DOMAĆI ROMAN

Beograd, poslednje godine jednog režima. Grad umoran od mraka, sankcija, straha i izgubljenih života polako se budi dok ulicama odjekuju protesti, sirene i glasovi onih koji još veruju da sloboda postoji. U tom haosu, između zapaljenih zgrada, demonstracija, bolničkih hodnika i noćnih razgovora, rađa se ljubav Andrije i Milene - snažna, bolna i nemoguća.

On je poznati pesnik, čovek koji iza sebe nosi godine, uspomene i razočarenja. Ona je mlada, divlja, prkosna i spremna da izgori za svoje ideale. Dok se zemlja raspada pod teretom istorije, njih dvoje pokušavaju da pronađu smisao, nežnost i spas jedno u drugom. Ali ljubav u vremenu nasilja nikada nije jednostavna: između političkih progona, odlazaka, izdaja i snova o nekom boljem svetu, njihova sudbina postaje ogledalo jedne generacije koja je želela da promeni svet, a izgubila sebe.

„Beograd se budi“ je roman o ljubavi i revoluciji, o odlascima i sećanjima, o umetnosti, slobodi i usamljenosti. Potresna priča o ljudima koji pokušavaju da sačuvaju dušu u vremenu kada sve oko njih nestaje u plamenu istorije.

Iznad svega, ovo je roman o Beogradu - gradu koji pada, gori, voli i ponovo se budi.

Da li je Troja bila na Tropolju?
Da li je drevni Ilij bio podno Trojanskih gora, na obali Skadarskog jezera?
Da li su svi putevi vodili u Gorčin?
Dragi moji, istina je došla po vas.

Inspirisana kontroverznim teorijama o supstanci nastaloj oksidacijom adrenalina, priča prati brutalni rijaliti program na deep web-u, u kojem su učesnici izloženi ekstremnim situacijama kako bi im nivo adrenalina dostigao maksimum. Publika koja plaća ogromne sume novca posmatra njihove strahove, borbu i sudbine — dok najmoćniji gledaoci zapravo upravljaju igrom.

Granica između zabave, eksperimenta i zločina postaje sve tanja.
U svetu gde je ljudski strah roba, a život deo spektakla, postavlja se pitanje: koliko daleko može da ide ljudska radoznalost — i ko zaista upravlja arenom?

Adrenohrom je napet i provokativan roman o moći, manipulaciji i tamnoj strani savremenog društva.

ANA MARIJA ME NIJE VOLELA je priča o ponorima neljudskosti i nerazuma u koje čoveka baca mržnja prema onima koji su drugačiji. I samo zato što su drugačiji. O zloupotrebi Boga i čonvekove potrebe da veruje, za činjenje svega što je u suprotnosti sa svakom od deset Božijih zapovesti. ANA MARIJA ME NIJE VOLELA je roman opomena. I istovremeno knjiga dokaza da nas samo ljubav može spasiti.

ANA MARIJA ME NIJE VOLELA je priča o ponorima neljudskosti i nerazuma u koje čoveka baca mržnja prema onima koji su drugačiji. I samo zato što su drugačiji. O zloupotrebi Boga i čonvekove potrebe da veruje, za činjenje svega što je u suprotnosti sa svakom od deset Božijih zapovesti. ANA MARIJA ME NIJE VOLELA je roman opomena. I istovremeno knjiga dokaza da nas samo ljubav može spasiti.

U završnom delu trilogije Devet života Ivana Mačka – Tajna – svet slovena uranja u sve dublji haos, Ivan se suočava ne samo sa spoljnim neprijateljima, već i sa sopstvenim strahovima i sumnjama. Tajne iz njegove prošlosti, davno zaboravljene i zapečaćene, počinju da izranjaju, preteći da razore sve što je s mukom izgradio.

