DRUŠTVENE NAUKE

Za vreme Drugog svetskog rata, tokom 1941. i 1942. godine Sveti vladika Nikolaj je proveo u manastiru Ljubostinji skoro godinu i po dana, i u tom periodu su nastala neka od njegovih najznačajnijih dela: Teodul, Srpski narod kao Teodul, Srednji sistem, Indijska pisma, Mudra igumanija ljubostinjska, Stoslov o ljubavi, Zidanje Ljubostinje, kao i mnoge druge pesme i pesmice.

Od pravila lepog ponašanja do gradskog života, od arhitekture do muzike, od kulture ishrane do međunarodne politike — civilizacija prožima sve oblasti ljudskog iskustva. U poslednja dva veka ovaj pojam je istovremeno i neprestano prisutan ali je i osetno izlizan, gotovo ispražnjen od značenja. I oni koji prizivaju ratove i oni koji teže miru, skrivaju se iza iste reči. Varvarstva počinjena u ime „misije civilizovanja“ primoravaju nas da iznova promislimo složenu i protivrečnu istoriju modernosti. Knjiga Varvarin, Moderan, Civilizovan: Beleške o civilizaciji, autora Ibrahima Kalina, predstavlja produbljeno i uzbudljivo intelektualno putovanje kroz jedan od najsloženijih pojmova našeg vremena. Polazeći od uvida da civilizacija nije tek istorijska kategorija, već živa i pokretna struktura koja oblikuje savremeni svet, autor poziva čitaoca da napusti uske, zapadnocentrične okvire i zakorači u širi, dublji i humaniji horizont razumevanja. Preispitujući odnose između varvarstva, modernosti i civilizovanosti, Kalin razotkriva unutrašnje napetosti savremenog sveta: iza tehnološkog napretka i ekonomske moći često se kriju novi, suptilni oblici varvarstva. U vremenu u kojem se ovi pojmovi istovremeno proživljavaju, pitanje civilizacije postaje ključno pitanje – pitanje odnosa prema čoveku, prirodi i onom što je iznad svega. Pisana jasnim, elegantnim i prijemčivim stilom, ova knjiga složene filozofske uvide približava čitaocu bez gubitka njihove dubine. Ona ne nudi samo znanje – već i pogled: dok je, kako autor ističe, Zapad iscrpeo svoju reč o civilizaciji, islamski svet još uvek traga za sopstvenim izrazom. Od svakodnevnih navika do globalnih procesa, civilizacija ostaje ključ za razumevanje sveta u kojem živimo – ali i izazov da ga iznova osmislimo. Upravo zato, ova knjiga poziva na temeljno preispitivanje njenih osnova i na traganje za civilizacijom zasnovanom na razumu, vrlini, celovitom pogledu na svet i istančanoj estetskoj osećajnosti.

Tekst problematizuje suštinska pitanja etike i ljudskog postojanja, pre svega prirodu istinske mudrosti koja počinje priznavanjem sopstvenog neznanja – čuvenim stavom „znam da ništa ne znam“. Sokrat kroz odbranu izlaže svoju filozofsku misiju kao neprestanu brigu o duši. Delo postavlja temelje za razumevanje odnosa između pojedinca i države, moralne autonomije i intelektualne hrabrosti, ostajući do danas najsnažniji literarni spomenik slobodi mišljenja i tragičnom sukobu između istine i političkog konformizma.

Nova knjiga Branka Milanovića predstavlja analizu sloma globalnog neoliberalizma i rađanja multipolarnog sveta. Autor istražuje uspon Azije, pojavu nove globalne plutokratije i posledično opadanje zapadne srednje klase. Prvo, knjiga razotkriva kako ekonomska konvergencija dovodi do geopolitičkih tenzija. Drugo, objašnjava aktuelne populističke i autoritarne pokrete kao reakciju na moć elita. Nezaobilazno štivo za razumevanje tektonskih promena današnjice.

Priča o jednom od najvećih stvaralaca Radio Beograda

Monografija Darko Tatić – Mag radiofonije predstavlja sveobuhvatan prikaz života i stvaralaštva jednog od najznačajnijih reditelja u istoriji Radio Beograda i pionira savremene srpske radiofonije. Kroz bogatu dokumentarnu građu, svedočenja saradnika i analizu njegovog umetničkog rada, autorka Tatijana Rap osvetljava ličnost koja je ostavila dubok trag u domaćoj i evropskoj radijskoj umetnosti.

