Uskoro u prodaji

Drevni narod Srbi 2 – Matični narod IndoEvrope Radovana Dragića predstavlja nastavak istraživanja započetog u prvom tomu istoimene edicije. U središtu knjige nalazi se široko postavljena teza o Srbima kao jednom od najstarijih naroda Evrope i njihovoj ulozi u oblikovanju indoevropskog etničkog, jezičkog i kulturnog prostora. Autor ovu temu razmatra kroz istorijske izvore, arheologiju, genetiku, lingvistiku, toponimiju, narodnu tradiciju i uporednu analizu drevnih kultura.

ChatGPT od razgovora do rada namenjena je ljudima koji više ne žele samo da eksperimentišu sa veštačkom inteligencijom, već žele da je uključe u stvarni posao.

Posebno će koristiti preduzetnicima i vlasnicima malih firmi, urednicima, autorima i prevodiocima, programerima i IT stručnjacima, ljudima koji rade sa dokumentima i velikom količinom informacija, istraživačima i analitičarima, nastavnicima i studentima, menadžerima, savetnicima, marketinškim i kreativnim profesionalcima, kao i svima koji svakodnevno donose odluke na osnovu informacija.

Kada su se pojavili prvi pametni telefoni, mnogi su ih koristili kao obične telefone sa većim ekranom. Tek kasnije su primetili da u džepu nose i mapu, fotoaparat, novčanik i radni sto. Isto se dogodilo sa ChatGPT alatom. Godine 2023. bilo je prirodno opisati ga kao sagovornika. Danas se iza polja za poruku nalazi radno okruženje koje koristi datoteke i izvore, analizira podatke, izrađuje dokumente i povezuje više koraka u jedan posao.
Maršal Makluan je još 1964. godine, u knjizi Understanding Media, pokazao da novi medij menja razmere, ritam i obrazac ljudskog delovanja. Zato najvažnije pitanje nije samo šta ChatGPT može da kaže, već kako menja način na koji radimo.

Pre pitanja postoji problem

ChatGPT može izuzetno brzo da izvrši pogrešno definisan zadatak. Korisnik traži bolji mejl, a nije odlučio šta primalac treba da uradi. Traži istraživanje tržišta, a zapravo odlučuje da li da pokrene novi proizvod. Zato profesionalni rad počinje pitanjem: koji problem pokušavam da rešim?
Knjiga zato nije zbirka „magičnih upita“ koja zastareva sa svakim novim interfejsom. Ona razvija metod u kojem je upit samo jedan deo procesa: problem, razumevanje, zadatak, proces, rezultat, provera i ljudska odluka.

Šta knjiga donosi

Za svaki korak knjiga daje konkretan radni instrument koji odmah možete da koristite:
• Karta zadatka određuje šta treba da bude završeno.
• Karta konteksta određuje kojim informacijama je dozvoljeno da utiču na rad.
• Ugovor izvršenja određuje dozvoljene korake, alate i tačke zaustavljanja.
• Paket za odluku vraća čoveku dokaze, alternative i posledice.
• Matrica evaluacije dokazuje da rezultat nije samo jednom slučajno izgledao dobro.
• Kartica veštine čuva provereni postupak kao sposobnost koju mogu da ponove i drugi.

Šta ćete naučiti

• kako da krenete od problema, a ne od gotovog upita
• kako da ChatGPT alatu obezbedite pravi kontekst
• kako da radite sa datotekama, projektima, memorijom i dubinskim istraživanjem
• kako da proveravate činjenice, izvore i poreklo informacija
• kako da organizujete i automatizujete složene zadatke u više koraka
• kako da procenite šta veštačka inteligencija može sama, šta čovek mora da proveri, a šta mora da ostane ljudska odluka
• kako da od jednokratnog dobrog rezultata napravite ponovljiv metod rada

Kome je knjiga namenjena:
Preduzetnicima, urednicima, autorima i prevodiocima, programerima, istraživačima i analitičarima, nastavnicima i studentima, menadžerima i savetnicima, kao i svima koji donose odluke na osnovu informacija. Prethodno tehničko znanje nije potrebno. Potrebna je spremnost da veštačku inteligenciju posmatrate kao saradnika čiji rad mora pravilno da se zada, organizuje i proveri.

