LETOPIS POPA DUKLJANINA

Onakav kakav je dospeo do nas, Letopis je doista latinski istoriografski spis, mada se
za njegova pisca najčešće tvrdi da je slovenskog porekla i da je pisao na srpskom.
Njegov Uvod, koji je trebao da nam pruži neka osnovna obaveštenja o jeziku dela i
narodnoj pripadnosti autora, uneo je dosta pometnje u ta pitanja.
Pisac Uvoda tvrdi u prvoj rečenici da je, na molbu raznih ličnosti iz Bara, preveo sa
slovenskog na latinski Knjigu o Gotima (libellum Gothorum) koja se na latinskom zove
Regnum Sclavorum. U toj knjizi su zapisani svi njihovi ratovi i dela. Kada se to dovelo u
vezu sa drugom, već analiziranom, rečenicom, u kojoj autor tvrdi da ništa drugo nije
napisao sem onoga što je čitao i slušao kao pravu istinu, prirodno se iz toga dvoga
zaključilo da je Letopis bio prvobitno napisan na slovenskom, odnosno srpskom, a da
ga je docnije u svojoj starosti (vim inferens meae ipsae senectuti) sam pisac preveo na
latinski.
Potpuno verujući ovim izjavama, F. Šišić je dao veoma određene odgovore na pitanja
Dukljaninove narodne pripadnosti i prvobitnog jezika Letopisa. Za njega je jasno „da je
Pop Dukljanin bio Sloven (Srbin) iz Zete“. On misli još da se „može s dosta razloga
pozitivno odgovoriti“ i na pitanje jezika njegova dela, jer, kako kaže, „stoji potpuno
pouzdano, da je u dukljanskoj državi bilo već i pre 1089. manastira slovenskoga
karaktera“, koji su „mogli i u Zeti već XII veka da budu u neku ruku književna centra“.
Drugim rečima, prvobitni tekst Letopisa bio je na srpskom jeziku, delo je srpskog
sveštenika, a sam pisac preveo ga je i na latinski.
Šišić nije usamljen u svom tvrđenju da je ceo Letopis jedna „literarna celina“ i da ga je,
sem izvesnih docnijih interpolacija, sastavio i napisao isti pisac. Ipak, većina drugih
istraživača smatrala je da u Letopisu ima nekoliko, nezavisno nastalih delova, koje je
spojio u jednu celinu neki docniji pisac i kompilator, kome treba pripisati i uvodne reči,
ukoliko nisu i one još docniji dodatak.
Knjiga sadrži:
- kartu geografskih podataka Dukljaninovih
- genealogiju Dukljaninove dinastije Svevladovića