KAKO NE VEROVATI NI U ŠTA

Traganje za smislom: vera, nauk ai čove u delu Zorice Kuburić, Bibliografija radova, Drugo dopuweno i inovirano izdanje, knjiga je prof. dr Milene Žikić, istoričarke i bibliotekarke, posvećena je autorki prof. dr ZORICI Kuburić, koja je predstavljena kao ličnost na čiji su profesionalni razvoj najviše uticale vera i nauka. Ova personalna bibliografija obuhvata radove iz oblasti pedagogije, psihologije, socijalne psihijatrije, sociologije religije, sociologije porodice, sistemske porodične terapije, metodike nastave sociologije, filozofije i verske nastave. Bibliografija sadrži pored životopisa profesorke Kuburć i uvodnih napomena 301 bibliografsku jedinicu, a raspon u kome se hronološki prati naučno stvaralaštvo je višedecenijski od 1983 do 2025.

Za vreme Drugog svetskog rata, tokom 1941. i 1942. godine Sveti vladika Nikolaj je proveo u manastiru Ljubostinji skoro godinu i po dana, i u tom periodu su nastala neka od njegovih najznačajnijih dela: Teodul, Srpski narod kao Teodul, Srednji sistem, Indijska pisma, Mudra igumanija ljubostinjska, Stoslov o ljubavi, Zidanje Ljubostinje, kao i mnoge druge pesme i pesmice.

Kada Tereza iz Avile piše, svaka stranica nosi neizbrisiv otisak njene snažne i živahne ličnosti. Za Špance nema pisca čija ličnost sebe prevodi u jezik neposrednije i intenzivnije od Tereze, zato što gotovo uopšte ne obraća pažnju na književne konvencije, kao i zato što ni u čemu od onoga što je napisala nije mogla da sakrije svoju snažnu individualnost. Put savršenstva stalno nas podseća da njegov autor žena koja je, kada bi jednom donela odluku, ostajala pri toj odluci bez obzira na posledice: njen jezik i njeno pismo jasno o tome svedoče.

Poput Ugledanja na Hrista Tome Kempijskog, Oblak nespoznavanja potekao je iz doba kada je zapadnohrišćanski misticizam bio u punom procvatu. Ličnost autora, najverovatnije Engleza iz poznog 14. veka, istražuje puteve traganja za Bogom kroz oblak nespoznavanja koji leži između Boga i čoveka.

Кnjiga dr Miloša Vesina Ljubavlju nastajemo, a strahom nestajemo ukazuje na to kolika je moć pojedinca i snaga zajednice. To jedinstvo, a ne suprotstavljenost jedno drugom, jeste ono što izgrađuje i čuva kako zajednicu tako i njene pripadnike, jer se zajednica temelji na zajedništvu ličnosti u ljubavi. Кnjiga je napisana za buduća vremena, da se sećanjem poštuje prošlost i izgrađuje budućnost. Takođe, knjiga nas podseća da su duhovne vrednosti štit od svih nevolja i neizvesnosti koje život nosi. Jer je poverenje izgrađeno na vekovnoj tradiciji Božje objave čoveku koji traži Boga, čoveku koji oseća da mu Bog nedostaje u svetu, koji je Boga zaboravio i odbacio.

Agapije Landos Krićanin rođen je u gradu Kandiji na Kritu krajem XVI veka. Svetovno ime bilo mu je Atanasije. Krit je u to vreme bio pod mletačkom vlašću. Pored grčkog, znao je latinski, italijanski i arapski. U Lavri Svetog Atanasija na Atonskoj gori zamonašio se pod imenom Landos. Potom je prešao u ćeliju, u kojoj se posvetio pisanju. U Veneciju je otišao 1639, gde je štampao sve svoje knjige. Tamo je i umro 1664. godine. Građu za svoje knjige nalazio je u grčkim rukopisima svetogorskih manastira i u štampanim latinskim knjigama. Sve knjige pisao je na novogrčkom jeziku. Prva od njih bila je Spasenje grešnih (Άμαρτωλῶν Σοτηρία), štampana 1641. godine, i sastoji se iz tri dela. Prvi deo ima 38 pouka, drugi 22, a treći 69 čuda i nosi poseban naziv Čuda Bogorodičina. Čuda se izdvajaju od prethodna dva dela jer su ispunjena dinamičnošću pripovedanja, dijalozima i veoma živim scenama. U njima se nalaze najlepša čuda iz istočnog i zapadnog hrišćanstva o Bogorodici. Svetogorski kaluđer ukrajinskog porekla Samuilo Bakačić preveo je Čuda 1684. godine na srpsko-slovenski jezik u skitu Svete Ane. Tom prilikom dodao je još sedam čuda koje je sam sakupio. Kod Srba su Čuda Bogorodičina bila veoma omiljena, o čemu govori blizu 50 sačuvanih srpskih prepisa.

