TOTALNA ISTORIJA VIDEO-IGARA

Priča o jednom od najvećih stvaralaca Radio Beograda

Monografija Darko Tatić – Mag radiofonije predstavlja sveobuhvatan prikaz života i stvaralaštva jednog od najznačajnijih reditelja u istoriji Radio Beograda i pionira savremene srpske radiofonije. Kroz bogatu dokumentarnu građu, svedočenja saradnika i analizu njegovog umetničkog rada, autorka Tatijana Rap osvetljava ličnost koja je ostavila dubok trag u domaćoj i evropskoj radijskoj umetnosti.

Kao istaknuti predstavnik „zlatne škole beogradske radiofonije“, Darko Tatić pomerao je granice radijskog izraza i razvio autentičan rediteljski pristup koji je radio približio filmskoj poetici, zadržavajući snagu književnosti i moć zvuka. Posebno mesto u njegovom opusu zauzimaju dramatizacije i režije dela velikih pisaca poput Ive Andrića, Borislava Pekića, Vaska Pope, Aleksandra Hemona i drugih autora čija su dela dobila novo umetničko življenje kroz radio-drame.

Pored biografskih podataka i pregleda njegovog profesionalnog puta, knjiga donosi i dragocene uvide u razvoj Radio Beograda i radio-dramske produkcije tokom druge polovine 20. veka, predstavljajući značajan doprinos proučavanju istorije domaćih medija i kulture.

Posebnu vrednost monografiji daje kompletna fonografija Darka Tatića sa čak 344 radiofonska ostvarenja nastala između 1961. i 2002. godine. Knjiga sadrži i QR kodove koji vode do digitalizovanih audio-zapisa odabranih radio-drama iz arhive Radio Beograda, pružajući čitaocima jedinstvenu priliku da upoznaju bogato nasleđe jednog od najvažnijih autora srpske radiofonije.

Ovo izdanje namenjeno je ljubiteljima radija, pozorišta, književnosti i istorije medija, kao i svima koji žele da otkriju stvaraoce čiji je rad oblikovao zlatno doba Radio Beograda.

Digitalna tehnologija je svugde oko nas. Onako kako je mi vidimo i koristimo su njene alatke. Ono što ne vidimo su duboke posledice koje ona izaziva u duhovnoj sferi. Mrežom svih mreža kolaju trilioni poruka, ali i glasina, dubokih lažnih vesti, izmišljotina, propagande. U vreme informacionog potopa ugroženi su i ljudska autonomija i razum. A bez toga svi projekti demokratije, naročito one deliberativne, su neostvarivi. Građani misle da utiču na vlast dok u stvari deponuju na globalno smetlište svoje digitalne uradke.

" Štampanje prvog izdanja knjige OSMA SILA završeno je 4. novembra 1971. godine, što bi moglo ukazivati na to
da je njeno objavljivanje bilo prioritet i da je završeno u izuzetno kratkom roku, jer nije bila
reč tek o jednoj autorskoj monografiji, već o delu koje je ambiciozno dizajnirano (dizajn arh.
Slobodan Mašić; realizacija Studio Structure Beograd), za koje je pregovor pisao Jovan
Ćirilov, a čiji je sadržaj preveden na engleski, nemački i francuski jezik. Izbor fotografija, u
bloku od njih 25, sastavni je deo knjige. U vreme kada je „Osma sila“ bila široko čitana i diskutovana u kulturnoj javnosti, na našim fakultetima nisu postojali predmeti poput sociologije masovnih komunikacija, teorije medija, studija medija itd., niti magistarske i doktorske studije u ovom domenu. Značaj ove knjige danas je utoliko veći što je broj medija i medijskih profesionalaca izuzetno veliki, a da pri tom sami mediji u borbi za ostvarenje što većeg profita ne zapošljavaju najkvalitetnije i najstručnije profesionalce, a u procesu rada ne omogućavaju svojim zaposlenim doedukaciju koja je u svetlu savremenih društvenih i tehnoloških promena apsolutno neophodna. Stoga ovu knjigu vidim i kao specifičan pledoaje za samoedukaciju, jer je upravo i pisana u procesu samoedukacije jednog reditelja koji, iako je završio tri fakulteta, na njima nije imao prilike da se upozna za fenomenom televizije, i odlučio je da se samostalno obrazuje kroz proces istraživanja i pisanja knjige. Upravo mi se čini da je samoobrazovanje kroz istraživački rad danas zanemareno, jer se uvrežilo mišljenje da je učenje kroz praksu, kroz sopstvenoo iskustvo – dovoljno, uz povremeno (izuzetno retko) prisustvo nekom kraćem seminaru. -- (MIlena Dragićević Šešić)"