Odrastanje uz ostatke starog reda i još neprevreli novi poredak, uz stanične kafane, uspomene iz ratova i olajisane slike novog vremena, cigan-malu, autentične karaktere čaršije na Carskom drumu i rakiju kao sinonim muškosti i porodičnih somnabulija, stvara široku perspektivu priče sačinjene od bola odrastanja i iskušavanja đavola iz rakijskih flaša. Život je koloplet suza i smeha, sećanja koja bole i uspomena koje se kroz smeh oslobađaju. Saša Buđevac nije DŽek London, ali njegov junak jeste DŽon Barlikorn (sinonim za alkohol i pseudonim pisca DŽona Grifina – DŽeka Londona, kojim je potpisano prvo izdanje Kralja alkohola), putovođa kroz rakijaške magme kao u Londonovom autobiografskom romanu Kralj alkohol, koji se ovog puta dešava u Nišu. Mnogi neće primetiti razliku.

U Pirueti prolog je uspavanka, surova, koja plaši. Nјena uloga se otkriva u zrelim godinama preko iskustava da je pravda uvek na strani snažnijeg. Kao u antičkim dramama ili starozavetnim pričama.

Nulta egzistencija je dnevnički zapis književnika, dramaturga, režisera i akademika Pavla Ugrinova tokom šezdesetogodišnjeg umetničkog stvaralaštva.

Od dolaska u Beograd 1946, izvođenja kultne predstave „Čekajuci Godoa” i osnivanja Ateljea 212, rada na Radio-televiziji Beograd tokom zlatnog perioda radio i TV drame, ovo delo je prožeto važnim kulturno-političkim događajima i na svojevrstan način dokumentuje razvoj društva i umetnosti posleratnog doba sve do početka XXI veka, kroz prizmu autentičnog stvaraoca i svedoka našeg podneblja i vremena.

Treća knjiga prati godine ratova i raspada Jugoslavije, od 1991. do 2006. godine. Usled pogoršanog zdravlja, Ugrinov napušta javni život i sve više se povlači u sebe, posvećujući vreme isključivo pisanju. Priprema za štampu dva memoarska prozna dela i nekoliko romana. Pre odlaska na bolničko lečenje zavšava i treći deo dnevnika „Nulta egzistencija”, uz napomenu da „pisanje nema potrebu da se bavi ničim drugim sem samim pisanjem. Samo izvrsno pisanje čini umetnost pisanja. Samo poseban stil dostiže umetnost.

Nastavak eksperimenta započetog romanom Leposava iz 2007. koji je postigao munjevit uspeh i tri uzastopna izdanja od po 1000 primeraka se nastavlja novom verzijoom ove distopije. Budući da se mnogo toga iz ovog romana u međuvremenu ispunilo, radnja se prilagođava novonastaliim okolnostima. Svako novo izdanje sadrži prigodne izmene u skladu s novim vremenom i ima jedno poglavlje više. Radnja i događaji ostaju manje-više isti, ali u ovom izdanju se Leposava i njeni drugari susreću i sa ćacijima i Ćacilendom, studentima nove generacije koja je sada već njihova. Groteska i poigravanje s jezikom ne prestaju i dobijaju nove dimenzije.

