DOMAĆI AUTORI

Među ovim koricama upoznaćete Milu i Maru, dve komšinice, vršnjakinje, prijateljice, rođene na Baniji pedesetih godina prošlog veka. Njihovi putevi bili su kao i svaki: nekad brdoviti, nekad trnoviti, ponekad cvetni, relaksirajući, skoro uvek izukrštani i svi su vodili preko Banije!

Raspad države u kojoj su rođeni, stradanja u zavičaju, podudarili su se sa ličnim tragedijama koje su ih zadesile, ali su sve nevolje prebrodile oslanjajući se jedna na drugu – a obe na Baniju!

Prevod na ruski jezik romana Kuća Pavlovića, autora Miroslava Toholja. Toholjev roman „Kuća Pavlovića“ tretira ratnu temu u Bosni i Hercegovini. Reč je o jednoj porodici koja se, voljom sudbine, u tom ratu sasvim iskorenjuje.

„Čitao sam ga kao izveštaj sa mesta udesa, ali i kao zaveštanje: ljudi koji su sve ono izdržali sa osmehom na licu ne mogu pokleknuti pod jarmom nove austrougarske birokratije. U startu su jači, a i mi sa njima.“ – Milovan Danojlić

„Kuća Pavlovića može se čitati i kao slika ili metafora magijskog rastura. Obredne paleži naše kuća nasred druma. Toholj je pokazao, na izrazito relevantan umetnički način. Kako se može veoma uspešno napisati tipično srpski postmodernistički roman.“ – Anđelko Anušić, Oslobođenje

„Toholj je pronašao dragocjen ugao iz kojega se gleda na svijet i istoriju; on govori iz perspektive gubitnika, iz perspektive onoga koji je, takoreći, u ratu izgubio sve. To je roman sa žestokom gorčinom poraza, ali roman kojem je stran nihilizam; vrijednosti postoje, iako nijesu lako ili uopšte dostižne.“ – dr Jovan Delić

Novi krimi roman autorke trilogije Kameleon!

Ova knjiga je inspirisana životom mladih u Beogradu, kao i dubokom ličnom tragedijom jedne porodice.

Dok Ana pokušava da živi uobičajenim životom mlade žene koja je zaposlena i živi sama, njena mlađa sestra Zorana želi da je zaokupi svojim, donekle izmišljenim, ljubavnim problemima. Neobična poruka pronađena u restoranu „Narcis“ i niz neobičnih smrti mladih devojaka, zbunjuju i uznemiravaju Anu koja pokušava da se snađe u novonastaloj situaciji i reši misteriju.

Dok prošlost kuca na vrata, ona dolazi do neverovatnih otkrića!

Ilustracije i korica: Mihailo Pisanjuh
„Knjiga uspomena Radmile Pašić, istoričara i rođene Banijke. Naziv dela objašnjava dosta: "Ne tuguj, Banijo". Radmila Pašić je u njemu objavila autentične ispovesti i priče onih koji su stvarali tu istoriju, pogotovu u periodu od 1991. do 2004. godine, od kada na Baniji počinje, kako autorka kaže, život povratka i nade… Osećajna i iskrena knjiga.“ - Politika

„Opisivanje i osvrt na banijske događaje kroz istoriju, kao i danas, nose glas žene i svih žena Banije ma gdje da su se rasule po svijetu. To se posebno zapaža u ovom izdanju u liku banijske heroine, koju je tragedija i nesretluk odnio na drugi kontinent, mjesto koje je bilo daleko od nje, ali ga je morala prihvatiti. Ta prikazana vezanost, iskazana putem pisma i telefona samo je spas u momentima emotivnog potonuća. Svaka upućena pisana riječ je riječ postojanja.“ - iz predgovora Anđelke Eror

„Prošlost sa ne može mijenjati. Treba nastaviti sa životom dalje, učiti i naučiti iz onog što nas je snašlo, lomilo i što smo doživjeli, preživjeli. Da budemo jači, mudriji i plemenitiji. Da se izvučemo iz okovanog zavičaja. On tone. Drhti. Želi da živi. Mora da živi, ali tiho umire. Zavičaj, naša Banija. Te tri riječi stvaraju osjećaj neke praznine koju ne želimo. Ne želimo crnu rupu bez tračka svjetlosti i perspektive. Možda...“ – odlomak

Višeznačnost priče koja se neprekidno širi!
Ljubica Stevanović je autor koji kao da se zavetovao da spasava što se spasiti da od davnih vremena. Iz života sela koje nestaje, prazni se, i iz onih perioda kada je sve bujalo od obilja lepote i tragike.
Kao i u prethodnim knjigama, ona se u novoj pomno bavi porodicom, odnosima u porodici, relacijom između sela i grada, psihologijom literarnih junaka, običajima… Duboko svesna da promene kroz koje svet prolazi nepovratno odnose i potiru veliki duhovni potencijal koji je postajao i ogledao se u negovanju običaja, jezika starina…

