širom otvorenih očiju i zapitamo se da li je moguće sačuvati sebe u društvu u kojem je sudbina pojedinca beznačajna poput zrnca peska koje vetar raznosi prenoseći ga iz jednog godišnjeg doba u drugo.

Priča o Ajši i Gabrielu može postati priča svakoga od nas, ali ta priča se već sada tiče svih nas i upravo zato ćete ovu knjigu pročitatu u dahu, a siluete njenih junaka ukotviće se duboko u vama, pa se nemojte iznenaditi kad ih budete prepoznali u masi bezimenih i nepoznatih ljudi na ulicama ovog grada, ali i bilo kog drugog grada na svetu.

Da li ste zaista spremni da saznate kako je biti čovek koji se više ničega ne plaši i kojem je svejedno da li će posle ovog života postati drvo, kamen ili ptica?

Beskompromisni romaneskni omaž tragično stradalom srpskom premijeru koji secira prošlost, sadašnjost i budućnost Srbije.

U svom najnovijem romanu s ključem, dvostruki dobitnik NIN-ove nagrade, Svetislav Basara, donosi gorku, duhovitu i oštru satiru o atentatu na Zoranu Đinđiću. Pišući iz perspektive samog premijera koji se obraća „s one strane groba“, autor konstruiše raskošnu karnevalsku sliku srpskog društva i njegovih neuspelih modernizacijskih pokušaja.

Kroz sindrom atentata, Basara izvrgava ruglu primere naopakog srpskog mentaliteta i shvatanja države. Poput nadvojvode Franca Ferdinanda u kultnom romanu Anđeo atentata, Đinđić u ovoj knjizi iznosi svoju specifičnu anatomiju uzroka, predistorije i posledica strašnog čina koji mu je došao glave.

„Moje pogubljenje bilo je trijumf darvinizma, nužnost evolucije, u kojoj ne pobeđuju najbolji nego najprilagodljiviji nekrofilskoj životnoj sredini. Nije to bila politička borba, bila je to borba za opstanak. Da je moj politički projekat uspeo, jedna bi se ljudska podvrsta našla na pragu izumiranja, mislim na podvrstu homo semisapiens serbicus, na takozvane pozemljare, koji vekovima parazitiraju na biološkoj supstanci naroda, koja (narodna biološka supstanca) debelo zaslužuje da pozemljari na njoj parazitiraju, koja štaviše zaslužuje da i ona izumre i koja će – pre ili kasnije – i izumreti."

Autor bestselera Da je bolje, ne bi valjalo

Roman o herojima, nemogućim ljubavima i komplikovanim odnosima između očeva i sinova

Nije lako priznati sebi da si glup. Evo, na primer, moj slučaj. Završio sam fakultet, živim u prostranom stanu i imam solidno plaćen državni posao. Rekao bi neko da sam pametan. A nisam. Svaki potez koji sam povukao u životu svedoči o tome da sam glup kao noć. Kao noć u tunelu, tačnije. Umesto da budem u Londonu, evo me u Beogradu. Zaprosila me je najdivnija devojka na svetu a ja sam je odbio. Povremeno šmrčem kokain. Spasavam živote ljudima kojima nije do života. Gluplje od toga teško da može.

Uzbudljiva, duhovita i duboko emotivna priča o raspadu jedne velike države ali pre svega dinamična storija o Đorđu Kovaču, četrdesetogodišnaku čiji se život okreće naglavačke kada jednog sasvim običnog dana na njegova vrata zazvoni nepoznati čovek u kaputu i sa kačketom na glavi.

Đorđe je psiholog zaposlen u policiji, razmaženko koji je sve u životu dobio na račun žrtve svog oca, lenština sklona porocima, čovek koji je izneverio najboljeg prijatelja, lažov i manipulator. Ipak, on uspeva da dokaže da jedan antiheroj može da iznedri i dobra dela i da popravi štetu koju je napravio.

Na putu od Trsta preko Beograda do Londona i nazad Ljubenović je, poput nagaznih mina, posejao mnoge istine koje će pažljivom čitaocu eksplodirati pravo u lice, često ga ostavljajući bez daha.

Sve što se u romanu dešava kod čitaoca izaziva dilemu da li da se najpre smeje pa plače ili obrnuto.

„Namerno sam napisao knjigu koja je malo teža i provokativnija od prethodnih. U njoj nema baš mnogo likova u koje će se čitaoci zaljubiti na prvi pogled, ali neskromno gajim nadu da će se zaljubiti u čitav roman. “
– Bojan Ljubenović