Uskoro u prodaji

Svaki čin, pa i teorijski, ima svoje posledice. Namera mi je da deskripcijama, fragmentarnim narativima, indeksacijama, dijagramskim interpretacijama i svakako diskurzivnim mikro-/makropraksama pokažem, teorijski i didaktički, da humanistika – ipak – istrajava i pored aktuelnih sumnji, odbacivanja i potiskivanja u savremenom obrazovanju zasnovanom na studiranju veština! Humanistika opstoji kao „razuđeno“ i „hibridno“, mada dinamično polje, ne kao jednostavan zbir uređenih specifičnih i autonomnih entiteta, infrastruktura, disciplina i njihovih konstruktivnih ili dekonstruktivnih, a birokratizovanih izvršnih teorija i teoretizacija.

У свету убрзања, транспарентности и свеопште дигиталне умрежености, ритуали – као некадашњи носиоци смисла и заједништва – полако нестају. Кроз овај текст Бјунг-Чул Хан истражује како савремено друштво, опседнуто учинковитошћу и продуктивношћу, потискује облике симболичног деловања који су некада давали ритам и дубину људском искуству.

„Ритуали су симболичке делатности. Они успостављају и представљају оне вредности и устројства на којима се заснива једна заједница. Они стварају заједницу без комуникације, док данас преовлађује комуникација без заједнице."

Хан показује да без ритуала нестаје и способност за присутност, пажњу и трајање. Уместо стабилних облика, савремени живот се расипа у фрагментима информација, кратким импулсима и пролазним емоцијама. Губи се осећај за заједничко, за припадање, за оно што надилази појединца.

У времену непрекидне активности, продуктивности и свеопште дигиталне умрежености, контемплација као тихо и сабрано промишљање света постаје готово немогућа. У књизи Vita contemplativa Бјунг-Чул Хан истражује како савремено друштво, омеђено капиталистичким производним односима, потискује искуства дубине, тишине и унутрашње пажње, замењујући их сталним деловањем и учинком.

„Заборавили смо да управо неделатност, која ништа не производи, представља снажну и блиставу форму живота. Присиљавању на рад и учинак супротставиће се једна политика неделатности, која може да створи истински слободно време."

Хан, међутим, не говори о неделатности као пасивном доколичарењу већ о својеврсном духовном посту са снагом да на човека данашњице делује попут силе спасења, ван оквира нормиране функционалности и корисности.