DOMAĆI ROMAN

Traganje za ubicom koleginičine ćerke mladog somborskog tužioca Nemanju Savića suočava sa nekim od najmračnijih tajni društva zapalog u laž, korupciju i bezakonje. Na neizvesnom i opasnom putu otkrivanja istine, koji će ga voditi od Sombora, preko Beograda, pa do Mumbaja, biće prinuđen da preispita gotovo sve – prijateljstva, odnose s roditeljima, kao i sopstvena uverenja i granice. Pred čitaocem je još jedna priča koja će ga od prve stranice uvući u sopstvene „virove“, ne dozvoljavajući mu da ostane puki posmatrač. U Priznanju on postaje učesnik koji zajedno sa Nemanjom traga po bačkoj močvari, tajnim dosijeima i bespućima Indije, ali i po sopstvenoj duši, preispitujući dotadašnja uverenja i zablude.

„U svom najtišem sloju, roman se ne zaustavlja na pitanju istine, već se okreće težem pitanju: kako živeti dalje kada postane jasno da ni pravda, ni krivica, ni sopstvena prošlost ne izgledaju više isto. U prostoru između odgovornosti i potrebe za oprostom, vere i sumnje, kazne i mogućnosti razumevanja, otvara se mogućnost da ono dugo prećutano konačno pronađe glas.“ Tamara Krstić

„Svako od nas, dok čita knjigu, na neki način je na optuženičkoj klupi: izložen je tekstu, prima ga, sluša, ponekad se brani, a ponekad pristaje. A onda, kada knjigu zaklopi, obično pomisli da ima pravo da se popne na sudijsku stolicu i izrekne svoj sud o njoj. Međutim, ova knjiga proizvodi nešto drugo: ona čitaoca, umjesto da ga ostavi u ulozi sudije, vraća na mjesto ličnog preispitivanja, u smislu dubljeg susreta sa sopstvenom savješću.“ Vladika Grigorije

Knjiga ,,Umro sam u petak“ Nenada Gugla pokreće univerzalna pitanja o ljudskoj prirodi, o potencijalu koji kao ljudi krijemo u sebi. To je snažna priča o čovekovoj sposobnosti da zlo u sebi i oko sebe preobrazi u dobro, da pad iskoristi kao odskočnu dasku, da u smrti vidi odgovornost da se što bolje živi. Snažno, nadahnuto, interesantno. Roman ,,Umro sam u petak“ čita se u dahu i pokreće preispitivanje u svakom čitaocu. Sa književnoteorijaskog gledišta, na srpskoj književnoj sceni jedan potpuno nov i autentičag glas; duhovnost kao sveprožimajuća jedinica života daje se kao mogućnost izbora, u potpuno haotičnom veku tehnologije i aposolutnog onečovečenja.

„Semper idem je prvo remek-delo XXI veka u srpskoj književnosti.“ Teofil Pančić

Premda za života poznat prevashodno kao dramaturg i scenarista (Nebeski odred, Haleluja, Viktorija, Traganje po pepelu, Ravangrad 1900, Valter brani Sarajevo i dr.), Lebović je pisao i novele i objavljivao ih u časopisima 60-ih i 70-ih godina XX veka. Ipak, opus magnum Đorđa Lebovića, po jedinstvenoj oceni kritike, predstavlja upravo ovo njegovo testamentarno delo, roman-hronika o detinjstvu u Kraljevini Jugoslaviji uoči II svetskog rata, koja je i zbog osobenog piščevog stila i originalnog postupka, kao i zbog teme i njene književne transpozicije, prepoznata kao kanonsko delo savremene srpske književnosti. Ispričan iz perspektive dečaka koji posmatra približavanje „Velikog Sunovrata“ – širenja nacizma u svojoj okolini koliko i u Evropi – pisac je u vidu imao paralelu između ondašnjeg ludila i rata koji je u Jugoslaviji buknuo 90-ih godina prošlog veka. U ratu je izgubio četrdeset članova svoje porodice a sam, kao četrnaestogodišnjak, prošao pakao Aušvica. „Knjige ne bi bilo da se opet nisam našao u vrtlogu velikog Zla koje sam dobro upoznao pedeset godina ranije“, priznaće pisac u jednom razgovoru pred kraj života.

