ROMANI

Život se može posmatrati kao neprekidno traganje za smislom — kao putovanje otvorenim morem, vođeno snovima, verovanjima i ličnim težnjama. Na toj plovidbi smenjuju se radost i sumnja, uspesi i padovi, svetli i tamni trenuci, ali u svakom čoveku postoji san koji ne pristaje na zabrane i ograničenja.

Ovo je priča o sanjaru koji odbija da se odrekne sopstvenih snova, bez obzira na prepreke. Kroz njegovo putovanje upoznajemo lice sveta u svoj njegovoj složenosti — i dobro i zlo, nadu i strah, snagu i ranjivost. San o najvećem okeanskom talasu prerasta u snažnu metaforu ljudske težnje ka onome što deluje nedostižno.

Ova knjiga nosi jasnu poruku: ne zaboravite ko ste i ne odustajte od onoga što vas pokreće. Priseti se svog sna — i živi ga.

Žan-Luj Furnije nikada nije zamišljao da će postati otac dece sa invaliditetom — a još manje da će imati dvojicu sinova sa teškim psihičkim i fizičkim poteškoćama. Ipak, upravo takav život mu je pripao. U ovoj hrabroj i duboko potresnoj knjizi, poznati francuski humorista iskreno piše o svakodnevici sa Matjeom i Tomasom, dečacima koji nikada neće odrasti onako kako je zamišljao.

Furnije se vraća svojim nekadašnjim snovima o očinstvu, ali i bolnom saznanju da njegovi sinovi neće imati uspomene, niti zajedničku prošlost koju bi mogli da dele. Iako bezrezervno posvećen, ne ulepšava stvarnost — otvoreno govori o umoru, razočaranju i granicama sopstvene ljubavi. Matje i Tomas jedva komuniciraju, često ponavljajući iste rečenice, poput pitanja koje odzvanja celom knjigom: „Kuda idemo, tata?“

U knjizi Kuda idemo, tata? Furnije odbacuje patetiku i klišee, nudeći sirovo iskren pogled na život sa invaliditetom — sa svom njegovom tamom, ali i retkim trenucima svetlosti. Kroz kratke, snažne zapise, autor se služi humorom i ironijom kao načinom da preživi bol. Za roditelje dece sa invaliditetom, ova knjiga može biti izvor prepoznavanja i olakšanja; za ostale, ona predstavlja potresno, ali dragoceno svedočanstvo o svetu koji se retko vidi, a još ređe razume.

Ajdu Maklerd zadesila je neshvatljiva i zastrašujuća metamorfoza – polako se pretvara u staklo, od stopala naviše. Ajda se vraća u čudesnu Zemlju Svetog Haude, zabačeni i snegom okovani arhipelag, gde misli da se staklo začelo, u nadi da će pronaći čoveka koji bi možda mogao da je izleči. Izvanredno maštovit i uzbudljiv prvi roman, ljubavna priča koja se ne zaboravlja.

Balerina predodređena da uspe. Muzičar koji pokušava da pobegne od prošlosti. Leto koje dele...i trenutak u kome je sve krenulo naopako. Prilika da se igrom iskaže kroz karakter čuvene plesačice ispostaviće se kao suviše primamljiva da bi je Soledad propustila... baš kao i priliku da provede više vremena sa Džonatanom, koji ju je zaintrigirao više nego ijedan mladić pre njega. "Sva bol, strast i posledice prve ljubavi, ispričane iz dubine srca o impulsivnoj heroini čini ovu knjigu nemogućom za ostaviti. Fererova je elegantno uhvatila obe strane mladalačke ljubavi, i sigurnost i sumnju, i kombinovala je sa lekcijom o odrastanju i suočavanju sa promenama." (RT Book Reviews)

"Medi Doson piše jednostavno, ali tako jasno i detaljno da se likovi doživljavaju kao stvarni. Ljubitelji ženske proze će uživati u ovom pogledu na brak, koji ima svakodnevne izazove i bar jedan teški test." (Library Journal) "Ova varljivo poskakujuća priča, zgusnuta i nabijena na kraju, zgrabiće vas na jednoj strani. Fraza "letnji roman" kao da je stvorena za ovaj debi." (People Magazine)

Ovo je kratak roman, koji ima formu diptiha. U osnovi, kao temelj ove knjige, stoje dve priče. Jedna govori o ratu, a druga o potrazi. Ove dve priče, koje naizgled samuju odvojeno, uporno pružaju ruke jedna prema drugoj, pokušavajući da se dodirnu, da se dozovu preko redova, preko reči koje su ih osudile na razdvojenost. Iako govori o ratu i potrazi, ovo je, na neki način, i priča o ljubavi. Smeštene van prostora i vremena, i tako zaokružujući i prostor i vreme, osnovne priče poništavaju same sebe, jer sve ono što je, pripovedanjem, stavljeno u prvi plan, u stvari je u službi ljubavi, koja se tek naslućuje. Kao šapat...

