STRUČNA LITERATURA

Ako ste roditelj, vaspitač, staratelj ili saradnik – ovo je priručnik za vas. Njime se obraćamo svim strukturama koje se bave odgajanjem, vaspitanjem i podrškom deci predškolskog uzrasta. Cilj nam je da vam pomognemo u izgradnji pozitivnog odnosa s detetom, u rešavanju poteškoća i nedoumica koje vas muče, kao i u prevazilaženju izazova s kojima se susrećete.

Deca su osnov svakog društva i ogledalo njegove budućnosti. Kroz njihovu igru, reči i tišinu, možemo čuti odjek sveta koji stvaramo. Knjiga Koraci odrastanja je nastala iz potrebe da se osvetli značaj ranog detinjstva, uloge odraslih u podršci razvoju deteta i snage zajedništva u vaspitno-obrazovnom procesu. Kroz stranice koje slede čitalac će se susresti sa primerima iz prakse, refleksijama, teorijskim osnovama i ličnim iskustvima koja povezuju srce i znanje.

Ova knjiga je namenjena svima koji veruju u moć vaspitanja i obrazovanja, koji žele da razumeju dete dublje, koji su deo tima, bilo kao vaspitači, roditelji, direktori, stručni saradnici, saradnici ili istraživači dečijeg sveta.

„Možda je vreme da pokušamo da (pred)vidimo u kom smeru se kreće svet i mi sa njim i gde ćemo se u nekom sutrašnjem dnu naći, a ne samo da konstatujemo i poslovično bivamo zatečeni događajima. Ova nas knjiga uči kako da nam se to ne desi ili kako će nam se sve desiti ako ne shvatimo poruke i pouke iz prošlosti i adekvatno ne odgovorimo izazovima budućnosti.“ - Petar V. Arbutina (iz recenzija)

„Reč je o obimnom tekstu, koji je posvećen iako staroj, ali nikada aktuelnijoj, iako dobro poznatoj, ali nikada detaljno obrađenoj i elaboriranoj, iako veoma praktikovanoj, ali nikada do kraja spoznatoj, i uz to veoma dinamičnoj temi. Stoga je i „hvatanje ukoštac“ sa ovom temom smeo i veoma hrabar poduhvat, na čemu sam autoru čestitao i pre čitanja teksta knjige.

Autor dr Zoran Golubović je predmet ekonomske diplomatije istražio prvenstveno iz aspekata nauka o ekonomiji, nacionalne i međunarodne bezbednosti, političkih nauka, pa i komunikoloških i socioloških nauka. Pored toga, posebna vrednost knjige su ugrađena znanja i iskustva iz duge i bogate lične karijere pripadnika nacionalnog sistema bezbednosti. Dakle, knjiga je izvesni kolaž poslednjih dometa određenih nauka i bogate prakse.

To ovoj knjizi ne samo da daje nauči značaj, već i karakter izvesnog učila, koje će biti korisno pripadnicima obaveštajnih službi, diplomatskih organa, a pre svega organima za ekonomske odnose sa inostranstvom i privrednicima različitih profila.“ – iz recenzije Prof. dr Saše Mijalković, redovni profesor Nauka bezbednosti

