DOMAĆE KNJIGE

Edicija ""Priče našeg zavičaja"" osmišljena je sa idejom da deca upoznaju lepote svog okruženja i njegove osobenosti, ali i kao poziv da budu radoznali, istražuju i nauče više o tome na koji način mogu da pomognu očuvanju ugroženih vrsta.
Nakon tiskog cveta, crne, bele rode i dabra koji su junaci prethodnih slikovnica, ovog puta, glavni junak je Miša, pomalo neobičan i svojeglav orao mišar. Orlovi mišari su u Srbiji ugrožena vrsta i zabranjeno je loviti ih.
Uz Mišu, deca mogu da shvate da naše posebnosti upravo jesu naša prednost i mogu da budu od ogromne pomoći našoj zajednici. Učimo da budemo odgovorni i jedni prema drugima i prema prirodi.

Tina je obična tinejdžerka iz Beograda. Ima prijatelje, školu, prvu ljubav, dok roditelji ne kupe stan u izgradnji koji, naravno, nije završen u predviđenom roku. I onda nastaje drama – moraju privremeno da se presele u selo R. Ali to je kraj Tininog života, neviđena katastrofa! Sve je u tom selu grozno: kuća, vrućina, loš internet, visoka trava… Dokle god ne upozna komšijsku decu, među kojima je jedan vršnjak Aljoša, njihovo imanje, Plavac, selo, dok ne stekne parice za vrednoću jer je jako važno pomagati roditeljima. Počinje idiličan život u do tada potpuno neprihvatljivim uslovima. Ali… da li ova priča ima srećan kraj? Prosudite sami!

Ilija Tucić, novinar i književnik, čitavu deceniju putuje kroz ravnicu i piše kratke priče po kojima je prepoznatljiv brojnoj čitalačkoj publici. Objavio je knjige: "Čelobašte", "Male vojvođanske priče", "Čudo u Čibu", "Priče ravnice", i “Priče iza firange”, od kojih su neke zbog velikog interesovanja čitalaca doživele ponovljena izdanja.

Knjiga "Na kraju početka" simbolično zaokružuje desetogodišnji stvaralački ciklus: sadrži 80 najlepših priča iz pet prethodnih knjiga.

Nova knjiga iz edicije „Književnost za decu i omladinu”, zbirka pesama naše pesnikinje Vesne Aleksić koju je sjajno ilustrovao Mladen Anđelković.

Klepetavom pričom bibliotekari zrenjaninske biblioteke nastavljaju pričanje priča o lepotama i čudima zavičaja. Pozivamo vas da kroz priče koje pišemo za vas upoznate prirodu svog kraja, istražite njene zanimljivosti i fenomene. Ravničarski predeo našeg kraja, klima i vodene površine pogoduju rodama i u njega se vraćaju već dugi niz godina. Inspiracija za našu priču je mužjak bele rode po imenu Prvoje. On zaista postoji i već dvanaest godina za redom se prvi vraća sa juga u Taraš, evropsko selo roda. Prvoje svojim dolaskom najavljuje povratak svih roda, između ostalih i svoje ženke Mare. Za razliku od belih roda, crne se nastanjuju daleko od ljudi, u šumama i na nepristupačnim mestima. Crne rode su takođe ptice selice. Dolaze pre belih roda i ostaju duže od njih. Ugrožena su vrsta zbog krčenja šuma i isušivanja močvara.

Četrdeset i peta knjiga iz edicije „Književnost za decu i omladinu” koja se izdaje u okviru manifestacije biblioteke „Pesnička štafeta”. Knjigu je napisala sjajna Jasminka Petrović, a ilustrovala je Ana Petrović.

Draga deco, Ovom slikovnicom bibliotekari zrenjaninske biblioteke započeli su pričanje priča o lepotama i čudima svog zavičaja. Pozivamo vas da, čitajući priče koje budemo pisali za vas, aktivno upoznate prirodu svog kraja, da istražite njene zanimljivosti i fenomene.

Tiski cvet je ugrožena vrsta, jer je čovek zagađujući reke, uništio domove ovih životinjica. Da bi vodeni cvetovi postojali i trajali, u svojoj magičnoj igri ljubavi, čovek mora da čuva reke i prirodu. Gledaj, proučavaj, osluškuj. Živimo na divnoj planeti, koja je puna čarobne lepote. Voli je i uživaj u njoj.

