PRIPOVETKE

Najlepše priče Štefana Cvajga:

- Legenda o trećoj golubici
- Guvernanta
- Letnja novela
- Strah
- Sila
- Zvezda nad šumom
- Put

Štefan Cvajg (1881 - 1942) bio je austrijski pisac jevrejskog porekla, dramaturg, novinar i biograf. Na vrhuncu svoje književne karijere, tokom 1920-ih i 1930-ih, bio je jedan od najpopularnijih književnika na svetu. Cvajg je napustio Austriju 1934, nakon Hitlerovog dolaska na vlast u Nemačkoj. Postajao je sve depresivniji zbog porasta netolerancije i uspona autoritarnosti i nacizma.

Izgubivši nadu u budućnost čovečanstva, Cvajg je napisao belešku o tom beznađu. Cvajg i njegova supruga su 23. februara 1942. izvršili samoubistvo uzevši veliku dozu barbiturata. Pronađeni su u svojoj kući u Petropolisu, s rukom u ruci.


„Kada čovek jednom pronađe sebe, ne postoji više ništa na svetu što bi mogao da izgubi.”

Štefan Cvajg

"Nedostaje nam Bog. Ničim se ne može uticati da se ne pojavi ta praznina koju otkrivamo jednog dana u
mladosti. Alkohol je stvoren da bi se podnela praznina univerzuma, balansiranje planeta, njihovo
nepokolebljivo kružno kretanje u prostoru, njihova ravnodušna tišina prema vašem bolu. Čovek koji pije je
interplanetarni čovek. On se kreće u interplanetarnom prostoru. Tu on vreba. Alkohol uopšte ne pruža utehu,
on ne popunjava psihološki prostor pojedinca, on samo zamenjuje nedostatak Boga. Ne teši čoveka. Naprotiv,
alkohol podržava čoveka u njegovom ludilu, prenosi ga u najviše predele gde je on gospodar svoje sudbine.
Nijedno ljudsko biće, nijedna žena, nijedna pesma, nikakva muzika, nikakva književnost, nikakvo slikarstvo ne
mogu da zamene alkohol u ulozi koju on ima kod čoveka; iluziju najvećeg stvaralaštva. On je tu da je zameni.
Pored svega, on predstavlja deo sveta koji bi trebalo da veruje u Boga, a koji više ne veruje u njega."

"ORIJENTALNE PRIČE MARGERIT JURSENAR

„Osmeh Kraljevića Marka“ je zbirka od deset kratkih priča Margerit Jursenar sa motivima iz narodnih folklora, predanja i legendi, od Balkana preko Indije do Kine i Japana. Taoističke bajke, srpska epska poezija, hinduska i grčka mitologija su samo neke od polaznih tačaka Margeritinih priča. Priče sa Istoka koje su zapravo čaranje, mađije, bajanje, tiho tkanje, susret ovozemaljskog sa natprirodnim i onostranim, večnog sa trenutnim. U orijentalnim pričama Margerit Jursenar susrećemo Vang-Foa koji je „voleo samo slike stvari, a ne i same stvari, te mu ništa na svetu nije izgledalo dostojno nabavke“; najpoznatijeg japanskog ljubavnika Žen-Šija; našega Kraljevića Marka koji lumpuje po Kotoru i, naravno, upada u nevolje; nimfe i sukob starog i novog – hrišćanstva sa starim mitološkim svetom i još mnogo drugih istočnjačkih legendi."