Dve kratke etičko-religiozne rasprave

Izdavačka kuća Partenon, sada već tradicionalno, objavljuje najbolju literaturu iz oblasti Pčelarstva pa je tako bilo prirodno da se i ova knjiga nađe u našoj Poljoprivrednoj biblioteci.
„Medonosne pčele imaju značajnu ulogu u održavanju okruženja, biodiverziteta i ekosistema. Dobit od medonosnih pčela ne ogleda se samo u proizvodnji meda, već je tu i čitava paleta proizvoda koja se koristi u farmaciji, kozmetici i industriji. Iznad svega, oprašivanje biljaka medonosnim pčelama poboljšava kvalitet i kvantitet useva, a u mnogim zemljama to je već plaćen posao. Dobrobiti koje pčelarstvo ostavlja poljoprivredi su i do dvadeset puta veće od koristi koju imaju pčelari. Po podacima naučnika 1–3% dobiti ostaje pčelaru, a sve ostalo ima šira društve na zajednica preko indirektne koristi koje ostvaruju medonosne pčele. Medonosne pčele su i bioindikator zagađenja
životne sredine i opasnosti koje vrebaju u njoj.“ – iz predgovora
Iz sadržaj:
• Uloga i značaj medonosnih pčela
• Pčelarstvo – Zakonski osnov pčelarstva; Pčelinjak; Pčelar
• Veterinarsko-medicinska dokumentacija
• Pregled pčelinje zajednice
• Bolesti pčelinjih zajednica – Parazitske bolesti; Bakterijske bolesti; Gljivične bolesti; Virusne bolesti
• Štetočine pčela
• (Zlo)upotreba antibiotika u pčelarstvu
• Trovanje pčelar
• Nestajanje pčelinjih zajednica
• Pčelinji proizvodi
• Uzrokovanje, pakovanje i slanje materijala u laboratoriju
• Dobra pčelarska praksa u sekundarnoj pčelarskoj proizvodnji

Nakon rasprodatog izdanja knjige Voćarstvo II, Partenon, u već oprobanoj saradnji sa profesorom Nikolom Mićić i njegovim saradnicima, ovaj put nudi još obimniju i sveobuhvatniju enciklopediju voćarstva u kojoj će i najzahtevniji čitaoci pronaći sve što im je potrebno.

Na skoro 650 strana, deset poglavlja, u punom koloru, izuzetno kvalitetne izrade, po prvi put na jednom mestu pronaćićete sve o uzgajanju: jabuke, kruške, dunje, mušmule, oskoruše, šljive, breskve, kajsije, trešnje, višnje, oraha, leske, kestena, jagode, maline, kupine, ribizle, borovnice, aktinidije i smokve!

O blaženom / Pisma Luciliju – U raspravi o blaženom životu on poučava čoveka radu, a ne sitnom raspravljanju; svojim strogim deduktivnim mislima, strogo logički, on utiče na volju čitalaca i podstiče na rad.
U pismima Luciliju, te iste stavove, na pristupačan način, daje uz obilje moralnih pouka i značajnih momenata iz života u rimskom društvu
Sasvim je ista stvar da li kažem: „Najviše dobro je duša koja prezire slučajnosti i raduje se samo svojoj vrlini“ ili: „Nesavladljiva snaga duše, puna uviđavnosti, spokojna u delanju, a pri tome bogata čovekoljubljem i brigom za one sa kojima saobraća“.

Ono se može odrediti i ovako: „Blaženim možemo nazvati čoveka za koga ništa nije dobro ili zlo nego samo dobra ili zla duša, koji voli poštenje, kome je njegova vrlina sve, koga slučaj ne može ni uzdići ni slomiti; koji ne poznaje nikakvo veće dobro nego ono što ga sam sebi može dati i za koga se pravo uživanje sastoji u preziranju čulnih zadovoljstava“.
Seneka ( Lucius Annaeus Seneca), Mlađi, otprilike 4.do 65. godine n.e., rodom iz Kordobe, sin Seneke Starijeg, državnik u Rimu. Car Klaudije ga je prognao na ostrvo Korziku(41-49). Postao je vaspitač mladog Nerona i u toku prve polovine njegove vladavine njegov savetnik i stvarni upravljač državnim poslovima. Kasnije je bivao sve više zapostavljen i, najzad, zbog tobožnjeg učestvovanja u zaveri protiv Nerona, primoran da izvrši samoubistvo.

Monografija prof. dr Vladimira Karanovića – Španska kultura zlatnog doba vredan je prilog poznavanju i razumevanju najraskošnije i najplodonosnije epohe španske kulturne istorije. Sjajnom periodu renesanse i baroka. Zamišljen kao sveobuhvatna studija kulture. Sistematičan pregled reprezentativne artefaktografije XVI i XVII veka. Ovaj kapitalan ogled o španskoj kulturi zasigurno će proširiti vidike raznovrsne publike u Srbiji.