Kapitalno Iljinovo, posthumno izdato delo u kome autor precizno i temeljno izlaže aklsiome religioznog iskustab: autonomnu religioznost, objektivnost i subjektivni doživqaj religioznog Predmeta, prihvatawe srcem itd.

Rešenje tvog životnog problema na domaku ti je ruke. Ova knjiga je neposredna i iskrena.Ono što je čini vrednom, zanimljivom i privlačnom jeste uverenje do koga dolazimo čitajući njene redove…Polazeći od toga da svi ljudi imaju probleme i tegobe i da svako nosi poneki teret koji mu pritiska dušu, autor je želeo da u knjizi svako nađe predah i odgovor na pitanja koja ga muće.

Hristos, veliki Učitelj, svoje najsnažnije misli izrekao je putujući sa svojim učenicima. U svojim pričama iz života povezivao je božansku istinu sa svakodnevnim zbivanjima. Poznate pojmove udruživao je sa zaista uzvišenim mislima. Knjiga će čitaocu pomoći da svestranije upozna vrednost i važnost onoga čime su ljudi okruženi u svom svakidašnjem životu.

Obrazovanje, obuka i položaj na radnom mestu neće od tebe stvoriti velikog vođu – samo Bog to može da ostvari. Međutim, Stvaranje vođe može da ti pomogne da uvidiš gde se u tom procesu nalaziš i koje naredne korake treba da preduzmeš. Pošto je proučio živote na stotine istorijskih, biblijskih i savremenih vođa, dr Robert Klinton je ostvario jasan uvid u to kako se vođe razvijaju tokom svog životnog putovanja, tako da ćeš, pomoću šest različitih faza koje je uočio, naučiti da:

• Prepoznaš i odgovoriš na Božansko oblikovanje vođstvom proviđenja u sopstvenom životu
• Odrediš gde se nalaziš u razvojnom procesu stvaranja vođe
• Prepoznaš ljude oko sebe sa osobinama vođe
• Usmeravaš razvoj budućih vođa

Kuća vam je bučna i ne onoliko čista koliko biste želeli, vi i vaš muž niste već dugo nigde izašli u provod, prljavi veš se ponovo gomila, ustanovili ste da nemate šta da zapakujete deci za ručak, upravo ste se ponovo posvađali, nedeljni program obaveza čini vam se neostvarivim, izgleda kao da imate više troškova nego novca, niko od ljudi oko vas ne izgleda baš zadovoljno i vi se osećate iscrpljenom i nedovoljno cenjenom.

I sam vidiš, kao i ja, da svet sve više gubi svoje uporište. Ratovi,bolesti, ekonomska nesigurnost, raspad poverenja, sve to stvara osećaj nestabilnosti. Tada pitanje vere postaje presudno: na čemu gradim život kad sve drugo popusti? Na koga se oslanjam kad ljudsko poverenje izneveri? Upravo tada vera prestaje da bude navika ili tradicija i postaje živa sila koja nas podiže i osposobljava da živimo drugačije. Ova knjiga govori o toj veri, neidealizovanoj i udaljenoj, već o veri iz dna života. Veri koja se oblikuje u bolovima i borbama, u molitvama koje liče na uzdah, u tišini bez odgovora. O veri koja ne isključuje strah, brigu i sumnju, ali im ne dopušta da imaju poslednju reč. Samo vera oslonjena na Boga može da savlada ta tri protivnika i donese mir u svetu punom nesigurnosti i nemira.