Jezergrad je mitološki roman, po motivima srpskih narodnih pripovedaka i epskih pesama pretkosovskog i kosovskog ciklusa, prvi tom trilogije Baš čelik. Kompleksna priča Jezergrada koja čitaoca živopisno uvodi u područje nastanjeno ljudima, vilenjacima, divodima i drugim mitskim bićima, prati sudbinu mladog carevića Plamena i vilovnjaka Jana koji, u potrazi za svojim najbližim, susreću stvorenja drugačija od sebe, osvajaju njima dotad nepoznate predele, suočavajući se sa mnogim dramatičnim izazovima.

Rajac postoji. To je selo u istočnoj Srbiji, poznato po vinskim podrumima, ali ujedno i čarobno mesto izvan vremena, čvorište sveta gde živi tajna balkanska. Od carstva Amazonki pre 10.000 godina, pa sve do Beograda 2020. godine, ono zove, priziva, vodi ljubav između jednog pozorišnog reditelja i jedne glumice. Ovo je knjiga za sve one koji su ponosni što su rođeni na Balkanu, za sve one koji su malo na svoju ruku.

Blistavo lepa proza. Zanosna priča. Ovaj ambiciozni roman je otkrovenje koje bogato nagrađuje čitalački napor i najavljuje novog obećavajućeg pisca. Mаrkovičkine јunakinje su obespravljene ali snalažljive, poseduju urođeni spriritualni inat, možda baš zbog toga što ih sloboda odbija. Roman je delimično autobiografski. Anuk Markovič je odrasla u ultraortodoksnoj zatvorenoj Satmar zajednici i napustila je okrilje sa devetnaest godina kako bi izbegla ugovoreni brak.

Kratki roman "Strankinja" posvećen je, kako je Dovlatov napisao, "usamljenim Ruskinjama u Americi, sa ljubavlju, tugom i nadom." To je potresna priča o tegobnim i teskobnim danima koje u stranoj zemlji doživljavaju ljudi koji su u nju došli sa nadom i željom da krenu u novi život, ispunjen gorkim talogom neispunjenih želja. Roman u sebi sadrži i mnogo od ličnog iskustva Dovlatova, jer je ovaj pisac emigrirao u SAD 1978. godine i odlično je poznavao milje ruske emigracije. U tom gotovo začaranom krugu kreću se i junaci "Strankinje", a Dovlatov njihov svet slika sa blagom ironijom i humorom.

"Gledala ga je očima punim ljubavi, radosti i nežnosti. "Ne znaš koliko sam maštala, Andrija", jecajući reče Bea. "Koliko sam volela da si to ti!" Snažno je zagrlio, ostali su tako neko vreme, oslanjajući glave jedno drugome na rame. Andrija se udaljio i gledao je beskrajno dugo, toliko da je Bea osetila bol u stomaku. Usne su im se lagano približavale, sve dok se nisu dotakle, BROŠe, a onda se Bea prepustila poljupcu. Udaljio se na trenutak, približavajući se njenom uhu, šaptao je: Moja koža je beli papir za tvoju priču, ali ti dopiši kraj: spreman sam!"

Prevoditeljica i antologičarka Milena Tepavčević se u svojoj novoj antologiji savremene ruske priče dokazala kao dobro obavešteni znalac nimalo homogene prozne scene u Rusjiji danas. I više od toga, ona je uspela da svoj antologičarsko-čitalački ukus nadogradi književnim zdanjem koje imponuje selektivnošću svojih sastavnica. Učinila je da se optimalan broj književnih glasova, generacijskih i genderno obeleženih, slije u harmoničan hor, da se jedni do drugih dobro osećaju doajeni (Solženjicin, Vojnovič, Popov, Gelasimov, Mamlejev) i njihovi telantovani sledbenici (Bujda, Slapovski, Lukin, Podprigora, Grišovec, Ronjšin); književne ikone (Ulicka, Petruševska) i njihove najbolje učenice (Rubina, Slavnikova, Smirnova, Vladimirova).