Prvi put na srpskom jeziku mogu se pronaći sabrani svi najrelevantniji podaci i ideje o temi, iz pera jednog vrsnog poznavaoca.

…Zlatno doba španske kulture obuhvata vreme u kojem je Španija i sve što je podrazumevalo pripadnost onovremenoj španskoj kruni. Doživljava specifičan oblik evolucije i oblikovanja nacionalnog duha. Mit o zlatnom dobu poznat je i u drugim kulturama i društvima. Zapravo na Iberijskom poluostrvu je dobio zamah zahvaljujući određenim istoriskim, političkim i društvenim okolnostima. Očuvan je kako u analizi kulturne tako i društvene istorije tog podneblja do danas…

Dr Vladimir Karanović- profesor je španske književnosti na Katedri za iberijske studije Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Od 2005. godine do 2012. godine radio je na Filološko- umetničkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu. Oblasti interesovanja i istraživanja: španski pikarski roman, roman XIX veka, realizam i naturalizam, savremeni španski roman i metodika nastave književnosti. Preveo je sa španskog na srpski Pripovetke Leopolda Alas Klarina (2012). Dramsku poetiku Novo umeće pisanja komedija u ovo vreme Lopea de Vege (2013). Pikarski roman Selestinina kći Alonsa Heronima de Salas Barbadilja (2016). Uređivao je ediciju Klasici španskog realizma u izdavačkoj kući Pi-Pres (2010–2012). Autor je brojnih članaka i studija objavljenih u domaćim i međunarodnim naučnim časopisima i u zbornicima sa konferencija nacionalnog ili međunarodnog značaja. Jedan je od urednika zbornika Comida y bebida en la lengua española, cultura y literaturas hispánicas (2012)…

Paradajz - priručnik jednog hobiste ili sve što ste želeli da znate o paradajzu a niste imali koga da pitate - Ivan Petrović

Poštujući staru izreku „nemojte da me savetujete, znam i sam da pogrešim“ – retko delim savete, ali ću ovaj uvod ipak započeti upravo savetom: ako se ikada odlučite da posadite bilo koju biljku, uradite sve – ili nemojte da radite ništa. Dakle, preduzmite sve što je biljci potrebno za normalan rast i razvoj; ako na to niste spremni – ne sadite je!“- iz uvoda autora

Iz sadržaja:
-Skica za portret prosečnog hobiste
-Izbor i priprema parcele
-Izbor sorte
-Rasad
-Rasađivanje
-Razvoj, plodonošenje i berba
-Prihrana (đubrenje)
-Zaštita
-Bolesti, štetočine i suzbijanje
-Proizvodnja ranog paradajza
-Kalendar aktivnosti
-A na kraju - Uvod

Rukopis Diplomatija i dijaspora u celini ispunjava zahteve izrade naučno- stručne publikacije kao svojevrsnog istraživačkog separata iz navedene problematike. Može se slobodno inkorporirati u zvanična dokumenta sa nastojanjima za obezbeđenje prosperitetne budućnosti državne zajednice.

Respektabilno profesionalno štivo.

Suština diplomatije jeste njena konstantna povezanost sa strategijom razvoja države i realizacijom vitalnih nacionalnih interesa. Na temelju ostvarivanja ekonomske sigurnosti i nacionalne bezbednosti zemlje. Razmatra se pojam, definisanje, podela i diplomatske institucije na primeru Republike Srbije.

Naučna monografija!

Leska je voćka kod koje se ne konzumira botanički plod, već se konzumira semenka! Kod gajene leske, u održivoj i profitabilnoj voćarskoj proizvodnji, mora se znati sve o reproduktivnoj biologiji ove višegodišnje drvenaste biljke, jer se tu botanički radi o gajenju embriona, odnosno proizvodnji semenki leske, koje pomološki nazivamo jezgrom, odnosno lešnikom.