Nikola Tesla se uzdao u budućnost, kojom se ceo svoj život i bavio. Imao je izuzetnu sreću i veliku privilegiju da bude poseban izabranik Duha otkrića, koji ga je često posećivao i podržavao. Duh otkrića mu je uvek dojavljivao velike tajne, najčešće u vidu kosmičkog bljeska svetlosti. Samo za njegovog života svet se mnogo promenio nabolje. Njegovi vizionarski izumi tome su značajno doprinosili. Znao je da će u budućnosti oni biti još veći. Postavio je temelje novog industrijskog sistema, omogućio razvoj masovne proizvodnje, bez njegovih motora i njegove struje sve bi to bilo mnogo teže, svojim robotima i aparatima želeo je da olakša ljudima rad, pa i da zameni ljudski rad. Teško je i pobrojati sve njegove izume i patente. Sve što je bilo njegovo vrlo brzo je postalo javno dobro svih građana. Svaki istinski poštovalac lika i dela Nikole Tesle ima pravo na svoj doživljaj jedinstvene životne priče tog nenadmašnog genija. Moglo bi se reći da je ovo knjiga o mome Nikoli Tesli, knjiga o njegovoj svetlosnoj geni- jalnosti i duhovnosti, na prepleten način ispisana, knjiga u kojoj se sa iskrenom ljubavlju romantizuje životopis jednog genija, knjiga u kojoj se na profesorski način podseća, poručuje i podučava. Napisana knjiga je izraz moje nesebičnosti. Sreću i zadovoljstvo koje sam sebi priuštio dok sam se svakodnevno družio sa likom i delom Nikole Tesle nisam želeo da zadržim samo za sebe. Autor Tesla je tvorac savremenog doba. On je nesporno jedan od najvećih genija sveta… Čovek koga Tesla oličava bio je naučni svetac. Pronalasci koje je učinio ovaj mučenik nauke bili su namenjeni miru, sreći i bezbednosti ljudskog roda, ali ljudi su ih upotrebili da bi proizveli oskudicu, bedu i pustošan rat… Džon O’Nil Tesla pred kraj života pokazuje bitnu promenu stava prema zapadnom društvu, kritički razmišlja o uticaju tehnologije na čoveka i predviđa sumoran kraj zapadne civilizacije… Tesla je simbol tragedije srpskih intelektualaca, talentovanih i sposobnih da budu među prvima u svetu u polju struke, nauke, umetnosti ili sporta, ali… Branimir Jovanović

U ovom romanu postavlja se pitanje ljudske ograničenosti koja je prouzrokovana tvrdokornošću i tvrdoglavošću, koje za sobom otvaraju niz drugih pitanja. Glavni likovi ovog romana su kovači, Romi, koji svojim unutrašnjim monolizima i vrcavim dijalozima podsećaju na univerzalnost ljudskih sudbina pa se jasno nameće zaključak da smo svi nalik jedni na druge i da je svako na izvestan način kovač svoje sreće, a ova proza simbolima želi da podseti na važne znakove koje smo izgubili na putu promena koje se prebrzo dešavaju u savremenom svetu.
Pri samom početku pred čitaocem je priča nalik na basnu (šta bi bilo da je kovač neka životinja ‒ magarac ili konj?) i komparacijom se postiže zaključak da ima dosta sličnosti između ljudi i životinja ‒ svi nosimo svoje terete, samo što bi se očekivalo da ljudi imaju viši stepen razumevanja, posebno u teškim momentima, kriznim vremenima i naglim promenama, jer moramo voditi računa o dušama, a kako se one doživljavaju i tretiraju u savremom svetu, prikazano je u dijalozima dva Roma, kovača, u ovom romanu:
‒ A ima li ta tvoja duša smiraja makar kad legne? Možeš li sa njom kao sa čovekom da se porazgovaraš? Kako joj je? Šta radi? Šta očekuje od tebe? Je li joj hladno? Zašto moraš sa njom, kao sa ženom, svako veče i oko svake sitnice da se svađaš?
‒ Ei-h-h! Kad ῾oće, niko me bolje od nje ne razume. Ali kad neće, ona baš neće...
‒ Onda sedi na dupe i odmori se kao čovek. Sedi, dok ne odlučiš šta ćeš dalje...