Medijska kultura namenjena je studentima osnovnih i master studija kao i široj publici, a posvećena je kritičkom tumačenju medijskog sadržaja i načina funkcionisanja medijskih industrija. Knjiga nudi osnovna saznanja iz oblasti: medijske pismenosti, vlasništva i kontrole nad medijima, medijskih industrija, produkcije informativnog programa, ekonomske igre medija, reklamne industrije, efekata medija, uslovljavanja publike, digitalnih medija, privatnosti i veštačke inteligencije. Autor knjige polazi od pretpostavke da, što nam je funkcionisanje medija i način njihovog uticaja na nas jasniji, to nad tim procesom možemo da imamo veću kontrolu ili čak možemo odustati od korišćenja pojedinih medija. U tom smislu bićemo u prednosti u odnosu na obične korisnike medija, koji se ovoj tematici nisu posvetili i prepustili su se njihovom uticaju, a da toga do kraja nisu ni svesni. Iz neopreznog korišćenja medija potiču mnoge opasnosti opisane u knjizi, kao što su zapadanje u filterski mehur, ugrožavanje privatnosti, gubitak kontrole nad korišćenjem pojedinih adiktivnih digitalnih medija i slično. Većina ljudi medije konzumira na ustaljen način, ne dovodeći u pitanje svoje prakse njihovog konzumiranja. Međutim svaki medij se bori za našu pažnju i u toj borbi je bespoštedan u pokušaju da nas uslovi da ga koristimo uvek i na jednoličan način. Mediji nisu samo štetni, od njih možemo imati puno koristi, međutim, moramo znati da izbegnemo zamke, kao i to da nešto što je danas korisno sutra, usled prevelike upotrebe, može izazivati zavisnost, dekoncentraciju, gubitak fokusa i slične probleme. Na nama je da pokušamo da se takvim pritiscima odupremo i koristimo što veću lepezu medija zarad ličnog informisanja, obrazovanja i zabave. Svrha ove knjige je da studentima i široj publici omogući da steknu veći stepen medijske kulture i veću sposobnost kritičkog odnosa prema medijima. Takođe, cilj je i da zainteresuje publiku da nastavi da produbljuje znanja iz oblasti medijske kulture čitajući dalje literaturu i prateći dešavanja u okviru razvoja medijskih industrija.

U zborniku su sabrani neki od najvažnijih tekstova inostranih autora koji su uticali na konstituisanje studija igara u poslednjih dvadeset godina, kao i novi tekstovi domaćih teoretičara medija, sociologa, teoretičara književnosti, filologa i antropologa.

Studije igara su interdisciplinarno akademsko polje koje obuhvata proučavanje igara i igrača, kao i njihove društvene i kulturne kontekste. Studije video-igara su poddisciplina studija igara, koja se – bilo da se koriste termini video-igre, igre za kućne ili ručne konzole, igre za mobline telefone, kompjuterske igre, arkadne igre, digitalne igre ili, u manjoj meri, elektronske i interaktivne igre – fokusira na igre koje su, pre svega, zasnovane na računarskoj tehnologiji.

