KLASICI

Novi prevod Danteovog "Novog života", prvi prevod Danteove "Gozbe" na srpski jezik, kao i prevod Danteovih pesama vezanih za "Novi život". Zajedno sa obimnim kritičkim aparatom i književno-istorijskim i društveno-istorijskim kontekstom koji oblikuju tekstovi prevodioca i priređivača Snežane Milinković, ovo je kapitalno delo koje srpskom čitaocu omogućuje susret s nekim od vrhova Danteovog pesništva.

Ljudi ambisa je potresno i dokumentarno svedočanstvo o najmračnijem licu industrijskog Londona s počatka 20. veka. Prerušivsi se u skitnicu autor silazi među beskućnike, radnike bez posla i stanovnike prenaseljenih prihvatilišta Istočnog Londona, beležeći njihove živote iz prve ruke – bez ulepšavanja i bez distance. Ova knjiga nije samo reportaža o bedi, već optužnica protiv društva koje dopušta da čitavi slojevi ljudi žive na ivici gladi i očaja. Grad se ovde ne pokazuje kao simbol napretka, već kao nemilosrdan mehanizam koje melje najslabije. Iskustva iz ovog dela snažno su uticala na kasniju književnost društvene kritike, posebno na Džordža Orvela, koji će decenijama kasnije, u sopstvenim londonskim lutanjima među siromašnima, razviti sličan pogled na nepravdu, eksploataciju i licemerje civilizacije i objaviti svoju prvu knjigu Niko i ništa u Parizu i Londonu. Poput Londona, i Orvel će shvatiti da se prava istina o društvu vidi tek na njegovom dnu.

Herman Hese u ovoj zbirci koristi formu bajke da bi ispričao najvažniju priču od svih - priču o potrazi za samim sobom.
Njegovi junaci nisu heroji iz legendi, oni su umetnici, sanjari, lutalice, rastrzani izmedju grubosti sveta i lepote duha. Kroz simbole cveća, planina i čarobnih preobražaja, Hese postavlja večna pitanja: Šta znači biti srećan? Koja je cena umetnosti? I da li je moguće vratiti se kući, ako smo se usput promenili?

Ova knjiga je melem za modernog čoveka izgubljenog u buci svakodnevnice. Ona je podsetnik da čuda nisu natprirodne pojave, već trenuci kada napokon razumemo sopstveno srce.

Knjiga kojoj ćete se vraćati svaki put kada vam zatreba uteha, razumevanje i putokaz ka unutrašnjem miru.

Snažan psihološki roman o strasti, zavisnosti i čovekovoj borbi sa sopstvenim slabostima, u kojem Dostojevski prodire duboko u ljudsku prirodu i razotkriva pogubnu moć kocke.

Mladi učitelj Aleksej Ivanovič dolazi u otmeni nemački gradić Ruletenburg kao pratnja osiromašenoj plemićkoj porodici, ne sluteći da će se ubrzo naći u vrtlogu sudbinskih iskušenja. U početku deluje kao posmatrač, ali unutrašnji sukob između ponosa i pokornosti ne dopušta mu da ostane po strani. Ubrzo postaje zarobljenik dve snažne strasti – nedostižne ljubavi prema Polini i neodoljive privlačnosti ruleta.

U svetu u kome se vrednost čoveka meri dobitkom i gubitkom, Aleksej veruje da jedan obrt točka može promeniti njegovu sudbinu. Dok posmatra moralni pad ljudi oko sebe, i sam tone u vrtlog kockarske zavisnosti. Njegov uspon i pad postaju snažna slika čovekove borbe sa iluzijom da se sudbina može pobediti. Na kraju, Aleksej dolazi do gorkog saznanja – u igri na sve ili ništa čovek najčešće gubi ono najvrednije: samoga sebe.

Roman Kockar inspirisan je i ličnim iskustvom Dostojevskog, što dodatno doprinosi autentičnosti i psihološkoj dubini ovog dela. Kratak, ali izuzetno snažan, ovaj roman spada među najintenzivnija dela svetske književnosti.

Zašto pročitati ovu knjigu:

Klasično delo jednog od najvećih pisaca svetske književnosti
Snažan psihološki roman o zavisnosti i ljudskoj slabosti
Dinamična i napeta priča o ljubavi, strasti i sudbini
Idealan izbor za ljubitelje klasika i psiholoških romana

O romanu su pohvalno govorili i veliki mislioci i pisci.
„Dostojevski je jedini psiholog od koga sam imao šta da naučim“, zapisao je Fridrih Niče, dok je Andre Žid roman opisao kao „strasnu i surovu ispovest o čoveku koji sve stavlja na kocku“.

Predgovor ovom izdanju napisao je Jovan Popov, redovni profesor opšte književnosti i teorije književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Fjodor Mihajlovič Dostojevski rođen je u Moskva 1821. godine i smatra se jednim od najvećih pisaca svih vremena. Njegova dela, među kojima su Zločin i kazna, Idiot i Braća Karamazovi, i danas predstavljaju vrhunac svetske književnosti i nezaobilazno štivo za sve ljubitelje klasika.