Na humorističan način je iskazano ono najvažnije ‒ unutrašnji mir, koji je narušen nerazumevanjem novotarija i stalnih promena koje nailaze, zbog kojih se sudaraju dva sveta ‒ stari i novi ‒ u okviru kojih su svi predstavljeni kao marionete, glumci na pozornici života, a ideje kao nejasne, mutne predstave, simboli nekog prohujalog vremena. Tako su i Evropa prvo cigarete koje su davno potrošene, popušene, kojih više nema, a potom je kafana u koju ne može svako ući i u kojoj bolju prođu imaju manipulanti i prevaranti poput savremenog trgovca Sime. Pred sâm, veoma željeni ulazak u kafanu Evropa doći će do sudara tog starog i novog sveta, preko motiva vašara, koji je veoma značajan u romanima Miroljuba Milovanovića:
Sima se zagledao u zgradu na kraju ulice. Njih dvojica mu nisu bili važni. Još su bili prisutni i to je dovoljno. A ulica je brektala i huktala. Kao da su iz dubine ponoći upali u sred podneva. Našli se u ulici prepunoj ljudi i prodavnica, šarene robe i žamora. Skoro kao na vašaru. Jedva su se probili kroz metež. Malo laktovima, više obilazeći, zaustavili se nasuprot Evrope. Sima je konačno pogledao u njih. Drugačije nego ranije i kao da mu je laknulo što su tu. Preko puta je sijalo i blještalo. Oni su najpre zinuli od čuda, onda im se smrklo. Od trepćućih lampiona im zasuzile oči, zbog vrpci i ukrasa su zverali levo-desno. Livrejisanom momku na ulazu se nisu mogli načuditi. Prostor je izgledao potpuno nov. Uparađen za specijalnu priliku. Na momente je delovao napadno, na momente skladno i umereno.

Nakon teške spoznaje na samom vašaru da su njihova roba i proizvodi prevaziđeni, kovači uviđaju da je i u tom novom svetu dosta toga vašarskog, ali da je taj novi način zapravo vašar taštine ‒ prekomeran lažni sjaj koji ima svoje tajne, ali ne i velike vrednosti, koje je nužno spoznati i ugraditi u taj savremeni svet, što upravo i potvrđuje ovaj roman, koji je jedna veoma razvijena basna, dugačka parabola koja potvrđuje da velike razlike ne postoje. A kakva bi ovo pa i savremena, proširena basna bila, da nema naravoučenije (pouku)? Svakako da je ima ‒ krije se u poslednjim replikama ovog romana:
‒ A veruješ li da će vam jednom stvarno biti bolje?
‒ Za bolje još ne znam, a gore od ovoga ne može...

Koje potvrđuju ograničenja koja sami sebi postavljamo, a koja nam smetaju. Ostali odgovori se kriju između redova ove proze, zato čitajte i analizirajte. - Marina Đenadić

„Simo Božić“ je delo sa jasnoćom izlaganja, sa veštim opisima pejzaža i duševnih stanja junaka, sa čvrstim kompozicionim sklopom i znalački vođenom fabulom. Može se čitati i u jednom dahu. Donosi nam svoj zasebni svet i stoga je autentičan. Ispunjava sve standarde romanesknog žanra iako se tekst može deliti i na manje pripovedne celine. Dakle, preporučujem ga za čitanje.

Istorijski triler koji briše granicu između istorije i mitologije

„Neke tajne treba ostaviti zakopane, jer ono što čeka ispod zemlje pamti duže od ljudi.“ – Aleksandar Tešić

Tražite domaći triler koji spaja mračne misterije prošlosti i slovensku mitologiju? Roman „Kal juga“ autora Mladena Milosavljevića vodi vas na putovanje kroz vekove, od mističnih obala Dunava do skrivenih podzemnih prolaza Beograda.

Radnja prati dve paralelne priče koje povezuje ista mračna nit. Godine 1717., austrijski carski provizor Frombald suočava se sa prvim pomenima vampira i zaboravljenim obredima, dok 250 godina kasnije, 1967. godine, radoznali student arheologije Mijat otkriva da beogradski lagumi kriju tajne koje niko nije smeo da otkopava.

Milosavljević vešto plete mrežu u kojoj se susreću istorijske ličnosti i događaji i narodna verovanja. Od strategija Eugena Savojskog do istraživanja Lepenskog vira i mitova o rečnim nemanima, drevnim figurinama i onostranim silama.

