DUHOVI

Ovaj roman najavljuje povratak iskonske, paganske, slovenske strave koja je i egzistencijalna i fundamentalna.“

Đorđe Kadijević

Zabačeno, opustelo selo Špaj u brdima jugoistočne Srbije. Kakve tajne kriju polusrušene kuće, stara groblja, u korov zarasle njive, duboke šume, brda i mračne pećine? Pripremite se za stravu kakvu niste osetili još od slušanja bakinih strašnih priča, od detinjih košmara i prvog gledanja Leptirice.

Ovo četvrto izdanje Zavodnika ujedno je i prvi tom Ognjanovićevih Sabranih dela koje će Orfelin izdavati u narednim godinama.

Junak romana Tai doživljava svoju ludu ljubav kao neku vrstu prosvetljenja u mukama. Tai ima nešto od starinske literature, u najboljem smislu ovog epiteta. - Dragana Kanjevac

Roman Tai je otvorio novu paradigmu u srpskoj književnosti. - Dragoljub Kojčić

Čovek se nada, i nada i nada ljubavi, čak na najneočekivanijim mestima gde smo se našli iz posve drugih razloga, poput barova i bordela i zatvora i klanica i konclagera i samog pakla, gde se osvrćemo tražeći pogledom kakvog blagonaklonog đavola. Odškrinuta vrata čije ključeve može držati samo suprotan pol, koji je suprotan po svojim principima, suprotan po svojim prioritetima, suprotan po svojim sredstvima, a isti po svojim dubokim htenjima, isti u žudnji za ljubavlju, isti u uzajamnosti za koju nema zamene. Konačno sam ugledao taj pol i zakoračio u svetost, pogledao pravo pred sebe u tihi beskraj, u božju milost, u lice žene. Sve što se ikad kome moglo dogoditi, svaki poriv, svaki udisaj, svaki pokret srca lebdeli su među i nad nama. Da mi je neko samo ponudio da biram između te žene i čitavog sveta.

Bestseler Tai je jedan od tri najnagrađivanija srpska romana. On uranja u barsku scenu Bangkoka, spreman za lov na nesporazume između Istoka i Zapada, lirske ponore svojih junaka i postkolonijalni, kolažni putopis.

Goran Gocić je autor romana Poslednja stanica Britanija (2017), Čovek iz Nehata (2021) i Fikser (2026). U sva četiri dominiraju nomadske teme – potrage ne samo za identitetom već i iskupljenjem.

Goran Gocić je napisao roman svog života i svog doba, potvrđujući da je književnost najbolja onda kad pripovedanje postaje nužno. Ispovest glavnog junaka zapravo je povest jedne epohe: ubitačno iskrena, nepodnošljivo privlačna. Da li je ovo Gocićeva najbolja i najpotresnija knjiga?

Aleksandar Jerkov


Nas dvoje, našavši se pred ključarem seksa i smrti, posrnuli smo. Nas dvoje, polažući poslednji ispit iz orgije i pokolja, pali smo. Nas dvoje, plaćajući po zlatnik za svakog stradalog čamdžiji u Hadu, osiromašili smo. Nas dvoje, osvrćući se za sobom kada nam je to bilo izričito zabranjeno, skamenili smo se. Nikad se nisam odvažio da priđem tako blizu erosu i tanatosu kao tih plahih godina 1989–1992. Imao sam sreću da u krajnostima uživam u pravom društvu – onom svetaca i zločinaca. Krajnji proizvod te zamršene omče je moja istorija. Ona je u biti ista kao istorija sveta.

Roman Fikser pripovijeda o ratu i seksu: o ratu među polovima i seksu sa istorijom. O izdaji i odanosti: o izdaji partnera i odanosti novoosnovanim državama. Glavna opasnost za mlade junake Fiksera jeste gubljenje mjere – i u istorijskim zbivanjima, i tokom sazrijevanja. Konačno, i kod samog pripovjedača: na svakom koraku ove mrsne priče vrijeba nas opasnost od predoziranja.