Homerov bezvremeni epski spev i danas snažno dočarava užas i junaštvo ljudi i bogova. On prikazuje sudare silovitih emocija i borbe usred pustošenja i razaranja. Radnja se neumoljivo kreće ka potresnom i tragičnom završetku Trojanskog rata. Ilijada prati sukob između Ahileja i Agamemnona, slavi heroizam, ali i ljudske slabosti, ljubomoru i tragediju rata, čineći je večitim ogledalom ljudske prirode. Jedna od najznačajnijih osobina Homerove pesničke umetnosti jeste njegova moć zapažanja. Iz nje proističe razborita i obuzdana mašta. Sve što je u životu bitno prikazano je jasno, živo i promišljeno. Likovi su oblikovani uverljivo i za današnjeg čitaoca. Homerove besede zrače celokupnim bićem likova koji ih izgovaraju. Opisi su bogati biranim izrazima, zvučnim rečima i okretnim frazama. Slike su čiste, žive i upečatljive. Posebno su značajna poređenja, kratka ili razrađena. Ona rasvetljavaju događaje, oživljavaju prizore i jasno izražavaju utiske, čineći Ilijadu bezvremenim remek-delom.

Homerov bezvremeni epski spev i danas snažno dočarava užas i junaštvo ljudi i bogova. On prikazuje sudare silovitih emocija i borbe usred pustošenja i razaranja. Radnja se neumoljivo kreće ka potresnom i tragičnom završetku Trojanskog rata. Ilijada prati sukob između Ahileja i Agamemnona, slavi heroizam, ali i ljudske slabosti, ljubomoru i tragediju rata, čineći je večitim ogledalom ljudske prirode. Jedna od najznačajnijih osobina Homerove pesničke umetnosti jeste njegova moć zapažanja. Iz nje proističe razborita i obuzdana mašta. Sve što je u životu bitno prikazano je jasno, živo i promišljeno. Likovi su oblikovani uverljivo i za današnjeg čitaoca. Homerove besede zrače celokupnim bićem likova koji ih izgovaraju. Opisi su bogati biranim izrazima, zvučnim rečima i okretnim frazama. Slike su čiste, žive i upečatljive. Posebno su značajna poređenja, kratka ili razrađena. Ona rasvetljavaju događaje, oživljavaju prizore i jasno izražavaju utiske, čineći Ilijadu bezvremenim remek-delom.

U polutami severnih noći, usamljeni sanjar – čovek nežne naravi i bogatog unutrašnjeg sveta – luta peterburškim ulicama, nalazeći utočište u tišini i sopstvenoj mašti. Njegovu svakodnevicu ispunjavaju dugi razgovori sa samim sobom i svetlost belih noći, koje mu daju iluziju da nije potpuno sam. Jedne takve noći upoznaje Nastenjku, krhku i iskrenu devojku čija je sudbina obeležena strpljivim čekanjem i nadom. Njihov susret prerasta u dirljivu ispovest dvoje usamljeničkih duša, gde poverenje istovremeno pruža utehu i izaziva iluzije.

Njihova priča, kratka poput same bele noći, otkriva duboku istinu: najnežnije ljudske veze često traju najkraće, ali upravo zbog toga ostaju nezaboravne.

Zašto čitati ovu novelu:
Dirljiva i bezvremena ljubavna priča o mladosti, usamljenosti i snovima

Prelepo prepletena atmosfera Sankt Peterburga i svetlost belih noći

Idealan izbor za ljubitelje klasika i dela Fjodora Dostojevskog

Priznati komentari:
„On slika poput Rembranta, a umetnost njegovih slika toliko je moćna i često toliko savršena da bi, uveren sam, Dostojevski svejedno bio najveći romanopisac.“ – Andre Žid
„Korisnici društvenih mreža širom sveta zanosno su pisali o prelepoj ljubavnoj priči, dirljivoj i romantičnoj, koja slama srca, a opet ostavlja nezaboravan utisak.“ – The Guardian

Važne napomene:
Predgovor romanu Bele noći napisala je doc. dr Vasilisa Šljivar, docent na Filološkom fakultetu, Katedra za slavistiku.

Ciljna grupa:
Knjiga za sve ljubitelje klasika, posebno čitaoce privržene romanima Fjodora Dostojevskog.

O autoru:
Fjodor Mihajlovič Dostojevski (1821–1881) bio je jedan od najvećih ruskih romanopisaca. Rođen u Moskvi, odrastao je u siromašnom okruženju koje je duboko uticalo na njegovo stvaralaštvo. Nakon ranih književnih pokušaja i prevoda Balzaka, Dostojevski se uključuje u revolucionarni kružok i biva osuđen na smrt, a kazna mu je u poslednjem trenutku preinačena u teški prisilni rad u Sibiru.

Iskustva iz robije oblikovala su njegovu kasniju književnost, uključujući velika dela kao što su Zločin i kazna, Idiota, Braća Karamazovi i Zli dusi. Njegova dela istražuju složenost ljudske psihe, moralne dileme i duboke emocije. Dostojevski je preminuo 9. februara 1881. godine u Sankt Peterburgu, ostavljajući neizbrisiv trag u svetskoj književnosti.