Iz sadržaja:

Opšti aspekti gajenja leske
Osnovne biološke zakonitosti rasta leske
Reproduktivna biologija leske
Sorte gajene leske
Kompatibilnost, sortna kompozicija, dopunsko – veštačko oprašivanje
Podizanje zasada leske
Sistemi gajenja leske
Alat za rezidbu
Rezidba leske na rod
Sanacija i rekonstrukcija starih zasada

Prvu knjigu o gljivama, Gljivarska početnica, štampao sam pre četvrt veka. Ona je bila prvi vodič sa tzv. zumom na naše terene i na naše jajjestivije i najotrovnije vrste gljiva. Uz nju su, nadam se, mnogi napravili svoje prve gljivarske korake bez ikakvih posledica po sopstveno zdravlje i zdravlje svojih najbližih. Sedam godina nakon prve knjige štampao sam znatno prošireniji vodič koji sam nazvao Drugi gljivarski korak.
I evo sada, sedamnaest godina nakon toga, pripremio sam vodič za branje gljiva – knjigu enciklopedijskog karaktera, Gljive našeg podneblja.

S razlogom ćete se se pitati: šta je to novo u ovom vodiču koji držite u rukama u odnosu na prethodne knjige?

Prvo, moja saznanja o gljivama su se za ovaj dug period uvećala, a kao najvažnije na prvo mesto stavljam brojne originalne fotografije koje će poslužiti kao ključ za sigurniju identifikaciju gljiva. Standardni vodiči za branje gljive najčešće donose po jednu fotografiju jedne vrste, a to znači da one prikazuju samo jednu fazu u razvoju gljive, a moja želja bila je da svaku određenu vrstu potkrepim sa više fotografija tako da razrešim određene dileme koje se javljaju kod mladih gljivara: da li je to što sam našao u prirodi to ili nešto drugo; da li smem da uberem gljivu?…

Srećno uz Gljive našeg podneblja!

– autor Ibrahim Hadžić

Sadržaj:
Istorijat gljiva
Jestive gljive
Otrovne vrste gljiva
Branje, traženje u prirodi
Razlikovanje
Sezona gljiva
Gljive – Lekovi
Jela od gljiva, recepti
Narodna imena gljiva…

Knjiga Od čokota do vina nastala je kao rezultat višegodišnjeg naučnoistraživačkog i stručnog rada i iskustva autora. Prvenstveno je namenjena onim vinogradarima koji se odluče da podiću vibnograd, gaje vinovu lozu i proizvde grožđe, vino i rakiju za tržište, kao i vinogradarima amaterima, ljubiteljma vinove loze, grožđa, vina i rakije koji nisu robni proizvođači, nego gaje vinovu lozu na okućnicama ili malim površinama i organizuju proizvodnju grožđa i proizvoda od grožđa za vlastite potrebe.

U knjizi mogu naći korisna uputstva i svi drugi, uključujući i stručnjake vinogradarsko – vinarske grane, za svoje dopunsko obrazovanje.

Društveno osetljive grupe: perspektive i politike monografija u 13 poglavlja. Obrađuje problematiku: osoba u siromaštvu, nezaposlenih, beskućnika, migranata, dece u pokretu, dece koja žive i (ili) rade na ulici, porodica sa problemima u odnosima, dece bez roditeljskog staranja, dece žrtava nasilja, dece u sukobu sa zakonom, osoba sa ometenošću, osoba sa HIv-om/AIDS-om i Roma.

Na osnovu velikog profesionalnog iskustva i dugogodišnjeg naučnog bavljenja analiziranim temama, autor izvodi naučno utemeljene zaključke, omogućavajući čitaocima da steknu jasna, pouzdana i validna saznanja. Ova monografija je od velikog značaja i za kreatore javnih politika i za istraživanja u društveno - humanističkim naukama.

Savremena ekonomska diplomatija autor Zoran S.Golubović

Savremeni sistem međunarodnih ekonomskih odnosa, procesi globalizacije i integracije svetske privrede nametnuli su potrebu intezivne ekonomsko-diplomatske aktivnosti…

Posebnost ovog rukopisa je u načinu na koji je materijal sistematizovan, povezan, kao i u stanovištu sa kojeg je ekonomska diplomatija posmatrana…

Prva feministička studija u Španiji, objavljena je tačno pre 150 godina, 1869. u Madridu. Obuhvata goruće teme o životu i sudbini žene epohe: marginalizaciju i moralnu potčinjenost, radne slobode, majčinstvo, rodnu ravnopravnost, predstavljajući važan korak u borbi za sticanje ekonomskih i društvenih prava žena, te onog ključnog – prava na školovanje i jednake mogućnosti.