Pred Vama je četvrta zbirka priča Dragana Lakićevića, našeg velikog književnika, pesnika, romansijera.
"Ljubavni registar, nova zbirka priča Dragana Lakićevića, prirodno nastavlja lirsku nit autorovog pripovedanja u kojem se ukrštaju žanrovi poezije i proze, gde pričanje priča nije lišeno osećajnosti koju obično prirpsujemo pesničkom izrazu...
...I ovoga puta, pa i kada koristi oštricu ironije ili humora, Dragan Lakićević s blagošću gleda na svoje junake, trežeći od čitaoca da ih razme ako se već u njima ne prepoznaje, da ih shvati ako im već ne može pomoći, da ih prihvati premda zna da su fiktivni." - iz predgovora Aleksandre Žeželj Kocić
Sadržaj:
• Junaci u zamkama i himerama sećanja (Aleksandra Žeželj Kocić)
• Letnja škola
• Prespavao sam neka leta
• Šumar na ostrvu – delirijum tremens
• Treći poljubac
• Jedina drugarica
• Nebesilić
• Njena pisma
• Vlak bez voznog reda
• Mnogo mi znači sećanje
• Ljubavni registar

Agram ili Zagreb je grad u kome je rođen naš autor, grad u kome se dešava radnja romana. Ovo je ujedno biografija, dnevnik ili svedočanstvo o događajima koji su iz korena promenili živote mnogih na ovim prostorima pa i život autora, Dragana Štekovića.

Rođen 1973. u Zagrebu, kao sin jedinac. Proleća 1991. godine, auto-putem Bratstvo i jedinstvo dolazi u Beograd. Istim se nikad nije vratio u rođeni grad, iako je razdaljina ostala ista do današnjih dana, i dalje živi i radi u Beogradu. Voli i jedan i drugi grad. Oženjen, otac dve ćerke.

„Prošli vek. Druga polovina osamdesetih. Negde u brdima u Bosni. Sa magistralnog puta ford taunus je skrenuo na prašnjavi i kameni put, pun sasušenih jaruga, koje su ostale od obilnih padavina…“

Radnja romana Srce pod kamenom odvija se u Srbiji, sa središtem u Beogradu, oko izgradnje nove višespratnice na temelju “uklete”, prizemne kućice, koju je NATO srušio prilikom bombardovanja 1999. godine.Glavni junak romana je profesor i pesnik Milica, u porodičnim odnosima s Predragom, dvožencem, nekadašnjim političkim i privrednim rukovodiocem, krijumčarem robe za buvljak; oboje su u centru kruga prisnih prijatelja iz Beograda, Hana, Kragujevca i Stare Varoši, zabrinutih za budućnost dece i zemlje a čije je sudbinske tokove života, Marković Života Puškin realistički prikazao.

„Inspirisana istinitim događajima, koji nadrastaju maštu spisatelja, Ana je uronila u uzroke seksualne izopačenosti nastale kao posledica života u doba liberalnog kapitalizma u kome je sve dozvoljeno po principu „grabi i kad je zabranjeno“.
„Elitna prostitutka“ je uzbudljiv roman, priča ukradena iz naše svakodnevnice, pa čitalac ima utisak da je sve to već video pribojavajući se da se neće baš njemu desiti. Surov život u kome je „borba neprestana“ za dinar bez koga se ne može preživeti, pulsira iz romana u kome su svi žrtve i dželati: devojčice preko noći preskaču najlepše godine devojaštva uletevši u glib velegrada, a ugledni mužjaci, kojima se običan svet divi i zavidi kad ih vidi na TV ekranu, postaju podetinjeli seksualni predatori sa deviznim pokrićem. U toj igri uzimanja i davanja, svi gube.
Roman obiluje ekspicitnim scenama seksualnih igrarija, što ga izdvaja iz mnoštva knjiga koje zastaju na pola puta. Ana je pokazala da se za svaku tabu temu može naći ključ, koji otvara vrata literature.“ – iz predgovora Vanje Bulića

Pred Vama je roman koji govori o kulturnoj krizi u Srbiji posle raspada Jugoslavije, o deobama u književnosti i jeziku, o istorijskim i političkim okolnostima zemlje u kojoj tencija ne prestaje... “Roman je jedino mesto na svetu gde se dvoje neznanaca sreću u uslovima potpune intimnosti. Čitalac i pisac zajedno prave knjigu. Nijedna druga umetnost to ne čini. Nijedna druga umetnost nije u stanju da uhvati suštinsku nutrinu ljudskog života” - iz predgovora Aleksandre Žeželj Kocić

Dunja Ilić rođena je 1991. u Beogradu. Prvu knjigu “Sat” napisala je 2009. godine. Pored romana, objavila je i stotinak kolumni. Sebe opisuje kao haotičnu, borbenu i liberalnu osobu. Poznata je po svojoj muzičkoj karijeri, a više puta nagrađivana je kao tekstopisac. Obrazuje se za pisanje scenarija. Pored pisanja, želi da se posveti humanitarnom radu i filmu. Uključena je u razne programe za borbu protiv droge i alkohola, podršku ženama i gej pravima.