“Romeo i Julija” je ljubavna tragedija velikog engleskog dramskog pisca XVI veka Vilijama Šekspira. Radnja je koncentrisana na dvoje mladih koji su se zaljubili jedno u drugo uprkos tome što potiču iz neprijateljskih porodica. Ta činjenica biće razlog njihove tragične sudbine.

Čiča Gorio, jedno od najznačajnijih dela Onorea de Balzaka, snažna je priča o roditeljskoj ljubavi, društvenoj nepravdi i moralnom posrnuću jednog vremena. U središtu romana nalazi se čovek koji je ceo život posvetio sreći svojih ćerki, žrtvujući imetak i dostojanstvo, da bi na kraju ostao sam, zaboravljen i osiromašen.

Paralelno sa njegovom tragičnom sudbinom, Balzak prikazuje uspon mladog studenta Ežena de Rastinjaka, ambicioznog mladića koji pokušava da pronađe svoje mesto u pariskom visokom društvu. Kroz njegove oči otkriva se svet u kojem dominiraju interes, licemerje i bezdušna borba za status, dok su istinske vrednosti potisnute na marginu.

Roman nudi izuzetno realističan prikaz francuskog društva 19. veka, razotkrivajući složene odnose moći, novca i emocija. Kao deo monumentalnog ciklusa Ljudska komedija, Čiča Gorio zauzima posebno mesto u Balzakovom opusu i smatra se nezaobilaznim klasikom svetske književnosti.

Ovo delo je idealan izbor za čitaoce koji žele da razumeju francuski realizam, psihologiju likova i društvene mehanizme koji oblikuju ljudske sudbine.

Roman Majstor i Margarita predstavlja jedno od najznačajnijih dela svetske književnosti 20. veka. U mističnom i satiričnom preplitanju fantazije i stvarnosti, Mihail Bulgakov vodi čitaoca kroz moskovske ulice, pozorišne daske i bezvremenske dimenzije u kojima se sudaraju dobro, zlo, umetnost i ljubav.
Pojava misterioznog stranca otvara niz događaja koji razotkrivaju ljudske slabosti, moć vlasti i snagu stvaralačke slobode.
U središtu romana stoji tragična ljubavna priča Majstora i Margarite, čija odanost nadilazi granice života i smrti. Bulgakovljev spoj humora, filozofije i fantastike čini ovo delo neiscrpnim izvorom tumačenja i jedinstvenim literarnim iskustvom.
Ovo izdanje sadrži kritički pogovor i sveobuhvatnu analizu prevodioca, koji čitaocu pružaju dublji uvid u delo i njegov književni kontekst.

Književni prvenac britanske spisateljice Mardžori Bouen, Milanska guja, priča je o borbi za vlast, o časti, ljubavi i izdaji, smeštena u Milano s kraja 14. veka. Đan Marija Galeaco Viskonti u svojim rukama već drži veliki deo Lombardije, i ne preza ni od čega kako bi utvrdio i ojačao svoju vlast, ne štedeći ni članove svoje porodice, a istovremeno pokušavajući da pronađe nekog ko će ga voleti radi njega samog, ako je ljubav za čoveka poput njega uopšte moguća…
Milanska guja je i priča o strašnoj ceni koju je jedan čovek platio jer se suprotstavio tom i takvom tiraninu, morajući pritom da otkrije je li mu čast važnija od pobede – i da li mu je ljubav važnija čak i od časti.

Obučene u jedinstveni, lepo skrojeni šinjel, ove poznate priče počinju novi život, spremne da nasele peterburške snove svojih budućih čitalaca. Napisane tridesetih i četrdesetih godina XIX veka, ove pripovetke slikaju trubulentnu pozadinu gradskog života iza hladne i elegantne fasade carske prestonice iz perspektive različitih likova, malih, običnih ljudi koji tragaju za svojim snovima na ulicama grada prožetog pompeznošću i samovažnošću, koji postaje i groteskno okruženje i zlokobni lutkar koji pokreće konce. Gogolj nas vodi u svet pun neobičnih likova na granici između sna i stvarnosti, mešajući satiru sa fantazijom i saosećanje sa podsmevajućom ironijom i kritikujući birokratiju, društvenu nepravdu i ravnodušnost ljudi, stvorivši revolucionarnu književnu viziju koja će ostaviti dubok trag na brojne ruske i svetske autore.

Nakon višegodišnjeg boravka u sanatorijumu, knez Lav Nikolajevič Miškin vraća se u petrogradsko društvo, ali njegovo ponašanje, obeleženo iskrenošću i naivnošću, čini ga neuobičajenim i teško razumljivim. Stoga ga brzo proglašavaju idiotom. Međutim, povrh prostodušnosti, odlikuju ga i izuzetna moć opažanja i duboko razumevanje.

