ESEJISTIKA I PUBLICISTIKA

„Čest je kulturni fenomen da se naši najbolji filmski autori okreću pisanju. Kad im je režim onemogućio da snimaju, oni su se okrenuli jednostavnijem i jeftinijem načinu pričanja priča. Od toga je teško stradala kinematografija, kojom vladaju ulizice i nesposobnjakovići, ali književnost bilježi veliki dobitak. Knjiga koju držite primjer je takve jedne sreće u nesreći. Markovića i Grlića nagovorili smo da se dopisuju u času kad im je njihov redateljski posao bio sve nedostupniji. Oni su nam pokazali kako istinski talent, bez obzira na to je li riječ o pokretnim slikama ili riječima, uvijek nađe način da se izrazi. S nenadmašnom pripovjedačkom vještinom i strašću njih dvojica bilježe političke prevrate, društvene lomove, zanosne večeri, mamurna jutra, sramotna barbarstva, trijumfe ljudskosti, blistave uspjehe i neoprostive promašaje. Osobito je zadivljujuće i za primjer mlađima, kako su kroz duga desetljeća naših političkih užasa, između gomila onih što su se bijedno pokoravali diktaturama, Marković i Grlić ostali gospoda, neustrašivo uspravni i svoji.“ – Ante Tomić

„Njih dvojica su nacionalna klasa reditelja i dokaz da je za sreću potrebno troje – Goran, Rajko i portal Velike priče gde se dopisuju iz nedelje u nedelju. Ćaskaju o raljama života a ova knjiga je sabirni centar tih tekstova. Njih dvojica su majstori, majstori. Neka ostane među nama – to dopisivanje je zarazno kao variola vera.“ – Dragoljub Draža Petrović

SFRJ za ponavljače – Dejan Novačić

Kako je zaista izgledala svakodnevica u bivšoj Jugoslaviji? Kakav je bio život između pionirskih marama, radnih akcija, štafeta i letovanja na Jadranu? Knjiga „SFRJ za ponavljače“ donosi duhovit i nostalgičan povratak u svet jedne države koja je nestala, ali nikada nije potpuno iščezla iz sećanja.

Sa mnogo ironije, topline i britkog humora, Dejan Novačić vodi čitaoce kroz mali lični muzej jugoslovenske svakodnevice. Pred nama oživljavaju mirisi i ukusi jednog vremena – od kafanskih razgovora i porodičnih putovanja, do proizvoda, navika i običaja bez kojih se nekada „nije moglo“. Autor na duhovit način razotkriva mitove i legende o socijalističkoj Jugoslaviji i vraća nas u doba Josip Broz Tito, samoupravljanja i ideje bratstva i jedinstva.

„SFRJ za ponavljače“ je istovremeno leksikon, zbirka uspomena i satirični vodič kroz predmete, pojmove i rituale koji su obeležili jedno vreme – od sitnih svakodnevnih detalja do velikih društvenih simbola.

Za starije generacije ova knjiga je nostalgično putovanje kroz mladost i sećanja, dok će mlađi čitaoci u njoj pronaći duhovit i zanimljiv pogled na život u zemlji koja je oblikovala istoriju čitavog regiona.

U predgovoru književnica Dubravka Ugrešić ovu knjigu opisuje kao svojevrsni leksikon jugoslovenske svakodnevice – katalog stvari, običaja i fenomena ispričan sa ironijom, humorom i nežnošću.

„SFRJ za ponavljače“ je knjiga koja će vas nasmejati, podsetiti na prošlost i pokazati koliko se istorija ponekad najbolje razume kroz male, svakodnevne priče.

Istinite priče o magiji knjižara i bibliotekara – ljubavno pismo čitanju

Ovo je toplo, inspirativno štivo za sve ljubitelje knjiga i strastvene čitaoce. U svojoj zbirci Džejms Paterson donosi istinite priče o životu knjižara i bibliotekara – onih ljudi koji svakodnevno stvaraju magiju tako što pronalaze savršene knjige za svakog čitaoca.