“Božanstvena” je knjiga u kojoj, kako kaže, pored njenih najintimnijih misli i osećanja, ima i mnogo istine.

’’Izlet u nebo’’,
’’Glasam za ljubav’’,
’’Ne budi zaspale pse’’,
’’Divlje seme’’,
’’Glasovi u vetru’’ i
’’Preživeti do sutra’’.

Brza i provokativna priča u kojoj se prepliću strasti, ambicije, razočarenja i prevare. Kroz lavirintsku mrežu savesti i snova, smeha i suza, između gusto zbijenih kafanskih stolova, i pod raskošnim svetlima elitnih klubova, glavna junakinja se susreće sa mnogim dobronamernim i zlonamernim likovima koji će uticati na njeno sazrevanje i spoznaju nekog novog sveta... Sveta estrade.

“Blago onima koji čitaju ovu knjigu u danima muka, jer će utehu naći; i blago onima koji je čitaju u danima sreće, jer će se blagovremeno naoružati za dane muke, neizbežne za svakog smrtnika”…

„Sve što čovek radi, samo je priprema da se doživi ljubav.“
„Jednostavan je čovek dotle dok božiji darovi u njemu nisu naročito razvrstani i imenovani, ni po smislu ni po dejstvu i moći. Takav čovek je tih i blago osvetljen kao crkvica u kojoj gore mnogo svetiljaka užeženih od raznih darovalaca, namenjenih raznim ciljevima, zemaljskim i nebeskim, i koje se u trajnom miru gase i ponovo pale. I samo svetle.“
Isidora Sekulić (Mošorin, 16. februar 1877 - Beograd, 5. april 1958) je bila srpska književnica, akademik i prva žena član Srpske akademije nauka i umetnosti. Rođena je 16. februara 1877. godine u podnožju Titelskog brega, u bačkom selu Mošorinu kod Titela. Roditelji su joj bili Danilo i Ljubica, a braća Predrag i Dimitrije. Detinjstvo je provela u Zemunu, Rumi i Novom Sadu. Školovala se u Novom Sadu (Viša devojačka škola), Somboru (Srpska preparandija) i Budimpešti (Pedagogijum). Radila je kao nastavnica u Pančevu, Šapcu i Beogradu. Doktorirala je 1922. godine i bila je prvi predsednik Udruženja pisaca Srbije. Pisala je o Branku Radičeviću, Đuri Jakšiću, Lazi Кostiću, Petru Кočiću, Milanu Rakiću, Veljku Petroviću, Ivi Andriću, Momčilu Nastasijeviću i drugima. Penzionisana je 1931. godine. Izabrana je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 16. februara 1939, a za redovnog člana Srpske akademije nauka 14. novembra 1950, kao prva žena akademik. Umrla je 5. aprila 1958. godine u Beogradu. Na Topčideru joj je podignut spomenik 2015. godine.

Uz dopadljiv i nenametljiv stil,autor nas uvodi u strašnu istinu,bez obzira na razne prepreke kako u dokumentima tako i u iskazima svedoka i savremenika dogadjanja,ugledala je svetlost dana knjiga Megaincestus.

Sadrži: Jazavac pred sudom, Jablan, Mračajski Proto, Kroz mećavu, Vukov gaj, Čvrko

Oko jednog događaja nevelikih razmera i neprivlačnog za pe-sničku obradu, kakva je bila istraga poturica, Njegoš (1813-1851) je u svom pesničkom vencu ispleo čitavu crnogorsku istoriju, opevao najvažnije događaje iz prošlosti, od vremena Nemanjića do početka XVIII veka, naslikao svakodnevni život Crnogoraca, njihove praznike i skupove, opisao narodne običaje, verovanja i shvatanja. To je pesnička enciklopedija u kojoj su obuhvaćene sve pesničke forme i svi vidovi crnogorske stvarnosti i istorije. On spada u one izuzetne pesničke tvorevine u koje kao da se sleglo sveukupno iskustvo, istorijsko, pesničko i filozofsko, čitavih epoha u životu pojedinih naroda i civilizacija. “Gorski vijenac” je veliko delo koje se čitalo i proučavalo, bilo široko poznato u narodu, pojedine stihove ili veće celine iz njega znali su i ljudi bez ikakvog književnog obrazovanja, pa čak i nepismeni...Ovaj ep spada u one izuzetne tvorevine poezije u koje kao da se sleglo sveokupno iskustvo, filosofsko i pesnicko, čitavih epoha u zivotu pojedinih naroda i civilizacija.