PRIRODNE NAUKE

Izdavačka kuća Partenon, sada već tradicionalno, objavljuje najbolju literaturu iz oblasti Pčelarstva pa je tako bilo prirodno da se i ova knjiga nađe u našoj Poljoprivrednoj biblioteci.
„Medonosne pčele imaju značajnu ulogu u održavanju okruženja, biodiverziteta i ekosistema. Dobit od medonosnih pčela ne ogleda se samo u proizvodnji meda, već je tu i čitava paleta proizvoda koja se koristi u farmaciji, kozmetici i industriji. Iznad svega, oprašivanje biljaka medonosnim pčelama poboljšava kvalitet i kvantitet useva, a u mnogim zemljama to je već plaćen posao. Dobrobiti koje pčelarstvo ostavlja poljoprivredi su i do dvadeset puta veće od koristi koju imaju pčelari. Po podacima naučnika 1–3% dobiti ostaje pčelaru, a sve ostalo ima šira društve na zajednica preko indirektne koristi koje ostvaruju medonosne pčele. Medonosne pčele su i bioindikator zagađenja
životne sredine i opasnosti koje vrebaju u njoj.“ – iz predgovora
Iz sadržaj:
• Uloga i značaj medonosnih pčela
• Pčelarstvo – Zakonski osnov pčelarstva; Pčelinjak; Pčelar
• Veterinarsko-medicinska dokumentacija
• Pregled pčelinje zajednice
• Bolesti pčelinjih zajednica – Parazitske bolesti; Bakterijske bolesti; Gljivične bolesti; Virusne bolesti
• Štetočine pčela
• (Zlo)upotreba antibiotika u pčelarstvu
• Trovanje pčelar
• Nestajanje pčelinjih zajednica
• Pčelinji proizvodi
• Uzrokovanje, pakovanje i slanje materijala u laboratoriju
• Dobra pčelarska praksa u sekundarnoj pčelarskoj proizvodnji

Nakon rasprodatog izdanja knjige Voćarstvo II, Partenon, u već oprobanoj saradnji sa profesorom Nikolom Mićić i njegovim saradnicima, ovaj put nudi još obimniju i sveobuhvatniju enciklopediju voćarstva u kojoj će i najzahtevniji čitaoci pronaći sve što im je potrebno.

Na skoro 650 strana, deset poglavlja, u punom koloru, izuzetno kvalitetne izrade, po prvi put na jednom mestu pronaćićete sve o uzgajanju: jabuke, kruške, dunje, mušmule, oskoruše, šljive, breskve, kajsije, trešnje, višnje, oraha, leske, kestena, jagode, maline, kupine, ribizle, borovnice, aktinidije i smokve!

Paradajz - priručnik jednog hobiste ili sve što ste želeli da znate o paradajzu a niste imali koga da pitate - Ivan Petrović

Poštujući staru izreku „nemojte da me savetujete, znam i sam da pogrešim“ – retko delim savete, ali ću ovaj uvod ipak započeti upravo savetom: ako se ikada odlučite da posadite bilo koju biljku, uradite sve – ili nemojte da radite ništa. Dakle, preduzmite sve što je biljci potrebno za normalan rast i razvoj; ako na to niste spremni – ne sadite je!“- iz uvoda autora

Iz sadržaja:
-Skica za portret prosečnog hobiste
-Izbor i priprema parcele
-Izbor sorte
-Rasad
-Rasađivanje
-Razvoj, plodonošenje i berba
-Prihrana (đubrenje)
-Zaštita
-Bolesti, štetočine i suzbijanje
-Proizvodnja ranog paradajza
-Kalendar aktivnosti
-A na kraju - Uvod

Naučna monografija!

Leska je voćka kod koje se ne konzumira botanički plod, već se konzumira semenka! Kod gajene leske, u održivoj i profitabilnoj voćarskoj proizvodnji, mora se znati sve o reproduktivnoj biologiji ove višegodišnje drvenaste biljke, jer se tu botanički radi o gajenju embriona, odnosno proizvodnji semenki leske, koje pomološki nazivamo jezgrom, odnosno lešnikom.

