SLIKOVNICE 9-12

Četiri grada: Srcegrad, Grad mudrosti, Grad duše i Grad nade održavaju mir u svetu. Njihovi čuvari revnosno obavljaju svoj zadatak. Srce ispunjava građane ljubavlju, Mudrost slaže kockice sa odgovorima na sva životna pitanja, Duša održava ravnotežu u krugu kojim se kreću sve duše, a Nada se brine da je sidro nade duboko ukorenjeno u svim ljudima. Jedna duša, međutim, nema mira. Šta li će se desiti kada usamljeni čarobnjak Franc građane Srcegrada potkupi zlatom i povede u pobunu? Da li će mu poći za rukom da naruši mir u svetu?

Nije lako naći pravu meru prvog koraka prema Dostojevskom, jer to nije put prema običnom piscu već prema geniju, čija je sila u njegovoj ogromnoj duhovnosti. Ipak, ma kojih razmera piščeva duhovnost bila, baš je ona ta koja decu čini podesnom čitalačkom publikom, jer je jedino u njih srce mera svih stvari, a ne logika i razum. Kao što je detinjstvo, dok je veka i čoveka, neprolazna temporalna kategorija, tako je i Dostojevski, propovednik i apostol ljubavi među ljudima, neprolazan, ni vremenski ni prostorno omeđen, tvorac ideje o svečoveku, on je ceo svet i ceo svet je njemu. Pripada nama, svetu, koliko i detetu. Smisao knjige-slikovnice „Braća Karamazovi”, osim u onom nužno potrebnom obrazovnom, leži svakako u zamisli prevazilaženja večitog raskola u duši, borbe dobra i zla, prerastanja Ničeovog natčoveka u svečoveka. Ne dati mira zlu ─ prva je i poslednja stepenica vaspitanja i formiranja dece. A gde god je deteta, tu je i ljuba. I razumevanje za sve poruke i ideje velikog Dostojevskog, jer dete je malo znanjem, ali veliko srcem. Zato učimo decu, s decom i od dece.

Svetski klasici za decu izraz je težnje njenog tvorca, Rade Ilić (dugogodišnje profesorke književnosti i spisateljice), da se upoznavanjem s najvećim imenima svetske književnosti i susretom s najčuvenijim junacima postavi temelj čitanju i izučavanju književnosti u odraslom dobu, građen na energetskom preimućstvu dece koje se može pretočiti u perpetuum mobile odakle će poteći snažan poriv za preuređenje sveta haotičnih vrednosti i dalje izgrađivanje jednog novog i boljeg sveta. Hamlet, vitez tužnog srca, rastrzan između sopstvene prirode i stavova i spleta društvenih i porodičnih okolnosti, kao lopta se kotrlja od oštrog do još oštrijeg ugla svoje sudbine, tražeći izlaz i pomoć. Od jednog radosnog, nadahnutog ljubavlju prema Ofeliji, naglašeno poetičnog, pričljivog, sklonog nadmudrivanju, druželjubivog i visprenog mladića ¦ pojavljuje se promenjeni Hamlet, rastrzan, podozriv, nepoverljiv, rastrojen, koji se ne snalazi u najneočekivanijim događajima....