Kao stranac u svetu u kojem se čine brojni moralni kompromisi, Miškin neočekivano ulazi u živote ljudi koji svojim postupcima narušavaju društvene konvencije. Njegova dobrota privlači razvratnog trgovca Rogožina i fatalnu lepoticu Nastasju Filipovnu, ličnosti u tragičnom sukobu sa sobom i svetom. Njihova povezanost s Miškinom uvlači ga u vrtlog strasti, ljubomore i izdaje, te on postaje svedok dubokog ljudskog stradanja. Naposletku, Miškin doživljava tragično otkriće: istinska dobrota, u surovom svetu, često ne može da opstane.

„Knez Miškin je pokušaj Dostojevskog da naslika pozitivno lepog čoveka, ali je rezultat toga da je taj čovek, taj Hrist, uvučen u stihije strasti i on sam slomljen i slama druge. U Miškinu, Dostojevski je pokazao kako je nemoguće biti Hrist među ljudima“ – Nikolaj Berđajev

„Knez Miškin, kao nosilac reči i ideologije, ne zatvara i ne zaokružuje likove oko sebe. On ne postaje autoritativni centar romana; naprotiv, on je neprestano provociran tuđim glasovima i tuđim svesnostima (Nastasja Filipovna, Rogožin) i ne može izreći završnu reč o njima.“ – Mihail Bahtin

Predgovor romanu Idiot napisala je prof. dr Kornelija Ičin, redovna profesorka na Filološkom fakultetu na Katedri za slavistiku.

Dostojevski je od svih svojih dela najviše voleo roman Idiot.

Fjodor Mihajlovič Dostojevski rodio se u Moskvi 11. novembra 1821. godine, kao drugo od šestoro dece. Odrastao je u kraju Moskve koji se zvao „Ubogi dom“, u ulici Božedomka, gde se nalazilo siromašno groblje, ludnica, kao i bolnica za siromašne, u kojoj je kao lekar služio njegov otac. Sivilo tog sveta veoma je uticalo na njega, te se otelotvorilo i u njegovom stvaralaštvu. Kada se Dostojevski upisao na Akademiju vojnih inženjera 1838. godine, nije se tamo snašao s obzirom na sopstvena interesovanja, te ne čudi njegovo potpuno kasnije povlačenje iz inženjerske službe. Prvi književni poduhvati Dostojevskog začeti su upravo na pomenutoj akademiji. Njegovo prvo objavljeno delo bio je prevod Balzakovog romana Evgenija Grande, koji se pojavio 1844. godine. U zimu iste godine počeo je da piše epistolarni roman Bedni ljudi, koji predstavlja devizu i program njegove ukupne buduće delatnosti. Godine 1847, u vreme kada najviše čita Dikensa, Dostojevski upoznaje revolucionara i furijeristu Mihaila Petraševskog, te se priključuje njegovom socijalnom kružoku, čiji je cilj bilo podizanje ustanka u Rusiji. Dostojevski, zajedno sa ostalim članovima grupe, biva uhapšen i osuđen na smrt streljanjem, ali je presuda u poslednjem trenutku preinačena u „građansku smrt“, odnosno na teški prisilni rad u Semipalatinsku, u istočnom Kazahstanu. Piščeva iskustva iz dana koje je proveo kao robijaš zabeležena su u Zapisima iz mrtvog doma. Budući da se pisac u to vreme tek vratio sa dugogodišnje robije u Sibiru, on novim romanima pokušava da iznova utre put u književne tokove Sankt Peterburga. Stoga je velike nade polagao u roman Zločin i kazna, koji predstavlja prvi od četiri njegova velika romana. Značajnu prekretnicu u njegovom stvaralaštvu predstavlja činjenica da se, do vremena kad je počeo da piše Ponižene i uvređene, koji su objavljivani tokom 1861. godine, već uveliko oslobodio uticaja svog bivšeg uzora Gogolja. Narednih nekoliko godina Dostojevski je proveo putujući Evropom. Zahvaljujući boravku u inostranstvu, oblikovali su se osnovni idejni okviri za dalji rad Dostojevskog, odnosno za nastanak njegovih novih romana – Zli dusi, Mladić i Braća Karamazovi. Dostojevski je roman Idiot – omiljeno sopstveno delo – napisao tokom boravka u inostranstvu. Stvaralački uspon i književna slava koje je Dostojevski doživeo tada pratiće ga sve do kraja života, što neće uspeti da zaseni ni činjenica da se pisac, na političkom planu, odrekao svega čemu se divio u mladosti. Nakon objavljivanja romana Braća Karamazovi, autor je planirao da napiše i njegov nastavak, koji bi tematizovao život Aljoše Karamazova, čime bi se ostvarila njegova ranija ideja o velikom romanu. Taj bi roman bio ispunjen piščevim celokupnim duhovnim iskustvom i pogledom na svet. Međutim, poslednje njegovo delo bio je Govor o Puškinu. Preminuo je 9. februara 1881. godine u Sankt Peterburgu.