„Fantastična hronika jednog detinjstva... Do sada u našoj literaturi nije bilo tematski i senzibilitetski srodne knjige koju biste se usudili staviti u istu rečenicu s Porodičnim ciklusom Danila Kiša.“ Teofil Pančić

„Semper idem je knjiga o detinjstvu, koja se može čitati kao porodični roman ali i kao memoarski spis par ekselans, kojim se Đorđe Lebović, posthumno, predstavio kao veliki majstor moderne realističke proze.“ Vasa Pavković

„Lebović, Kiš, Pekić, Kovač i danas predstavljaju nedosegnuti vrh srpske i nekadašnje jugoslovenske književnosti.“ Filip David

Novi roman Ante Tomića, prepoznatljivog glasa regionalne književnosti, donosi sjajnu istorijsku satiru. Spajajući oštar humor i upečatljivu priču o mentalitetu, autor nas vodi u prošlost koja neodoljivo liči na sadašnjost. Ako volite inteligentnu komediju koja uspešno dekonstruiše balkanske mitove, knjiga „Kraljević Marko oslobađa Imotski“ je naslov koji ne smete propustiti.

Godina je 1717. Mesto dešavanja: selo podno Imotskog. Život kmeta Grga menja se iz korena kada slučajno otkopa tajanstvenu, vrelu jamu i u njoj, u polusvesti, sretne đavola. Ipak, buđenje donosi još goru realnost: Turski porez kuca na vrata, a novčanik je prazan. Mladi sin je zanesen idealima i želi pravo u rat. Vojne trupe se približavaju, a gradom se širi neverovatna glasina. Narod priča da vojsku lično predvodi epski junak – Kraljević Marko.

Dok se u Imotskom turski zapovednici spremaju za odbranu, iza kulisa se dešava pravi ljudski metež. Fratri pozivaju na otpor, trgovci podižu cene, zelenaši uvećavaju kamate, a vojnici traže najlakši način da izbegnu front. U ovoj priči nema idealizovanih heroja. Svi akteri dele isti, sasvim običan cilj: kako preživeti, zaobići nevolju i, ako je moguće, usput nešto zaraditi.

Ovaj satirični istorijski roman slika epohu u kojoj su se carstva smenjivala, a granice pomerale, dok su ljudi uvek ostajali isti. Ante Tomić piše izuzetno duhovitu oštru dramu o veri, ratu, vlasti i identitetu. Kroz sudbine malih ljudi, knjiga pokazuje da se kroz vekove menja scenografija, ali ne i ljudska priroda.

„Neko pametan je rekao da na Balkanu proizvodimo više istorije nego što možemo da svarimo. Nikada se s tim nisam slagala. Nije problem u proizvodnji istorije, nego u varenju! E, kada bi svi varili istoriju ovako kao što to radi Ante Tomić, ona više ne bi bila probavna smetnja. Oslobodili bismo je se.“ — Dubravka Stojanović, istoričarka

Posle romana Deca zla, koji je za godinu i po dana pročitalo skoro trideset hiljada ljudi, Miodrag Majić se ponovo latio pera i podelio je sa nama priču koja će nas još jednom navesti da se zagledamo u stvarnost širom otvorenih očiju i zapitamo se da li je moguće sačuvati sebe u društvu u kojem je sudbina pojedinca beznačajna poput zrnca peska koje vetar raznosi prenoseći ga iz jednog godišnjeg doba u drugo.

Priča o Ajši i Gabrielu može postati priča svakoga od nas, ali ta priča se već sada tiče svih nas i upravo zato ćete ovu knjigu pročitatu u dahu, a siluete njenih junaka ukotviće se duboko u vama, pa se nemojte iznenaditi kad ih budete prepoznali u masi bezimenih i nepoznatih ljudi na ulicama ovog grada, ali i bilo kog drugog grada na svetu.

Da li ste zaista spremni da saznate kako je biti čovek koji se više ničega ne plaši i kojem je svejedno da li će posle ovog života postati drvo, kamen ili ptica?

U središtu romana Deca zla nalazi se dramatično ubistvo, a potraga za počiniocem biće samo okidač za niz drugih događaja koji će otkriti da je reč o zločinu strasti, osvete, opomene i simbolike.