Sergeja Dovlatova je američki časopis Njujorker svrstao u 20 najvećih pisaca XX veka. Draž stalne popularnosti i čitanosti ovog pisca u svetu ogleda se u činjenici da su njegovi junaci veoma bliski stvarnom životu, čak postajući i “veći od života”.Tako i u Koferu pred čitaocima promiču plastični i čarobni prizori lenjingradskog života, u čijem okružju svoje mesto nalaze studenti, boemi, umetnici, šverceri, radnici, tragajući uz tragično komične sudare za svojim mestom pod suncem

U osnovu ove priče Sergeja Dovlatova utkana su sećanja na punoću života, duh slobode i stvaralaštva Puškinovog spomen komleksa u Mihajlovsku, koji su uvek privlačili poznate književnike. U sovjetsko vreme u ovom muzeju je radio kao vodič pisac Sergej Dovlatov. On je smislio zabavu: da provede posetioce po svim muzejima kompleksa, a da ni jednom ne upotrebi reč Puškin.

Prošlog novembra jedna knjiga spasla mi je život. Znam, to sad zvuči potpuno neverovatno. Neki će to što sam rekla smatrati preteranim ili melodramatičnim. Pa ipak, bilo je upravo tako. Pri tome niko nije ciljao u moje srce kako bi metak potom na čudesan način završio među stranicama debele knjige...

Kao rezultat bezuspešnog pokušaja samoubistva, Aleksandar Bezukladnikov stiče izuzetnu sposobnost – da odgovori na svako pitanje. Skroman i nevin, veoma brzo postaje „poslastica“ za sve: žene, kriminalce, pa čak i za međunarodnu agenturu. Jedni pokušavaju da ga iskoriste, drugi da ga uklone. Međutim Aleksandar žiivi po sopstvenim pravilima...

U Pragu, 1942. godine dva čoveka treba da ubiju trećeg. To je operacija „Antropoid“: dva čehoslovačka padobramca koje je London poslao, treba da ubiju Rajnharda Hajdriha, šefa Gestaopa i nacističkih tajnih služni, tvorca plana za konačno rešenje, „praškog dželata“, „plavu zver“, „najopsanijeg čoveka Trećeg Rajha“. Hajdrih je bio Ajhmanov šef i Himlerova desna ruka, a u SS-u su govorili: „HhhH“. „Himmlers Hirn heist Heidrich – Himlerov mozak se zove Hajdrih“.

Najčuvenije savremene ruske književnice potpisuju priče u ovoj uzbudljivoj, sumorno-vedroj antologiji, koja u skoro svakom svom segmentu otkriva slike rasula, mikrokosmos životarenja i patnje, prepun gubitnika, najčešće zaslužnih za svoju sreću. Realno vreme, vreme u kojem junakinje priča egzistiraju, vreme je raspada Sovjetskog Saveza, odnosno poslednje decenije XX veka. Iz stranice u stranicu otkrivaju se neverovatne životne kombinacije, kaleidoskop sudbina koji svojom oštrinom i jarkim bojama zadivljuje čitaoca i u isto vreme ga uznemirava.

U ovoj knjizi savremene ruske proze našle su se priče s kraja prošlog i početka ovog veka, priče već poznatih autora, ali i onih što su tek počeli da stiču književnu slavu. Zajedničko im je da pišu pravu umetničku prozu i da se u toj prozi i te kako oseća bogato rusko književno nasleđe. Na početku su Kazakov, Lidin i Petrov, koji čine prelaz od velike književnosti kraja XIX i prve polovine XX veka, do ove današnje. Slede drame ruske književnosti Ulicka, Petruševska, Tolstojeva i Tokareva, koje na granici dvaju vekova dominiraju ruskom književnom scenom. Završni deo pripao je sada već srednjoj generaciji, autorima nekomercijalne proze.

Muškarac. Žena. Ljubav na prvi pogled. Gube i pronalaze jedno drugo u roku od 24 časa. "Danas sam upoznao ženu mog života. Sedela je u mom omiljenom kafeu, pozadi za drvenim stolom ispred zida od ogledala, i osmehnula mi se. Moram priznati da je momak koji je sedeo pored nje i držao je za ruku bio prokleto zgodan. S toga sam je samo posmatrao, mešao svoju krem kafu i molio nebesa da se nešto dogodi. Žena mog života je ustala i otišla do toaleta. U povratku mi je namignula i, sasvim neočekivano, ispustila malu kartu na moj sto. Na njoj su bili ime i broj telefona. Ništa više. Moje srce je poskočilo od sreće. Tako su otpočela najuzbudljivija 24 časa u mom životu..."