Kao istaknuti predstavnik „zlatne škole beogradske radiofonije“, Darko Tatić pomerao je granice radijskog izraza i razvio autentičan rediteljski pristup koji je radio približio filmskoj poetici, zadržavajući snagu književnosti i moć zvuka. Posebno mesto u njegovom opusu zauzimaju dramatizacije i režije dela velikih pisaca poput Ive Andrića, Borislava Pekića, Vaska Pope, Aleksandra Hemona i drugih autora čija su dela dobila novo umetničko življenje kroz radio-drame.

Pored biografskih podataka i pregleda njegovog profesionalnog puta, knjiga donosi i dragocene uvide u razvoj Radio Beograda i radio-dramske produkcije tokom druge polovine 20. veka, predstavljajući značajan doprinos proučavanju istorije domaćih medija i kulture.

Posebnu vrednost monografiji daje kompletna fonografija Darka Tatića sa čak 344 radiofonska ostvarenja nastala između 1961. i 2002. godine. Knjiga sadrži i QR kodove koji vode do digitalizovanih audio-zapisa odabranih radio-drama iz arhive Radio Beograda, pružajući čitaocima jedinstvenu priliku da upoznaju bogato nasleđe jednog od najvažnijih autora srpske radiofonije.

Ovo izdanje namenjeno je ljubiteljima radija, pozorišta, književnosti i istorije medija, kao i svima koji žele da otkriju stvaraoce čiji je rad oblikovao zlatno doba Radio Beograda.

U svetu u kojem algoritmi, mediji i društvene mreže svakodnevno prepravljaju našu sliku stvarnosti, Moć percepcije – kada stvarnost izgubi bitku razotkriva kako nastaju paralelne istine, kako se emocija pretvara u dokaz, a narativ u zamenu za realnost. Knjiga pokazuje na koji način se naš um, navike i digitalno okruženje koriste da bismo poverovali u ono što je ubedljivo, a ne u ono što je tačno.

Knjiga ne nudi utešne odgovore, već jasno strukturisanu analizu i skup principa „perceptivne pismenosti“ – kako da prepoznamo manipulaciju, sačuvamo autonomiju mišljenja i obnovimo minimalan konsenzus oko činjenica.

Ovo je knjiga za sve koji žele da razumeju kako se danas proizvodi saglasnost, kako se ruši zajednički svet činjenica i kako se (još uvek) može braniti lična sloboda prosuđivanja. I za sve one koji ne pristaju da im istinu određuje algoritam, da im mišljenje zamenjuju tuđi narativi i da odustanu od razlike između onoga što je ubedljivo i onoga što je stvarno.

Da li ste se ikada zapitali koji je najduži veštački kanal na svetu? Veliki kineski kanal, čija je izgradnja započela još u sedmom veku, najduži je veštački rečni kanal u istoriji čovečanstva, i žila kucavica drevne Kine. Knjiga koja je pred nama na jedan živopisan način, kroz spoj istorijskih činjenica, podrobne analize i bogatih ličnih zapažanja jednog od najpoznatijih stručnjaka za zaštitu kineske kulturne baštine, Šan Đisijanga, vodi čitaoca na proputovanje dugo gotovo dve hiljade godina. U ovoj zaista veličanstvenoj knjizi čitalac će saznati kako i od čega je sazdan čuveni Zabranjeni grad, gde se pravila njegova zlatna i plava opeka, odakle je stizalo takozovano „božansko drvo“, kako je Veliki kanal uticao na razvoj različitih oblika tradicionalne kineske opere, i na koji način je ovaj veštački kanal i u najteža vremena uspepvao da opskrbi jednu tako nepreglednu carevinu.

Lakše je zamisliti kraj sveta nego kraj kapitalizma.

Moć kapitalističkog realizma delimično potiče iz načina na koji kapitalizam podvodi i proždire svu prethodnu istoriju: u pitanju je jedan od efekata njegovog „sistema ekvivalencije“ koji svim kulturnim objektima, bez obzira na to da li se radi o religioznoj ikonografiji, pornografiji ili Kapitalu, može da pripiše monetarnu vrednost. Kapitalizam je ono što preostaje kada se verovanja raspadnu do nivoa rituala ili simboličke elaboracije, a sve što preostaje je potrošač-posmatrač, koji se vucara kroz ruševine i relikvije.

