Uskoro u prodaji

Pohod je propao i vojske u povlačenju dočekuju brojne promene u odnosima moći među velikašima, pogotovo u Tardi. Sputavajući bes, Roksanda mora vešto da izvrdava kako bi izbegla spletke i uzurpatore, u nadi da će uspeti da spasi sebe, sina i položaj moći. Neočekivane promene zadesiće i kuću Višeta, nakon što vojvoda Trivun donese sudbonosnu odluku.

Za to vreme, četiri banske kćeri razvejane su na četiri strane sveta. Laeta pokušava da održi banovinu, dok Ilarija prihvata svoju sudbinu u Dominionu. Zara je na milost i nemilost prepuštena kaganu, a Zoe otkriva čudesni ali i čudovišni svet Amastre. Hoće li se povinovati sudbini i pristati na to da budu marionete u igrama vlasti ili će pak pokušati nešto da promene?

Sofija je ponovo otišla na Sinaj. Ovoga puta nikome nije rekla zašto. Duboko u pustinji, u skitu Al Fadal, među starim i retkim knjigama traga za svojom svetlošću.

Njen brat od tetke, pisac iz Beograda, kreće za njom, u strahu da ju je tamo odvela ista tama duše od koje je godinama pokušavala da se isceli.

Ali u svetlosti i tišini pustinjskog prostranstva, među obrisima manastirskih zidina skrivenih u stenama, potraga za Sofijom postaje potraga za sopstvenim identitetom.

Onde ga čeka i knjiga-zagonetka, pred kojom će se još jednom zapitati gde prestaje zapisano, a počinje proživljeno – i u koji svet, zapravo, pokušava da vrati Sofiju.

Putovanje u tišini postaje putovanje u tišinu. Što se neimenovani junak ove priče više udaljava od sveta, prošlost postaje sve glasnija.

Izranja najranije sećanje – fotografija sa zecom kojeg je imao kao dečak – a zatim se otvara knjiga jednog života, jedne porodice i jedne zemlje koja se, iako „najsrećnija država od svih srećnih država na svetu”, ipak raspala.

Ostrvo odbačenih igračaka, novi roman našeg proslavljenog pisca Miomira Petrovića, priča je o pripadanju, veri, sumnji, porodici – i pre svega o čoveku koji, zagledan u sopstveni odraz, pokušava da iznova razume svet.

Kroz sudbine ljudi čiji se životi menjaju u najtišim trenucima, Nikola Stanić ispisuje roman o ljubavi koja se prepoznaje u pogledu, dodiru, strpljenju i odluci da ostanemo uz drugoga onda kada je to najpotrebnije.

Rano Krležino delo na razmeđi romana i novele donosi priču o povratku razmetnog sina, Gabrijela Kavrana mlađeg, kojeg iz savremene perspektive s razlogom doživljavamo kao tipičnog krležijanskog junaka u povoju – živčano rastrojenog, protivrečnog poluintelektualca, plahovitog idealistu u zavadi sa svetom.

Iz pogovora Gorana Korunovića:
Zbog pomeranja na planu pripovednog izraza te zbog ustoličenja specifičnog tipa junaka i s njim povezanih interpersonalnih odnosa – Vražji otok možemo smatrati bočnim ulazom u Krležin opus. Vrlina Vražjeg otoka je upravo u tome što glavni junak, Gabrijel Kavran, svojim lutanjima, socijalnim i interpersonalnim interakcijama, samopreispitivanjima i odlukama, zaista podseća na mladog čoveka današnjice kome je aktuelna stvarnost predvidljiva i repetitivna, i koji nastoji da utemelji svoj identitet u razlici prema modelima življenja koji ga okružuju.

“Raspolažem dokazima da je Kratka istorija magle prvi put napisana i objavljena 1526. godine od strane izvesnog Aleksandra Taja i da je u tom prvom izdanju upisano da će se drugo izdanje pojaviti za tačno hiljadu godina, pod istim naslovom, ali sa različitim potpisom. Ime tog budućeg autora nije navedeno.

Činjenica da je Kratka istorija magle Božidara Kneževića izašla iz štamparije 2026. godine (i da je za petsto godina preduhitrila proročanstvo iz 1526.) jeste incident, ali i Kneževićeva Magla, kao i sve knjige na svetu, ima pravo da požuri, da zakasni – i da se ne pojavi nikad. Podatak koji unosi nemir odnosi se na ispis koji stoji na početku verzije iz 2026. koji tu verziju proglašava prvim izdanjem. Da se ne radi o neznanju ili omašci govori nam autorova tvrdnja da je izdanje iz 1526. zapravo drugo izdanje. Pitanje redosleda je pitanje razumevanja vremena, a ovo Kneževićevo ’nasleđivanje unazad’ nije nepoznato u literaturi – ali jeste razlog za polemiku.“ -H. Dvajt

„Univerzum je lep i kad nas ubija, a ova knjiga je hram posvećen tom našem lepom ubici. Ko uđe u hram smejaće se zajedno s njim.“ - H. Rotero

Topao, duhovit, nježan, roman Der Šetnja podsjeća koliko je ponekad malo potrebno da se svijet pomakne iznutra. Dovoljna je jedna šetnja da poznate ulice zasijaju drukčije, da susreti dobiju težinu, a srce ponovno uhvati vlastiti ritam.

Međunarodni konspiraitvni triler sa filozofskim i psihološkim slojevima