Nakon višegodišnjeg boravka u sanatorijumu, knez Lav Nikolajevič Miškin vraća se u petrogradsko društvo, ali njegovo ponašanje, obeleženo iskrenošću i naivnošću, čini ga neuobičajenim i teško razumljivim. Stoga ga brzo proglašavaju idiotom. Međutim, povrh prostodušnosti, odlikuju ga i izuzetna moć opažanja i duboko razumevanje.

Kao stranac u svetu u kojem se čine brojni moralni kompromisi, Miškin neočekivano ulazi u živote ljudi koji svojim postupcima narušavaju društvene konvencije. Njegova dobrota privlači razvratnog trgovca Rogožina i fatalnu lepoticu Nastasju Filipovnu, ličnosti u tragičnom sukobu sa sobom i svetom. Njihova povezanost s Miškinom uvlači ga u vrtlog strasti, ljubomore i izdaje, te on postaje svedok dubokog ljudskog stradanja. Naposletku, Miškin doživljava tragično otkriće: istinska dobrota, u surovom svetu, često ne može da opstane.


„Knez Miškin je pokušaj Dostojevskog da naslika pozitivno lepog čoveka, ali je rezultat toga da je taj čovek, taj Hrist, uvučen u stihije strasti i on sam slomljen i slama druge. U Miškinu, Dostojevski je pokazao kako je nemoguće biti Hrist među ljudima“ – Nikolaj Berđajev

„Knez Miškin, kao nosilac reči i ideologije, ne zatvara i ne zaokružuje likove oko sebe. On ne postaje autoritativni centar romana; naprotiv, on je neprestano provociran tuđim glasovima i tuđim svesnostima (Nastasja Filipovna, Rogožin) i ne može izreći završnu reč o njima.“ – Mihail Bahtin


Predgovor romanu Idiot napisala je prof. dr Kornelija Ičin, redovna profesorka na Filološkom fakultetu na Katedri za slavistiku.

Dostojevski je od svih svojih dela najviše voleo roman Idiot.

O autoru
Fjodor Mihajlovič Dostojevski rodio se u Moskvi 11. novembra 1821. godine, kao drugo od šestoro dece. Odrastao je u kraju Moskve koji se zvao „Ubogi dom“, u ulici Božedomka, gde se nalazilo siromašno groblje, ludnica, kao i bolnica za siromašne, u kojoj je kao lekar služio njegov otac. Sivilo tog sveta veoma je uticalo na njega, te se otelotvorilo i u njegovom stvaralaštvu. Kada se Dostojevski upisao na Akademiju vojnih inženjera 1838. godine, nije se tamo snašao s obzirom na sopstvena interesovanja, te ne čudi njegovo potpuno kasnije povlačenje iz inženjerske službe. Prvi književni poduhvati Dostojevskog začeti su upravo na pomenutoj akademiji. Njegovo prvo objavljeno delo bio je prevod Balzakovog romana Evgenija Grande, koji se pojavio 1844. godine. U zimu iste godine počeo je da piše epistolarni roman Bedni ljudi, koji predstavlja devizu i program njegove ukupne buduće delatnosti. Godine 1847, u vreme kada najviše čita Dikensa, Dostojevski upoznaje revolucionara i furijeristu Mihaila Petraševskog, te se priključuje njegovom socijalnom kružoku, čiji je cilj bilo podizanje ustanka u Rusiji. Dostojevski, zajedno sa ostalim članovima grupe, biva uhapšen i osuđen na smrt streljanjem, ali je presuda u poslednjem trenutku preinačena u „građansku smrt“, odnosno na teški prisilni rad u Semipalatinsku, u istočnom Kazahstanu. Piščeva iskustva iz dana koje je proveo kao robijaš zabeležena su u Zapisima iz mrtvog doma. Budući da se pisac u to vreme tek vratio sa dugogodišnje robije u Sibiru, on novim romanima pokušava da iznova utre put u književne tokove Sankt Peterburga. Stoga je velike nade polagao u roman Zločin i kazna, koji predstavlja prvi od četiri njegova velika romana. Značajnu prekretnicu u njegovom stvaralaštvu predstavlja činjenica da se, do vremena kad je počeo da piše Ponižene i uvređene, koji su objavljivani tokom 1861. godine, već uveliko oslobodio uticaja svog bivšeg uzora Gogolja. Narednih nekoliko godina Dostojevski je proveo putujući Evropom. Zahvaljujući boravku u inostranstvu, oblikovali su se osnovni idejni okviri za dalji rad Dostojevskog, odnosno za nastanak njegovih novih romana – Zli dusi, Mladić i Braća Karamazovi. Dostojevski je roman Idiot – omiljeno sopstveno delo – napisao tokom boravka u inostranstvu. Stvaralački uspon i književna slava koje je Dostojevski doživeo tada pratiće ga sve do kraja života, što neće uspeti da zaseni ni činjenica da se pisac, na političkom planu, odrekao svega čemu se divio u mladosti. Nakon objavljivanja romana Braća Karamazovi, autor je planirao da napiše i njegov nastavak, koji bi tematizovao život Aljoše Karamazova, čime bi se ostvarila njegova ranija ideja o velikom romanu. Taj bi roman bio ispunjen piščevim celokupnim duhovnim iskustvom i pogledom na svet. Međutim, poslednje njegovo delo bio je Govor o Puškinu. Preminuo je 9. februara 1881. godine u Sankt Peterburgu.