Kako pronaći krivca u svetu u kom je istina izobličena, a prošlost junaka utkana u njihovu sadašnjost neraskidivim nitima zla? Nikola Bobić, beogradski advokat, pokušaće da pronađe odgovor na to pitanje, ni ne sluteći da će ga odgovor zauvek promeniti.
Ova priča tiče se svih nas, jer ćemo u njoj pronaći obrise naše društvene stvarnosti, ali, što je još važnije, pronaći ćemo izgubljeno zrno nade – čak i u društvenom sistemu duboko ogrezlom u korupciju ima mesta za heroje.

„Izvanredno ispričana priča sa znalački raspoređenim zamkama i nepredvidivim rešenjem na samom kraju. Odlično napisan triler.“
Siniša Pavić

„Dobili smo krimi-roman u čistom obliku, uporediv sa najboljim primerima ovog žanra, uzbudljiv po priči koju predstavlja, živopisan po junacima i preokretima s kojima se suočavamo, upečatljiv po vremenu koje je blisko i s kojim delimo mnogo zajedničkih iskustava.“
Gojko Božović

Pred vama je još jedna knjiga Miodraga Majića, koju ćete pročitati u dahu. Glasovi njenih junaka odjekivaće snažno i kada sklopite korice, zato što ćete u njihovim pričama prepoznati stvarnost naših dana, ali i sudbine pojedinaca koji ne odustaju od svojih istina i kada im život dodeli ulogu gubitnika. Ova priča počinje jedne kišne noći, u taksiju broj 382, kada Kosta Rašić, penzionisani oficir, odluči da krene put Krfa. Nakon što je prodao kuću u kojoj je odrastao kako bi vratio dugove, on će prvi put zakoračiti van granica svoje zemlje, tragajući za istinom, njegovim jedinim preostalim utočištem. Slučajan susret sa Marijom, taksistkinjom koja te noći postaje njegov saputnik, predodrediće sve što će se potom dogoditi pod tuđim suncem. Kosta želi da se suoči sa sobom i ostacima svog života. Marija želi da pobegne i od sebe i od svog života. Ta tačka koja ih razdvaja postaće tačka u kojoj će se sustići njihova sećanja. Istovremeno, ona će pokrenuti nevidljivi životni mehanizam, u kojem se uvek otkriva da je sve moguće.

O autoru

Miodrag Majić (Beograd, 1969) sudija je Apelacionog suda u Beogradu. Doktorirao je krivično pravo specijalizujući se za međunarodno-krivičnopravnu oblast. Samostalno i u koautorstvu, objavio je deset monografija i više od trideset članaka iz oblasti krivičnog i međunarodnog krivičnog prava, i učestvovao je u izradi najznačajnijih zakona u ovim oblastima. Dobitnik je nagrade Vitez poziva (2016), priznanja Balkan heroes (2018), nagrade Verica Barać (2019) i nagrade Doprinos godine Evropi (2019). Već desetak godina redovno objavljuje tekstove na svom blogu (www.misamajic.com), u kojima otvoreno govori o korupciji, nepotizmu i političkim pritiscima u pravosuđu.
Dosad je objavio romane Deca zla, Ostrvo pelikana, Rudnik i zbirku priča U ime naroda. Po romanu Deca zla snimljena je istoimena serija. Živi u Beogradu sa suprugom i troje dece

Od istog autora

Romani: Deca zla, Ostrvo pelikana, Rudnik; zbirka priča: U ime naroda.

Roman - savremena bajka po motivima ruske priče - žitija Povest o Petru i Fevroniji

Istorijski roman zasnovan na stvarnim događajima, ispričan u brzom, duhovitom i filmskom ritmu, vodi čitaoca od pariskih bulevara do crnogorskih planina i bojnog polja kod Vučjeg dola. Na početku priče, kroz noćni Pariz galopiraju pitomci vojne akademije Sen Sir — Nikola Petrović, budući crnogorski knjaz, i Osman-paša, budući turski vojskovođa. Deset godina kasnije, sudbina ih ponovo spaja, ali kao protivnike na bojnom polju.



