ROMANI

Iz recenzija:

’’Bila je u pravu koleginica Grahovac. Sudbina Veljka Guberine i moja su se isprepletale i bile su slične u mnogo aspekata. Ono što se desilo Guberini 1941. godine, njemu sa 14 godina, desilo se meni sa 30 godina. Pukom srećom izbegao je Veljko ustaški nož u Karlovcu i spasao se samo zahvaljujući oskudnom znanju italijanskog jezika koji je, iz želje za znanjem sam učio, i kome su italijanski vojnici, koji su stanovali u kući njegove majke, dali propusnice da sa majkom i sestrom izađe iz Karlovca. To dete je kasnije postalo najveći srpski advokat, krivičar, tribun, iskreni patriota i rodoljub.

Kada sam 1991. godine napuštao Zagreb i sa porodicom krenuo put Srbije osećao sam se isto kao Guberina 1941.,za sobom ostavljaš ceo jedan život, drage ljude... Najteže je prihvatiti činjenicu da si nepovratno izgubio zavičaj...’’

Adv. Milan Sučević

Roman prati sudbine dva junaka u periodu poznatom kao Trideset slavnih godina blagostanja, pune zaposlenosti i socijalnog i tehnološkog napretka Zapadne Evrope.

Naučno fantastični roman ili naučno proročanstvo autora. Saznajte kako će život na zemlji izgledati 2984. godine. Kako ćemo se rađati, školovati, živeti, stanovati, raditi... Kako ćemo se hraniti... Koliko ćemo dugo živeti... Da li će biti dovoljno hrane, vode, energije... Kakve će biti književnost, muzika, slikarstvo i sport... Kako će se trgovati... Kakav će biti biljni i životinjski svet... Kako ćemo se sporazumevati... Kako ćemo putovati... Da li će biti ratova... Kakav će biti život po principu švedskog stola... Da li će se živeti „u totalitarnom komunizmu“... Da li će biti Srba i Srbije... Da li ćemo živeti u raju na zemlji... Odgovore na ova pitanja saznaćete ako pročitate ovaj roman...

Ovaj roman se može svrstati u nekoliko pravaca jer ima obeležje istorijskog, porodičnog i društvenog.
Radnja se dešava u periodu između Prvog i Drugog svetskog rata i vremenu stvaranja nove socijalističke Jugoslavije. U tom periodu, svojim putem časti, kroz zlo i opšti ljudski nerazum, mlado seljače otpočinje svoju socijalizaciju učenjem zanata i života, a docnije odrastanjem i brzim sazrevanjem.
Gonjen vihorom burnih unutrašnjih društvenih događaja, kasnije ratom i nemačkim koncentracionim logorima, dospeva u komplikovane položaje, njemu do tada strane, koji će ga naterati da svoj život  i nasleđene duhovne vrednosti stavi u razne izazovne i po život opasne situacije.
Kako to da Pariz, grad svetlosti, nije opčinio i svojim čarima raskoši i bluda pamet pomutio mladom srbinu? Kako se opstaje u svetu nepravde i beščašća i kako čoveka ljubav i sile kosmičke usmeravaju kroz puteve Gospodnje, kazuje i sudbina Budimirova opisana u ovom romanu.
Ni period prividnog mira i spokoja u “soc-raju” Titovog režima nije svima bio po meri i od koristi. Možda teže i bolnije od rana iz rata, vidale su se rane svoje i od roda svojega. Pa ni sama smrt možda nije tako ružna kada sav život sagledaš i ceniš po onome što si iza sebe ostavio.

Knjigu Dalibora Vučetića odlikuje zreo i iznijansiran stil koji je prilagođen temi o kojoj se pripoveda – iskustvu sa kruzera.

Na neposredan način, Vučetić predočava sopstvenu istoriju rada na prekookeanskim brodovima,

Izvlačeći iz nje one osobine koje možemo smatrati univerzalnim, ljudskim, kosmopolitskim.

Ove tri reči u najboljem smislu pokazuju kakav je pristup autora svemu što mu se dogodilo, ali i garantuju legitimitet književnog oblikovanja sopstvene intimne pripovesti.

