DOMAĆI ROMAN

„Zaštićene tuge Miladinke Knežević Milve, ovo pomalo hermetično delo, svojom gustom lirskom prozom objedinjuje elemente intimnog, ljubavnog, psihološkog romana i poetske refleksije. Unutrašnji monolog naratora je ono što strukturiše tekst, ljubavnu priču isprepletenu sećanjima na porodicu, urbane i ruralne pejzaže, istorijskim prisećanjima i filozofskim refleksijama. Naracija nije hronološka, već bi se pre mogla porediti sa mozaikom – niz slika, asocijacija i fragmenata tvore kompleksnu sliku jedne ljubavi, jednog života.

U fokusu romana nalazi se odnos između žene i muškarca, veza protkana snažnim, toplim emocijama, ali takođe i razdvojenošću, čežnjom, čekanjem i izvesnošću o prolaznosti svega, pa i njihove ljubavi.

Ovo je delo za čitaoca od strpljenja, koji ume da ceni gusto pletenje jezika, spor ritam, atmosferičnost dela, delo za čiju je recepciju potrebno prepuštanje čitaoca tokovima teksta. Ono ne daje lake odgovore, već unutrašnji prostor za razmišljanje – u ljubavi koja traje prkoseći vremenu, u bolnim ali i toplim sećanjima, u svetu čija je glavna odlika promena, dok se trudimo da menjajući se sačuvamo ono što nas čini nama samima.“ – iz recenzije Vladimir Simić

Među ovim koricama upoznaćete Milu i Maru, dve komšinice, vršnjakinje, prijateljice, rođene na Baniji pedesetih godina prošlog veka. Njihovi putevi bili su kao i svaki: nekad brdoviti, nekad trnoviti, ponekad cvetni, relaksirajući, skoro uvek izukrštani i svi su vodili preko Banije!

Raspad države u kojoj su rođeni, stradanja u zavičaju, podudarili su se sa ličnim tragedijama koje su ih zadesile, ali su sve nevolje prebrodile oslanjajući se jedna na drugu – a obe na Baniju!

Prevod na ruski jezik romana Kuća Pavlovića, autora Miroslava Toholja. Toholjev roman „Kuća Pavlovića“ tretira ratnu temu u Bosni i Hercegovini. Reč je o jednoj porodici koja se, voljom sudbine, u tom ratu sasvim iskorenjuje.

„Čitao sam ga kao izveštaj sa mesta udesa, ali i kao zaveštanje: ljudi koji su sve ono izdržali sa osmehom na licu ne mogu pokleknuti pod jarmom nove austrougarske birokratije. U startu su jači, a i mi sa njima.“ – Milovan Danojlić

„Kuća Pavlovića može se čitati i kao slika ili metafora magijskog rastura. Obredne paleži naše kuća nasred druma. Toholj je pokazao, na izrazito relevantan umetnički način. Kako se može veoma uspešno napisati tipično srpski postmodernistički roman.“ – Anđelko Anušić, Oslobođenje

„Toholj je pronašao dragocjen ugao iz kojega se gleda na svijet i istoriju; on govori iz perspektive gubitnika, iz perspektive onoga koji je, takoreći, u ratu izgubio sve. To je roman sa žestokom gorčinom poraza, ali roman kojem je stran nihilizam; vrijednosti postoje, iako nijesu lako ili uopšte dostižne.“ – dr Jovan Delić

Novi krimi roman autorke trilogije Kameleon!

Ova knjiga je inspirisana životom mladih u Beogradu, kao i dubokom ličnom tragedijom jedne porodice.

Dok Ana pokušava da živi uobičajenim životom mlade žene koja je zaposlena i živi sama, njena mlađa sestra Zorana želi da je zaokupi svojim, donekle izmišljenim, ljubavnim problemima. Neobična poruka pronađena u restoranu „Narcis“ i niz neobičnih smrti mladih devojaka, zbunjuju i uznemiravaju Anu koja pokušava da se snađe u novonastaloj situaciji i reši misteriju.

Dok prošlost kuca na vrata, ona dolazi do neverovatnih otkrića!