Model će se promeniti, metod ostaje
Promenljivi podaci, nazivi modela i cene navode se samo kada su neophodni, uz datum provere i uputstvo da se pre primene provere u važećoj zvaničnoj dokumentaciji. Osnova knjige je metod koji opstaje i kada stigne novi model.
Model može da pomogne da rešimo problem. Čovek mora da odluči koji problem vredi rešavati.

O autoru:
Mihailo Šolajić je osnivač i urednik izdavačke kuće Kompjuter biblioteka, koja 2026. godine obeležava 40 godina rada. Više decenija prati kako nove računarske tehnologije prelaze iz zanimljivog noviteta u svakodnevne radne alate, od prvih kućnih računara do današnjih sistema veštačke inteligencije.

ŽIVE SLIKE SAVREMENIH POLITIČKIH I DRUŠTVENIH SUDARA
Dnevnika srpske političke destrukcije poput aspiratora uvlače čitaoca u ovo štivo kao u postmoderni roman u kome je svaki segment zaseban ali se tokom čitanja susreću kao rečni sliv u more. Čitaoca kojeg je bezbrojna knjiška ili novinska literatura navikla da bude predmet kidnapovanja u subjektivne zamke autora i izgubi svoju sopstvenu ličnost, Milorad Bojović sa gospodskom hladnokvnošću ostavlja da sam formira azimute u tumačenju događaja ili duha vremena. On ni u jednome retku ne zloupotrebljava poverenje publike i to je svakako etička posebnost ove knjige. Bojovićeva zbirka eseja sukcesivno, takoreći u intelektualnom stripu, prati žive slike političkih i društvenih sudara. Egzaktnost i objektivnost njegovih zapažanja ne razlikuju se od dnevničkih zapisa naučnika iz ženevskog undergrounda. Svojstvo ovih eseja je da predstavljaju potpuno celovitu i integrisanu sliku sveta. Bojović je sintetiči mislilac i to je karakteristika njegove literature. Za takavo promišljanje i povezivanje elemenata sveta neophodna je izuzetna kultura. Bojović je ima, u najširem obimu koji poznaje visoke humanističke ili dijaboličke zamisli, ne zanemaruje značaj, uticaj ni eksplanatornu moć obrazaca popularne kulture, herbarijume značajnih teza ili maksima koje su iznedrene u različitim kardinalnim istorijskim trenucima ili jednostavno izuzetne ličnosti koje su gradile arhitekturu svoga vremena. Utoliko se ovaj Dnevnik čita sa pikantnom aromom jednog Darela. Svojom ubedljivošću i temeljno zasnovanim analizama Bojović svakako doprinosi da sile destrukcije, koje nam se pletu kao zmija oko Laokoonovih nogu, ostanu u deponijama besmislenih ideja. Dragoljub Kojčić

Nemačka, 1945: zemlja u ruševinama. Gradovi su sravnjeni sa zemljom, a više od polovine stanovništva nalazi se tamo gde ne pripada ili gde ne želi da bude. Kako jedno funkcionalno društvo uopšte može nići iz takvog haosa? Vučje doba je nijansirana panorama nacije koja prolazi kroz kolosalnu promenu. Godine od 1945. do 1955. bile su sirova i divlja decenija postavljena između dve ere koje su odredile budućnost Nemačke – i nije bila ni približno onakva kakvom je mnogi od nas danas zamišljaju.

Vučje doba je prva istorija nemačkog mentaliteta u godinama neposredno po završetku Drugog svetskog rata. Koristeći najvažnija svetska politička dešavanja kao pozadinu, Harald Jener slika sveprožimajući portret društva koje je korumpirano, demoralisano i oslobođeno: sve u isti mah.

Original ove knjige na engleskom jeziku objavljen je 1929. u Sjedinjenim Državama pod naslovom The Science of Living.

Pisana jednostavnim, sažetim, a pritom i u originalu prepoznatljivim adlerovskim stilom, može da posluži kao uvod u osnove individualne psihologije Alfreda Adlera. Čak i čtalac koji još ne poznaje osnovne Adlerove ideje može da se informiše o osnovnim teorijama ovog velikog socijalnog psihologa, koji se s Frojdom i Jungom ubraja u rodonačelnike psihoterapije. U sažetom formatu u ovoj knjizi definišu se, objašnjavaju i kroz primere iz prakse prikazuju ključni pojmovi Adlerove teorijske postavke kao što su životni cilj, vodeći princip, kompleks inferiornosti, težnja za superiornošću i životni stil. Osim toga, Adler ovde razmatra i aktuelne teme kao što su školsko vaspitanje, bračno savetovanje i seksualna sloboda. Za njegov širok dijapazon interesovanja i jasnu spoznaju fundamentalnih ljudskih konflikata karakteristični su, u krajnjoj liniji, i njegovi stavovi o društveno uslovljenoj razlici rodnih uloga, kao i predlozi za njihovo prevazilaženje.