Čitaoc stiče utisak da se i sam kreće i napreduje kroz radnju, te da proživljava iste one emocije intezitetom koji je i pripovedač osetio u situacijama o kojima pripoveda.

Zbog tog specifičnog stila, može se reći da je ova knjiga po svojoj prirodi memoarskog i auto-biografskog karaktera. Takođe, u ovoj knjizi su prikazani mnogobrojni događaji i ličnosti različite nacionalnosti i kulturno-istorijskog nasleđa, zbog čega Priče sa kruzera predstavljaju i svojevrsnu građu za ozbiljnu imagološku studiju.

Sa druge strane, oslikavajući sve prednosti i mane boravka u inostranstvu i rada na kruzeru, Vučetić nas približava onom izrazu koji možemo nazvati objektivnim, u najpreciznijem smislu te reči.

U ovoj knjizi nema laži i prevare, i onaj koga zanima prava istina o radu na brodovima koji kruže svetom odgovore na sva svoja pitanja može naći upravo u ovom tekstu. Ova knjiga može postati nezaobilazan priručnik za sve one ljude koji razmišljaju o tome da i sami okušaju sreću u radu u inostranstvu.

Zbog svega navedenog, možemo reći da su Priče sa kruzera Dalibora Vučetića jedna vrlo aktuelna knjiga, žive i vrlo tražene tematike, ispisana vedrim i promućurnim duhom, koja će sa sigurnošću mnoge čitaoce zabaviti i podučiti i koja nikoga neće ostaviti ravnodušnim.

Zapisi koji su pred vama, nastajali su godinama pre...tačnije, počeo sam da ih pišem posle nepunih pet godina rada u diplomatskoj službi, u Ministarstvu za inostrane poslove. Iako nisam službovao u inostranstvu u tom periodu, zapisi su nastali posle mojih putovanja po zemljama regiona koji sam pratio.
Nastali su u periodu koji posle godina provedenih u Ministarstvu, za mene sigurno predstavlja prekretnicu.
Promene koje su se dogodile krajem 2000 godine pogodile su i mene. Praktično sam bio prinuđen da napustim Ministarstvo i posao koji sam baš voleo, a da nikada nisam dobio valjane razloge za to. To je zaista bilo teško vreme u kome su profitirali mnogi koji to ničim nisu zaslužili. Mnogi partijski kadrovi su promenili boju i bili primljeni u nove stranke, a da niko nije razmišljao o tome da onaj ko te jednom proda, po pravilu to uradi i sledeći put.
U godinama posle toga, po srpskim običajima, nemoguće je postalo moguće, vlast je gubila ideološki predznak i dojučerašnje suparnike, interes je spojio i na vlasti smo imali nezamislive stranačke kombinacije. Sada smo se već i na to polako navikli.
„Preletači“, kao i ljudi koji su nekada bili u vrhovima nekadašnje komunističke vlasti, kadrovi povučeni iz davno dodeljenih penzija, sada viđeni „spasioci“, pretvorili su se u istaknute predstavnike „demokratske“ vlasti i napravili ogromnu štetu. Ceh su uglavnom platili ljudi koji su samo radili svoj posao i nikada nisu bili u vrhovima vlasti.
Svestan ovih okolnosti utočište i šansu sam potražio u advokaturi. Kao nekadašnji sudija, nisam imao problem sa prilagođavanjem. Nisam se pokajao ni najmanje. Sloboda koju ova profesija u principu pruža je neprocenjiva. Naravno da politika i ovde ima upliva, ali ako radite pošteno svoj posao i imate određeni ugled u društvu, možete se smatrati nezavisnim. Nema govora o kamionim i avionima, ali za miran, normalan, pristojan život možete da se izborite.
Kako prva ljubav zaborava nema, tako se nisam sasvim odrekao ni diplomatije. Zvanje ambasadora mira, koje sam dobio kao član nevladine organizacije koja ima savetodavni status pri EKOSOKu UN na određeni način, delom mi je nadomestilo posao koji sam voleo i ostavio u diplomatiji. Istovremeno omogućilo mi je još niz putovanja u zemlje u koje se ređe ide i obezbedilo kontakte sa značajnim i interesantnim ljudima najrazličitijeg profila. Od bivših predsednika država i vlada, ministara, šefova misija, gradonačelnika pa do biznismena različitog ranga i moći. Sa tih putovanja nastali su preostali zapisi.
U tekstovima koji su pred vama, ima i onih koji su pisani sa privatnih putovanja na kojima su se takođe dešavale interesantne stvari, na primer susreti sa nekadašnjim kolegama, a sada ambasadorima u brojnim zemljama, zahvaljujući čemu sam uspevao da vidim i ono što u drugim okolnostima ne bih uspeo.
Takođe susretao sam i ljude koji su bili u poseti našoj zemlji i koje sam tom prilikom primao, pa su isti uzvraćali gostoprimstvo i moje privatne posete učinili gotovo zvaničnim, obezbedivši mi posete nekim od važnih državnih institucija.
U knjizi nećete naći diplomatske prepiske, tajne depeše, intrigantne zaplete, dakle ono što svetu prvo padne na pamet kada se pomene diplomatija i sve ono što u vezi sa njom kod ljudi može da zagolica maštu. Zato sigurno možete da nađete nešto od onoga što sam radio godinama, što se zaista događalo, a vezano je za diplomatiju.
Tekstovi su nastajali u periodu od dvadeset godina i otuda postoje određene neujednačenosti i razlike.
Pisao sam o gradovima, državama, pa i o celom kontinentu – recimo o Australiji.
Pisao sam o onome što sam doživeo, o susretima sa ljudima koji su predstavljali ili predstavljaju još uvek značajne figure u politici, biznisu, kulturi... Ovom knjigom želeo sam to da podelim sa drugima.
U svakom slučaju prijem na koji sam nailazio i kod jednih i kod drugih, kako za vreme rada, tako i posle odlaska iz državne službe, učinio me je ponosnim, jer je značio apsolutnu potvrdu i uvažavanje onoga što sam u tom periodu svog života radio