Pripovetke u ovom izboru slavnog američkog pisca Skarletnog slova prvi put su dostupne srpskoj publici u ovom pažljivo priređenom izdanju.
Originalno objavljene u zbirkama Mahovine sa starog župnog doma i Dvostruko ispričane priče, ove pripovetke obuhvataju rane primere naučne fantastike u svetskoj književnosti, ali i duboke psihološke uvide u unutrašnje svetove likova.
Glavne teme koje prožimaju ovu selekciju uključuju krivicu, greh, iskupljenje, kao i teret istorije koji oblikuje pojedinca i zajednicu.
Mnoge priče imaju alegorijski karakter, spajajući gotičku atmosferu sa filozofskom dubinom. Hotorn se suočava s granicama razuma, senkama puritanskog nasleđa i krhkom lepotom ljudske nesavršenosti.
Ova selekcija nikada ranije nije bila objavljena kod nas i čini ovo izdanje dragocenom prilikom da se otkrije puno bogatstvo njegovog pripovedačkog umeća.

Viktor Frankenšajn, vođen nezasitom željom da otkrije tajnu života, stvara biće koje prevazilazi sve šro je svet ikada video. Ali kada njegov eksperiment izmakne kontroli, Viktor shvata da je stvorio ne samo život, već i sopstvenu propast.

"Dok niz okrutnih ubistava potresa London, ni vlasnicima malog pansiona, bračnom paru penzionisanih kućnih slugu, ne ide baš najbolje: na samom su rubu finansijske propasti. Ali kada se jedne maglovite noći na njihovom pragu pojavi misteriozni stanar, njihova sreća će se preokrenuti… Ili barem isprva tako izgleda.

Misteriozni stanar se smatra prvim književnim delom zasnovanim na zločinima Džeka Trboseka, londonskog ubice s kraja 19. veka čiji identitet nikada nije otkriven. Ovo delo sjajne psihološke iznijansiranosti izvanredna je slika toga šta jedan niz nerešenih ubistava može učiniti pojedincu, porodici i čitavom društvu."

Najpoznatija horor priča

Hladan znoj mi orosi čelo, zubi mi zacvokotaše a udovi se zgrčiše: pri bledoj i nejasnoj mesečevoj svetlosti ugledah strašno biće – bedno čudovište koje sam stvorio…

Frankenštajn ili Moderni Prometej Meri Šeli jedan je od najčitanijih romana svih vremena. To je priča o Viktoru Frankenštajnu, naučniku koji je želeo da otkrije tajnu života a stvorio strašno čudovište. Ono je postalo otelotvorenje užasa i kazne koja sledi kad se prekorače moralne granice ljudskog napretka.

Poput Prometeja, Viktor Frankenštajn je pobunjenik koji veruje u vlastite tvoračke potencijale i ima smelosti da prevaziđe ljudska ograničenja. Njegova intelektualna znatiželja i ambicija ne doprinose društvu već vode u propast i, kao njegov mitski preteča, on biva kažnjen zbog potrage za zabranjenim znanjem.

Još od objavljivanja 1818. čitaoci su bili fascinirani Frankenštajnovim čudovištem i zaintrigirani moralnim i etičkim pitanjima koja je roman pokrenuo. Ovaj gotski roman i klasik engleske književnosti tako je prerastao u književni mit, koji i danas živi kroz mnogobrojne pozorišne, filmske i medijske adaptacije.

Proročki roman o revolucionarnom fanatizmu

Ovaj luksuzni komplet sadrži pet pažljivo odabranih zbirki: Klasične kratke priče, Klasične horor priče, Klasične ljubavne priče, Klasicne priče - misterije i Klasicne priče fantastike. Svaka knjiga donosi antologijske tekstove najvećih svetskih autora, uz više od 250 ilustracija. Spakovane u prelepu kolekcionarsku kutiju, ove knjige zajedno čine jedinstveno književno putovanje kroz žanrove.

Zbirka „Klasične priče fantastike“ velikih majstora pripovedanja poput H. Dž. Velsa, Meri Šeli, Artura Konana Dojla, Marka Tvena, H. F. Lavkrafta i drugih, sadrži dvadeset pet priča sedamnaest različitih autora. Donose vam uzbudljive avanture, neobične preobražaje i zadivljujuće naučno-fantastične svetove.
Od misterioznog i pesimističnog sveta „Kraj vavilonskih voda“ Stivena V. Beneta, do duboko filozofskih pitanja u „Preobražaju“ Meri Šeli – svaka od ovih priča čitaocima nudi uvid u izmaštane svetove u kojima se brišu granice između stvarnosti i fantazije.
Sakijev „Gabrijel Ernest“ razotkriva mračnu igru identiteta, dok „Eksperiment doktora Hajdegera“ Natanijela Hotorna pokreće pitanja o moralnosti i opasnostima naučnih istraživanja.
„Mašina za dezintegraciju“ Artura Konana Dojla otvara vrata tehnologiji koja može promeniti prirodu samog našeg postojanja.
U kratkoj priči „Hiljadu smrti“ Džeka Londona susrećemo se s filozofskim pitanjima života i smrti u nizu eksperimenata nad glavnim likom.
Knjiga sadrži čak šezdeset šest pažljivo odabranih ilustracija koje vas i slikom uvode u svetove u kojima se odvijaju ove fantastične priče, čineći ih još živopisnijim.
U ovoj zbirci nije na delu samo čista književna fantazija – ovde je svaki motiv ujedno i izazov, svaki lik nosi neko pitanje, a svaki zaplet je misterija koju treba razrešiti. Otkrijte svetove koji će vas sigurno očarati, ponegde zapanjiti i verovatno nadahnuti da preispitate granice mogućeg."

