DOMAĆI KLASICI

"Znakovi pored puta" nisu ispovest, ni hronologija jednog života već fragmenti životne i duhovne borbe.

Reč je o zbirci mudrosti koja iz generacije u generaciju predstavlja omiljeno štivo kojem se čitaoci uvek rado i iznova vraćaju. Prema autorovim rečima, on je u svoju džepnu beležnicu počeo zapisivati utiske i zapažanja još kao osamnaestogodišnjak.

Od tih zapisa, od kojih najstariji potiče iz 1916. godine, nastala je zbirka "Znakovi pored puta", riznica njegovih misli, crtica, zapažanja sa putovanja, u kojima se naš nobelovac bavio pitanjima života i smrti, razmišljanjima o umjetnosti i umjetnicima, književnom stvaralaštvu i poziciji pisca.

U svojim meditativnim zapisima, Andrić je bio zaokupljen i mislima o ženi i ljubavi, prijateljstvu, snovima...

Knjiga obuhvata ljubavne pesme i zapise o ljubavi Jovana Dučića, izabrane iz njegovih knjiga lirskih pesama, kao i zapisa iz knjige Blago cara Radovana.

Svaki stih i svaka misao ove knjige poziva čitaoce na stalno preispitivanje snage ljubavnog osećanja, smisla emocija, kao i radosti životnih senzacija koje prate suštinsko biće ljubavi.

Pišući o ljubavi Dučić kao jedan od najvećih srpskih pesnika duboko ponire u tajne čovekove duše i srca, ali i u kreativnu moć i maternju melodiju srpskog jezika. - Goran Maksimović

Knjiga obuhvata najznačajnije pripovedne, putopisne i memoarske tekstove Sima Matavlja posvećene Boki Kotorskoj, kao „najdivnijem kraju srpske zemlje na južnoj Tromeđi“. Matavulj je u Herceg Novom živeo i predavao u srednjoj pomorskoj školi sedam godina (1874-1881), a čitavu Boku Kotorsku je doživljavao kao svoj istinski i usvojeni zavičaj. U pripovetkama „Bodulica“, „Ljubav nije šala ni u Rebesinju“. „Novi svijet u starom Rozopeku“. Dr Paolo“, „Događaji u seocu“ i sl. Prikazuje bokeljske ljude i događaje, u putopisima predstavlja bokeljski prostor, narodne običaje i istoriju, dok u memoarskim sećanjima prikazuje svakodnevni bokeljski život i brojna prijateljstva sa domaćim svetom, a posebno sa L. Tomanovićem, M. Carom i T. K. Popovićem. Čitanje ovih tekstova predstavlja uzbudljivi i autentični umetnički susret sa ovom živopisnom pokrajinom. - Goran Maksimović

„ČUVENI filozofsko-religiozni spev "Luča mikrokozma" Petra Petrovića NJegoša, preveden je na ruski jezik i predstavljeno u Institutu za svetsku književnost u Moskvi.
Dvojezično izdanje "Luče" priredio je književnik i prevodilac Ilja Čislov, koji je rekao da su NJegoševa dela i dalje vrlo aktuelna.
Nastojnik podvorja Srpske pravoslavne crkve u Moskvi vladika Antonije (Pantelić) je čestitao Čislovu na odličnom prevodu NJegoševog teksta.
- Prevesti takvo delo je vrlo teško jer ga je NJegoš pisao arhaičnim jezikom. Ilja Čislov je uspeo da sačuva duh i poruku teksta a istovremeno će ga mladi ruski čitaoci razumeti - rekao je vladika Antonije.“

Večiti kalendar maternjeg jezika Iva Andrića, koje je priredio Miro Vuksanović, pokušava da makar delimično nadoknadi neostvarenu istoimenu knjigu Iva Andrića.
„Priređivač ne veruje da bi Ivo Andrić objavio ovakvu knjigu, ali bi je gotovu verovatno prihvatio, jer je u njoj sve autentično, Andrićevo, bez bilo kakvih izmena i dopuna u odabranim zapisima. Svi Andrićevi odabrani zapisi, osim tri odlomka iz Znakova, preneti su u celosti, s povećanim razmacima između njih. Ovaj izbor je književno izdanje koje istovremeno predočava i ono što je odveć poznato – da je kazivanje Ive Andrića uvek nešto više od književnosti kazivanja. Priređivač zna da je objavljivanje ovakvog‚ Večitog kalendara maternjeg jezika naš dug Ivi Andriću i poseban dar njegovim čitaocima“, stoji, između ostalog, u napomeni priređivača Mira Vuksanovića.
Knjiga Večiti kalendar maternjeg jezika, našeg jedinog nobelovca, dobila je i specijalnu nagradu na Beogradskom sajmu knjiga 2018. godine.

U "Romanu o Londonu" Crnjanski se vraća velikoj temi svojih 'seoba': temi emigracije, sudbini ljudi bez otadžbine. Istorija ume da čudno i ironično upravlja ljudskim sudbinama. Glavna ličnost ovog romana više nije Vuk Isaković, koji odlazi u Rusiju, već Ruski knez Rjepnin, čije Seobe počinju 1917. godine, odlaskom iz Rusije, da se posle Drugog svetskog rata završe u Londonu, "toj ogromnoj, varoši čiji je zagrljaj bio smrtonosan za toliko ljudi i žena" jer je sa njima stigla i ta neobična, strašna zima, koja je trajala mesecima...