Iz sadržaja:

Opšti aspekti gajenja leske
Osnovne biološke zakonitosti rasta leske
Reproduktivna biologija leske
Sorte gajene leske
Kompatibilnost, sortna kompozicija, dopunsko – veštačko oprašivanje
Podizanje zasada leske
Sistemi gajenja leske
Alat za rezidbu
Rezidba leske na rod
Sanacija i rekonstrukcija starih zasada

Prvu knjigu o gljivama, Gljivarska početnica, štampao sam pre četvrt veka. Ona je bila prvi vodič sa tzv. zumom na naše terene i na naše jajjestivije i najotrovnije vrste gljiva. Uz nju su, nadam se, mnogi napravili svoje prve gljivarske korake bez ikakvih posledica po sopstveno zdravlje i zdravlje svojih najbližih. Sedam godina nakon prve knjige štampao sam znatno prošireniji vodič koji sam nazvao Drugi gljivarski korak.
I evo sada, sedamnaest godina nakon toga, pripremio sam vodič za branje gljiva – knjigu enciklopedijskog karaktera, Gljive našeg podneblja.

S razlogom ćete se se pitati: šta je to novo u ovom vodiču koji držite u rukama u odnosu na prethodne knjige?

Prvo, moja saznanja o gljivama su se za ovaj dug period uvećala, a kao najvažnije na prvo mesto stavljam brojne originalne fotografije koje će poslužiti kao ključ za sigurniju identifikaciju gljiva. Standardni vodiči za branje gljive najčešće donose po jednu fotografiju jedne vrste, a to znači da one prikazuju samo jednu fazu u razvoju gljive, a moja želja bila je da svaku određenu vrstu potkrepim sa više fotografija tako da razrešim određene dileme koje se javljaju kod mladih gljivara: da li je to što sam našao u prirodi to ili nešto drugo; da li smem da uberem gljivu?…

Srećno uz Gljive našeg podneblja!

– autor Ibrahim Hadžić

Sadržaj:
Istorijat gljiva
Jestive gljive
Otrovne vrste gljiva
Branje, traženje u prirodi
Razlikovanje
Sezona gljiva
Gljive – Lekovi
Jela od gljiva, recepti
Narodna imena gljiva…

Knjiga Od čokota do vina nastala je kao rezultat višegodišnjeg naučnoistraživačkog i stručnog rada i iskustva autora. Prvenstveno je namenjena onim vinogradarima koji se odluče da podiću vibnograd, gaje vinovu lozu i proizvde grožđe, vino i rakiju za tržište, kao i vinogradarima amaterima, ljubiteljma vinove loze, grožđa, vina i rakije koji nisu robni proizvođači, nego gaje vinovu lozu na okućnicama ili malim površinama i organizuju proizvodnju grožđa i proizvoda od grožđa za vlastite potrebe.

U knjizi mogu naći korisna uputstva i svi drugi, uključujući i stručnjake vinogradarsko – vinarske grane, za svoje dopunsko obrazovanje.

Zahvaljujući jednostavnom jeziku i abecednom redu, "ABECEDA REZIDBE" vodi vas, korak po korak pri rezidbi drveća i grmlja u vašem vrtu.

Agrum i- zajednička karakteristika većeg broja vrsta voćaka iz botaničke grupe Citrinae.

U ovoj knjizi nam prof. Evica Mratinić na jednostavan način objašnjava proizvodnju, uzgoj, negu Agruma

Jedinstveni put do sopstvenog pčelinjeg društva. Postanite pčelar- od nabavke i gajenja do dobijanje meda. Upustite se u avanturu pčelarskih društva i otkrijte uzbudljivu biologiju ovih insekata. Naučite sve važne korake u pčelinjoj godini i već u narednoj sezoni dođite do svog meda.
Sadržaj knjige :
• Pčelinje društvo
• Kako postati pčelar
• Pčelarenje tokom godine
• Med i vosak
• Zdrave pčele
• Preporučena literatura

Sve što je potrebno da znate o uzgajanju ove voćke, od pripreme terena, odabira sorte, do gotovog ploda i njegovog skladištenja.
“Gajenje trešnje u odnosu na druge vrste voćaka je relativno jednostavno. Ona nije probirač u odnosu na zemljište, relativno je otporna na sušu, a može se gajiti i na većim nadmorskim visinama…
Plod trešnje se odavnina koristi kao hrana, osvežavajuće sredstvo i lek. Zajedno sa jagodom, predstavlja najranije stono voće u nas. U plodu trešnje ima i tanina, antocijana (naročito kod obojenih sorti), vitamina (A, B1, B3, B5, B6 i C), enzima, aromatičnih materija i dr. S obzirom na takav sastav plodova, trešnje deluju: osvežavajuće, diuretično, energetski, detoksikujuće, antiinfektivno i laksativno.
To je i razlog da se najveći deo prinosa (oko 85%) trešnje koristi kao stono voće (za potrošnju u svežem stanju). Plod trešnje je važna sirovina za proizvodnju slatka, kompota, džemova i kandiranog voća.” – autorka (odlomak)