Epohalno delo antičkog pisca Homera “Ilijada” opisuje događaje koji su se odigravali poslednjih 50 dana Trojanskog rata, koji se vodio između Grka (Ahejaca) i Trojanaca (Ilijaca) u VIII veku pre nove ere.

Ova knjiga sadrži dve drame antičkog grčkog dramskog pisca Sofokla – “Antigonu” i “Cara Edipa”.

Komedija, Dantea Aligijerija (1265-1321), smatra se jednim od najznačajnijih dela svetske književnosti. Napisana u prvom licu, Komedija govori o Danteovom putovanju kroz tri carstva mrtvih: putovanju koje traje od noći uoči Velikog petka do srede posle Vaskrsa. Kasnije je Bokačo nazivu Komedija dodao epitet božanstvena. Dante se zalagao za pisanje na narodnom jeziku, te je Komediju napisao i objavio na maternjem, toskanskom dijalektu. Ovo izdanje je jedinstveno po tome što je prevodilačko remek-delo Kolje Mićevića. Posle Magbeta, prvog savremenog prevoda jednog Šekspirovog dela za koji su zaslužni Dušan Puvačić i Kolja Mićević, Srednja zemlja nastavlja tradiciju objavljivanja Koljinih prevoda. Osim toga, izdanje je opremljeno crtežima našeg poznatog slikara Vlade Veličkovića, što ga na još jedan, veličanstven način, čini posebnim.

Zbirka „Klasične priče – misterije“ sadrži 19 priča napisanih od strane 12 vrhunskih autora, poput Artura Konana Dojla, Oskara Vajlda, Čarlsa Dikensa, Gilberta K. Čestertona i mnogih drugih.

Knjiga sadrži čak 50 pažljivo odabranih ilustracija koje prate ove maestralne misterije, dodatno oživljavajući atmosferu i radnju. Otkrijte zašto su ove priče postale večiti klasici: jedan zaplet, jedan trag – i cela večnost misterije pred vama.

„Jedan od najvećih romana ikada napisanih.“
– Vilijam Somerset Mom

Ko bi mogao slutiti da se pod tim devojačkim licem, tako bledim i tako blagim, skrivala nesalomljiva odlučnost da radije hiljadu puta pogleda smrti u oči negoli da se odrekne uspeha!

Zgodan, inteligentan i ambiciozan, sin nepismenog strugara Žilijen Sorel odlučan je da se uzdigne iznad svojih skromnih provincijskih korena. Razapet između dva moćna sveta, crkve koju simboliše crno, i vojske koju simboliše crveno, ubrzo shvata da se uspeh može postići samo prihvatanjem suptilnog koda licemerja po kojem društvo funkcioniše.

Upleten u opasnu vezu sa prelepom gospođom De Renal i uticajnom gospođicom De la Mol, čini se da je njegov uspon na društvenoj lestvici neizbežan. Ipak, u društvu koje više ceni bogatstvo i poreklo nego zasluge, Žilijenova potraga za uspehom imaće kobne posledice…

Remek-delo psihološke iznijansiranosti i društvene kritike, Crveno i crno je maestralan prikaz ljudske želje i neumoljive težnje za moći u nemilosrdnom i surovom svetu.

„Poslednji od velikih francuskih psihologa.“
– Fridrih Niče

„Od svih svojih knjiga, ovu najviše volim.“
– Čarls Dikens

Hoću li se ja ispostaviti kao glavni junak svog života, ili će to zvanje pripasti nekom drugom – to će već pokazati ove stranice. Započeću priču od samog početka: rodio sam se (kako su mi ispričali, a ja im poverovao) jednog petka u dvanaest noću. Po priči, sat je počeo da otkucava, a ja sam u istom trenutku zaplakao.

Život Dejvida Koperfilda nije nimalo lak; nakon nezgodnog rođenja posle očeve smrti i kratkog, idiličnog perioda provedenog uz skute nežne majke, njegovo detinjstvo obeležava pojava očuha tiranina. Kada se, potpuno nespreman, nađe u svetu punom nedaća, na meti izrabljivanja i obmana, Dejvid sazreva i, na putu ka odraslom dobu, susreće plejadu likova, i okrutnih i dobrih, od podlog Juraje Hipa, preko ekscentrične tetke Betsi Trotvud, do vedrog, brbljivog gospodina Mikobera.