A U T O R

Predrag Neša Nenadić ( Beograd, 1946 g), diplominirani nutricionista, rođeni Beograđanin, poreklom i srcem Šumadinac, srećno oženjen, suprug, dični otac i ponosni deda. Bivši sportista, fudbaler. Pole uspešne karijare u Jugoslaviji, igranje fudbala natavio u Nemačkoj. Deo svog profesionalnog života poklonio je i muzici. Karijeru vokalnog soliste obeležio je sa dva solistička LP-albuma. Uspešnu karijeru nutricioniste potvrdio je u poznatim i velikim preduzćima bivše Jugoslavije na funkcijama direktora. Dugo godina je bio na čelu Saveza Nutricionista Jugoslavije, kao njegov predsednik. Ozbiljno bavljenje strukom donelo mu je niz nagrada i ugled jednog od vodećih nutricionista. Svoj rad obelžio je nizom naučnih projekta i objavljivanih članaka i raznim stručnim časopisima kod nas i u svetu. Jedan od njih koji ga je i obeležio i proslavio “D”kompleks 101. On je i tema ovog romana u kome nam se Nenadić pretstavio i kao pisac. I sam svedok i bitni učesnik velikog svetskog plivačkog događaja, koji je leta 1975 godine zadivio svet, opisuje nam svoje viđenje i doživljaje i posao kojem se tom prilikom posvetio. Kao autor visokoenergetskog napitka i kreator ishrane prozvane “hranom budućnosti”, tada anonimnog plivača, a docnije svetskog rekordera, Nenadić nas vodi kroz interesantnu priču punu uzbudljivih događaja i dešavanja. Objašnjava nam i način ishrane plivača tokom plivačkog maratona i okriva sastav i vrednosti tog visokoenergetskog napitka. Na poseban način nas uvodi u čarobni svet sporta i nauke, fiziologije i psihologije, svet psiho-fizike i carstvo motiva i emocija. Daje nam prikaz funkcionisanja čoveka kao savršene “organske mašine” i objašnjava niz bio-hemijskih procesa, a koji se dešavju unutar organizma za vreme ovog neverovatno napornog plivanja. Ovaj roman, koji je oplemenjen lepršavim, interesantnim i emotivnim pričama iz sećanja i dečačkih dana autora, pretstavlja nam književno delo kome će se čitalac i posle čitanja ponovo vraćati.