Goran Gocić je autor romana Tai (2013), Poslednja stanica Britanija (2017) i Čovek iz nehata (2021). U sva četiri dominiraju nomadske teme – potrage ne samo za identitetom već i iskupljenjem.

April na Vlašiću je ljubavni roman bez presedana u srpskoj književnosti.

I petnaest godina nakon prvog izdanja, njegov status je u pravom smislu kultni i knjigu je skoro nemoguće pronaći u knjižarama i antikvarnicama jer čitaoci ljubomorno čuvaju svoje primerke. Mada je vreme radnje fokusirano na nekoliko dana, u flešbekovima imamo celu istoriju jedne velike ljubavne priče. Ovo je roman za različite generacije i za sva vremena.

To je April na Vlašiću: gledaš kako jurcaš ka starosti i smrti, trasom koju sve manje sam određuješ, i uopšte, sve je manje stvari koje „kontrolišeš“, na čelu sa onima koje su ti najvažnije. Jer, negde se suštinski pogrešilo, loše se uletelo u zavoj, nešto se dogodilo i nazad nema gde ni kako. Mada te ni tamo „napred“ ne čeka nikakvo (raz)rešenje.

April na Vlašiću jako je komunikativan i pitak, a opet mnogo „teži“ nego što bi se na prvi pogled reklo. Kao i sve knjige koje, govoreći o ovome ili onome, sve vreme samo pričaju o onome jedinom što te se uistinu tiče.

Teofil Pančić


April na Vlašiću je istorija jedne mladalačke ljubavi i propuštene šanse, kritika pomodarskih književnih simpozijuma i fejk intelektualaca koji se kriju iza sumnjivih fondova, kao i sudar sa realnim svetom kada čovek shvati da je premlad da podvuče crtu, a prestar da povlači poteze nezrelog čoveka.

Đorđe Kalijadis

Traganje za ubicom koleginičine ćerke mladog somborskog tužioca Nemanju Savića suočava sa nekim od najmračnijih tajni društva zapalog u laž, korupciju i bezakonje. Na neizvesnom i opasnom putu otkrivanja istine, koji će ga voditi od Sombora, preko Beograda, pa do Mumbaja, biće prinuđen da preispita gotovo sve – prijateljstva, odnose s roditeljima, kao i sopstvena uverenja i granice. Pred čitaocem je još jedna priča koja će ga od prve stranice uvući u sopstvene „virove“, ne dozvoljavajući mu da ostane puki posmatrač. U Priznanju on postaje učesnik koji zajedno sa Nemanjom traga po bačkoj močvari, tajnim dosijeima i bespućima Indije, ali i po sopstvenoj duši, preispitujući dotadašnja uverenja i zablude.

„U svom najtišem sloju, roman se ne zaustavlja na pitanju istine, već se okreće težem pitanju: kako živeti dalje kada postane jasno da ni pravda, ni krivica, ni sopstvena prošlost ne izgledaju više isto. U prostoru između odgovornosti i potrebe za oprostom, vere i sumnje, kazne i mogućnosti razumevanja, otvara se mogućnost da ono dugo prećutano konačno pronađe glas.“ Tamara Krstić

„Svako od nas, dok čita knjigu, na neki način je na optuženičkoj klupi: izložen je tekstu, prima ga, sluša, ponekad se brani, a ponekad pristaje. A onda, kada knjigu zaklopi, obično pomisli da ima pravo da se popne na sudijsku stolicu i izrekne svoj sud o njoj. Međutim, ova knjiga proizvodi nešto drugo: ona čitaoca, umjesto da ga ostavi u ulozi sudije, vraća na mjesto ličnog preispitivanja, u smislu dubljeg susreta sa sopstvenom savješću.“ Vladika Grigorije

Novi roman Ante Tomića, prepoznatljivog glasa regionalne književnosti, donosi sjajnu istorijsku satiru. Spajajući oštar humor i upečatljivu priču o mentalitetu, autor nas vodi u prošlost koja neodoljivo liči na sadašnjost. Ako volite inteligentnu komediju koja uspešno dekonstruiše balkanske mitove, knjiga „Kraljević Marko oslobađa Imotski“ je naslov koji ne smete propustiti.