Zahvaljujući jednostavnom jeziku i abecednom redu, "ABECEDA REZIDBE" vodi vas, korak po korak pri rezidbi drveća i grmlja u vašem vrtu.

Dr Arčibald Rajs, švajcarski profesor koji je sa Srbima proveo Prvi svetski rat, u svojim porukama ukazuje na uzroke velikih poremećaja u srpskom društvu, nastojeći da predstavi opasnosti koje vrebaju Srbe i spreči eroziju lepih predstava koje je stekao o njima.

Agrum i- zajednička karakteristika većeg broja vrsta voćaka iz botaničke grupe Citrinae.

U ovoj knjizi nam prof. Evica Mratinić na jednostavan način objašnjava proizvodnju, uzgoj, negu Agruma

Ovo autorsko delo predstavlja sistematizovanu studiju u kojoj se autor bavi veoma osetljivom problematikom kao što su brak i porodica i odnosi unutar njih, te raznim oblicima porodičnog i/ili partnerskog nasilja, kao i ulogom policije u ovoj oblasti.

Naučno stručni aspekt dela je upravo u domenu preventivne uloge policije, koju ona treba da ostvaruje u saradnji s drugim institucijama koje su uključene u slučajeve nasilja u porodici, a poštujući pravo na privatnost i zaštitu porodičnog života, s jedne strane, i međunarodne standarde i normativni okvir u Republici Srbiji, s druge.

“Nasilje u porodici čini svako ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice. To je ponašanje kojim član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog ili drugih članova porodice. Svako ima pravo na zaštitu od nasilja u porodici, u skladu sa zakonom”.

Jedinstveni put do sopstvenog pčelinjeg društva. Postanite pčelar- od nabavke i gajenja do dobijanje meda. Upustite se u avanturu pčelarskih društva i otkrijte uzbudljivu biologiju ovih insekata. Naučite sve važne korake u pčelinjoj godini i već u narednoj sezoni dođite do svog meda.
Sadržaj knjige :
• Pčelinje društvo
• Kako postati pčelar
• Pčelarenje tokom godine
• Med i vosak
• Zdrave pčele
• Preporučena literatura

Sve što je potrebno da znate o uzgajanju ove voćke, od pripreme terena, odabira sorte, do gotovog ploda i njegovog skladištenja.
“Gajenje trešnje u odnosu na druge vrste voćaka je relativno jednostavno. Ona nije probirač u odnosu na zemljište, relativno je otporna na sušu, a može se gajiti i na većim nadmorskim visinama…
Plod trešnje se odavnina koristi kao hrana, osvežavajuće sredstvo i lek. Zajedno sa jagodom, predstavlja najranije stono voće u nas. U plodu trešnje ima i tanina, antocijana (naročito kod obojenih sorti), vitamina (A, B1, B3, B5, B6 i C), enzima, aromatičnih materija i dr. S obzirom na takav sastav plodova, trešnje deluju: osvežavajuće, diuretično, energetski, detoksikujuće, antiinfektivno i laksativno.
To je i razlog da se najveći deo prinosa (oko 85%) trešnje koristi kao stono voće (za potrošnju u svežem stanju). Plod trešnje je važna sirovina za proizvodnju slatka, kompota, džemova i kandiranog voća.” – autorka (odlomak)

Retke su biljke s toliko višestruko korisnih svojstava kao što su to borovnice ibrusnice. Brusnica je prirodni antibiotik koji dokazano ublažava razne upale. Zbog velikog sadržaja vitamina C i raznovrsnih minerala, podižu imunitet, korisne su za probavni sistem, pravilno funkcionisanje bubrega i jetre, sniženje šećera u krvi. holesterola i si. Pomažu protiv stresa, iscrpljenosti, održavaju vitalnost, te se doslovno smatraju životnim eliksirom!

