ROMAN

Partenopa Paola Sorentina nije samo priča o jednoj ženi, već raskošna i emotivna oda Napulju, gradu koji diše kroz svaku stranicu romana. U svom prepoznatljivom stilu, Paolo Sorentino u knjizi „Partenopa“ spaja melanholiju, humor i nostalgiju, vodeći čitaoca kroz lavirinte ljubavi, sećanja i propuštenih prilika. Kroz lik tajanstvene junakinje, „Partenopa“ istražuje neraskidivu vezu između čoveka i grada koji ga oblikuje, dok Paolo Sorentino još jednom potvrđuje zašto je jedan od najposebnijih savremenih pripovedača.

„Napulj nije samo grad, to je čitav jedan svet. A Partenopa nije samo žena, ona je sam život – neuhvatljiva, prelepa i okrutna u svojoj prolaznosti.“

Posle velikog uspeha filmova Velika lepota, Mladost i Bila je to Božija ruka i drugih, Paolo Sorentino nam ponovo donosi raskošnu književnu posvetu svom rodnom gradu. Partenopa je bespoštedno emotivna oda Napulju, ispisana onim prepoznatljivim sorentinovskim stilom, negde između melanholije, neodoljive duhovitosti i ekstaze.

Kroz priču o tajanstvenoj junakinji sa imenom mitske sirene, osnivačice grada, autor nas vodi kroz lavirinte napuljskih ulica, emocija, legendi i istorije. Ovo nije samo povest o životu i propuštenim prilikama jedne žene: ovo je duboko lična, vizuelno bogato i osećajno ispovedanje o korenima ljubavi i neraskidivoj vezi između čoveka i mesta koje ga je stvorilo.

U prevodu Mirjane Ognjanović, koja je već godinama Sorentinov glas na našem jeziku, i magičnu ilustraciju Slavka Krunića, Partenopa je književni događaj sezone – jer ako ste propustili istoimeni film, ne propustite knjigu!

Poznaješ li Sajrusa Šamsa? Ne? Jesi li siguran?
Sajrus je stranac koji ti u nekim trenucima ide u susret u ogledalu. Onaj kog prepoznaješ na svojim fotografijama. Čovek sa previše identiteta od kojih nijedan nije postojan. Vidiš ga kako luta galerijama i traži odgovore među umetnicima, pesnicima, u samosažaljenju. On se plaši da će pogrešiti ko je i nada se da će nekada biti dovoljno dobar. Poznaješ Sajrusa kao što poznaješ samog sebe. Ipak, uvek ostane nešto neukrotivo što nam izmiče, zbog čega nam čovek ostane zauvek nepoznat.

Ali hrabro je – i oslobađajuće – tragati za smislom.

U suprotnom, priznajemo da nas je život prevazišao i da ga nismo razumeli.

Svet opisan u romanu „Mučenik!” je svet koji ćeš prepoznati u sebi – jer svako mora da se intimno upozna sa sopstvenom žalošću, zavisnošću i identitetom.

Nezaboravan i suštinski originalan, „Mučenik!” je svedočanstvo nesavršenim čudima koja nas održavaju u životu dovoljno dugo da postavimo prava pitanja. Idealan za ljubitelje Oušna Vonga, Han Kang i svih tragičnih umetnika kojima ne možemo, a da se ne divimo.

Naelektrisan, duhovit i pre svega hrabar roman, „Mučenik!” je knjiga puna kontradiktornosti. I filozofska i zabavna i bolna i puna nade i oštra poput žileta. Akbar piše sa razumevanjem da svako od nas ponekad traži prosvetljenje, a ponekad saputnike. A činjenica da neke stvari nikada nećemo znati i da ćemo možda zauvek tumarati u mraku, postaje sopstveno otelotvorenje ljudskog iskustva.

Trideset devet žena i jedna devojčica godinama su zatočene u podzemnom bunkeru, bez sećanja na to kako su u njega dospele.

U besmislenoj okrutnosti njihovog zatočeništva odjekuje surovost logora, mučna svakodnevica i lišenost svega što čoveka čini čovekom. A ipak, Arpmanova bira da priču započne životom – u liku devojčice koja nikada nije upoznala spoljašnji svet. Ja, koja nikada nisam poznala čoveka je alegorijski i distopijski roman o ljudskoj otpornosti, prijateljstvu i solidarnosti.

Potresna i introspektivna priča o preživljavanju i traženju smisla u svetu iz kojeg su nestali i sigurnost i represija, ali u kom se i dalje može roditi nada.

