Nova knjiga Ksenije Kirilove, Legenda o zabrajenom daru i na srpskom jeziku. Pred nama je jedna uzbudljiva priča Legenda o zabranjenom daru, o natprirodnim moćima dečaka Stefana, koju je Kesnija Kirilova ispričala tako uverljivo da vam sve vreme drži pažnju u stanju neizvesnosti i nemira. Na prelepoj zemlji gde vlada večno leto žive i rade ljudi. Svako od njih je obdaren jedinstvenim talentom koji im omogućava da prodru u same dubine prirode i da upravljaju prirodnim elementima. Međutim, neki od njih su rođeni sa jedinstvenim magičnim moćima koje još kao bebe daruju svetoj Gori i dobijaju ih nazad tek nakon smrti. Ali šta će se desiti ako se u jednom trenutku uobičajeni ritual prekrši i jedan običan smrtnik zadobije dar kakvom dosad nije bilo ravnog na zemlji.
O Taškentu, gradu hlebnom, Franc Kafka je u dnevnicima iz 1923. zapisao:„Zadivljujuća knjiga. Pročitao sam je za jedno veče“.
Neverov opisuje sebičnost, okrutnost, tuču za koricu hljeba, uzimanje iste te korice iz dlana umirućeg kome više neće biti potrebna. U prvom planu ove povjesti su dva dječaka: Miška i Serjoška, prvi čvrst – on je vođa, a drugi koji je mlađi godinu dana, ne može da se stara o sebi. Niz surovih slika prelomljenih kroz beslovesno čistu dječiju psihologiju.
„Godinu kroz noć ispričana”, Peter Handke, kontroverzni austrijski nobelovac, pisao je tako što se ustajao iz polusna, i zapisivao fantazmagorične misli koje bi mu u takvom stanju navirale u svijest.
„Naš pisac je godinama ustajao iz svog polusna kako bi zapiso misao što mu se poput kakve paslike obrazovala pred unutrašnjom olovkom. Zatim bi to uneo u svoje beleške i ostavio kao svedoka veze između nemirnog sna, burne jave, i spisateljskog nagona.”
Izvod iz predgovora Jana Krasnog