Osim što su namenjene igranju, video-igre nam gotovo uvek i nešto govore, one su kanal komunikacije za prenošenje poruka i značenja. One nas nas zabavljaju ali, istovremeno, i oblikuju našu svest o svetu u kojem živimo, utvrđuju sisteme vrednosti i ideja ili su njihov deo, interpeliraju pojedinca kao subjekta i preko avatara mu dodeljuju ulogu, ne samo u video-igri, jer ga posredno uče šta uopšte znači biti muškarac ili žena, crnac, Kinez ili belac, vitez, detektiv, kriminalac, vojnik i tako dalje. Ljudi se povezuju i socijalizuju preko igara, a virtuelni svet nije lažan svet, već svet prepun potencijalnosti, što i jeste smisao reči virtual, koja potiče od latinske reči virtualis, označavajući mogućnost ili kapacitet za ostvarenje.

"Zbornik Studije video-igara i obrazovni koncepti Manojla Maravića kolekcija je značajnih radova iz raznorodnih oblasti proučavanja video-igara. Kao izdanje namenjeno pre svega humanističkim i društvenjačkim istraživačima i predavačima, ova zbirka izuzetan je doprinos srpskoj videoigračkoj nauci. Knjiga predstavlja nastavak spisateljskog, uređivačkog i obrazovnog rada Manojla Maravića, jednog od najznačajnijih videoigračkih naučnika i edukatora u regionu, u čije se zasluge između ostalog ubrajaju: osnivanje studijskog programa dizajna video-igara na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu; pokretanje naučnog skupa posvećenog studijama video igara (SVI Conference); i autorstvo prvog istorijskog pregleda razvoja video-igara na srpskom jeziku, ,,Totalne istorije video-igara” (2022, Clio)."

doc. dr Miloš Jocić

Dr Tamara Vučenović je kao autorka tokom dve decenije emitovanja „Digitalnih ikona” na talasima Radio Beograda 2 superpovezala i ugostila sagovornike svih pomenutih generacija, i čini to i dalje. […] Sagovornici u studiju Radio Beograda 2 debatuju o temama digitalnih otisaka, sajber-bezbednosti, građanskom i onlajn novinarstvu, onlajn ekstremizmu, kriptovalutama, darknetu, virtuelnoj književnosti, digitalizaciji filmskog arhiva ili muzejske građe, digitalnim bibliotekama, regulativama onlajn rada od kuće…

dr Vesna Perić, odgovorni urednik Dramskog programa Radio Beograda

Dr Tamara Vučenović nas u svojoj knjizi, kroz odabrane intervjue podeljene u tematska poglavlja, vodi kroz razvoj digitalnog društva u prethodnih dvadeset godina. Posebno je značajno što su sagovornici nosioci tog razvoja, a zastupljene teme na različite načine oslikavaju stanje u Republici Srbiji u tom trenutku. Čitaocu je omogućeno da sagleda razvoj našeg digitalnog društva birajući pristup temama po sopstvenom nahođenju.

Jasna Rajić Ristić, nastavnica u Elektrotehničkoj školi „Nikola Tesla”, Beograd

Knjiga Medijska pismenost i kritičko mišljenje ubedljivo i argumentovano dokazuje da medijskoj pismenosti, kao osnovnom generatoru razvoja kritičkog mišljenja, u srednjoškolskom obrazovanju treba posvetiti posebnu pažnju. U isti mah, ona pruža odsudan doprinos definisanju ovog, do sada neodređeno i preširoko shvatanog, pojma.

Zasnovana na kritičkoj pedagogiji, ova sistematična, pregledna, interdisciplinarna studija kao primarni cilj obrazovanja ističe podsticanje kritičke svesti učenika, tj. razvijanje njihove kompetencije za analizu socijalnih, ekonomskih i političkih protivrečnosti u društvu. Dometi kritičkog mišljenja se, kako autorka pokazuje, ne iscrpljuju samo sa kritičkim razumevanjem medijskih sadržaja. Ono je smisleno, samo ako je operacionalizovano – ako, dakle, vodi plemenitim akcijama na ličnom i kolektivnom planu. Participacija pojedinca u građanskom društvu i, u konačnici, demokratizacija građanskog društva krajnji su ishodi do kojih medijska pismenost i kritičko mišljenje treba da dovedu.