Biti knjižar ili bibliotekar znači biti detektiv, provodadžija, sjajan slušalac i ubedljiv zagovornik priče. Svaka preporuka je čin strasti, a svaka knjiga izvučena sa police ima potencijal da promeni život. Ove priče otkrivaju unutrašnje živote ljudi koji nas inspirišu da volimo čitanje, otkrivamo nove glasove i nalazimo upravo ono što nam treba u svetu knjiga.

Kritičari ističu da je ovo zbirka koja dirljivo prikazuje svet knjižara i bibliotekara:

Nina Baret: „Knjiga posipa bajkovitu prašinu pripovedanja po vašem životu.“

Publishers Weekly: „Vesela zbirka ličnih ispovesti koja pruža utehu knjigoljupcima.“

Kirkus: „Slavlje živahne zajednice čitalaca i sveta knjiga.“

Zašto pročitati ovu knjigu:

istinite i inspirativne priče o knjižarima i bibliotekarima

uvid u magiju preporučivanja knjiga i ljubavi prema čitanju

idealno za čitaoce svih generacija i strastvene ljubitelje knjiga

podstiče radoznalost, otkrivanje novih autora i svetova

Otkrijte kako su falsifikati, prevare i zataškavanja krojili sudbinu čovečanstva.

Da li ste znali da je istorija koju poznajemo često samo dobro upakovana obmana?

U ovoj fascinantnoj knjizi, autorka nas vodi iza kulisa svetskih događaja, razotkrivajući kako su laži – od antičkog Rima do modernog doba – oblikovale granice, izazivale ratove i menjale svest miliona ljudi. Od propagandne mašinerije Julija Cezara do mračnih tajni Černobilja, ova knjiga dokazuje da moć ne počiva uvek na sili, već često na manipulaciji istinom.

Falsifikati koji su menjali vekove: Saznajte istinu o Konstantinovoj darovnici, Protokolima sionskih mudraca i lažnom testamentu Petra Velikog.

Politička zataškavanja: Kako su velike sile decenijama krile postojanje koncentracionih logora, montirale sudske procese poput Drajfusove afere ili sramno ignorisale glad u Ukrajini.

Opasne posledice: Istražite tragične priče poput Taskigi eksperimenta i saznajte kako prevare iz prošlosti i danas direktno utiču na naše živote.

Fikcija kao činjenica: Kako je stvorena crna legenda o Španskoj inkviziciji i zašto i dalje verujemo u mitove koji su davno opovrgnuti.

„Knjiga nam jasno dočarava da trijumf istine nije zagarantovan. Laži poseduju sopstvenu moć i nezadrživ zamah.“ – Daily Mail

„Sjajan uvid u svetsku istoriju koji pokazuje kako laži i propaganda iz prošlosti i dalje snažno utiču na našu sadašnjost.“ – School Library Journal

U prvim decenijama dvadesetog veka u Parizu su se pojavile organizovane bande koje su obijale, pljačkale, podvodile i bezobzirno vršile brojne zločine.


Početkom dvadesetog veka Pariz je postao poprište delovanja dobro organizovanih kriminalnih grupa koje su se bavile provalama, pljačkama, nasiljem i raznim oblicima podzemnih poslova. Njihovi članovi, uglavnom mladići sa margine društva, prozvani su apašima i ubrzo su stekli zloglasnu reputaciju.


Ovaj model kriminalnog udruživanja nije ostao ograničen samo na Francusku. Apaške bande su se s vremenom pojavile i u Beogradu, gde su ostavile snažan trag u gradskoj hronici. Među njima se posebno izdvajao Dragutin Dragi Mitrović, poznat pod nadimkom Majmunac, čovek koji je decenijama uspevao da izmiče zakonu. Tokom gotovo trideset godina njegova aktivnost predstavljala je ozbiljan izazov za beogradsku policiju i postala deo urbane legende prestonice.