Nakon poraza turske vojske, Osman-paša biva zarobljen i odveden na Cetinje, gde, pod zaštitom knjaza Nikole, provodi dane u neobičnom spoju zarobljeništva i boemskog života — uz kocku, piće i čekanje otkupa. U tom neobičnom istorijskom trenutku, pred čitaocem se nižu živopisni likovi diplomata, velikaša i avanturista, dok se radnja razvija u dinamičnoj, gotovo filmskoj atmosferi.



Srđan Dragojević u romanu Paša donosi duhovitu, razigranu i neobičnu interpretaciju istorije, gde se stvarni događaji prepliću sa snažnim karakterima i britkim humorom. Rezultat je brz, zabavan i napet roman koji se čita u jednom dahu, nudeći drugačiji pogled na balkansku prošlost i sudbine koje su je oblikovale.

Svi znamo da se od sudbine ne može pobeći, ali možemo je barem malo prekrojiti.

Čini po svom srcu, sine, i što se mene i što se Voje tiče, ali želim da znaš da sam te želela toliko da nijedan krojač, ovozemaljski ili nebeski, ne bi umeo da iskroji moju priču...

U srcu Beograda, u vreme kada je svet gubio razum, jedan krojač kroji više od odela – on kroji sudbine.

Jakob, mladi naslednik čuvene krojačke loze, prisiljen je da promeni ime i identitet kako bi preživeo pakao Drugog svetskog rata. Kada njegovog oca odvedu u logor, njemu i majci sklonište pruža stari porodični prijatelj, majstor Voja Jovanović. Kroz šapat igle i tajne ušivene u tkaninu, Jakob uči da preživi u svetu u kojem se sve menja, ali jedno ostaje isto – odanost porodici.

Kada u njihove živote stigne Olgica, siroče spaseno iz logora, Marta, Jakobova majka, pružiće joj ljubav i zaštitu, nesvesna da će jednoga dana morati da je pusti...

U svom najnovijem romanu Krojač, Jelena Bačić Alimpić ispisuje priču o ljubavi, hrabrosti i ljudskosti u najmračnijim vremenima. Ovo je roman o onima koji su krojili život uprkos smrti, o tajnama koje su ostale sačuvane u šavovima odela i o sudbini, koja se, poput konca, plete kroz generacije.

Roman po kojem je snimljen film Žetva. Srpsko srce Johanovo: Potresna istina koja je obišla svet

Srpsko srce Johanovo nije samo roman; to je svedočanstvo o stradanju, veri i neverovatnoj sudbini koja spaja dva nespojiva sveta. Zasnovan na istinitom događaju, ovaj roman Veselina Dželetovića otkriva mračnu tajnu "Žute kuće" i prenose neverovatnu priču o Nemcu koji nosi srce srpskog mučenika.

Radnja prati bogatog Nemca, Johana, koji nakon transplantacije srca počinje da sanja predele koje nikada nije posetio i ljude koje ne poznaje. Vođen neobjašnjivim porivom, on dolazi na Kosovo i Metohiju kako bi pronašao odgovore. Tamo otkriva potresnu istinu: Njegovo srce pripadalo je Srbinu kidnapovanom radi trgovine organima. Susret sa njegovom porodicom menja njegov život iz korena. Johan prelazi u pravoslavlje, usvaja sina čoveka čije srce nosi i posvećuje život istini.

Knjiga je nastala po poemi koja je dobila brojna priznanja i svedoči o zločinima o kojima je svet dugo ćutao. Priča koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim, izazivajući suze, bes, ali i nadu. Ovo je jedno od najprodavanijih dela savremene srpske književnosti koje čuva sećanje na kosovske žrtve.

Veselin Dželetović je za ovaj roman dobio prestižnu nagradu "Specijalno priznanje Akademije Ivo Andrić". Knjiga je prevedena na više svetskih jezika i poslužila je kao osnova za scenario filma Žetva. Srpsko srce Johanovo je obavezna lektira za svakoga ko želi da razume dubinu srpske tragedije, ali i snagu ljudskosti koja pobeđuje smrt.

Roman Nenada Gugla će vas kao nikada do sada, u "Velelepoti sekunde" navesti da osetie bujicu snažnih emocija. Od sažaljenja, tuge, nemoći, saosećanja, poniznosti do ohrabrenja, otrežnjenja divljenja i uzvišenosti.