Roman, koji je Dikens opisao kao svoje omiljeno delo, oslikava društveni i ekonomski kontekst vremena u kom je nastao. Dejvid Koperfild je ujedno i poluautobiografski roman u kom se, po rečima samog Dikensa, „prepliću složene niti istine i mašte“. Oslanjajući se na sopstvena iskustva, Dikens je stvorio svoje možda najpotresnije i najpopularnije delo, ispunjeno, u jednakoj meri, i tragedijom i komedijom.

U novom prevodu Nevene Andrić ovaj klasik engleske književnosti osvojiće srca savremenih čitalaca i podstaći na uživanje i u drugim literarnim draguljima iz naše edicije posvećene remek-delima svetske književnosti.

„Dikense, bravo!“ – Vilijam Mejkpis Tekeri

„Najveće delo najvećeg romanopisca svih vremena.“ – Lav Tolstoj

„Najsavršeniji Dikensov roman.“ – Virdžinija Vulf

„Dejvid Koperfild je Dikensov Hamlet. Nijedan roman me nije tako dirnuo.“ – Nik Hornbi

Jedan od najvećih američkih romana

„Vrhunac moćne proze Teodora Drajzera.“
– Library of America

Inspirisan istinitim događajem, Teodor Drajzer u ovom romanu opisuje uspon i pad ambicioznog mladića, rastrzanog između naklonosti prema dve veoma različite žene – i dve veoma različite vizije onoga što njegov život može postati. Klajd Grifits je rođen u siromaštvu i slabo je obrazovan, ali mu se životne perspektive otvaraju kada mu bogati stric, vlasnik fabrike košulja, ponudi posao. Ubrzo napreduje u poslu i uprkos upozorenju da se kloni žena iz fabrike započinje vezu sa Robertom, siromašnom radnicom koja se zaljubljuje u njega. Istovremeno, privlači pažnju Sondre, glamurozne bogataške ćerke, i počinje da zanemaruje svoju ljubavnicu. Kada ga Roberta suoči sa svojom trudnoćom, Klajdovi snovi o braku sa Sondrom bivaju ugroženi, te on smišlja očajnički plan da ostvari svoje zamisli.

Američka tragedija je fascinantna i impresivno detaljna studija karaktera i majstorski prikaz destruktivnih moći ambicije, pohlepe i ekonomske nejednakosti. Drajzer nudi duboku refleksiju o potrazi za srećom i tragičnim posledicama pogrešnih izbora, što čini ovaj roman neprolaznim i uticajnim književnim delom. Na njegovom predlošku je 1951. godine snimljen film Mesto pod suncem, ovenčan sa šest Oskara.

„Američka tragedija je remek-delo, jedan od najvažnijih romana u američkom kanonu. To je ambiciozna priča koja se bez ustezanja suočava sa himerom američkog sna i mitom o društvu u kojem svi imaju podjednake šanse za uspeh, ali i izvanredan kriminalistički roman koji će vam ostati urezan u sećanje dugo nakon što okrenete poslednju stranicu. Ništa manje od monumentalnog.“
– Kirkus

„Klasičan prikaz surove stvarnosti američkog života, tamne strane američkog sna i tragične potrage jednog čoveka za ljubavlju i uspehom.“
– New York Times Book Review

Roman Uzorana ledina govori o mudrosti, snalaženju i borbi naroda u ruskim stepama. Mihail Šolohov je poznat kao vrsni poznavalac života i običaja Kozaka sa kojima je odrastao. Njegovi opisi prirode su promišljeni i u dubokoj vezi sa unutrašnjim bićem ondašnjih ljudi, oni su takođe povezani sa političkim i ekonomskim nužnostima istorijskog trenutka. Iako neobrazovan, svojim bogatim životnim iskustvom i urođenom osećajnošću, Mihail Šolohov dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1965. godine. Uspeh je utoliko veći što je za nagradu najzaslužnija knjiga Tihi Don koju je Šolohov naspisao u ranoj mladosti. Zanimljivo je da su i danas u Rusiji prisutne rasprave o tome da li je toliko mlad čovek mogao da napiše tako monumentalno delo.

Roman Uzorana ledina govori o mudrosti, snalaženju i borbi naroda u ruskim stepama. Mihail Šolohov je poznat kao vrsni poznavalac života i običaja Kozaka sa kojima je odrastao. Njegovi opisi prirode su promišljeni i u dubokoj vezi sa unutrašnjim bićem ondašnjih ljudi, oni su takođe povezani sa političkim i ekonomskim nužnostima istorijskog trenutka. Iako neobrazovan, svojim bogatim životnim iskustvom i urođenom osećajnošću, Mihail Šolohov dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1965. godine. Uspeh je utoliko veći što je za nagradu najzaslužnija knjiga Tihi Don koju je Šolohov naspisao u ranoj mladosti. Zanimljivo je da su i danas u Rusiji prisutne rasprave o tome da li je toliko mlad čovek mogao da napiše tako monumentalno delo.