Godina je 1717. Mesto dešavanja: selo podno Imotskog. Život kmeta Grga menja se iz korena kada slučajno otkopa tajanstvenu, vrelu jamu i u njoj, u polusvesti, sretne đavola. Ipak, buđenje donosi još goru realnost: Turski porez kuca na vrata, a novčanik je prazan. Mladi sin je zanesen idealima i želi pravo u rat. Vojne trupe se približavaju, a gradom se širi neverovatna glasina. Narod priča da vojsku lično predvodi epski junak – Kraljević Marko.

Dok se u Imotskom turski zapovednici spremaju za odbranu, iza kulisa se dešava pravi ljudski metež. Fratri pozivaju na otpor, trgovci podižu cene, zelenaši uvećavaju kamate, a vojnici traže najlakši način da izbegnu front. U ovoj priči nema idealizovanih heroja. Svi akteri dele isti, sasvim običan cilj: kako preživeti, zaobići nevolju i, ako je moguće, usput nešto zaraditi.

Ovaj satirični istorijski roman slika epohu u kojoj su se carstva smenjivala, a granice pomerale, dok su ljudi uvek ostajali isti. Ante Tomić piše izuzetno duhovitu oštru dramu o veri, ratu, vlasti i identitetu. Kroz sudbine malih ljudi, knjiga pokazuje da se kroz vekove menja scenografija, ali ne i ljudska priroda.

„Neko pametan je rekao da na Balkanu proizvodimo više istorije nego što možemo da svarimo. Nikada se s tim nisam slagala. Nije problem u proizvodnji istorije, nego u varenju! E, kada bi svi varili istoriju ovako kao što to radi Ante Tomić, ona više ne bi bila probavna smetnja. Oslobodili bismo je se.“ — Dubravka Stojanović, istoričarka

Od dobitnika Ninove nagrade
Nagrada Evropske unije za književnost

Tokom letovanja na Krfu, penzionisani kapetan Bogdan i njegova supruga Radica pokušavaju da pobegnu od neizrečenog tereta koji ih godinama muči. U društvu drugog bračnog para, na površinu će izaći potresne epizode iz prošlosti koje nas uvode u vir njihovih emotivnih naprslina, a na čijem se izvoru nalazi sukob sa sinom Damirom.

U drugom delu romana vraćamo se u Damirovu mladost, u Kragujevac devedesetih, gde prijateljstvo sa harizmatičnim i zagonetnim Davidom prerasta u iskustvo koje će zauvek oblikovati njegov život.

Tuševljakovićev pripovedački talenat spojio je u ovom romanu elemente porodične drame, društvenog mozaika iz naše bliske prošlosti i psihološkog sazrevanja.

„Deset godina kasnije, jasno je da je Jaz bio prekretnica u radu Darka Tuševljakovića i blagi odmak od njegove ranije proze. U isti mah, ovaj roman je i čvorna tačka njegove spisateljske poetike, mesto u kom se sreću njegove dominantne teme i iz kog potiču ideje koje su se konkretizovale u kasnijim pričama i romanima Jegermajster, Uzvišenost i Karota. Ukratko, Jaz je delo rekapitulacije i anticipacije.“ – Dragan Babić

„Dualitet ove knjige više je od zgodnog spisateljskog trika: dve priče, dve generacije, dve stvarnosti, sučeljene uvek daju kompletniju sliku nego kad ste osuđeni na jednu vizuru. Zazor između njih jeste veliki, ali koliko god delovao kao ponor sa kojim možemo samo da se gledamo, utešno je što on ipak može da se smanji. I to kao da je slučaj sa svakom Darkovom knjigom: iz najdubljeg mraka probiće se tanani, britki izvor svetla od koga ćemo oslepeti ili progledati, od nas zavisi.“ – Oto Oltvanji

Tražite vrhunski domaći kriminalistički roman koji spaja mračnu atmosferu Beograda i zamršen politički triler? Novi roman Đorđa Bajića, "Inspektor Liman i misterija sablasne kuće", donosi najnapetiju istragu do sada koja će vas držati budnima do kasno u noć.