Stvaralaštvo Sergeja Dovlatova ima jednu bitnu osobenost: sva dela su mu autobiografska. Ciklus priča "Naši" predstavlja svojevrstan porodični album, zasnovan na činjenicama iz sudbine glavnog junaka – autorovog dvojnika. Likovi su realni ljudi, čije ponašanje u svakom slučaju i u svim životnim (ne)prilikama odudaraju od norme. U prvom planu je narator svog autoportreta, u miljeu upečatljivih članova porodice, od kojih svaki pobuđuje ili divljenje ljudskim vrlinama, ili vrcavi smeh, tako da izoštrava opšti fon – tragičnost države. "Bezazlenost gledanja na svet, misaona širina i izbrušenost izraza daju ovoj knjizi ton tihe muzike zdravog razuma". (J. Brodski)

Stukturu knjige čini trinaest kompromisa – očigledno, kompromisa između onog što bi naš junak-novinar Dovlatov želeo da napiše i onog što je morao da napiše da bi bilo podobno, odnosno objavljeno, odnosno plaćeno. Kompromisa između istine i političke podobnosti. Na početku svake glave je isečak iz novina – njegov objavljeni tekst, a zatim sledi kratka priča o događajima koji su prethodili tekstu. Narator ne samo što kazuje čitaocima zabavne, a istovremeno gorke priče, već nastoji da se naruga i sebi, i junacima, kao da time skida svu tragičnost sa onog što je preživeo. On shvata reč u biblijskom smislu, kao Logos koji ima snagu Boga.

Ovu knjigu čine zapisi logorskog nadornika za teške zločince, odnosno četrnaest priča iz života robijaša i njihovih čuvara. Kao i sve Dovlatovljeve knjige, i ova je autobiografska. Autor je služio armiju u jedinicama za obezbeđivanje logora strogog režima, tako da je u njoj izraženo iskustvo zajedničkog života ljudi iza bodljikave žice, čiji je status zakonski suprotan. Knjige o robiji pisali su mnogi bivši osuđenici, ali ne i nadzornici. Po tome je "Robijaška zona" jedinstvena. I još po tome što je Dovlatov video logor kao ogledalo, u kojem svako može sagledat sebe.

Pred najmlađim čitaocima su tek neke od najstarijih povesti koje iz Bogorodičinog vrta, sa poluostrva podno gore Atos, krenuše u svet. Goru Atos i čitavo poluostrvo pod njom, ljudi zovu Svetom Gorom, nadasve, zbog nebrojenih čuda, zabeleženih ili upamćenih, koja se onde dogodiše i dan danas se događaju i množe.

Emilija Cerović Mlađa, umećem dobrog poznavaoca dečje pažnje i mašte, kao i umećem lepog pripovedanja, predstavlja se Pričama iz Bogorodičinog vrta odmereno, znalački i dovoljno vredno da uz njene priče stoji Blagoslov Patrijarha Srpskog GG IRINEJA.

Prostitutka Rašel budi se u gradskom parku u Arlu i zatiče neobičnog miškarca koji ctra njeno telo... Tog trenutka stvorena naklonost vrlo brzo prerasta u ljubav – koja će se uskoro naći pred teškim iskušenjima Van Gogovih napada ludila koji ga odvode u duševnu bolnicu. Može li njihova veza opstati? Može li Vinsent savladati svoje košmare i oženiti se njome? Sama Rašel, žena kojoj je Van Gog dao deo svog uva, pripoveda nam svoju životnu priču, satkanu od strasti i bezumlja…

Pokraj tela prelepe Solanž Verne koje leži u kamenolomu, treperi komad oslikanog platna... Da li je ubica - Pol Sezan? Mladi istražni sudija Bernar Marten treba da otkrije da li je, kako se čini, zločin iz strasti počinio ljubomorni, opsesivno zaljubljeni slikar, ili prevareni ljubavnik, Čarls Vesterberi, geolog darvinista tajnovite prošlosti. Da li je strast ljubavnika bila fatalna po jednu mladu ženu? Ili je stradala zato što se usudila da iskorači van granica kojima ju je XIX vek omeđio? Odgovori na ova pitanja ukazaće se na starim Sezanovim slikama.