„Opisivanje i osvrt na banijske događaje kroz istoriju, kao i danas, nose glas žene i svih žena Banije ma gdje da su se rasule po svijetu. To se posebno zapaža u ovom izdanju u liku banijske heroine, koju je tragedija i nesretluk odnio na drugi kontinent, mjesto koje je bilo daleko od nje, ali ga je morala prihvatiti. Ta prikazana vezanost, iskazana putem pisma i telefona samo je spas u momentima emotivnog potonuća. Svaka upućena pisana riječ je riječ postojanja.“ - iz predgovora Anđelke Eror

„Prošlost sa ne može mijenjati. Treba nastaviti sa životom dalje, učiti i naučiti iz onog što nas je snašlo, lomilo i što smo doživjeli, preživjeli. Da budemo jači, mudriji i plemenitiji. Da se izvučemo iz okovanog zavičaja. On tone. Drhti. Želi da živi. Mora da živi, ali tiho umire. Zavičaj, naša Banija. Te tri riječi stvaraju osjećaj neke praznine koju ne želimo. Ne želimo crnu rupu bez tračka svjetlosti i perspektive. Možda...“ – odlomak

Višeznačnost priče koja se neprekidno širi!
Ljubica Stevanović je autor koji kao da se zavetovao da spasava što se spasiti da od davnih vremena. Iz života sela koje nestaje, prazni se, i iz onih perioda kada je sve bujalo od obilja lepote i tragike.
Kao i u prethodnim knjigama, ona se u novoj pomno bavi porodicom, odnosima u porodici, relacijom između sela i grada, psihologijom literarnih junaka, običajima… Duboko svesna da promene kroz koje svet prolazi nepovratno odnose i potiru veliki duhovni potencijal koji je postajao i ogledao se u negovanju običaja, jezika starina…

„Vreme je pokazalo da će mi omiljeno Kunderino delo biti: “Knjiga smeha i zaborava“, baš to koje je hteo da mi pokloni. Tako me je led spasio od “Šale“.“

Slavica Trajković je rođena 1966. godine. Njeno detinjstvo bilo je stereotipno samo na prvi pogled. Naime, iza zatvorenih kućnih vrata bila je svedok dramatičnog životnog puta feministički orijentisanih umetnica, koje su se borile za egzistenciju sedemdesetih godina prošlog veka. Njena majka bila je prijateljica sa profesorkom engleskog jezika i književnosti Gordanom Stošić, koja će ubrzo postati jedna od najznačajnijih pesnikinja erotske poezije u bivšoj Jugoslaviji.

Slavica se udala sa nepunih dvadeset godina i veoma rano dobila troje dece. Njen bajkoviti put sveden na ulogu majke i supruge okončalo je samoubistvo Gordane Stošić.

“Postoje dani za stvaranje i dani za razaranje; zato su sve biblioteke pune duhova. Ponekad, dok hodate između polica sa knjigama, možete gotovo osetiti blag dodir u kosi. Verovatno pripada nekom davno preminulom pesniku…“

Agram ili Zagreb je grad u kome je rođen naš autor, grad u kome se dešava radnja romana. Ovo je ujedno biografija, dnevnik ili svedočanstvo o događajima koji su iz korena promenili živote mnogih na ovim prostorima pa i život autora, Dragana Štekovića.

Rođen 1973. u Zagrebu, kao sin jedinac. Proleća 1991. godine, auto-putem Bratstvo i jedinstvo dolazi u Beograd. Istim se nikad nije vratio u rođeni grad, iako je razdaljina ostala ista do današnjih dana, i dalje živi i radi u Beogradu. Voli i jedan i drugi grad. Oženjen, otac dve ćerke.

„Prošli vek. Druga polovina osamdesetih. Negde u brdima u Bosni. Sa magistralnog puta ford taunus je skrenuo na prašnjavi i kameni put, pun sasušenih jaruga, koje su ostale od obilnih padavina…“

„Prošlost treba razbiti i rastvoriti, da bi se moglo živeti.“ Fridrih Niče, Drugo nesavremeno razmatranje

„…Sve vreme, jedan od izlaza su knjige, mnoštvo knjiga. Kada bi se sakupile sve koje si pročitao tokom života, bila bi to iznenadjujuće velika biblioteka popularnih romana, stripova, naučne fantastike, socrealističke literature, raznih žanrova domaćih i stranih pisaca, stručnih medicinskih i filozofskih knjiga, dnevne štampe, časopisa, udžbenika…

Sve će to proći kroz tvoju glavu. Može se reći da si, umesto pravog, proživeo knjiški život. Knjige su služile, nekada samo da potrošiš vreme, da zaboraviš na neprijatnu stvarnost, nekada ćeš u njima tražiti odgovore na teška pitanja…“