"Kako pronaći prošlost koja se sama od sebe skriva?
Žak Austerlic ime je zagonetnog čoveka koga je pripovedač upoznao u sumračnoj čekaonici železničke stanice u Antverpenu. Mada godinama živi u Londonu, Austerlic nije Englez. Četrdesetih godina 20. veka dospeo je transportom jevrejske dece u Vels. Tu odrasta u kući velškog pastora i njegove žene. Kada posle mnogo godina sazna svoje pravo poreklo, postaje mu jasno zašto se među ljudima oseća kao stranac.

Kroz razgovore koji traju tri decenije, V. G. Zebald, jedan od najznačajnijih i najsamosvojnijih pripovedača nemačkog govornog područja, otkriva nam priču o čoveku koji traga za svojim poreklom, identitetom i sećanjima izgubljenim u vihoru istorije. Zebald stvara potresnu meditaciju o pamćenju, traumi i krhotinama prošlosti koje oblikuju naš život.

O autoru:
V. G. Zebald rođen je 1944. u alpskom selu Vertah, u Algoju, na jugu Bavarske. Od 1970. je živeo u Noriču, na istoku Engleske, gde je na univerzitetu predavao Noviju nemačku književnost. Poginuo je u saobraćajnoj nesreći 2001. godine. Dobitnik je brojnih književnih nagrada, među kojima su Nagrada „Edvard Merike”, Nagrada „Hajnrih Bel”, Nagrada „Hajnrih Hajne” i Nagrada „Jozef Brajtbah”."

Kakva je to prava čovekova priroda kada misli da ga niko ne posmatra?

U pariskom pansionu početkom 20. veka jedan mladić u zidu svoje sobe otkriva rupu. Naizmenično voajer i gledalac, on opsesivno proučava privatne trenutke i tajne aktivnosti svojih komšija: porođaj, prva ljubav, brak, izdaja, bolest i smrt – svi mu se predstavljaju kroz improvizovanu i neprimećenu špijunku.

“Pakao” je najpoznatiji roman Anrija Barbisa koji je još po objavljivanju šokirao široku publiku. Filozofska, introspektivna i intertekstualna, ova knjiga postala je i ostala kultni, moderni klasik francuske književnosti, postavljajući jedno od fundamentalnih pitanja: šta je ono što leži u srži čoveka što na površinu isplivava tek onda kada misli da niko ne gleda. I da li, na kraju krajeva, postoji suštinska bliskost drugom ljudskom biću ili smo svi mi ipak zauvek sami.

O autoru: Anri Barbis (1873 – 1935) bio je francuski novinar, književnik, pacifista i komunistički aktivista. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu kao dobrovoljac, ali se ubrzo razočarao, izrazivši ogorčenost u romanu „Oganj” u kojem je opisao stravičnu sliku rata i digao glas u odbranu mira.

Za ovaj roman dobio je i Gonkurovu nagradu, najprestižniju književnu nagradu u Francuskoj. 1923. godine se priključio Komunističkoj partiji Francuske. Kao saradnik Romena Rolana nastojao je stvoriti proletersku književnost.

Najznačajnija dela su mu: Oganj, Pakao i Svetlost.

„Svojom ultimativnom knjigom – kratkim romanom Mesec i kresovi (1950) – Čezare Paveze je učvrstio status autora reprezentativnog ne samo za italijansku nego i za evropsku prozu koja je evocirala pustoš iza Drugog svetskog rata. U ovom se romanu neimenovani pripovedač, odrastao bez roditelja (tip takozvanog obeskorenjenog junaka) suočava sa svojevrsnom inverzijom odisejskog iskustva povratka u zavičaj. Rat u kom nije neposredno učestvovao, ipak je promenio sve u njegovom životu. Umesto Penelope dočekuje ga razočarani, ali i stoički raspoložen prijatelj Nuto. Zamenivši Kaliforniju rodnom italijanskom provincijom, pripovedač tek inicira putovanje – ono kroz vreme. Lica iz njegove mladosti su izbrisana, ili pak istrajavaju skrhana posledicama kolektivnog i intimnog stradanja. Tek odvažno samopromišljanje od čoveka kao bezimenog statiste u istorijskom metežu pravi ličnost. U Mesecu i kresovima takvo se iskustvo posreduje lirski snažno i patetično u meri koja ne dopušta sentimentalne viškove. Pavezeov roman tako sa čitaocem rezonuje i kao otrežnjujuće svedočanstvo, i kao reč utehe kojoj se veruje.”