Svaki čin, pa i teorijski, ima svoje posledice. Namera mi je da deskripcijama, fragmentarnim narativima, indeksacijama, dijagramskim interpretacijama i svakako diskurzivnim mikro-/makropraksama pokažem, teorijski i didaktički, da humanistika – ipak – istrajava i pored aktuelnih sumnji, odbacivanja i potiskivanja u savremenom obrazovanju zasnovanom na studiranju veština! Humanistika opstoji kao „razuđeno“ i „hibridno“, mada dinamično polje, ne kao jednostavan zbir uređenih specifičnih i autonomnih entiteta, infrastruktura, disciplina i njihovih konstruktivnih ili dekonstruktivnih, a birokratizovanih izvršnih teorija i teoretizacija.

У свету убрзања, транспарентности и свеопште дигиталне умрежености, ритуали – као некадашњи носиоци смисла и заједништва – полако нестају. Кроз овај текст Бјунг-Чул Хан истражује како савремено друштво, опседнуто учинковитошћу и продуктивношћу, потискује облике симболичног деловања који су некада давали ритам и дубину људском искуству.

„Ритуали су симболичке делатности. Они успостављају и представљају оне вредности и устројства на којима се заснива једна заједница. Они стварају заједницу без комуникације, док данас преовлађује комуникација без заједнице."

Хан показује да без ритуала нестаје и способност за присутност, пажњу и трајање. Уместо стабилних облика, савремени живот се расипа у фрагментима информација, кратким импулсима и пролазним емоцијама. Губи се осећај за заједничко, за припадање, за оно што надилази појединца.

У времену непрекидне активности, продуктивности и свеопште дигиталне умрежености, контемплација као тихо и сабрано промишљање света постаје готово немогућа. У књизи Vita contemplativa Бјунг-Чул Хан истражује како савремено друштво, омеђено капиталистичким производним односима, потискује искуства дубине, тишине и унутрашње пажње, замењујући их сталним деловањем и учинком.

„Заборавили смо да управо неделатност, која ништа не производи, представља снажну и блиставу форму живота. Присиљавању на рад и учинак супротставиће се једна политика неделатности, која може да створи истински слободно време."

Хан, међутим, не говори о неделатности као пасивном доколичарењу већ о својеврсном духовном посту са снагом да на човека данашњице делује попут силе спасења, ван оквира нормиране функционалности и корисности.

Lakše je zamisliti kraj sveta nego kraj kapitalizma.

Moć kapitalističkog realizma delimično potiče iz načina na koji kapitalizam podvodi i proždire svu prethodnu istoriju: u pitanju je jedan od efekata njegovog „sistema ekvivalencije“ koji svim kulturnim objektima, bez obzira na to da li se radi o religioznoj ikonografiji, pornografiji ili Kapitalu, može da pripiše monetarnu vrednost. Kapitalizam je ono što preostaje kada se verovanja raspadnu do nivoa rituala ili simboličke elaboracije, a sve što preostaje je potrošač-posmatrač, koji se vucara kroz ruševine i relikvije.

Munari zagovara dizajn koji je funkcionalan, lep i pristupačan, ali koji, pre svega, odgovara nameni samog predmeta. Upućuje nas da inspiraciju potražimo u logici dizajna u prirodi, upoznaje nas sa načelima oblika kruga, kvadrata, trougla, načinom na koji opažamo boje. Dizajniranje lampi, stolica, saobraćajnih znakova, postera, knjiga, automobila, kod Munarija je uvek vođeno održivošću i skladom pri estetskom odabiru. Podsećajući nas da je svaki predmet koji vidimo u modernoj svakodnevici nužno neko dizajnirao, Munari nas podstiče da svet posmatramo aktivno kako bismo ponovo uspostavili vezu između umetnosti i publike, između čoveka i umetnosti kao žive stvari.