Uskoro u prodaji

Svaki čin, pa i teorijski, ima svoje posledice. Namera mi je da deskripcijama, fragmentarnim narativima, indeksacijama, dijagramskim interpretacijama i svakako diskurzivnim mikro-/makropraksama pokažem, teorijski i didaktički, da humanistika – ipak – istrajava i pored aktuelnih sumnji, odbacivanja i potiskivanja u savremenom obrazovanju zasnovanom na studiranju veština! Humanistika opstoji kao „razuđeno“ i „hibridno“, mada dinamično polje, ne kao jednostavan zbir uređenih specifičnih i autonomnih entiteta, infrastruktura, disciplina i njihovih konstruktivnih ili dekonstruktivnih, a birokratizovanih izvršnih teorija i teoretizacija.

U svetu ubrzanja, transparentnosti i sveopšte digitalne umreženosti, rituali – kao nekadašnji nosioci smisla i zajedništva – polako nestaju. Kroz ovaj tekst Bjung-Čul Han istražuje kako savremeno društvo, opsednuto učinkovitošću i produktivnošću, potiskuje oblike simboličnog delovanja koji su nekada davali ritam i dubinu ljudskom iskustvu.

„Rituali su simboličke delatnosti. Oni uspostavljaju i predstavljaju one vrednosti i ustrojstva na kojima se zasniva jedna zajednica. Oni stvaraju zajednicu bez komunikacije, dok danas preovlađuje komunikacija bez zajednice."

Han pokazuje da bez rituala nestaje i sposobnost za prisutnost, pažnju i trajanje. Umesto stabilnih oblika, savremeni život se rasipa u fragmentima informacija, kratkim impulsima i prolaznim emocijama. Gubi se osećaj za zajedničko, za pripadanje, za ono što nadilazi pojedinca.

U vremenu neprekidne aktivnosti, produktivnosti i sveopšte digitalne umreženosti, kontemplacija kao tiho i sabrano promišljanje sveta postaje gotovo nemoguća. U knjizi Vita contemplativa Bjung-Čul Han istražuje kako savremeno društvo, omeđeno kapitalističkim proizvodnim odnosima, potiskuje iskustva dubine, tišine i unutrašnje pažnje, zamenjujući ih stalnim delovanjem i učinkom.

„Zaboravili smo da upravo nedelatnost, koja ništa ne proizvodi, predstavlja snažnu i blistavu formu života. Prisiljavanju na rad i učinak suprotstaviće se jedna politika nedelatnosti, koja može da stvori istinski slobodno vreme."

Han, međutim, ne govori o nedelatnosti kao pasivnom dokoličarenju već o svojevrsnom duhovnom postu sa snagom da na čoveka današnjice deluje poput sile spasenja, van okvira normirane funkcionalnosti i korisnosti.

Tekst problematizuje suštinska pitanja etike i ljudskog postojanja, pre svega prirodu istinske mudrosti koja počinje priznavanjem sopstvenog neznanja – čuvenim stavom „znam da ništa ne znam“. Sokrat kroz odbranu izlaže svoju filozofsku misiju kao neprestanu brigu o duši. Delo postavlja temelje za razumevanje odnosa između pojedinca i države, moralne autonomije i intelektualne hrabrosti, ostajući do danas najsnažniji literarni spomenik slobodi mišljenja i tragičnom sukobu između istine i političkog konformizma.