Milan Vurdelja

Godina je 1941. i kapetan Antonije Koreli, mladi i poletni italijanski oficir stacioniran je na grčkom ostrvu Kefalonija kao vojnik okupacije. Iako ga meštani isprva izopštavaju i ne prihvataju kao deo zajednice, Koreli vremenom uspeva da im dokaže da je civilizovan i duhovit – i nadasve vrstan muzičar.
Kada Pelagija, ćerka ostrvskog lekara, shvati da ne dobija odgovore na pisma koja uporno šalje vereniku, Antonije i ona postepeno se sve više zbližavaju, što ih naizbežno smešta u uglove ljubavnog trougla. Ali može li ova krhka romansa preživeti kada surovi i nemilosrdni rat kuca na vrata i kada se između okupatora i okupiranih povlače sve jače granice?

Sedamdesetšestogodišnji Martin dobija uznemirujuću dijagnozu –
preostaje mu svega još nekoliko meseci života. Posvećen je mladoj supruzi
i šestogodišnjem sinu, i promišlja šta još može da im pruži. Šta da im ostavi
kao emotivno zaveštanje? Martin želi da u svemu postupi ispravno, da sve
uradi kako treba. Ali i za pozni život važi da je pun iznenađenja i izazova
sa kojima će se morati suočiti.

Bernhard Šlink jedan je od najdarovitijih stvaralaca u savremenoj nemačkoj književnosti. U pitanju je empatičan, pronicljiv i nadasve inteligentan pripovedač. Njegov prozni izraz odlikuju jasnoća, preciznost i elegancija.

Čudesne avanture Kavalijera & Kleja, remek-delo Majkla Šejbona i raskošni američki roman XXI veka ovenčan Pulicerovom nagradom, seže preko tri kontinenta i nepune dve decenije. Podvig generacije suđenih i nesuđenih umetnika, pokušaj da novinsku karikaturu pretvore u strip kao samostalan i punopravan oblik umetničkog izraza, napraviće od dvojice rođaka žive legende novonastalog žanra. Dok je Evropa razbijena u paramparčad, a Amerika izvodi svoj istorijski ples po ivici između euforije novog doba i Velike depresije, dva mladića stvoriće vrtoglave izmaštane svetove u mrežama mastila na hartiji.


Šta pokreće junaka da navuče masku i pođe u pohod protiv mraka i zla?


Koliko monumentalno mora biti delo da bi se pod njim zakopala lična kajanja i odricanja?


I da li svetovi nikli u bunilu mogu poslužiti kao utočište od stvarnosti i temelj za novi život?

Knjiga o onome što je najvažnije i najdelikatnije svakome od nas – osećanjima.

“Bekstva od ljubavi” Bernharda Šlinka mnogo je više od obične zbirke priča. To je zbirka ljudskih sudbina isprepletanih oko ideje o ljubavi – ljubavi koju tražimo i od koje bežimo, ljubavi u obliku žudnje, krivice, zbunjenosti, navike, afere i izdaje.

Pišući o mladima i starima, o neuzvraćenim ljubavima ili onima koje su zauek nestale, kroz sedam kratkih priča autor svetskog bestselera „Čitač“ vraća se u novom izdanju Plato izdavaštva sa neverovatnim uvidima o ljudskoj prirodi.

Šlinkova pripovedna moć leži u njegovom hladnom saosećanju i inteligenciji koja je u stanju da prozre ljudska ponašanja i motive koji stoje iza njih. Baveći se ovoga puta, ne pitanjima istorije, već pitanjima srca, ovaj nemački pisac forenzičnom preciznošću spreman je da secira naša osećanja do najsitnijih čestica od kojih su sačinjena.

Jedanaestogodišnji Martin nema nikakvog poseda sem košulje na leđima i crnog petla, koji mu je i zaštitnik i prijatelj. Seljani izbegavaju dečaka, isuviše je neobičan. Previše pametan, previše mio. Lakše im je da budu zlobni nego da prihvate njegovu izuzetnost.

Suočivši se sa najvećim tragedijama i ogromnim zlom, Martin sebi zadaje zadatak da pronađe tračak svetlosti koji bi otklonio tamu koja je natkrila avetinjki svet u kom se nalazi.

Roman Dečak sa crnim petlom delom je bajka, delom horor, predstavlja sliku surovog sveta obojena daškom nadrealnog. Slika koja stoji kao podsetnik da se najveće strahote uvek pojavljuju sa ljudskim likom.

Štefani for Šulte, rođena u Hanoveru 1974. godine, studirala je scenski dizajn i kostimografiju. Živi u Marburgu sa suprugom i četvoro dece. Njen prvi roman Dečak sa crnim petlom nagrađen je nagradom Mara Kasens za najbolji debitantski roman na nemačkom jeziku 2021.