Retke su biljke s toliko višestruko korisnih svojstava kao što su to borovnice ibrusnice. Brusnica je prirodni antibiotik koji dokazano ublažava razne upale. Zbog velikog sadržaja vitamina C i raznovrsnih minerala, podižu imunitet, korisne su za probavni sistem, pravilno funkcionisanje bubrega i jetre, sniženje šećera u krvi. holesterola i si. Pomažu protiv stresa, iscrpljenosti, održavaju vitalnost, te se doslovno smatraju životnim eliksirom!

Po proizvodnji od oko 16 miliona tona (FAO, 1998/99) kruška među voćkama zauzima šesto mesto u svetu (posle agruma, banane, jabuke, manga i masline), a drugo mesto među listopadnim (kontinentalnim) voćkama (posle jabuke).
Kruška je voćka severne Zemljine hemisfere. Azija je kao kontinent najveći proizvođač kruške (sa 9.720.295 t u 1999. godini ili 49,23% svetske proizvodnje), a za njom slede Evropa (sa oko 21,35%) i Severna Amerika i Južna Amerika (sa oko 5% svetske proizvodnje). Najveći proizvođači kruške su Kina, Italija, SAD, Španija, bivši SSSR, Japan, Francuska i dr.

Kruška spada u red najrasprostranjenijih vrsta voćaka. Ona je čoveku služila kao hrana još u neolitu, u doba dok je živeo na sojenicama, pre više od 20.000 godina. U to doba gajena je zajedno sa jabukom u suptropskom pojasu, u severozapadnim predeli-ma Himalaja. Kasnije se proširila u neke oblasti Irana, Kavkaza, gornjeg toka Tigra i Eufrata. Preko Male Azije i Grčke preneta je u Evropu i na ostale kontinente.

Zbog toga se s pravom smatra da je Azija domovina kruške, ali da je na njenoj domestikaciji najviše urađeno u Evropi, gde se ona od davnina sretala u šumskim populacijama i livadama.

Prve pisane podatke o gajenju kruške srećemo kod antičkih pisaca (Homer, Plutarh, Teofrast i dr.).

U našoj zemlji kruška se gajila vekovima, još od vremena pre Nemanjića. Danas je ona posle šljive i jabuke najvažnija voćka u Jugoslaviji i značajan izvor prihoda stanovništva. Kruška je zadobila značajno mesto u ukupnoj strukturi voćarske proizvodnje zahvaljujući pre svega svojim izuzetno kvalitetnim, mnogostruko upotrebljivim plodovima i dugoj sezoni sazrevanja i potrošnje.

Sveži plodovi kruške u sebi sadrže i do 20% suve materije, 9–15% ukupnih šećera, 0,30–0,60% organskih kiselina, 0,80–1,50% celuloze, znatne količine tanina, pektina, mineralnih materija, vitamina i drugih biološki značajnih supstanci. Oni su stanovnicima severne Zemljine polulopte na raspolaganju od druge polovine juna do kraja aprila, kao hrana koja okrepljuje, a vrlo često i kao lek (posebno u ishrani dijabetičara).

Od plodova kruške prave se vrlo kvalitetni proizvodi: sokovi, bebi kaše, kompoti, marmelade, džemovi, rakija i dr., te je ona i značajna sirovina u industriji prerade.
Nažalost, proizvodnja ove izvanredne voćke poslednjih decenija suočava se sa nizom problema vezanim uglavnom za osetljivost sorti prema prouzrokovačima bolesti (bakterijskoj plamenjači, čađavoj krastavosti i dr.), koje ugrožavaju rodnost kruške i zahtevaju povećanu upotrebu hemijskih zaštitnih sredstava, čime se poskupljuje gajenje, a istovremeno smanjuje zdravstvena bezbednost plodova, što sve skupa ovu proizvodnju i u svetu i kod nas čini manje pogodnom investicijom u poređenju sa proizvodnjom drugih vrsta voćaka (jabuke ili breskve na primer).