Po proizvodnji od oko 16 miliona tona (FAO, 1998/99) kruška među voćkama zauzima šesto mesto u svetu (posle agruma, banane, jabuke, manga i masline), a drugo mesto među listopadnim (kontinentalnim) voćkama (posle jabuke).
Kruška je voćka severne Zemljine hemisfere. Azija je kao kontinent najveći proizvođač kruške (sa 9.720.295 t u 1999. godini ili 49,23% svetske proizvodnje), a za njom slede Evropa (sa oko 21,35%) i Severna Amerika i Južna Amerika (sa oko 5% svetske proizvodnje). Najveći proizvođači kruške su Kina, Italija, SAD, Španija, bivši SSSR, Japan, Francuska i dr.

Kruška spada u red najrasprostranjenijih vrsta voćaka. Ona je čoveku služila kao hrana još u neolitu, u doba dok je živeo na sojenicama, pre više od 20.000 godina. U to doba gajena je zajedno sa jabukom u suptropskom pojasu, u severozapadnim predeli-ma Himalaja. Kasnije se proširila u neke oblasti Irana, Kavkaza, gornjeg toka Tigra i Eufrata. Preko Male Azije i Grčke preneta je u Evropu i na ostale kontinente.

Zbog toga se s pravom smatra da je Azija domovina kruške, ali da je na njenoj domestikaciji najviše urađeno u Evropi, gde se ona od davnina sretala u šumskim populacijama i livadama.

Prve pisane podatke o gajenju kruške srećemo kod antičkih pisaca (Homer, Plutarh, Teofrast i dr.).

U našoj zemlji kruška se gajila vekovima, još od vremena pre Nemanjića. Danas je ona posle šljive i jabuke najvažnija voćka u Jugoslaviji i značajan izvor prihoda stanovništva. Kruška je zadobila značajno mesto u ukupnoj strukturi voćarske proizvodnje zahvaljujući pre svega svojim izuzetno kvalitetnim, mnogostruko upotrebljivim plodovima i dugoj sezoni sazrevanja i potrošnje.

Sveži plodovi kruške u sebi sadrže i do 20% suve materije, 9–15% ukupnih šećera, 0,30–0,60% organskih kiselina, 0,80–1,50% celuloze, znatne količine tanina, pektina, mineralnih materija, vitamina i drugih biološki značajnih supstanci. Oni su stanovnicima severne Zemljine polulopte na raspolaganju od druge polovine juna do kraja aprila, kao hrana koja okrepljuje, a vrlo često i kao lek (posebno u ishrani dijabetičara).

Od plodova kruške prave se vrlo kvalitetni proizvodi: sokovi, bebi kaše, kompoti, marmelade, džemovi, rakija i dr., te je ona i značajna sirovina u industriji prerade.
Nažalost, proizvodnja ove izvanredne voćke poslednjih decenija suočava se sa nizom problema vezanim uglavnom za osetljivost sorti prema prouzrokovačima bolesti (bakterijskoj plamenjači, čađavoj krastavosti i dr.), koje ugrožavaju rodnost kruške i zahtevaju povećanu upotrebu hemijskih zaštitnih sredstava, čime se poskupljuje gajenje, a istovremeno smanjuje zdravstvena bezbednost plodova, što sve skupa ovu proizvodnju i u svetu i kod nas čini manje pogodnom investicijom u poređenju sa proizvodnjom drugih vrsta voćaka (jabuke ili breskve na primer).

Naredna izlaganja u ovoj knjizi biće posvećena boljem i svestranijem upoznavan-ju kruške, mogućnostima osavremenjavanja njenog sortimenta i podloga za kalemljenje sorti, tehnologiji gajenja i načinu čuvanja. Posebna pažnja biće posvećena perspektivi gajenja sorti kruške otpornih i tolerantnih prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama, novim podlogama adaptivnim na različite tipove zemljišta, kako bi upotreba pesticida i mineralnih đubriva mogla da se svede na neophodan minimum, a proizvodnja kruške učinila rentabilnijom.