U najnovijem romanu Bernharda Šlinka Unuka prisutna je ona kombinacija ljubavne priče, svojevrsnog detektivskog romana i društveno angažovane proze koja već dve decenije autora Čitača održava u krugu najčitanijih nemačkih pisaca današnjice.

Roman Unuka započinje ljubavlju Kaspara i Birgit čije dramatične staze određuje tenzija između Savezne Republike Nemačke i Nemačke Demokratske Republike. U nastavku romana napetost proizlazi koliko iz neizvesnog ishoda traganja za Birgitinom ćerkom toliko i iz sudara načina života i sistema vrednosti zapadnonemačkog društva i dogmi novije ekstremne desnice, posebno one proistekle iz trauma ponetih iz domova za mlade Istočne Nemačke.

I ovom knjigom Šlink potvrđuje svoje umeće vrsnog pripovedača kadrog da i na dugim stazama održava nesmanjenu čitalačku pažnju kao i pisca hroničara, zainteresovanog za neuralgične tačke nemačkog društva u čije istraživanje uključuje iskustva pravnika i sudije. Šlinkova popularnost u svetu i ugled koji uživa delom svedoče i o tome da te neuralgične tačke nisu obrađene samo kao proizvod nemačkog tla već se u njima traži i nalazi ono što je univerzalno.- Spomenka Krajčević

"
U kratkoj, ali zlatnoj vladavini kralja Edvarda VII, Rouzi Makoš i njene tri sestre odrastaju u idiličnom i čudnovatom domaćinstvu u Kentu, sa svojim drugarima „Pitovcima“ s jedne strane ograde i „Pendenijevcima“ s druge.
Ali njihov dečji svet pun bezbrižnosti i avantura se odrastanjem u potpunosti urušava.
Put koji se nalazi pred Rouzi prepun je izazova: rastrzana između ljubavi koju oseća prema dvojici mladića, osećaja dužnosti i njene želje da proživi
život punim plućima, ona mora da se snalazi u teškim vremenima koja su je zadesila. Mogu li ona i njene sestre da izgrade nove živote iz prilika i razaranja koja prate Veliki rat?
Veličanstveni i dirljivi roman Luja de Bernijera prati živote nezaboravnih likova u trenucima tranzicije iz Edvardijanskog doba u Veliki rat, koji pokušavaju da pronađu i sačuvaju nešto od sreće koja se nazire iz prethodnih vremena.
"

Gradovi su kao i snovi sazdani od želja i strahova, iako je nit njihovog govora sakrivena, njihova pravila su apsurdna, prerspektiva je varljiva, i svaka stvar sakriva neku drugu.



U bašti sede ostareli Kublaj Kan i mladi Marko Polo – mongolski car i venecijanski putnik. Kublaj Kan je osetio da će uskoro doći do kraja njegovog carstva. Marko Polo okupira pažnju svog domaćina pričama o gradovima koje je video na putovanjima po carstvu: gradovi i pamćenje, gradovi i želje, gradovi i znakovi, gradovi i mrtvi, gradovi i nebo, trgovinski gradovi, skriveni gradovi. Dok je Marko Polo razvijao svoje priče, car otkriva da su ova fantastična mesta više nego što se čine.



U jednom gradu ne uživaš u sedam ili sedamdeset sedam lepota, već u odgovoru koji da na neko tvoje pitanje. – Ili pitanje koje ti postavlja terajući te da odgovoriš, kao Teba kroz usta Sfinge.



Italo Kalvino (1923–1985) bio je italijanski pisac i novinar. Rođen je na Kubi a detinjstvo proveo u San Remu. Poslednje godine Drugog svetskog rata priključio se partizanskom pokretu. Kasnije se politički aktivirao u krugu italijanskih intelektualaca komunista okupljenih oko izdavačke kuće Einaudi. Kalvino je jedan od najznačajnijih italijanskih pisaca dvadesetog veka, a svakako najoriginalniji: tematski i stilski sasvim različit od svih dominantnih književnih struja i pravaca tog doba.

Dobitnik je mnogih književnih nagrada i priznanja, bio je predlagan za Nobelovu nagradu.
Njegov književni opus je obiman i značajan gotovo u celosti a najznačajnija dela su: Ako jedne zimske noći neki putnik, trilogija Naši preci, Kosmikomike, Nevidljivi gradovi, Američka predavanja.

