Proizvodi

Otkrijte tajni univerzum tango plesa kroz 24 priče najvećih majstora latinoameričke književnosti.

Tamo gde počinje tango, između dodira i tišine, nastala je „Milonga strasnih senki: I to je tango“ – jedinstvena zbirka priča koja spaja strast, tugu, melanholiju i filozofiju života. Priređivači Ksenija Bilbija i Branko Anđić okupili su na jednom mestu vrhunske savremene hispanoameričke autore i autorke kako bi vam otkrili da je tango mnogo više od plesa; to je pogled na svet koji je istovremeno protivrečan, složen i neodoljivo zavodljiv.

Ova antologija donosi dvadeset četiri izuzetne priče koje potpisuju kultni pisci i spisateljice, od književnih gromada poput Horhea Luisa Borhesa i Hulija Kortasara, pa sve do sjajnih savremenih glasova kao što su Ana Marija Šua i Luisa Valensuela.

Svaka priča u knjizi otvara se jednim ključnim pojmom tango kulture: Cabeceo-Pogled koji diskretno poziva na igru; Bandoneon-Instrument čija melanholija nosi celu jednu filozofiju preživljavanja.

Priče o susretima i mimoilaženjima, o prkosu i onome što ostaje neizgovoreno između dva tela u pokretu.

„Milonga strasnih senki“ na magičan način povezuje Latinsku Ameriku i Balkan. Ona otkriva duboku, tajanstvenu srodnost naših senzibiliteta, pokazujući da je tango univerzalan jezik svih onih koji vole, gube, odlaze i iznova počinju. Kako je jednom rečeno, tango je „tužna misao koja se pleše“, ali u ovim pričama on je i prkosni, pulsirajući čin samog života.

„Za sve koji veruju da se najdublje istine ne nalaze u istorijskim knjigama, već u muzici, telu i tišini između dva koraka – ovo je knjiga koja se ne čita, već oseća.“

Od dobitnika nagrada Ljubomir P. Nenadović i Despot Stefan Lazarević

U zbirci priča Da si dobra, i Bog bi te imao Branko Anđić se bavi porodičnim temama i sofisticirano i na trenutke izrazito vrcavo piše secirajući pojam porodice. Da li je ona kamen oko vrata u dubokoj vodi postojanja ili je zaista poslednja sigurna kuća na vetrometini života? Odgovor pokušava da dâ samim naslovom i idejom da se ne pita o svemu samo Bog, već i da đavo upliće svoje prste.

Porodica, ta najintimnija društvena ćelija, mikrokosmička je retorta u kojoj Anđić, svojim prepoznatljivim urbanim diskursom punim prefinjene ironije i humora, kuva glavne sastojke. Otuda su i ove priče ispunjene pinterovskim scenama malih užasa u vidu ljubavi, lojalnosti, straha od smrti i starosti, bolesti, praznoverja, rivalstva braće, roditelja i dece, žudnje za produžetkom vrste i porodičnog imena. Upravo u tim opisanim najličnijim odnosima, u isparenjima tog čarobnog napitka, lebdi pitanje da li je moguće sasvim razumeti i spoznati sebe.

Ovo delo je specifičan književni dragulj koji bi se najbolje mogao opisati kao literarni susret Lori Mur, E. M. Houms i Davida Albaharija na dorćolskoj kaldrmi.

„Anđić piše otmene priče. Čista inteligencija, baršunasti stil oštre a nimalo sladunjave osećajnosti, prefinjen humor i ironija zaštitni su znak njegove proze.“
– Ana Marija Šua

„Kao i obično, Branko Anđić ulazi bez kucanja u prostor naše mašte, ovoga puta sa pričama o takozvanom porodičnom životu. I postavlja nam pitanja koja su nam se vrzmala po glavi ali koja se nismo usudili da izreknemo. Duhovito, pronicljivo, ironično i dirljivo, pruža nam ruku u tom neočekivanom svetu sreće i bola, pokazujući nam da ipak nismo sami.“
– Prof. Ksenija Bilbija

Izbor pripovedaka najboljih hispanoameričkih književnica 21. veka

Priredili Ksenija Bilbija i Branko Anđić

Ko su Beng Buntovnice

Ako vas je prodrmao hispanoamerički bum (Borhes, Kortasar, Fuentes, Vargas Llosa, Garsija Markes, itd.) posle pola veka to će opet učiniti hispanoamerički beng (Šveblin, Enrikes, Netel, Portela, Oheda, Kolansi…)!

To su spisateljice XXI veka, ikonoklastične buntovnice koje pomeraju granice novog pisma.

Ne idu na sigurno i osvajaju čitaoce nokautom, a ne na poene.

Ne podležu ni pamfletskoj politizaciji ni političkoj korektnosti niti čarima angažovane književnosti.

One su slobodne žene, i po temama i po u stilu, a naročito po svojoj poetici koja osvaja čitaoce širom sveta.

Njihov kosmopolitizam je suštinski a ne mondenski.

Svet je za njih kao maramica, možda čak i tanana tanga, ali uvek komotna otadžbina.