Studija Medijska pismenost i kritičko mišljenje originalno je i kompleksno empirijsko istraživanje čiji će rezultati biti dragoceni kreatorima javnih politika u oblasti srednjoškolskog obrazovanja, ali i svima koji uviđaju da proces vaspitanja i širenja potrebnih znanja u digitalnom dobu, više ne može da se zasniva na konvencionalnim praksama analognog društva.

Na osnovu deceniju i po dugog iskustva u medijima, Saša Ozmo u ovoj knjizi objedinjuje sve ono što pravi sportski novinar treba da zna. U neformalnom tonu i sa mnogo primera iz sopstvene karijere, Ozmo na pitak način piše o umetnosti pravljenja intervjua, važnosti naslova, društvenim mrežama, odnosima sa sagovornicima i mnogim drugim aspektima novinarstva, uz praktične savete i anegdote iz profesionalnog života. Knjiga će biti zanimljiva i korisna sportskim novinarima i onima koji žele to da postanu, zatim studentima novinarstva, a biće zabavna i onima koje jednostavno zanimaju sport i ugao gledanja sportskog novinara.

"Pitanje uticaja ekrana na lјudski mozak u srcu je
današnje zabrinutosti za budućnost sveta.

Na stranicama ove knjige Francuska akademija nauka
prvi put sa različitih aspekata izveštava o uticaju
ekrana na mozak deteta i daje preporuke o opreznosti
u pogledu preterane izloženosti mladih ekranima
svih vrsta, kao i dokaze o dobrim stranama njihove
upotrebe. Istaknuti su rezultati naučnih, medicinskih
i kliničkih istraživanja ili pak zaklјučci brižlјivog
promišlјanja o pitanjima na koja istraživanja još
nemaju jasan odgovor.

Date smernice pomoći će roditelјima, nastavnicima,
zdravstvenim radnicima i drugima koji vode brigu
o deci i omladini, kao i samim mladima kako bi, u
susretu sa svetom ekrana, naučili da ih koriste bez
pratećih problema i razvoja loših navika.

Ne uvodite prerano neinteraktivne ekrane; nastojte da
nikakve ekrane ne stavlјate u dečije sobe; upražnjavajte
aktivnosti takve da deca u vrtićkom uzrastu budu
dovolјno odvojena od ekrana; učite decu da ih isklјučuju,
učite ih SAMOKONTROLI i podržavajte njihovu
upotrebu u kreativne svrhe; nisu sve igrice tako zle...

NEOPHODNO JE NAPRAVITI RAZLIKU
IZMEĐU PRETERANE UPOTREBE, KOJA
PREDSTAVLjA OSIROMAŠENјE ŽIVOTA
I ONE KOJA ZNAČI OBOGAĆENјE ŽIVOTA.
"

Medijske industrije predstavljaju pojavu koja se dugo rađala i razvijala i dosegla takve razmere da je postala jedan od najvažnijih faktora savremenog društva, koji utiče na skoro sva društvena kretanja. Njihov se uticaj očituje kako na kulturnom, tako i na informacionom, ali i na ekonomskom polju. Možemo slobodno reći da se medijske industrije nalaze danas u središtu kulturnih, društvenih i ekonomskih kretanja. One ne samo da prenose već i aktivno učestvuju u stvaranju nove slike sveta i novih bogatstava, one govore o našim životima ali ih istovremeno iz temelja menjaju, da bi, možda, uskoro upravljali njima.

