Uskoro u prodaji

Nemačka, 1945: zemlja u ruševinama. Gradovi su sravnjeni sa zemljom, a više od polovine stanovništva nalazi se tamo gde ne pripada ili gde ne želi da bude. Kako jedno funkcionalno društvo uopšte može nići iz takvog haosa? Vučje doba je nijansirana panorama nacije koja prolazi kroz kolosalnu promenu. Godine od 1945. do 1955. bile su sirova i divlja decenija postavljena između dve ere koje su odredile budućnost Nemačke – i nije bila ni približno onakva kakvom je mnogi od nas danas zamišljaju.

Vučje doba je prva istorija nemačkog mentaliteta u godinama neposredno po završetku Drugog svetskog rata. Koristeći najvažnija svetska politička dešavanja kao pozadinu, Harald Jener slika sveprožimajući portret društva koje je korumpirano, demoralisano i oslobođeno: sve u isti mah.

Ivan Đaja, jedan od najvećih srpskih naučnika, u ovoj knjizi eseja piše o životu, nauci i smrti na način razumljiv svakom čitaocu. Saznajte odakle dolazi život, šta nas pokreće i zašto se čovek toliko boji kraja. Kroz zanimljiv dijalog nauke i kulture, autor nas vodi od porekla živih bića, preko energije koja pokreće svaki organizam, do dubokih promišljanja o umnim sposobnostima čoveka. Posebno mesto u knjizi zauzima esej posvećen Klodu Bernaru, jednom od osnivača moderne fiziologije.
Ovo je druga knjiga u ediciji „Odabrani spisi Ivana Đaje“, koju zajednički objavljuju Izdavačka kuća 4SE i Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu.

Original ove knjige na engleskom jeziku objavljen je 1929. u Sjedinjenim Državama pod naslovom The Science of Living.

Pisana jednostavnim, sažetim, a pritom i u originalu prepoznatljivim adlerovskim stilom, može da posluži kao uvod u osnove individualne psihologije Alfreda Adlera. Čak i čtalac koji još ne poznaje osnovne Adlerove ideje može da se informiše o osnovnim teorijama ovog velikog socijalnog psihologa, koji se s Frojdom i Jungom ubraja u rodonačelnike psihoterapije. U sažetom formatu u ovoj knjizi definišu se, objašnjavaju i kroz primere iz prakse prikazuju ključni pojmovi Adlerove teorijske postavke kao što su životni cilj, vodeći princip, kompleks inferiornosti, težnja za superiornošću i životni stil. Osim toga, Adler ovde razmatra i aktuelne teme kao što su školsko vaspitanje, bračno savetovanje i seksualna sloboda. Za njegov širok dijapazon interesovanja i jasnu spoznaju fundamentalnih ljudskih konflikata karakteristični su, u krajnjoj liniji, i njegovi stavovi o društveno uslovljenoj razlici rodnih uloga, kao i predlozi za njihovo prevazilaženje.

Svaki čin, pa i teorijski, ima svoje posledice. Namera mi je da deskripcijama, fragmentarnim narativima, indeksacijama, dijagramskim interpretacijama i svakako diskurzivnim mikro-/makropraksama pokažem, teorijski i didaktički, da humanistika – ipak – istrajava i pored aktuelnih sumnji, odbacivanja i potiskivanja u savremenom obrazovanju zasnovanom na studiranju veština! Humanistika opstoji kao „razuđeno“ i „hibridno“, mada dinamično polje, ne kao jednostavan zbir uređenih specifičnih i autonomnih entiteta, infrastruktura, disciplina i njihovih konstruktivnih ili dekonstruktivnih, a birokratizovanih izvršnih teorija i teoretizacija.

У свету убрзања, транспарентности и свеопште дигиталне умрежености, ритуали – као некадашњи носиоци смисла и заједништва – полако нестају. Кроз овај текст Бјунг-Чул Хан истражује како савремено друштво, опседнуто учинковитошћу и продуктивношћу, потискује облике симболичног деловања који су некада давали ритам и дубину људском искуству.

„Ритуали су симболичке делатности. Они успостављају и представљају оне вредности и устројства на којима се заснива једна заједница. Они стварају заједницу без комуникације, док данас преовлађује комуникација без заједнице."

Хан показује да без ритуала нестаје и способност за присутност, пажњу и трајање. Уместо стабилних облика, савремени живот се расипа у фрагментима информација, кратким импулсима и пролазним емоцијама. Губи се осећај за заједничко, за припадање, за оно што надилази појединца.

У времену непрекидне активности, продуктивности и свеопште дигиталне умрежености, контемплација као тихо и сабрано промишљање света постаје готово немогућа. У књизи Vita contemplativa Бјунг-Чул Хан истражује како савремено друштво, омеђено капиталистичким производним односима, потискује искуства дубине, тишине и унутрашње пажње, замењујући их сталним деловањем и учинком.

„Заборавили смо да управо неделатност, која ништа не производи, представља снажну и блиставу форму живота. Присиљавању на рад и учинак супротставиће се једна политика неделатности, која може да створи истински слободно време."

Хан, међутим, не говори о неделатности као пасивном доколичарењу већ о својеврсном духовном посту са снагом да на човека данашњице делује попут силе спасења, ван оквира нормиране функционалности и корисности.

Lakše je zamisliti kraj sveta nego kraj kapitalizma.

Moć kapitalističkog realizma delimično potiče iz načina na koji kapitalizam podvodi i proždire svu prethodnu istoriju: u pitanju je jedan od efekata njegovog „sistema ekvivalencije“ koji svim kulturnim objektima, bez obzira na to da li se radi o religioznoj ikonografiji, pornografiji ili Kapitalu, može da pripiše monetarnu vrednost. Kapitalizam je ono što preostaje kada se verovanja raspadnu do nivoa rituala ili simboličke elaboracije, a sve što preostaje je potrošač-posmatrač, koji se vucara kroz ruševine i relikvije.

Munari zagovara dizajn koji je funkcionalan, lep i pristupačan, ali koji, pre svega, odgovara nameni samog predmeta. Upućuje nas da inspiraciju potražimo u logici dizajna u prirodi, upoznaje nas sa načelima oblika kruga, kvadrata, trougla, načinom na koji opažamo boje. Dizajniranje lampi, stolica, saobraćajnih znakova, postera, knjiga, automobila, kod Munarija je uvek vođeno održivošću i skladom pri estetskom odabiru. Podsećajući nas da je svaki predmet koji vidimo u modernoj svakodnevici nužno neko dizajnirao, Munari nas podstiče da svet posmatramo aktivno kako bismo ponovo uspostavili vezu između umetnosti i publike, između čoveka i umetnosti kao žive stvari.