Ovaj roman nije samo triler; to je duboko istraživanje srpske kulturne baštine i narodnih kazivanja. Ako uživate u delima koja prožimaju religiju, magiju i arheologiju, „Kal juga“ je savršen izbor za vašu policu.

Svih žalosnih radost

Roman o Majci, veri i početku hrišćanstva

Roman Svih žalosnih radost donosi snažnu i nadahnutu priču o zemaljskom životu Presvete Bogorodice, ispričanu kroz glasove onih koji su joj bili najbliži — same Marije i apostola Jovana, Hristovog ljubljenog učenika. Kroz njihovo svedočenje, čitalac ulazi u intimni svet žene čija je sudbina zauvek promenila istoriju čovečanstva.

Ova duhovna proza ne bavi se samo velikim biblijskim događajima, već i svakodnevicom: nadama, strahovima, radostima i bolom Majke koja nosi saznanje da je njeno dete Sin Božji i da je Njegova žrtva neizbežna. Roman osvetljava trenutke tišine, molitve i unutrašnje snage, ali i dramatične promene koje su pratile rađanje nove vere.

Kroz susrete sa apostolima, ženama mironosicama i prvim sledbenicima Hristovog učenja, čitalac svedoči prelazu iz starog sveta u novo doba, u kojem se Božja reč širi među ljudima kao izvor nade i spasenja. Lik Presvete Bogorodice prikazan je kao Majke, služiteljke i uzora smirenja — žene čija je vera nadrasla strah i bol.

Svih žalosnih radost je roman namenjen čitaocima koji traže duhovnu književnost, hrišćansku prozu i duboko emotivne priče o veri, žrtvi i ljubavi.

Svih žalosnih radost

Roman o Majci, veri i početku hrišćanstva

Roman Svih žalosnih radost donosi snažnu i nadahnutu priču o zemaljskom životu Presvete Bogorodice, ispričanu kroz glasove onih koji su joj bili najbliži — same Marije i apostola Jovana, Hristovog ljubljenog učenika. Kroz njihovo svedočenje, čitalac ulazi u intimni svet žene čija je sudbina zauvek promenila istoriju čovečanstva.

Ova duhovna proza ne bavi se samo velikim biblijskim događajima, već i svakodnevicom: nadama, strahovima, radostima i bolom Majke koja nosi saznanje da je njeno dete Sin Božji i da je Njegova žrtva neizbežna. Roman osvetljava trenutke tišine, molitve i unutrašnje snage, ali i dramatične promene koje su pratile rađanje nove vere.

Kroz susrete sa apostolima, ženama mironosicama i prvim sledbenicima Hristovog učenja, čitalac svedoči prelazu iz starog sveta u novo doba, u kojem se Božja reč širi među ljudima kao izvor nade i spasenja. Lik Presvete Bogorodice prikazan je kao Majke, služiteljke i uzora smirenja — žene čija je vera nadrasla strah i bol.

Svih žalosnih radost je roman namenjen čitaocima koji traže duhovnu književnost, hrišćansku prozu i duboko emotivne priče o veri, žrtvi i ljubavi.

Uzaludnost je jedina poetička i fatumska izvesnost porodične sage Đorđa Sibinovića koja se zaokružuje događajima i sudbinama iz ovog romana. Neposredno i otvoreno, književno dinamično i uverljivo, pred očima čitaoca iskrsavaju autentični likovi i sudbine, bolno stvarni i stvarnosno uzaludni. Prepoznatljivi u posrtanju i nespretni u emocijama, oni su istinski junaci naše kolektivne sudbine.