Munari zagovara dizajn koji je funkcionalan, lep i pristupačan, ali koji, pre svega, odgovara nameni samog predmeta. Upućuje nas da inspiraciju potražimo u logici dizajna u prirodi, upoznaje nas sa načelima oblika kruga, kvadrata, trougla, načinom na koji opažamo boje. Dizajniranje lampi, stolica, saobraćajnih znakova, postera, knjiga, automobila, kod Munarija je uvek vođeno održivošću i skladom pri estetskom odabiru. Podsećajući nas da je svaki predmet koji vidimo u modernoj svakodnevici nužno neko dizajnirao, Munari nas podstiče da svet posmatramo aktivno kako bismo ponovo uspostavili vezu između umetnosti i publike, između čoveka i umetnosti kao žive stvari.

Srpski tragovi u Carigadu, Galipolju i Jedrenu 1521–2021

Revolucije ne počinju na ulici, već u učionicama, zatvorima i na tajnim kursevima.

Knjiga U zoru revolucije. Marksističko obrazovanje u Kraljevini Jugoslaviji otkriva upravo taj skriveni prostor istorije, svet u kome su se budući revolucionari spremali pre nego što su izašli na veliku scenu.

Aleksandar Matković prati nastanak i razvoj mreže partijskih škola i kurseva kroz koje je Komunistička partija Jugoslavije oblikovala svoje kadrove uoči Drugog svetskog rata. U tim „učionicama“ steklo se znanje mnogo šire od ideološkog.

Ekonomija, pravo, istorija i organizacija društva posmatrani su kao oruđe za razumevanje i preoblikovanje sveta. Marksističko obrazovanje, kako pokazuje ova knjiga, bilo je shvaćeno kao prva faza revolucije, zapravo, kao priprema za duboku društvenu promenu.

Posebnu vrednost izdanju daju do sada neobjavljeni dokumenti, sačuvani u arhivima širom bivše Jugoslavije, koji prvi put omogućavaju neposredan uvid u način razmišljanja i svakodnevni rad tadašnjih komunista.

Tako ova knjiga prerasta priču o jednoj političkoj ideologiji. Ona je pripovest o vremenu u kom se verovalo da se društvo može izgraditi znanjem.

Ako nemamo slobodu da odbijemo, kako možemo imati slobodu da pristanemo?

Pristanak je postao mantra seksualne politike. Pripisuje mu se svaka vrlina, čak i moć da potpuno transformiše zakonodavstvo o seksualnom nasilju. Od evropskih institucija do određenih feminističkih krugova, doktrina afirmativnog pristanka – sažeta u sloganu „samo da znači da“ – suprotstavlja se pravnom okviru fokusiranom isključivo na akte nasilja i zastrašivanja, ali rizikuje da dovede do eskalacije krivičnopravnih sankcija, kao i do moralizacije seksa. Autorka ukazuje na to da pojam pristanka treba razmatrati kao problem a ne kao rešenje, kako bismo bolje redefinisali politički i pravni okvir koji okružuje seksualno nasilje danas.

Fenomen granica je, ne samo u Srbiji, već i u celom svetu, aktuelniji nego ikada. Iako živimo u vremenu u kom su granice nedavno bile proglašene suvišnim i provizornim, nagli priliv migranata, međugranični sporovi i Damoklov mač separacije, koji visi nad glavama nemalog broja evropskih i neevropskih multietničkih i multireligijski strukturiranih  društava, učinili su granicu, kao fenomen, veoma aktuelnom ne samo na političkom i vojnom, nego i na ekonomskom i kulturnom planu.

Evropu su saveznici oslobodili od nacionalsocijalističke diktature – ali je ujedno sa zapada i sa istoka uklještena novim svetskim silama: kroz dve generacije protezalo se to dvostruko evropsko iskustvo oslobađanja i konačnog odricanja od nekadašnje vodeće uloge. Tek nakon što su se izvukli iz stega supersila, Evropljani su u stanju da sa novom obaveznošću postave pitanja o odlučujućim osobinama zapadnog identiteta.  Kako tvrdi Peter Sloterdajk u svom ogledu objavljenom 1994, svakidašnjica je kreirala sve nelagodniju situaciju u kojoj se evropski političari više ne mogu otarasiti zbunjenosti ukoliko ne potraže istorijsko-filozofske informacije i jasne proročke orijentacije.