Pesnik, Srđan Karanović, u zbirci pesama “Prekidam tišinu”, pre svega je pesnik ljubavne čežnje. Ona kao nadahnuće, kao neprebolno iskustvo ljubavi bez nade i kao neopozivo prisustvo žene koju pesnik stalno apostrofira i kojoj peva, povezuje sve pesme ove zbirke.Toliko je to dominantno da se mi s pravom pitamo da li bi pesnik sebe uopšte otkrio u svetu poetskog stvaralaštva da nije bilo tog potresnog doživljaja ljubavi. Stendal je još govorio da iza svakog umetničkog dela, ne samo poetskog, stoji kao pokretač - žena... - Dragan Gvozdenović

"I u središtu novog proznog ostvarenja Slobodana Mandića ostaje višeznačni pojam Panonije kao stožer za raslojavanje individualnih i kolektivnih sudbina-priča. Nastojeći da imenuje tu ravnicu čiji su podanici, pripovedači u ovom romanu se pitaju da li je ona more izgubljenog vremena, jedna večna sadašnjost koja niveliše i nadvladava sve druge oblike i mogućnosti, ili pak nepregledno polje koje se ne da prehodati, u čijem beskraju svi redom postaju jednako izgubljeni: možda smo svi tek njena priviđenja, kako se pred njenom carskom statuom, negde na početku Bačkog kanala, u magnovenju učinilo jednome od njih.
U knjizi teku dva istovremena narativna toka, istorija nestajanja i povest spasenja glavnih likova. Život je pun propuštenih prilika, kaže pripovedač; od njih bi se dao sastaviti nov i sadržajan životopis: od neostvarenosti koje su se mogle spustiti u postojanje. Propuštene prilike bi mogle biti i moja istinska autobiografija; dnevnik odustajanja moja istorija spasenja, povest sopstvene realizacije.
Jedna od sižejnih linija počinje od evociranja besmrtnog doba zvanog detinjstvo, i potom vodi u svet koji objavljuje nuždu i prinudu kao osnovu postojanja, dok pojedincu još uvek odjekuje drugačija unutarnja melodija i on oseća da je objava zabluda i laž. Iz susreta sa sudbinom pojedinac izlazi kao neko ko pokušava da upravlja svojim unutrašnjim životom, otkrivajući svet u sebi.
„Nije lako da se u prvom pokušaju odživimo; valjalo bi dopustiti nam da se oprobamo još jedanput. Sećanjem sve po drugi put stvoreno postaje potpunije; kao da je od onog svog prvog pojavljivanja neprekidno samo dozrevalo, da se sada u pravom svetlu ugleda.”"

Sabor Banaćana predstavlja imenik značajnih žena i muškaraca iz ove vojvođanske i srpske regije. Uz svako ime stoji kraća biografija, a u njoj se krije razlog zbog čega su izabrani od strane priređivača Petra Žebeljana. Pored plemenite ideje da se neki ljudi sačuvaju od zaborava, a neki ponovo istaknu i dovedu u prvi plan, ova knjiga bitna je i zbog toga što na posredan način govori o bogatstvu istorije Banata, područja koje je poput većeg dela Balkana često menjalo „vlasnike“ i „gospodare“, ali kako se kroz ove biografije nedvosmisleno prikazuje bilo i ostalo svoje, inteligentno, maštovito i prkosno.

"U literarni gurmanluk Vojislava Despotova ne bih sumnjao. I ne samo literarni. Pekarev sin, a pritom Banaćanin, kod kojih postoji izreka:"Izem ti čoveka kome ne vidiš obraze s leđa", objedinio je te dve strasti. Ovoga puta na njegovom meniju, smeštenom među korice ove knjige, našle su se đakonije dvadesetčetvoro autora i autorki, koji su vlastita i tuđa kulinarska umeća ugradili u svoja dela i tako nam ih servirali. A biti gost za trpezom jednog Getea, Bodlera, Grasa, Singera, Vulfa, Andrića, Pavića...nije mala stvar." iz pogovora Pop D. Đurđeva