U knjizi „Tajna kajmakčalanske šume“, Živorad V. Plećić ispripovedao je snažnu priču o životu, borbi i veri, oblikujući tako delo koje nosi emocionalnu dubinu i univerzalnu snagu. Iako je reč o prvom romanu ovog autora, on je napisan tako da poziva čitaoce da se odupru površnim pričama savremenog doba i da se upuste u dublje razmišljanje o sebi i svetu. Živorad V. Plećić piše sa neverovatnom toplinom i iskrenošću. Njegov jezik je bogat, ali istovremeno jednostavan i razumljiv. On je na stranicama ove knjige prikazao lične tragedije ljudi i njihove borbe za ideal, ističući da snaga svakog čoveka uvek počiva na njegovim najdubljim uverenjima. Istražujući prošlost kroz priče jedinstvenih, ali ipak običnih ljudi – onih koji su deo svakodnevice svih nas – pisac na kraju ove sage ostavlja čitaoce sa uverenjem u to da je život u svim svojim oblicima velika tajna koja čeka da bude otkrivena.

Kroz deset razgovora koje Vid Latinović vodi (od 1980. do 2019. godine) sa Vješticom, autor nastoji da pronikne u tajnu umetnikovog (i umetničkog) života, postajući pritom saputnik na slikarevom Tezejevom brodu, u identitetskoj plovidbi obeleženoj neizvesnošću i stalnom promenom. Svaki razgovor predstavlja svojevrsno napuklo ogledalo iz čijih se delova postepeno iscrtava jedan višeznačni autoportret, koji svoju složenost, između ostalog, duguje i bespoštednoj borbi sa, kako ličnim, tako i kolektivnim zabludama i obmanama modernih vremena.

„Dok ispisujem ove redove, preda mnom stoji jedna od Vidovih poslednjih slika, koju mi je poklonio nekoliko dana pred smrt. Oblak 973, iz ciklusa Dinamika oblaka. Ne mogu da kažem, dok gledam ovu sliku, da išta bolje, nakon svih ovih godina i razgovora, razumem njegovu umetnost. Teoretičari će dati svoj sud, možda će uvideti neku simboliku u tome da je od zemnih stvari Vid Latinović, praveći jedan veliki luk i obuhvatajući pritom svojim izrazom mnoge naše užase, ponore, krike i šapate, uzdizanja i vaskrsavanja, osvajanja, drhtanja, razaranja, razdiranja, sabiranja i spajanja; naposletku stigao do oblaka. O tome neka sada pišu neki drugi.“ – isečak iz romana

Vladimir Vujović je rođen 1991. godine u Baru. Završio je Medicinski fakultet u Beogradu, a specijalizaciju 2023. godine na Vojnomedicinskoj akademiji. Do sada je objavio romane Silencio (Matica srpska, 2017.) i Spaljivanje Džošua drveta (Sumatra, 2021.), kao i više kratkih priča u različitim časopisima. 2025. godine je dobio nagradu „Đura Đukanov“. „Razgovori s Vješticom“ je njegov treći roman.

Novom romanu i autorovom proznom opusu zajednički su neobični, upečatljivi likovi. Lista čudaka, neka vrsta galerije poniženih i uvređenih jedne epohe o kojoj se nedovoljno misli u nas. Lista simpatičnih, blesavih i nadahnutih, provokativnih ludaka kojima je naseljeno nekadašnje tužno prebivalište nesuđenog kralja Srbije.

U Srbiji devedesetih, iz prizme mladog čoveka koji se tada formira kao ličnost, vlada zbrka i on, delom zbunjen, pokušava da objasni događaje iz svoje skorije prošlosti. U potrazi za odgovorima mladić je prožet flešbekovima koji obasjavaju njegovu stvarnost, ali je ne uspevaju sasvim objasniti i opravdati. Jer, svako pojmljivo sagledavanje iziskuje izlaženje iz sopstvenog razuma, a najveća opasnost je vratiti se „u sopstvenu kožu“, upravo posle takve avanture koja obesmišljava svaki smislen zaključak. Zato, junaci romana, narator Veljko Petrović i glavni protagonista Živojin Jokanović, tragaju za oduškom, filterom pomoću kojeg će istisnuti sve suvišno iz sebe da bi bili u stanju da normalno funkcionišu i osećaju se kao ljudi.
Bunt i nejasnoća koji rukovode postupcima glavnog junaka na kraju sazrevaju u jasnost i smislenost. Za mladost je svojstveno verovanje da se zlo može uništiti i da će tako likvidirano nestati. Ali svako ubistvo i svaki pucanj u nekoga, ma kakav bio, pogađa upravo njegovog izvršioca.