Naredna izlaganja u ovoj knjizi biće posvećena boljem i svestranijem upoznavan-ju kruške, mogućnostima osavremenjavanja njenog sortimenta i podloga za kalemljenje sorti, tehnologiji gajenja i načinu čuvanja. Posebna pažnja biće posvećena perspektivi gajenja sorti kruške otpornih i tolerantnih prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama, novim podlogama adaptivnim na različite tipove zemljišta, kako bi upotreba pesticida i mineralnih đubriva mogla da se svede na neophodan minimum, a proizvodnja kruške učinila rentabilnijom.

Proizvodnja jabuke. Morfologija jabuke-koren, stablo, deblo, list, pupoljci, cvet, plod, seme. Ekologija, Fiziologija, Sistematsko mesto i preci sorte jabuke. Podloge, Podizanje zasada, Nega mladog zasada...

Proizvodnja šljive. Morfologija šljive - koren, stablo, deblo, list, pupoljci, cvet, plod, seme. Ekologija, Fiziologija, Sistematsko mesto i preci sorte šljive. Podloge, Podizanje zasada, Tehnologija gajenja...

Iz sadržaja:
• PROIZVODNJA BRESKVE U SVETU I KOD NAS
• MORFOLOGIJA BRESKVE (KOREN, KORENOV VRAT, STABLO, DEBLO
KRUNA, GRANE I GRANČICE, LIST, PUPOLJCI, CVET, PLOD)
• EKOLOGIJA BRESKVE
• BRESKVA I ZEMLJIŠTE
• KLIMA
• OROGRAFIJA
• PERIOD VEGETACIJE BRESKVE
• RODONAČELNICI SORTI I PODLOGA BRESKVE
• CILJEVI OPLEMENJIVANJA BRESKVE
• METODE OPLEMENJIVANJA BRESKVE
• SORTE BRESKVE (POREKLO SORTI, KLASIFIKACIJA SORTI BRESKVE, OCENA VREDNOSTI SORTI BRESKVE, OPIS SORTI PRAVE BRESKVE, OPIS SORTI NEKTARINA, OPIS INDUSTRIJSKIH SORTI PRAVE BRESKVE)
• PODLOGE ZA BRESKVU
• PROIZVODNJA SADNICA BRESKVE
• KALEMLJENJE BRESKVE
• NEGOVANJE SADNICA U RASTILU
• VAĐENJE I TRAPLJENJE SADNICA BRESKVE
• RADOVI POSLE SAĐENJA
• REZIDBA BRESKVE (OSOBENOSTI REZIDBE U OSNOVNIM, PERIODIMA ŽIVOTA BRESKVE, REZIDBA BRESKVE PO NAMENI, ALAT, PRIBOR I MAŠINE ZA IZVOĐENJE REZIDBE BRESKVE, OBLICI KRUNE I REZIDBA BRESKVE, OBLICI KRUNE, REZIDBA BRESKVE ZA ROD)
• PROREĐIVANJE PLODOVA BRESKVE
• ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA U BRESKVICIMA
• MINERALNA ISHRANA BRESKVE (ĐUBRENJE): VRSTE ĐUBRIVA, FAKTORI KOJI UTIČU NA USVAJANJE MINERALNIH ELEMENATA, POTREBE BRESKVE ZA POJEDINIM HRANIVIMA, ODREĐIVANJE NORMI ĐUBRIVA…

Teme obrađene u ovoj knjizi su: Proizvodnja kajsije u Srbiji; Ekologija kajsije; Poreklo sorti kajsije; Podloge za kajsiju; Posrednik – deblotvorac; Podizdanje i nega zasada; Nega kajsije u rodu; Berba, klasiranje, pakovanje i čuvanje plodova kajsije; Hranjiva i upotrebna vrednost…

Jabuka spada u najrasprostranjenije i privredno najkorisnije vrste voćaka. Među voćem u svetu, nalazi se na trećem mestu, odmah iza citrusa i banana. Gajenjem jabuke obezbeđuju se sveži plodovi na tržištu tokom cele godine. Autor se bavi poreklom, istorijatom i rasprtostranjenošću jabuke, sistematizaciji, oplemenjivanju, morfološkim osobinama, ekologiji, domaćim i odomaćenim sortama, proizvodnji sadnica, kalemljenjem, podizanjem jabučnjaka, sađenjem, đubrenjem, rezidbom, zaštitom...