Knjiga je namenjena svima koji žele da se bave radom sa decom kroz kreativan radioničarski rad, koristeći tehniku pričanja priča ili, popularno, storytelling, bilo da se radi o radnicima u kulturi, prosveti ili roditeljima koji žele da svojoj deci dan učine zabavnijim. „Pričam ti istoriju“ je svojevrsni vodič koji predstavlja rezultate i iskustvo trogodišnjeg zajedničkog projekta zrenjaninskog muzeja i gradske biblioteke, čiji je cilj bio da mladima što bolje približi naše kulturno nasleđe, na jedan savremeniji način, kroz igru i upotrebu starih, dobrih pripovedačkih tehnika ali i savremene tehnologije. Vodič ima tri dela, prvi se bavi teorijskim okvirima storytelling tehnike, drugi deo knjige sadrži konkretna uputstva kako da se napiše i interpretira priča o određenom arheološkom predmetu ili lokalitetu, kako da se deci na zabavan način predstave zavičajni velikani, ili običaji, mitologija, zanat. Ovaj deo knjige bavi se pitanjima kako stvoriti likove, kako izabrati temu za priču, na koji način vežbati tehniku pripovedanja kroz koju je moguće predstaviti zapravo bilo koji sadržaj iz kulture i na taj način obogatiti školske programe i osvežiti teško i obimno, ponekad suvoparno, udžbeničko štivo. Jednostavno rečeno, vodič osvetljava jedan od načina kako da sa decom i mladima razgovarate o kulturnom nasleđu, ali i o izazovima njihovog vremena, a da u to uključite i upotrebu savremene tehnologije, kreativan radioničarski rad i emotivno ih zainteresujete za neku temu. Treći deo knjige donosi pet originalnih priča koje predstavljaju konkretne ilustracije kako su izgledale storiteling radionice.

Poneki mačak ima neverovatnu sreću da, od onog, naizgled, običnog šaponje, postane neverovatno voljeni član porodice. Međutim, samo retki mačji lepotani mogu da budu baš ponosni jer su postali glavni junaci jedne knjige. U romanu Nikolete Novak glavni junak je jedan poseban mačak, ali jesmo i mi, ljudi, viđeni njegovim očima. Kakve su naše naravi, mane, vrline i kako se ophodimo prema onima sa kojima delimo ovu planetu – otkrijte u novom romanu Nikolete Novak.

Glavni junak prve priče je barokni slikar Tripo Kokolja (Perast 1661. – Korčula 1713.) koji je naslikao Gospu od Škrpjela. Biva prinuđen napustiti rodni grad i odlazi u Korčulu gdje oslikava svod crkve Svih Svetih (pripada istoimenoj najstarijoj bratovštini iz 1301. godine). Paralelna radnja upoznaje nas s drugim protagonistom, onim iz 21. vijeka. To je pripovjedač, 40-godišnji Ivan, povjesničar umjetnosti, koji za potrebe pisanja doktorskog rada o Kokolji boravi u Korčuli. Njegov susret s Korčulom spisateljica Olivera Skoko izvanredno približava čitateljima, kao sredozemni lokalitet oblikovan umijećem domaćih majstora, pod utjecajem povijesnih mijena i umjetničkih stilova, stvorio je svojevrsnu kulturu života i bitno utjecao na osobine ljudi koji su ga stvarali. Ivan upoznaje u Korčuli korčulanski hedonizam: ukus domaćih delicija preko poljupca, miris? konoba, čari tradicionalnih fešti, a uporedo provodi vrijeme u crkvi Svih Svetih, pokušavajući razaznati Kokoljin slikarski i životni đir. O romanu Olivere Skoko piše Zrenjaninski internetski portal na kojemu prije dva dana Gradska Narodna biblioteka Korčulanski Đir svrstava u najčitanije naslove.

Knjiga Putokaz za snovotragače Elizabete Georgiev, bibliotekarke, književnice i prevodioca iz Dimitrovgrada, namenjena je deci osnovnoškolskog uzrasta. Sačinjena
je od dvanaest pesama, pet priča i igrokaza. U njima se bavi temama odrastanja i prvih ljubavi, duhovitim prikazima životinja, neobičnim i magičnim pojavama u
biblioteci, čarobnom mestu ljubavi prema knjigama i čitanju, dok je dramski igrokaz posvećen ekološkim temama i zaštiti životne sredine. Autorka je ovu publikaciju
priredila za Pesničku štafetu, tradicionalnu manifestaciju zrenjaninske Biblioteke. Za privlačan izgled knjige pobrinuo se ilustrator Mladen Anđelković.