Ko su beng buntovnice?

Marijana Enrikes * Samanta Šveblin * Klaudija Ernandes * Monika Oheda * Lilijana Blum * Gvadalupe Netel * Paulina Flores * Margarita Garsija Robajo * Jolanda Arojo Pisaro * Đovana Rivero * Ena Lusija Portela * Lilijana Kolansi * Dženifer Torndajk * Marija Fernanda Ampuero * Lina Meruane * Alehandra Kostamagna * Andrea Ćapela * Džesika Klark * Marija del Karmen Peres Kuadra * Arijana Harviks * Andrea Jeftanović * Solanž Beotegi * Gabrijela Majer * Valerija Korea Fic

„Putovati od stvarnosti ka utopiji sa Brankom Anđićem znači prepustiti se novom i drugačijem otkriću Amerike, njegovom pripovednom mapiranju duboko doživljenog i proživljenog kontinenta prema geografskim koordinatama Severne, Srednje i Južne Amerike, ali i onim životnim, umetničkim i književnim. Ova knjiga ne odustaje od književnosti, muzike, filma i slikarstva, niti beži od istorije, mita, legende ili bajke, od utopijskog sna o gradu stvorenom po sopstvenoj meri. Ona se opire opštim mestima naše realnosti i drži nas budnim u potrazi za oazama i sigurnim kućama u svetu i u nama samima.“
– Tamara Krstić

„Najveće umeće u pisanju putopisa je autorovo umeće putovanja. Onaj koji zna da putuje, ne mora da bude znalac opisa putovanja. Ali onaj koji zna da opisuje, a nije nadaren kao putnik, teško će ubediti čitaoca da je napisao dobar putopis. Čitalačka potraga za ova dva talenta pravo je uživanje, a otkrivanje oba u jednom – prava je sreća.

Branko Anđić je krstareći po zemljama sve tri Amerike stvorio knjigu-melanž ispisanu književnom akribijom i žurnalističkom rukom istovremeno. Tako je spojio umetničku prozu sa faktografijom izveštača i dobio – putopis.

U međuprostor i međuvreme ovih putovanja smešten je poluskriveni omaž posvećen gradovima u kojima je autor proveo najveći deo svog života: Buenos Ajres i Beograd.

Inteligentna zapažanja, duhovite i vrcave marginalije, kao i mudračka radost otkrivanja ova putovanja po Severnoj, Srednjoj i Južnoj Americi čine pravo hodočašće u slavu tela i duha i ljubavi.“
– Vladislav Bajac

Svet je nekad veći, a nekad manji, širi i uži, dublji i plići.

„Branko Anđić je jedan od onih pisaca koji veličinu sveta meri malenkošću ljudi. Anđićevi junaci dobro znaju da ne mogu kontrolisati ni sve svoje ćelije u organizmu i narediti im da u jednom času jedna od njih ne počne nekontrolisano da se množi, a kamoli veliki svet koji počinje odmah iza njihovih otvorenih kapaka svakog jutra kada ustanu, otvore oči i požele da budu neko drugi. U ovom tragičnom raskoraku naselio se realizam ovog pisca koji u svakom trenutku može da se pročita kao magijski realizam.“ Aleksandar Gatalica

„Jedan roman može biti veliki pričajući naizgled male priče. U ovom velikom romanu, čitav svet ima tačno veličinu iluzija i želja njegovih likova. Istorija jedne zemlje otkriva se kroz porodičnu priču ispričanu osećajno, s puno nežnosti ali nikako sladunjavo. Ona je oštra kad je to potrebno, uvek iskrena, čak i kad boli. Osećajnost, humor, ironija, inteligencija određuju prozu Branka Anđića na uživanje i radost čitalaca.“ Ana Marija Šua

„Tananom setom i izuzetno inteligentnim humorom autor Veličine sveta rekonstruiše jedno minulo doba i svet prošlosti. Sve podseća na zavodljive nežne knjige kakva je Pustinjska borba Hosea Emilija Pačeka ili na filmove poput Bioskopa Paradizo. Sugestivnom prozom i prefinjenim ekspresivnim rešenjima, Branko Anđić oživljava čitavu jednu epohu u svoj njenoj idejnoj složenosti, osećajnosti i običajima. Njegova dirljiva pripovest pulsira nezaboravnim odjecima.“ Giljermo Martines

The Size of the World offers a finely structured story about a world long gone but forever existing in its protagonists. It depicts Anđić's experience of growing up and coming of age in the former Yugoslavia, from the early 1960s till the late 1980s, presenting an image of a typical Yugoslav childhood of the time, with some notable differences that formed the author's character and his world-view. In order to come to terms with his father's death, the author, now as a grown man, travels back into the past in order to recollect all the smells, the sounds and the images which will create a stable and meaningful representation of the one world that imbued him with the need and curiosity for exploration of other worlds. The size of the world for himself, for his own son, and for his father represents an ever shifting notion, whose beauty lies inside those who undertake the journey to cross it. This portrait of the artist as a young and somewhat older man is a true pleasure to read.