Knjiga „Pčelarstvo” namenjena je širokom krugu čitalaca - od početnika preko iskusnih pčelara pa do studenata i stručnjaka iz oblasti pčelarstva.

Dunja je, kao i većina jabučastog voća, stara voćna vrsta. Prema podacima Kandolea, ona se gaji preko 4000 godina, nikad kao glavna, već najčešće kao sporedna kultura. Pretpostavlja se da je poreklom sa Kavkaza, odakle se širila na istok i jug (u Malu Aziju), a odatle u staru Grčku. Iz Grčke je dunja preneta u Rim (pre početka naše ere) a zatim u ostale zemlje Evrope.
Plodovi dunje se malo koriste za potrošnju u svežem stanju, već najčešće prerađeni u slatka, kompote, želea, džem i sok. Razlog tome treba tražiti u ukusu i hemijskom sastavu ploda. Plodovi dunje su trpkog kiselkastog ukusa (zbog sadržaja veće količine tanina) i veće čvrstoće sa dosta kamenih ćelija (što govori i o većem sadržaju celuloze).

Naš narod je poznat po tradiciji pečenja rakije!
Među raznim faktorima koji utiču na kvalitet rakije najvažniji su: momenat berbe voća, način prerade voća, izvođenje alkoholnog vrenja, momenat destilacije (pečenja) prevrelog voćnog kljuka, sam način destilacije (pečenja), kao i odležavanje i formiranje rakije kao pića.
Knjiga Priručnik za spravljenje rakije dr Slobodana Jovića, mnogima je pomogla, jer upravo govori o tome kako izbeći probleme tokom spravljanja domaće rakije i kako podići njenu pitkost i kvalitet.
Priručnik za spravljenje rakije sadrži:
• Rakija od voća i grožđa
• Spravljanje rakije od jabuke i kruške
• Spravljanje rakije o koštičavog voća (šljiva, trešnja, višnja, breskva, kajsija)
• Rakije od grodžđa
• Uređaji za izvođenje destilacije (pečenje rakije)
• Destilacija
• Sudovi za čuvanje i vrenje kljuka od voća i grožđa i prihvatanje destilata (rakija)
• Obeležavanje (starenje ili sazrevanje) i formiranje rakije
• Mane jakih alkoholnih pića – uzroci nastajanja i mogućnosti za njihovo otklanjanje
• Određivanje količine alkohola u rakijama

U ovoj knjizi dati su brojni saveti, uputstva i sve ostalo što čini „male tajne“ velikih majstora.

U ovoj knjizi prikazani su ekološki uslovi kao i biološko-fiziološke i genetske karakteristike oraha i leske, kao osnov za uspešno gajenje i rentabilnu proizvodnju.

Postojbina višnje je Južna Evropa i Zapadna Azija – područje od Balkanskog poluostrva do Kaspijskog jezera. Višnja, koja je redovan pratilac trešnje, spada takođe u najstarije voćke koje je čovek koristio. To potvrđuju i koštice otkrivene u peščarama Amerike, kao i na Skandinavskom poluostrvu.
Prve pisane podatke o gajenju višnje daje nam Plinije Stariji (I vek pre nove ere), koji Lucijusu Lukulusu pripisuje kao zaslugu donošenje višnje sa pribrežja Crnog mora u Rim. Odatle se vremenom širila i u druge zemlje Evrope i sveta.
Danas se višnja gaji na svim kontinentima u umereno prohladnoj klimi.
Plod višnje je visoke biološke vrednosti. On sadrži: 12,-22% suve materije, 10-,13% šećera, 1,02-2,40% organskih kiselina, oko 0,2% taninskih materija, oko 0,3% pektinskih materija, od 0,7do 1,9% belančevina, oko 0,5% mineralnih materija, oko 15 mg vitamina C, velike količine bojenih materija antocijana (činioca vida), kao i drugih korisnih supstanci. Plod višnje je velike tehnološke vrednosti i predstavlja izuzetno pogodnu sirovinu za industriju prerade u sokove, kompote, slatka i rakiju, kao i za zamrzavanje, sušenje i konditorske proizvode. Plod nekih sorti višnje može da se koristi i kao stono voće.

Ovaj jedinstven priručnik sadrži brojne recepture o čuvanju, obradi i klasiranju gljiva po evropskim standardima.