Kapitalizam, participativno finansiranje i demokratija

Mediji su u krizi, ne samo klasična štampa koja se suočava sa konkurencijom digitalnih, manje kvalitetnih izdanja, već i televizija i radio. U ovoj knjizi koja počiva na produbljenoj analizi funkcionisanja i finansiranja medija u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, predlaže se novi model „neprofitnih informativnih društava“ u kojima su usklađeni komercijalnost i neprofitnost. Najbitnija je u stvari demokratija, to jest mogućnost da korisnik dobije što kvalitetnije informacije, čime postaje aktivniji učesnik u političkom procesu. Mediji bi u tom slučaju morali ustanoviti takvu strukturu vlasništva da što manje zavise od akcionara, velikih oglašivača i političkih moćnika. Žilija Kaže (Julia Cagé), francuska je ekonomistkinja mlađe generacije. Glavne oblasti interesovanja su joj ekonomija razvoja, politička ekonomija i ekonomska istorija. Uporedo predaje i radi u SAD (Univerzitet Harvard) i u Francuskoj (Institut za političke studije u Parizu). Supruga je poznatog francuskog ekonomiste Toma Piketija.


Žilija Kaže (Julia Cagé) rođena 17. februara 1984. u Metzu, francuska je ekonomistkinja specijalizovana za ekonomiju, političku ekonomiju i ekonomsku istoriju. Kaže je pohađala pripremnu školu za pisma i društvene nauke u ,,Lycée Thiers" u Marseju. Od 2005. do 2010. godine studirala je na ,,École normale supérieure" u Parizu. Od 2010. do 2014. godine bila je doktorant ekonomije na Harvardu. Doktorirala je ekomomiju 2014. godine pod mentorstvom Nejtana Nuna. Godine 2013. odbranila je rad Essays in the Political Economy of Information and Taxation u ,,School for Advanced Studies in the Social Sciences", pod rukovodstvom Danijela Koena. Godine 2014. udala se za ekonomistu Tomasa Piketija.

Kako je mladić tako skromnih vokalnih mogućnosti ostvario takav, skoro holivudski uspeh?

Đorđe Marjanović na sebe skreće pažnju krajem pedesetih, kada je skinuo svoj sako i zavitlao ga u publiku. Ova je reagovala jedinstveno, zaljubila se u njega zauvek, bez obzira što su medijski poslenici uglavnom mislili da je reč o scenskom klovnu i nenadarenom pevaču. No, Đorđe je vremenom izrastao u vrhunskog šoumena, kompletnog scenskog umetnika kakvog popularna muzika nikad ranije na ovim prostorima nije imala; zauvek je promenio estradu i ovdašnju popularnu muziku. Čaroliju ritma Zapada pomešao sa poetikom slovenske duše. To je naišlo na prijem preko svih očekivanja. Trasirao je put rokenrolu i bio prvi u socijalističkoj epohi koji je osetio sve dimenzije neviđene (a ne programirane) slave i popularnosti.

Knjiga Marijane Dujović je muzikološka studija u okvirima popularne muzike na našim prostorima u razdoblju od ‘50ih godina do današnjih vremena, čiji je glavni fokus pevač Đorđe Marjanović. Namera autorke je da integriše sve do sad poznate informacije o pevaču u jednu knjigu, prikaže neka novasaznanja, pri čemu je napravljena selekcija podataka, tako da trivijalne priče nisu deo ove knjige.Težište nije na dogodovštinama iz života pevača, već na prikazivanju šireg konteksta, odnosno vremena u kojem je Đorđe Marjanović delovao, u cilju sagledavanja njegove monumentalne popularnosti u Jugoslaviji (i šire) tokom druge polovine XX veka.

Marijana Dujović:
Marijana Dujović (1989, Beograd) deluje kao samostalni istraživač – muziklog u oblasti nacionalne istorije muzike, koncertna delatnost u Beogradu do Prvog svetskog rata, istorija srpske muzike i muzičara tokom Prvog svetskog rata, biografija Stanislava Biničkog itd. Osnovne i master studije muzikologije završila je na Fakultetu muzičke umetnosti na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Saradnik je na projektu „Velikanima u pohode“ fondacije Nada. Napisala je nekoliko muzikoloških studija, koje su objavljene u domoćim i inostranim naučnim časopisima i zbornicima. Autorka je izložbe Moja mala bibliografija (2016) i koautorka izložbe Srpska Afrikijada 1916−1919 (2017). Održala je niz predavanja iz oblasti nacionalne istorije muzike u zemlji i inostranstvu.