Otkrijte zašto književna kritika tvrdi da ovaj noir krimić postavlja potpuno nove standarde u domaćoj žanrovskoj književnosti.

U napuštenoj kući na beogradskoj Zvezdari, skriven od pogleda javnosti, pronađen je leš mladog muškarca. Šokantna činjenica je da se telo tamo nalazi već četvrt veka. Ko je misteriozni „momak u kutiji“ i zašto je njegova sudbina decenijama gurana pod tepih?

Slavni inspektor Nikola Liman preuzima slučaj i započinje opasnu istragu koja ga vodi pravo u lavirinte prošlosti. Dok se savremeni Beograd suočava sa političkim potresima i kolektivnim traumama, Liman shvata da ovo staro ubistvo nije samo relikt prošlosti, već živa rana koja i dalje krvari. Što je bliže istini, pritisak postaje veći – jer neko iz senke ulaže ogroman napor da ova mračna tajna ostane zauvek zakopana.

Autor Đorđe Bajić maestralno dočarava atmosferu dekadentnih prestoničkih enterijera i beogradskih ulica i daje spoj savremene tehnologije, političkih intriga i tajni koje se perverzno čuvaju kroz generacije. Roman ima kompleksan psihološki profili junaka koji pre ili kasnije moraju da plate visoku cenu za grehe iz prošlosti.

„Ovim romanom autor ne samo da podiže letvicu samom sebi već i celom domaćem žanru trilera. Kroz mrežu zlokobnih intriga smeštenih u prepoznatljivu sadašnjicu, inspektor Liman i ovog puta otvara brojne Pandorine kutije.“ – Irena Marić, Čitajmo domaće

„Pred čitaocima se otvara roman koji je istovremeno krimić atmosfere i složenog zapleta, duboko ukorenjen u noar poetici i estetici. Likovi su intrigantni i upečatljivi jer svi oni moraju da plate visoku cenu počinjenog zločina koji pokreće ovu melanholičnu beogradsku misteriju.“ – Tatjana Rosić, književna kritičarka i teoretičarka

Knjiga je savršen izbor za sve ljubitelje klasičnog noir žanra, ali sa autentičnim lokalnim, balkanskim pečatom. Ako ste uživali u prethodnim slučajevima inspektora Limana (poput romana "Smrt u ružičastom"), ovaj nastavak će vas potpuno raspametiti neočekivanim obrtom na samom kraju.

Beograd, poslednje godine jednog režima. Grad umoran od mraka, sankcija, straha i izgubljenih života polako se budi dok ulicama odjekuju protesti, sirene i glasovi onih koji još veruju da sloboda postoji. U tom haosu, između zapaljenih zgrada, demonstracija, bolničkih hodnika i noćnih razgovora, rađa se ljubav Andrije i Milene - snažna, bolna i nemoguća.

On je poznati pesnik, čovek koji iza sebe nosi godine, uspomene i razočarenja. Ona je mlada, divlja, prkosna i spremna da izgori za svoje ideale. Dok se zemlja raspada pod teretom istorije, njih dvoje pokušavaju da pronađu smisao, nežnost i spas jedno u drugom. Ali ljubav u vremenu nasilja nikada nije jednostavna: između političkih progona, odlazaka, izdaja i snova o nekom boljem svetu, njihova sudbina postaje ogledalo jedne generacije koja je želela da promeni svet, a izgubila sebe.