Romanom Čitač Bernhard Šlink je ušao među velikane svetske književnosti. Čitač spada u red onih retkih knjiga koje se sa uživanjem čitaju više puta i pamte čitavog života. Obimom nevelika, to je priča o velikoj ljubavi, strasti, posvećenosti jednoj ženi, ali i priča o moralnoj i istorijskoj odgovornosti, krivici, nedužnim žrtvama.
Iz perspektive odraslog čoveka koji je već sve proživeo junak pripoveda o svojoj mladosti, preranim prvim ljubavnim iskustvima sa neobičnom i neodoljivom Hanom Šmic, ženom dvadeset godina starijom od njega, koja je označila čitav njegov život. Iako izvor najveće strasti i topline, ona je u isto vreme za njega povod za najteže unutrašnje konflikte. Kada ga je kasnije, kao pravnika, život ponovo doveo Hani, dilema je bila mnogo složenija. Trebalo je voljenu ženu opravdati pred sobom i pred zakonom zbog nacističkih zlodela u koje je bila umešana. Ali čak i onda kada izglda da je dug namiren, da život pruža izvesnost za ponovnu sreću i ljubav, prošlost se nadvija nad sadašnjošću i ne dopušta mir, zaborav i oprost.

Kada je 1965. objavljen, Stoner Johna Williamsa prošao je gotovo posve nezapaženo. Danas, pola stoljeća pre­poruka poslije, remek-djelo američkog romanopisca voljom se oduševljenih čitatelja pretvorilo u svjetsku književnu senzaciju. No u čemu je tajna zavodljivosti priče o tihom profesoru engleske književnosti, o njegovu “malom” životu na malome sveučilištu u Missouriju? Je li u njegovu nesretnom braku ili u njegovoj iz­van­bračnoj ljubavi? U njegovu odnosu s kćeri, ili u njegovoj strasti prema književnosti, zbog koje će kao mladić napustiti roditeljsku farmu, opčinjen čarolijom jednog Shakespeareova soneta? Tajna je, jednostavno, u Sto­neru. William Stoner nije junak na kakve smo navikli i koje je lako reklamirati. Nije najhrabriji, ni najbolji u svome poslu, nije najuspješniji, ni najsretniji, a opet – ljudski život teško da se može proživjeti hrabrije, punije, sretnije i bolje od onoga kako je živio Stoner. Stoner je iznimna knjiga o naizgled nimalo iznimnom čovjeku, u kojoj ćemo se, uz malo sreće, prepoznati.

Muzička karijera Roberta Beka, koja je bila završena još pre deset godina kada je izbačen iz benda u kojem je svirao, tišti ga kao opomena na sopstvenu prosečnost i neostvarenost. U takvom stanju, svojevrsni uragan u njegovom životu izazvaće pojavljivanje problematičnog ali muzički nadarenog učenika Raulija, emigranta iz Litvanije. Izazov da od njega napravi muzičku zvezdu, postaće Bekov jedini cilj u životu, ali do pravog sučeljavanja sa sopstvenim ograničenjima, sposobnostima za prijateljstvo, odanost i zalaganje za drugog, dogodiće se tokom iznenadnog putovanja kolima od Minhena do Istanbula, na koje će Bek krenuti sa svojim hipohondričnim prijateljem, Afro-Nemcem Čarlijem, i učenikom Raulijem.

Tunel je zgusnuta unutrašnja drama čoveka koji je paralisan svojom opsesivnom ljubavlju prema ženi koju slučajno sreće i na koju projektuje svoju potrebu za istinskim podudaranjem sa drugim ljudskim bićem. Ernesto Sabato u ovom romanu-minjonu otvara problem psihologije- tunela kod onih ličnosti koje postaju robovi sopstvene senzitivnosti, nesposobni da sagledaju svet objektivno i uključe se u njega.

Jerg, revolucionar, pobunjenik protiv nemačkog i zapadnog sistema, optužen za terorizam, iznenada je pomilovan nakon dvadeset godina provedenih u zatvoru. Njegova sestra Kristijana želi da njegov prvi vikend na slobodi proslave van grada, u krugu starih prijatelja, daleko od reportera i kamera. Njegovi prijatelji koji su svojevremeno podržavali revoluciju, danas su čvrsto pozicionirani u građanski život i došli su iz lojalnosti, radoznalosti, nostalgičnosti. Svi oni rado daju savete, ali žele da sačuvaju distancu. Ipak, ne uspevaju da izbegnu suočavanje sa vlastitom biografijom, nekadašnjim snovima o životu i sadašnjim životnim lažima. Prošlost oživljava, računi se svode u atmosferi kamerne drame nabijene emocijama.