SOCIOLOGIJA

U svetu u kojem algoritmi, mediji i društvene mreže svakodnevno prepravljaju našu sliku stvarnosti, Moć percepcije – kada stvarnost izgubi bitku razotkriva kako nastaju paralelne istine, kako se emocija pretvara u dokaz, a narativ u zamenu za realnost. Knjiga pokazuje na koji način se naš um, navike i digitalno okruženje koriste da bismo poverovali u ono što je ubedljivo, a ne u ono što je tačno.

Knjiga ne nudi utešne odgovore, već jasno strukturisanu analizu i skup principa „perceptivne pismenosti“ – kako da prepoznamo manipulaciju, sačuvamo autonomiju mišljenja i obnovimo minimalan konsenzus oko činjenica.

Ovo je knjiga za sve koji žele da razumeju kako se danas proizvodi saglasnost, kako se ruši zajednički svet činjenica i kako se (još uvek) može braniti lična sloboda prosuđivanja. I za sve one koji ne pristaju da im istinu određuje algoritam, da im mišljenje zamenjuju tuđi narativi i da odustanu od razlike između onoga što je ubedljivo i onoga što je stvarno.

Lakše je zamisliti kraj sveta nego kraj kapitalizma.

Moć kapitalističkog realizma delimično potiče iz načina na koji kapitalizam podvodi i proždire svu prethodnu istoriju: u pitanju je jedan od efekata njegovog „sistema ekvivalencije“ koji svim kulturnim objektima, bez obzira na to da li se radi o religioznoj ikonografiji, pornografiji ili Kapitalu, može da pripiše monetarnu vrednost. Kapitalizam je ono što preostaje kada se verovanja raspadnu do nivoa rituala ili simboličke elaboracije, a sve što preostaje je potrošač-posmatrač, koji se vucara kroz ruševine i relikvije.

Munari zagovara dizajn koji je funkcionalan, lep i pristupačan, ali koji, pre svega, odgovara nameni samog predmeta. Upućuje nas da inspiraciju potražimo u logici dizajna u prirodi, upoznaje nas sa načelima oblika kruga, kvadrata, trougla, načinom na koji opažamo boje. Dizajniranje lampi, stolica, saobraćajnih znakova, postera, knjiga, automobila, kod Munarija je uvek vođeno održivošću i skladom pri estetskom odabiru. Podsećajući nas da je svaki predmet koji vidimo u modernoj svakodnevici nužno neko dizajnirao, Munari nas podstiče da svet posmatramo aktivno kako bismo ponovo uspostavili vezu između umetnosti i publike, između čoveka i umetnosti kao žive stvari.

Ako nemamo slobodu da odbijemo, kako možemo imati slobodu da pristanemo?

Pristanak je postao mantra seksualne politike. Pripisuje mu se svaka vrlina, čak i moć da potpuno transformiše zakonodavstvo o seksualnom nasilju. Od evropskih institucija do određenih feminističkih krugova, doktrina afirmativnog pristanka – sažeta u sloganu „samo da znači da“ – suprotstavlja se pravnom okviru fokusiranom isključivo na akte nasilja i zastrašivanja, ali rizikuje da dovede do eskalacije krivičnopravnih sankcija, kao i do moralizacije seksa. Autorka ukazuje na to da pojam pristanka treba razmatrati kao problem a ne kao rešenje, kako bismo bolje redefinisali politički i pravni okvir koji okružuje seksualno nasilje danas.

Fenomen granica je, ne samo u Srbiji, već i u celom svetu, aktuelniji nego ikada. Iako živimo u vremenu u kom su granice nedavno bile proglašene suvišnim i provizornim, nagli priliv migranata, međugranični sporovi i Damoklov mač separacije, koji visi nad glavama nemalog broja evropskih i neevropskih multietničkih i multireligijski strukturiranih  društava, učinili su granicu, kao fenomen, veoma aktuelnom ne samo na političkom i vojnom, nego i na ekonomskom i kulturnom planu.