„Beograd se budi“ je roman o ljubavi i revoluciji, o odlascima i sećanjima, o umetnosti, slobodi i usamljenosti. Potresna priča o ljudima koji pokušavaju da sačuvaju dušu u vremenu kada sve oko njih nestaje u plamenu istorije.

Iznad svega, ovo je roman o Beogradu - gradu koji pada, gori, voli i ponovo se budi.

Kosingas: Red Zmaja – Prvi Deo Kultne Epske Trilogije

Uđite u svet gde se istorija prepliće sa mitom, a sudbina čitavog Balkana visi o koncu. Kosingas 1: Red Zmaja, autora Aleksandra Tešića, je kamen temeljac moderne srpske epske fantastike. Ovo je priča o vremenu kada su mitska bića hodala zemljom, a vitezovi branili granicu između svetla i večnog mraka.

Zemlji prete dva uništenja. Sa istoka nadiru osmanlijski barjaci sultana Murata. Iz same utrobe zemlje, iz dubina Ada, budi se sila starija od carstava, vera i ljudi. Horde neljudi i demona, pod komandom gnevnog Hromog Dabe, žedne su osvete i krvi.Jedini koji vidi nadolazeći pakao jeste Kosingas Gavrilo – monah, vitez Reda Zmaja i čovek koji nosi žive rane iz podzemnog sveta.

Drevno proročanstvo kaže da spas leži u rukama jednog čoveka: Marka Kraljevića. Mladom ratniku je suđeno da stane na put razornoj moći mraka. Zajedno sa Gavrilom, Marko kreće na putovanje na koje niko ne ide dragovoljno:

Zaboravite na klasične zapadne vilenjake i patuljke – oživite domaće legende, drakone, vile i demone.

„Raskošan pripovedački dar, upečatljivi likovi iz naše istorije i Predanja, vešto preplitanje mitova, fantastike i ključnih kvaliteta našeg nacionalnog bića doneli su nam ovu sada već legendarnu trilogiju, čija je popularnost nezapamćena među poklonicima domaće fantastične književnosti.“
– Goran Skrobonja

„Stojeći na ramenima divova. Retko prikladna fraza za činjenicu da je maltene čitava plodna scena savremene srpske epske fantastike oslonjena na dva stamena potporna stuba: pisca Aleksandra Tešića i njegovog literarnog heroja Kosingasa Gavrila.“
– Pavle Zelić

Da li je Troja bila na Tropolju?
Da li je drevni Ilij bio podno Trojanskih gora, na obali Skadarskog jezera?
Da li su svi putevi vodili u Gorčin?
Dragi moji, istina je došla po vas.

Na Drugom programu Radio Beograda izvedena je (i više puta reprizirana) radio-drama po romanu SLIVNIK, koja je izabrana da predstavlja Dramsku produkciju Radio Beograda na najvećem festivalu radio-drama „Fri Jurop“ u Berlinu.

Fakat je da je Ćirić jedan od onih blagoslovenih pisaca, opsesivaca koje ili odmah odbacite, ili terate s njima kroz sve njihove mene i faze. U SLIVNIKU je Ćirić zabavan i duhovit – nikako vickast – i uopšteno raspoložen za jednu mahom vrlo dobro izbalansiranu promenadu naglavačke izvrnutih ćiriloških Opštih Mesta. - Teofil Pančić

Kao i obično, i u SLIVNIKU Zoran Ćirić ide dalje od najsmelijih čitaočevi očekivanja. -Vasa Pavković

SLIVNIK nije roman. To je dijagnoza. To je ogledalo koje ne laže. To je poslednji udarac u stomak pre nego što se onesvestiš od smeha i gađenja. I da, završetak je savršen. Magični cepa traku – cepa film, cepa fikciju, cepa sebe.

A čitalac ostaje sam, u mraku, sa ukusom krvi i benzina u ustima. Ovo je književnost koja ne mazi. Ne oprašta. Ne zaboravlja. I upravo zato – neće biti zaboravljena. - Vujica Rešin Tucić