U središtu ove knjige nalazi se junak koji će vas od prve do poslednje stranice voditi kroz sopstvena sećanja. Kako ovu priču priča iz sanatorijuma, sve što bude kazao biće dovedeno u pitanje i podvrgnuto dodatnom preispitivanju. Međutim, to ga neće sprečiti da se još jednom zagleda u krhotine nekadašnjeg života. Njegova potreba za pričanjem zapravo jeste poslednji pokušaj da rekonstruiše prošlost ne bi li od njenih delova sastavio celovitu sliku, i tako konačno došao do istine.

Pogađate – osnovni motiv na toj slici jeste rudnik. O rudniku će se ispredati raznolike priče, i stvarne i nestvarne, ali on će ostati pod velom tajne sve dok glavni junak ne odluči da krene u potragu za njim. Saznanja do kojih bude došao promeniće njegov život iz korena i navešće ga na to da preispita sva dotadašnja uverenja o stvarnosti. Zbog svega toga, pripremite se da zakoračite u romaneskni svet u kojem ćete neprestano hodati po tankoj liniji između mogućeg i nemogućeg.

„Moj najveći strah uvek je bio isti: plašio sam se da ću u jednom trenutku shvatiti da je predstava koju imam o sebi i ljudima koji su mi značili oduvek bila lažna. Oduvek sam duboko u sebi osećao da sve ono čega se u ovim prolaznim životima držimo kao davljenik za slamku jeste samo opsena koju smo stvarali i održavali uz pomoć ljudi oko nas. Iluzija o nama, našem poreklu, vrlinama onih koje smo voleli i manama onih kojih smo se stideli. Naši uspesi i padovi, zvezdani trenuci i oni kojih smo se odricali, samo su legende dovoljno puta prepričane da postanu kameni međaši naših sećanja. Plašilo me je to što sam znao, kada jednom nestanu njihovi čuvari, kada jednom konačno progledamo, da ni od tih legendi neće ostati ništa.“

„Osetio sam kako me izlomljene stabljike ječma golicaju, kako se njišu na vetru postajući deo ovog čudesnog časa, kako se uvijaju prenoseći na nju i mene ono što sopstvenim koracima nisam mogao da učinim. Korak po korak, lahor po lahor, damar po damar… plesali smo. Više nisam bio početnik u ovoj igri.“

„Ali kada bi pomenuli Crni majdan, kako su najčešće nazivali rudnik, do tada samouvereni gorštaci i njihove brbljive žene postajali bi nesigurni i snuždeni. Kroz delove sopstvenih kazivanja u tim trenucima protrčavali su kao kroz mračni tunel, bezglavo hrleći ka izlazu iz lavirinta nepoznanica, legendi i simbola, koji su ih ispunjavali strepnjom. Govorili su o ’jami’, o ’oknu’, sebi u bradu, a ipak su sočno psovali ’rupu’ i ’jarugu’, ali gotovo nikad nisu upotrebljavali uobičajeni naziv za ovo mesto.“

U romanu je predstavljena istorija Srba od Sarajevskog atentata na princa Ferninada, pa sve do nekoliko godina posle Drugog svetskog rata.

U svojim razmišljanjima glavni junak Milutin, običan seljak iz sela Koštunića, iz Šumadije, otvara niz pitanja koja nam ukazuju na besmisao rata. Njegova razmišljanja nas upućuju na to da su u ratu i pobednici i pobeđeni – gubitnici.
Knjiga o Milutinu ispovest je nekadašnjeg ratnika, koju on imaginarnom slušaocu (piscu) kazuje u zatvoru negde posle Drugog svetskog rata, posle iskustva istorije i tragične sudbine sopstvene porodice, Šumadije i srpske države.

Autor bestselera Da je bolje, ne bi valjalo

Roman o herojima, nemogućim ljubavima i komplikovanim odnosima između očeva i sinova

Nije lako priznati sebi da si glup. Evo, na primer, moj slučaj. Završio sam fakultet, živim u prostranom stanu i imam solidno plaćen državni posao. Rekao bi neko da sam pametan. A nisam. Svaki potez koji sam povukao u životu svedoči o tome da sam glup kao noć. Kao noć u tunelu, tačnije. Umesto da budem u Londonu, evo me u Beogradu. Zaprosila me je najdivnija devojka na svetu a ja sam je odbio. Povremeno šmrčem kokain. Spasavam živote ljudima kojima nije do života. Gluplje od toga teško da može.

