Ilustracije i korica: Mihailo Pisanjuh
„Knjiga uspomena Radmile Pašić, istoričara i rođene Banijke. Naziv dela objašnjava dosta: "Ne tuguj, Banijo". Radmila Pašić je u njemu objavila autentične ispovesti i priče onih koji su stvarali tu istoriju, pogotovu u periodu od 1991. do 2004. godine, od kada na Baniji počinje, kako autorka kaže, život povratka i nade… Osećajna i iskrena knjiga.“ - Politika
Zbirka pripovedaka beogradske spisateljice Jelene Trajanovski Stanković (1985.) „Priče iz predgrađa duše“ predstavlja svojevrsnu slagalicu sastavljenu od deset priča, tematski različitih ali senzibilitetom, stilski i po dramskom efektu koji u čitaoca izazivaju upečatljivo jedinstvenih, što od nje čini skladnu književnu celinu. Živopisan kaleidoskop u njima oslikanih likova karakteriše iznad svega snažna realističnost, a opisani događaji čiji su oni akteri, te njihove međusobne kompleksne i dramski uzbudljive veze intenzivni su i životni – čak i kada je glavni lik jedna umetnička slika – zbog čega čitava zbirka odaje nepretenciozan ali uverljiv utisak celovitoga, samodovoljnog univerzuma, kao otrgnutog od stvarnog, materijalnog sveta.
Pred Vama je četvrta zbirka priča Dragana Lakićevića, našeg velikog književnika, pesnika, romansijera.
"Ljubavni registar, nova zbirka priča Dragana Lakićevića, prirodno nastavlja lirsku nit autorovog pripovedanja u kojem se ukrštaju žanrovi poezije i proze, gde pričanje priča nije lišeno osećajnosti koju obično prirpsujemo pesničkom izrazu...
...I ovoga puta, pa i kada koristi oštricu ironije ili humora, Dragan Lakićević s blagošću gleda na svoje junake, trežeći od čitaoca da ih razme ako se već u njima ne prepoznaje, da ih shvati ako im već ne može pomoći, da ih prihvati premda zna da su fiktivni." - iz predgovora Aleksandre Žeželj Kocić
Sadržaj:
• Junaci u zamkama i himerama sećanja (Aleksandra Žeželj Kocić)
• Letnja škola
• Prespavao sam neka leta
• Šumar na ostrvu – delirijum tremens
• Treći poljubac
• Jedina drugarica
• Nebesilić
• Njena pisma
• Vlak bez voznog reda
• Mnogo mi znači sećanje
• Ljubavni registar
Pažljivi čitalac će kada uroni u ovu knjigu, možda čuti kako se pomalja jedan nenametljiv, tihi govor, nežne i spokojne boje glasa. Pisac „Osvrtanja„- „Popisa“ tako jednostavno pripoveda kao da polako govori iz polumraka. Ta pripovedačka struktura pisanom rečju fotografiše pojedine događaje, ili prelomne trenutke, ili ljubavi, ili stvari, ili ljude. Kao i sva dobra literatura, i ovo delo sadrži sve od čega se po Šekspiru grade snovi. Tanko tkanje koje gradi smisao i piščevog i čitaočevog i svakog života uopšte.
Svetlana Nenadović je autentičan pisac- govorilac, to je osnova njenog načina pripovedanja. Nepretencioznost ove visokopismene pripovedne proze ukazuje nam na zrelost i mudrost pisca. Čitaoce upućuje na to da i sami opet saznamo ono što je Hajdeger znao: da je “ jezik temelj ljudskog bića“ i da je u „pevanju i mišljenju od pamtiveka zabeleženo naše sudbinsko postojanje“.
“ Odjednom primetim da se često osvrćem i začuđena vidim sebe, svaki put na različitoj udaljenosti od mesta na kome se nalazim. Ista kockasta košulja, ista plava suknja i iste udobne razgažene cipele koje samo ovde nosim. Ponekad iste dve figure, jedna bliže, jedna dalje, idu zamnom. Idu neko vreme, pa izblede i nestanu.“ - odlomak
