„Da li sam zalјublјenik u Pariz? I te kako! Pristrasni zalјublјenik, nostalgični zalјublјenik, nesnosno nametlјivi zalјublјenik. Ali i iskreni zalјublјenik, zalјublјenik sladokusac, pomahnitali zalјublјenik. Odabrati jedno znači odreći se drugog: zato sam stisnuo zube i prepustio se svojim strastima, znatiželјi i sećanjima. Zato ovaj rečnik nije ni turistički vodič, ni sažetak istorije Pariza, ni zbirka preporučenih adresa. Od Aerodroma do Životinja, od Andrea Ardelea do Katakombi, od Bijevre do Pale Roajala, on predstavlјa subjektivni herbarijum grada koji pripada samo meni i koji ne bih menjao ni za šta na svetu. Dobro došli u moj Pariz!“ Nikola d’Etjen d’Orv (1974) pisac je i novinar. Pariz je pozornica (gotovo) svih njegovih romana i (gotovo) svih njegovih članaka. Ne namerava da živi bilo gde drugde.