„…Svuda uokolo vrilo je kao u ljudskom mravinjaku. Učinilo ti se da su tvoja dotadašnja iskustva i sve one knjige koje si pročitao, nedovoljne da se suočiš sa jednim ovakvim mestom. I prva misao koja je nametnula pitanje: Kako preživeti u masi nepoznatih i različitih ljudi, u svetu koji funkcioniše po tebi nepoznatim pravilima i zakonima.“

Profesor dr Veljko Mirović je autor više od 100 naučnih publikacija, uključujući knjige poput "Antibiotici i osnovni principi njihove kliničke primene" i "Kuća na samku". Takođe je lekar specijalista u laboratoriji za mikrobiologiju i profesor iz bazične i predkliničke stomatologije na Stomatološkom fakultetu u Pančevu. Prethodno je obavljao različite funkcije uključujući i načelnika Odeljenja kliničke mikrobiologije u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije u Beogradu.

Priča o bici na Košarama ispisana perom jednog od učesnika, svedočanstvo o savremenim herojima koji su usled burnih i turbulentnih perioda naše današnjice, nepravedno zapostavljeni!

Roman Miloja Radovića “Leptirova odbrana” nije samo skup ratnih iskustava o događajima i ljudima sa kojima je proveo sedam nedelja u najstrašnijim borbama na Kosovu i Metohiji 1999. godine, na Prokletijama, već je pre svega i iznad svega knjiga o Čoveku, njegovim strahovima i njegovim snovima, njegovim slabostima i njegovim hrabrostima!

Radnja romana Srce pod kamenom odvija se u Srbiji, sa središtem u Beogradu, oko izgradnje nove višespratnice na temelju “uklete”, prizemne kućice, koju je NATO srušio prilikom bombardovanja 1999. godine.Glavni junak romana je profesor i pesnik Milica, u porodičnim odnosima s Predragom, dvožencem, nekadašnjim političkim i privrednim rukovodiocem, krijumčarem robe za buvljak; oboje su u centru kruga prisnih prijatelja iz Beograda, Hana, Kragujevca i Stare Varoši, zabrinutih za budućnost dece i zemlje a čije je sudbinske tokove života, Marković Života Puškin realistički prikazao.

„Inspirisana istinitim događajima, koji nadrastaju maštu spisatelja, Ana je uronila u uzroke seksualne izopačenosti nastale kao posledica života u doba liberalnog kapitalizma u kome je sve dozvoljeno po principu „grabi i kad je zabranjeno“.
„Elitna prostitutka“ je uzbudljiv roman, priča ukradena iz naše svakodnevnice, pa čitalac ima utisak da je sve to već video pribojavajući se da se neće baš njemu desiti. Surov život u kome je „borba neprestana“ za dinar bez koga se ne može preživeti, pulsira iz romana u kome su svi žrtve i dželati: devojčice preko noći preskaču najlepše godine devojaštva uletevši u glib velegrada, a ugledni mužjaci, kojima se običan svet divi i zavidi kad ih vidi na TV ekranu, postaju podetinjeli seksualni predatori sa deviznim pokrićem. U toj igri uzimanja i davanja, svi gube.
Roman obiluje ekspicitnim scenama seksualnih igrarija, što ga izdvaja iz mnoštva knjiga koje zastaju na pola puta. Ana je pokazala da se za svaku tabu temu može naći ključ, koji otvara vrata literature.“ – iz predgovora Vanje Bulića

Pred Vama je roman koji govori o kulturnoj krizi u Srbiji posle raspada Jugoslavije, o deobama u književnosti i jeziku, o istorijskim i političkim okolnostima zemlje u kojoj tencija ne prestaje... “Roman je jedino mesto na svetu gde se dvoje neznanaca sreću u uslovima potpune intimnosti. Čitalac i pisac zajedno prave knjigu. Nijedna druga umetnost to ne čini. Nijedna druga umetnost nije u stanju da uhvati suštinsku nutrinu ljudskog života” - iz predgovora Aleksandre Žeželj Kocić