Uzbudljiva, duhovita i duboko emotivna priča o raspadu jedne velike države ali pre svega dinamična storija o Đorđu Kovaču, četrdesetogodišnaku čiji se život okreće naglavačke kada jednog sasvim običnog dana na njegova vrata zazvoni nepoznati čovek u kaputu i sa kačketom na glavi.

Đorđe je psiholog zaposlen u policiji, razmaženko koji je sve u životu dobio na račun žrtve svog oca, lenština sklona porocima, čovek koji je izneverio najboljeg prijatelja, lažov i manipulator. Ipak, on uspeva da dokaže da jedan antiheroj može da iznedri i dobra dela i da popravi štetu koju je napravio.

Na putu od Trsta preko Beograda do Londona i nazad Ljubenović je, poput nagaznih mina, posejao mnoge istine koje će pažljivom čitaocu eksplodirati pravo u lice, često ga ostavljajući bez daha.

Sve što se u romanu dešava kod čitaoca izaziva dilemu da li da se najpre smeje pa plače ili obrnuto.

„Namerno sam napisao knjigu koja je malo teža i provokativnija od prethodnih. U njoj nema baš mnogo likova u koje će se čitaoci zaljubiti na prvi pogled, ali neskromno gajim nadu da će se zaljubiti u čitav roman. “
– Bojan Ljubenović

Dobitnik Andrićeve nagrade i Nagrade Evropske unije za književnost.

Uspomene iz detinjstva čekale su ga u zasedi.

Davorovo detinjstvo je mirisalo na Jadransko more, na oleandre ali i na paljevinu. U suncem okupanom Zadru, družinu trinaestogodišnjaka, nesvesnu nadolazećih senki rata, u nehajnoj igri i svakidašnjim dečačkim nevoljama veoma retko su ometale ozbiljne brige. Sve dok se naprasno nije promenilo sve...

Mnogo godina kasnije u Beogradu, Davorov novi život obeležen je mutnim sećanjem na nekadašnje drugove, uz razna neizgovorena pitanja koja tinjaju ispod površine. Odgovore na njih potražiće kada sa devojkom Ninom bude krenuo u Zadar, u susret svojoj prošlosti.

Davor će tamo otkriti istine o sebi i o drugima, uspomene će dobiti nova značenja kada se raspire neočekivane nedoumice i osude. Od susreta do susreta, Davorova priča postaje priča o petorici dečaka koje je život zapljusnuo događajima i odnosima zbog kojih ni dan-danas neki nisu u stanju da oproste. Sebi ili drugima.

„Karota pleni u svim svojim sastojcima, u pripovedačkoj umešnosti, u razvijanju fabule, u zapletu i likovima, u opisima i temi o zlu i dobru u nama i drugima. Romanopisac nas ne štedi, ali upravo u tome jeste trajna vrednost njegovog dela majstorski izatkanog odvažnošću da se upečatljivo dočara delić drame u krajevima odavde do mora. Roman za pamćenje.“ – Jovica Aćin

„Sigurno će još mnogi poželeti da pišu o našim zajedničkim ranama, koje nikako da zacele, ali biće teško dosegnuti Tuševljakovićevu umetničku ubedljivost kojom opisuje čovekov beleg nasilja, borbu čoveka protiv čoveka, njegovu uvežbanu sposobnost da drugima nanosi bol.“ – Ljubica Arsić

U svetu gde sve ima svoju cenu, ali retko i vrednost, jedna žena odlazi u prošlost kako bi pronašla
sebe. Otkriva generacijske obrasce, tajne i tiha pomirenja dveju porodica koje nose ključ njenih
odgovora. Zera luče je roman o izborima koji nas oblikuju, o poverenju u život uprkos lomovima, i o
onoj iskri svetlosti dovoljnoj da nas vrati sebi.

Za čitaoce koji vole traganje za identitetom, višegeneracijske zaplete i mediteranski kolorit.