U nezdravoj sredini oni najzdraviji postaju najbolesniji i polako tonu ka dnu, gde ih čeka hladan i gust mulj, čije razjapljene čeljusti strpljivo čekaju svoj plen.
Petar, koji iskusno i dobro poznaje prirodu tih čeljusti, na samom je dnu. Ipak, nešto ga drži da ne potone sasvim, a šta je ono što ga drži, ne zna ni on sam. Tu tajnu otkriće kroz sostvenu priču o živima i mrtvima i podeliće je samo sa onima koji su dovoljno hrabri da se tim podzemnim silama suprotstave i dovoljno mudri da nakon njegove priče ostanu živi i nadmaše samog sebe.

Godine 1973. mlada novinarka iz Beograda putuje za Beč na ugovoreni susret sa Elizabet Turi, jednom od osnivača Austrijske pres-agencije (rođena kao Milica Vukobranković de Vuko et Branko, poslednja srpska princeza), koja je posle Prvog svetskog rata bila u zatvoru u dva navrata zbog optužbi za trovanje, a Drugi svetski rat provela zatočena u logoru Ravensbrik.

„San Antonio“ je najuzbudljiviji roman Muharema Bazdulja.
Majstorski varirajući žanrovske obrasce ljubavnog romana
i trilera, Bazdulj ispisuje istinsko umetničko delo u kome
svaki čitalac može da uživa. Oni koji se zadrže samo na ni-
vou fabule, naći će se u situaciji da ne mogu da ostave i od-
lože knjigu, da ako je otvore pred spavanje budu u iskušenju
da je iščitaju do jutra. Oni pak koji zaoru dublje, imaće s
jedne strane slično iskustvo, a s druge će prepoznavati i
mnogobrojne suptilne i efektne aluzije i iz visoke i iz po-
pularne kulture. Naposletku, najbolji čitaoci doživeće onu
vrstu katarze zbog koje vrhunska književnost i postoji.
„Čitaoci koji traže zaigran i genijalan način pisanja či-
taće Bazdulja sa velikom pažnjom i još većim zadovolj-
stvom.“

Robert Mari Dejvis, Univerzitet u Oklahomi
(World Literature Today)

Zaštićene tuge Miladinke Knežević Milve, ovo pomalo hermetično delo,svojom gustom lirskom prozom objedinjuje elemente intimnog, ljubavnog, psihološkog romana i poetske refleksije. Unutrašnji monolog naratora je ono što strukturiše tekst, ljubavnu priču isprepletenu sećanjima na porodicu, urbane i ruralne pejzaže, istorijskim prisećanjima i filozofskim refleksijama. Naracija nije hronološka, već bi se pre mogla porediti sa mozaikom – niz slika, asocijacija i fragmenata tvore kompleksnu sliku jedne ljubavi, jednog života.

U fokusu romana nalazi se odnos između žene i muškarca, veza protkana snažnim, toplim emocijama, ali takođe i razdvojenošću, čežnjom, čekanjem i izvesnošću o prolaznosti svega, pa i njihove ljubavi.

Ovo je delo za čitaoca od strpljenja, koji ume da ceni gusto pletenje jezika, spor
ritam, atmosferičnost dela, delo za čiju je recepciju potrebno prepuštanje čitaoca
tokovima teksta. Ono ne daje lake odgovore, već unutrašnji prostor za razmišljanje – u ljubavi koja traje prkoseći vremenu, u bolnim ali i toplim sećanjima, u svetu čija je glavna odlika promena, dok se trudimo da menjajući se sačuvamo ono što nas čini nama samima.“ – iz recenzije Vladimir Simić

Autor Aleksandar Gajović je iskusni medijski i javni radnik, novinar, književnik. Za rad u oblasti kulute i medija dobio je veliki broj nagrada i priznanja.