Trideset godina posle Pontija Pilata, namesnik Judeje je Lucije Albin. Na zahtev svog ujaka, Balba Pizona, rimskog senatora, potajnog hrišcanskog obracenika, Albin pokušava da dešifruje kriptogram Sator, tajni sveti spis, koji ce prvim progonjenim hrišcanima služiti kao uporište pred Neronom. Kroz buru prvih jevrejskih pobuna protiv rimske vladavine, Albina trag odvodi do izjava poslednjih preživelih svedoka prisutnih na Hristovom sudenju. U meduvremenu, u Rimu, Balb ponovo priprema zaveru protiv okrutnog imperatora Nerona, pokušavajuci da i u hrišcanima pronade oslonac za svoju stvar.

Kriptogram je iskopan iz ruševina Pompeje 1936. godine i datira iz vremena Albinove istrage, 62. godine posle Hrista. Još od antickih zapisa poznat je pod imenom Sator kvadrat; kao takav, otkriva znacajne momente o životu ranih hrišcana, ali nikada nije dešifrovan. Pripovest o Luciju Albinu, koja je pred nama, otkrice je koje na nov nacin osvetljava ovu staru enigmu hrišcanske arheologije.

Godina je 1934. Dvojica policajaca, Eupremio Karueco i Lučano Sera, vode istragu o ubistvu jednog ustaše, koji je pronađen mrtav u svom stanu u Rimu. Tragovi vode do otkrića planova za ubistvo kralja Aleksandra, kog hrvatski nacionalisti smatraju najvećom preprekom za nezavisnost Hrvatske. Njihovoj istrazi se priključuje i šef policije, koji od svog tajnog izvora, inače svima poznatog predstavnika antifašističke političke emigracije u Parizu, dobija grube obrise terorističke zavere. U mračnom i tajanstvenom parizu, prepunom špijuna i sumnjivih antifašista, Karueco i Sera uspevaju da se približe doušniku koji im, posle dugog ispitivanja, pruža nove podatke o identitetu potencijalnog atentatora. Prateći ovaj trag, istražitelji završavaju u uskomešanoj Barseloni na rubu građanskog rata, gde u jednom noćnom klubu susreću pevača koji će ih uputiti u Marsej, kao ključno mesto istrage. Međutim, posle kraljevog ubistva, svi tragovi vodiće u Rim i sučeljavanju sa Musolinijem, kakvog niko do tada nije video.

Pjerđorđo je uspešan lekar, u dugogodišnjem braku. Leontina je slobodna žena. Prefinjena i čulna, predstavlja sve što Pjerđorđu nedostaje: ironična i inteligentna partnerka, dovoljno jaka da zna šta hoće, žena sa kojom deli samoću, sa kojom može da se napije, da slobodno vodi ljubav ili da se smeje. Nežan ali ne i sladunjav roman. Sveža, neodoljiva, na trenutke potresna priča, iznenađujuća kao i sam život.

Trista trinaest godina nakon Hristovog rođenja, pozna rimska imperija poprište je širenja nesvakidašnjih ideja i žestoke borbe za vlast. Nakon Dioklecijanove podele carstva, novi car zapadnog dela imperije postaje Konstantin, rodom iz Naisusa, današnjeg Niša. Zajedno sa svojom majkom Jelenom priprema carstvo da prihvati hrišćanstvo, novu religiju koja se nezadrživo širi imperijom. Međutim, sami hrišćani sukobljeni su među sobom; podeljeni na dve nepomirljive struje, ogorčeno raspravljaju o tome da li je Hrist zaista Božji sin. U atmosferi takvog razdora, car Konstantin saziva predstavnike sukobljenih strana na debatu u svoju vilu u blizini Rima. Ubrzo potom, mračne stvari počinju da se dešavaju. Izaslanike obe strane neko ubija na veoma okrutan način. Napadnuta je i carska vila, a sveti mač koji je pripadao svetom Pavlu ukraden je. Jelena, zabrinuta za sigurnost svog sina, poziva u pomoć tajnog agenta Klaudiju, najlukaviju i najvispreniju među svojim uhodama, ali i opterećenu vezom sa najslavnijim gladijatorom tog vremena, da rasplete opasnu mrežu intriga i zavere. Dokumentaristički precizno, uz obilje istorijskih podataka, izuzetno verno i uzbudljivo, Pol Doerti nam dočarava intrigantni, nedovoljno poznati Rim četvrtog veka.