LINGVISTIKA

Činjenice izložene u ovoj studiji predstavljaju svedočanstvo o jednom značajnom periodu u razvoju nastave francuskog kao stranog jezika, tako da, u prvom redu, ona predstavlja doprinos istorijskoj i savremenoj didaktici francuskog jezika u Srbiji.U studiji Biljane Stikić Usvajanje stranog jezika u specifičnom kontekstu data je deskripcija i analiza forme, sadržaja i načina na koji su srbofone izbeglice, odnosno, učenici, studenti i odrasli organizovano učili i usvajali francuski jezik tokom Prvog svetskog rata, pre svega, u Francuskoj i na drugim frankofonim područjima, a zatim u Grčkoj i u samoj Srbiji.Knjiga Biljane Stikić zasnovana je na bogatoj istorijskoj građi i obiluje mnoštvom nepoznatih, a relevantnih momenata za istoriju francusko-srpskih veza i kulturnih odnosa. Stoga ona predstavlja nesumnjiv naučni doprinos ne samo u domenu srpske romanistike, već i u oblasti komparatistike, a naročito je interesantna sa gledišta savremene imagologije.

Ova knjiga donosi monografski uobličen plod piščevog dvadesetogodišnjeg rada na prikupljanju, analizi i klasifikaciji „slivenica” (leksičkih blendi), nastalih različitim kombinovanjem delova postojećih reči u novu celinu, najčešće medijskog, reklamnog ili žargonskog karaktera. Reč je o danas veoma produktivnom tvorbenom procesu, doskora praktično nepoznatom u srpskom jeziku. Knjiga sadrži i Rečnik od blizu 2.200 tako nastalih leksičkih jedinica. Nudeći obilje novog i zabavnog jezičkog materijala kakvo se drugde ne može naći, uz prateću dokumentaciju i analizu, ona se preporučuje pažnji studenata, jezičkih i marketinških stručnjaka, sociolingvista i sociologa, proučavalaca političkog diskursa i svih drugih koje interesuju stvaralačke mogućnosti našeg aktuelnog razgovornog jezika.


Ranko Bugarski je redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu (u penziji). Predavao je na mnogim univerzitetima u Evropi, SAD i Australiji. Autor je preko 20 knjiga i velikog broja drugih radova iz anglistike, opšte i primenjene lingvistike, sociolingvistike i drugih disciplina. Bio je predsednik Evropskog lingvističkog društva, potpredsednik Međunarodnog udruženja za primenjenu lingvistiku i ekspert Saveta Evrope za regionalne i manjinske jezike. Član je Evropske akademije nauka i umetnosti u Salcburgu.

Rečnik turcizama Abdulaha Škaljića sadrži više od osam hiljada odrednica, a pod pojmom "turcizam" su i reči i izrazi koje su nam preko turskog došle iz arapskog i persijskog jezika. Jasno je da bi naš svakodnevni govor bez upotrebe turcizama bio znatno osiromašen a nekad i nemoguć. Turcizmi su i u srpski i u hrvatski jezik ušli do bubrega (opet turcizam, za koji, uzgred budi rečeno, nemamo ni sinonima!).Nema sinonima u savremenom srpskom (a ni hrvatskom) jeziku ni za sledeće turcizme: bakar, boja, burmut, čarapa, čekić, čelik, česma, čizma, ćela, duvan, džep, đon, jatak, jorgovan, kalup, katran, kula, kuluk, kundak, kutija, lala, leš, limun, majmun, pamuk, papuče, rakija, sapun, sat, šator, šećer, tambura, top, tulipan, vez, zanat...

Arapsko-persijska reč kafana, koja je u turskom dobila oblik kahvehane, a potom u srpskom kafana. Turci su u Evropu doneli čuveni napitak, a sa kafom je došao i šećer (takođe turcizam bez sinonima) i rakija, reč za koju takođe, nemamo zamenu.

Čovek vredi onoliko koliko jezika govori.

Poznavanje više stranih jezika i dalje ostavlja utisak presiža, visoke inteligencije i dobrog društvenog statusa. Pa ipak, ima nas mnogo koji smo sate i dane utrošili učeći neki jezik, a da ipak na pomisao da se upustimo u ozbiljniji razgovor na stranom jeziku dobijamo panične napade.

Ova knjiga je fantastičan vodič kroz praktične pristupe učenju jezika. Kako da obogatite rečnik, savladate gramatiku, ili uporedo učite jezike iste jezičke grupe, romanske ili germanske, samo su delić ove, zlata vredne, knjige.

I nije bitno u kom ste životnom dobu, ova knjiga može biti od ogromne pomoći kako školarcima, tako i poslovnim ljudima ili penzionerim koji samo žele da nauče jezik svojih unučića. Bilo da li je u pitanju konvencionalni kurs ili samostalno učenje uz priručnik, ova knjiga će vam pomoći da zauvek rešite probleme u učenju svakog jezika, kako na polju leksike i gramatike, tako i na polju izgovora.

Glavni junaci priče koja sledi jesu Homer i Hajdeger. Najveći deo teksta njima je posvećen. Istovremeno, ovo je knjiga o jeziku. I – govoru. O usmenosti i pismu. O – tumačenju. Kretaćemo se u okvirima prostora mogućeg susretanja lingvistike, klasične filologije i (šire shvaćene) hermeneutike. Čak – psihoanalize. Muzikologije. Ideja je – razumeti čoveka kao biće komunikacije. Biće logosa. Telesno biće. Kao biće koje govori. Koje piše. Kao biće koje sluša. Koje čita.

Knjiga Koliko razumemo nove anglicizme nastala je kao rezultat dvoipogodišnjeg teorijskog i praktičnog istraživanja u oblasti recepcije anglicizama u našem jeziku, pokužavajući da osvetli, iz samo jednog od mogućih uglova, prijem na koji noviji anglicizmi danas nailaze kod sagovornika srpskog jezika, oslanjajući se pri tom, na rezultate empirijskog istraživanja sprovedenog u okviru magistarskog rada.

Porekla imena, njihova modifikacija kroz vreme, lepota i važnost, teme su ove izuzetne knjige. Imena su ono što nas obeležava, ono što nosimo sa sobom i ono što prenosimo u generacijskom nizu širom kontinenata. Dva osvedočena jezička znalca još jednom su pokazala marljivost i erudiciju i pozvala nas da saznamo više o imenima koja čuvaju naše identitete.

Autor recnika je svakodnevno promatrao nase jezicke nedoumice i donosio sudove o njima. Ona je dragocen prirucnik za svakoga koji drzi do svog znanja i obrazovanja.

"U ovom izdanju dodato je blizu 500 novih odrednica, a mnoge druge su preradjene i dopunjene. Izbacene su odrednice koje su se odnosile iskljucivo na hrvatsku varijantu.Pravopisna tumacenja uskladjena su s novim Pravopisom Matice srpske (1993), uz izvesna mala odstupanja koja su naznacena kao takva. Za pojedine reci i dalje se upucuje na Pravopis iz 1960. godine, buduci da je on imao znatno obimniji recnik, a da su njegova osnovna nacela zadrzana i u novom Pravopisu."
Ivan Klajn