U knjizi PRAVILA IGRE kaže:Žena koju sam tada, sasvim slučajno otkrio, zaneto pratio i znatiželjnim pogledom proučavao, bila je van svake sumnje slika i prilika čuvenog "Slavuja sa Anda", kako su inače vokalnu solistkinju Imu Sumak nazvali svetski mediji, ali i milioni muškaraca koje je svojim magičnim i nebeskem glasom decenijama opčinjavala u prvoj polovini dvadesetog veka.

„Despot - priča o vladaru, prosvetitelju i dečaku”, je efektan miks istorijskog štiva, detektivskog romana i fantastike, koji nas vodi kroz poslednjih šest vekova srpske istorije. Autor, naime, oživljava duh glavnog junaka i smešta ga u tela značajnih ličnosti srpske istorije, nauke i umetnosti. Ko su te ličnosti, zašto su baš one izabrane za putovanje kroz vreme i događaje, a ponajviše koja je to nit koja ih sve povezuje, saznajemo na stranicama ove nadasve uzbudljive knjige. Autor smelo odlazi i u budućnost, ne tako daleku, pokušavajući da anticipira događaje koji su pred nama. Poučeni dosadašnjim istorijskim iskustvima, ali pre svega ličnim uvidima u nesrećni usud srpski, autor i njegov junak ne žele da nam daju lažnu nadu, ali nas pozivaju na strpljenje uz tračak dobre nade.

Ovo je neverovatna priča o Nepobedivom princu i njegovim podvizima. Istina o toj avanturi sačuvana je samo u delovima i samo je nekolicina verodostojnih svedoka uspela da ostavi zapise iz prve ruke. Ti zapisi su dragoceni. Zato se sačuvala misterija, stvarala se i nadograđivala legenda, a kada legenda prevazilazi stvarnost, nastaje mit.

Ognjenka gori dok hoda kroz uspavano selo u hladnoj, decembarskoj noći, žureći u susret snegu. Obučena samo u belu spavaćicu, crvene gumene čizme i debeli, vuneni kaput, poći će dobro utabanim stazama sećanja i kako to po noći biva, kada je granica između realnog i nadrealnog zamagljena, uspeće da, u tri dana, oživi i proživi svoja tri života – devojčice, žene i starice.

Radnja novog romana Aleksandra Gajića Ključ prevrata smeštena je u drugu polovinu septembra i prvih šest dana oktobra 2000. godine, u vreme državnog prevrata i pada Slobodana Miloševića.

U taj revolucionarni istorijski milje Gajić veoma vešto uvodi svoju do pucanja napetu fikciju, koju ponovo predvodi major Sokol Filipović, junak Kremanske straže, Gajićevog romana prvenca. Ključ prevrata nudi priču u kojoj se sudaraju i sarađuju obaveštajne službe, policija, navijačke i kriminalne grupe i tajanstvene okultne organizacije. U jednom neizvesnom detektivskom zapletu smenjuju se akcione scene, zaverenički poduhvati i misteriozni rituali. Ovaj roman je spoj okultnog i političkog trilera koji nam otkriva jednu zakulisnu istoriju, izmaštanu, ali moguću – i čita se u jednom dahu.

Aleksandar Gajić (1973) je savremeni srpski pisac, ali i doktor pravnih i političkih nauka, naučni savetnik na Institutu za evropske studije u Beogradu i profesor na katedri za bezbednost Fakulteta za pravne i poslovne studije „Lazar Vrkatić“ u Novom Sadu – i upravo su ta piščeva vanliterarna znanja i veštine u velikoj meri doprinela ubedljivosti i utemeljenosti ovog romana.