…Pa ipak, istina postoji i na kraju uvek izađe na svetlost dana. Istina nije mrtva materija koja može da se baci u oganj i da u njemu sagori.
…A onda kada bude izgledalo da je na tom mestu istina konačno izgubila boj, i da je zauvek nestala u tami, u podrum kule svetske laži sići će neko ko se ne boji njegove memle i mraka. To mora biti čovek, koji je mnogo patio i dugo bio sam, i koga zato od istine neće biti strah. On će golom rukom, ne žaleći nokte i krv što lije iz njih da iščupa baš onu ciglu kojom je mali dopisnik zazidao veliku laž. A kad je izvadi pokazaće se šta ona iza sebe već godinama krije. Pokazaće se klupko zmija koje šišti, palaca jezicima mnogim i oko sebe smrtni otrov prska.  I videće svako ko želi da vidi: u temelju kule što svojom lepotom kao novo sunce sija, strašne su ugrađene guje. I svaka guja čeka svoj čas. Onaj što se usudio da iščupa ciglu koju je u zdanje ugradio čovek, dobrovoljni sluga laži, uradio je samo ono što mora da radi. Jer on u podrum nije sišao da svedoči lažno već da o smrti na granici celu napiše priču.
I onda će znati svako ko hoće da zna: kako je počelo, šta se desilo u stvaru i šta je bilo na kraju.

Mir u duši je poligraf istorije, a gde prestaje sloboda odlučivanja o sudbini naraštaja, prestaje čovek

Dunja Ilić rođena je 1991. u Beogradu. Prvu knjigu “Sat” napisala je 2009. godine. Pored romana, objavila je i stotinak kolumni. Sebe opisuje kao haotičnu, borbenu i liberalnu osobu. Poznata je po svojoj muzičkoj karijeri, a više puta nagrađivana je kao tekstopisac. Obrazuje se za pisanje scenarija. Pored pisanja, želi da se posveti humanitarnom radu i filmu. Uključena je u razne programe za borbu protiv droge i alkohola, podršku ženama i gej pravima.

“Božanstvena” je knjiga u kojoj, kako kaže, pored njenih najintimnijih misli i osećanja, ima i mnogo istine.

’’Izlet u nebo’’,
’’Glasam za ljubav’’,
’’Ne budi zaspale pse’’,
’’Divlje seme’’,
’’Glasovi u vetru’’ i
’’Preživeti do sutra’’.

Ova knjiga napisana je sa ciljem da čitaoce upozori na ovozemaljsko zlo, koje uporno pokušava da uništi našu planetu u neviđenom pohodu katoličko -kapitalističkog Zapada. Služeći se nasiljem i pljačkom, putem genocida i najvećih zločina, pod stalnom pretnjom upotrebe nuklearnog oružja, zapad pretenduje da postane gospodar ovozemaljskog sveta.

Misao ovog romana je čista: on se zalaže za pravi i pravedan život, za ljubav i dobra dela, za napredak porodice i ljubav u njoj. Ovaj roman je kontroverza današnjoj smušenoj logici življenja i ponašanja ljudi u životu. On se bori za vrednosti koje su takve i nikako drugačije ... (Iz recenzije | Prof. dr Voja Marjanović)

Mozaik romana „Sudbine san" slaže se iz dve priče.
Prvu priču, posmatrajući svet oko sebe i u sebi, smejući se i plačući, priča devojka jezikom grada i sredine u kojoj odrasta. Pogled kroz njene naočare životu daje obličje koje samo čistota i energija mladosti može da sagleda.
Drugu priču plete neraskidiva veza prijateljstva dve zrele žene koje zajedno prolaze stazama života. Staze su nekada ravne i osunčane, a nekada teško prohodne, ali zbog oslonca koji obe nalaze u međusobnoj ljubavi i zbog snage da se ne pristane na poraz, dobijaju poklon koji se daje odlučnima i hrabrima.
Naizgled potpuno nezavisne, priče su suštinski povezane jer pričaju o ljubavi i zato imaju sve uslove da se osete i pronađu.

Brza i provokativna priča u kojoj se prepliću strasti, ambicije, razočarenja i prevare. Kroz lavirintsku mrežu savesti i snova, smeha i suza, između gusto zbijenih kafanskih stolova, i pod raskošnim svetlima elitnih klubova, glavna junakinja se susreće sa mnogim dobronamernim i zlonamernim likovima koji će uticati na njeno sazrevanje i spoznaju nekog novog sveta... Sveta estrade.

“Blago onima koji čitaju ovu knjigu u danima muka, jer će utehu naći; i blago onima koji je čitaju u danima sreće, jer će se blagovremeno naoružati za dane muke, neizbežne za svakog smrtnika”…

Uz dopadljiv i nenametljiv stil,autor nas uvodi u strašnu istinu,bez obzira na razne prepreke kako u dokumentima tako i u iskazima svedoka i savremenika dogadjanja,ugledala je svetlost dana knjiga Megaincestus.