„Profesor Đarmati nas vraća u prošlost i doba kad se lopovi nisu mnogo razlikovali od ostalog sveta, bili su isto obučeni, sličnog ponašanja, ali je fascinantno koliko je surovosti pa čak i zločina bilo među apašima. Preporučujem ovu knjigu o lopovluku, kriminalu i hajdučiji, raskalašnom životu, o gospodi lopinama, lopingerima, kicošima i kokošarima. Jedini materijal koji je preživeo milione i milione godina je kamen. Uz kamen su preživeli i lopovluk i kriminal. Preživeo je i jedan stari, skoro zaboravljeni naziv – apaši.“
– Bora Otić, novinar

„Ljudi često romantizuju prošlost, prikazuju je kao neko doba koje nam je izmaklo i za kojim valja patiti. U svojoj novoj knjizi Šimon A. Đarmati radi ono što mu najbolje ide: prikazuje nam prohujala vremena ne skrećući pogled od onog ružnog i kriminogenog, istovremeno uspevajući da nas zabavi, začudi, zaintrigira. Ovo je mozaička hronika u sada već prepoznatljivom đarmatijevskom stilu u kojoj iz prošlosti izranja galerija živopisnih ličnosti predvođenih famoznim Dragutinom Mitrovićem Majmuncem, beogradskim probisvetom svetskog kalibra.“
– Đorđe Bajić, pisac

Na prelazu iz XIX u XX vek položaj žena zavisio je od mnogih društveno-istorijskih prilika, a ako ih je krasio i izvanredan talenat, to je nosilo sa sobom teret sudbine i pritisak okoline. Pred vama su biografije onih žena koje su se svojim zalaganjem istakle kao pionirke u oblastima kojima su se bavile. Među njima su one koje su se za poštovanje u društvu borile rame uz rame sa muškarcima i koje su ostavile značajan trag u našoj istoriji. Životne priče kraljice Natalije Obrenović, Nadežde Petrović, Milunke Savić i mnogih drugih služe nam kao inspiracija i podsetnik da su prepreke u uspehu savladive iako je put do zvezda posut trnjem.

„Knjiga Ljiljane Čubrić donosi životne priče izuzetnih žena iz XIX i prve polovine XX veka, čije su sudbine neraskidivo povezane sa borbom za stvaranje moderne srpske države i društva. Kroz biografije naših prvih intelektualki, umetnica, humanitarki i pionirki u različitim oblastima, autorka osvetljava kako su se one, često bez podrške sredine i uz velike lične žrtve, borile za svoje mesto u javnom životu. Prikazana je i delatnost prvih ženskih udruženja, koja su, kroz humanitarni i društveni rad, davala važan doprinos razvoju zajednice i otvarala prostor za žensko delovanje. Pisana pitkim, živopisnim jezikom, knjiga Znamenite žene srpske je plod dugogodišnjeg, predanog istraživanja autorke. Ona svedoči o upornosti i solidarnosti žena koje su menjale svoje okruženje, pomerale granice mogućeg i utirale puteve budućim generacijama.“
– Aleksandra Vuletić

Kada ste se poslednji put poljubili?
Šta vam znači poljubac?
Šta može da ga zameni?

Pošavši od ova tri suštinska pitanja, Zorica Tomić analizira istorijat, simboliku i značaj ljubljenja u različitim vidovima socijalnih relacija, i navodi nas na duboko razmišljanje o savremenoj društvenoj klimi. U atmosferi sveopšteg distanciranja – fizičkog i emotivnog – čini se da je poljubac, kao paradigma prisnosti, izgubio svoje osnovno značenje. Uz presek društvenih obrazaca i analize savremenog poimanja identiteta, autorka razonodi čitaoca zanimljivim činjenicama o poljupcu i ljubljenju uopšte, zbog čega ova izvanredna studija ulazi u flert sa formom priručnika na temu bliskosti.

„Da je poljubac više od poljupca, pokazuje novo i dopunjeno izdanje knjige prof. dr Zorice Tomić, u kojoj se ovaj kompleksni čin ljudskosti razmatra iz više različitih teorijskih polazišta. Iako važno sredstvo komunikacije i složen gest u kojem se sabiraju biologija i metafizika, i u kojem je mogućno prepoznati kako prisnost, ljubav, brigu, tako i pretnju, zazor, znak rastanka ili poziciju moći, poljubac je oduvek u svim kulturama imao izuzetno snažan simbolički potencijal. Danas, u doba sve snažnije digitalizacije i postepenog iščezavanja dodira iz naše svakodnevice, bavljenje poljupcem kao susretom jedan je od pokušaja da se odupremo nadolazećem talasu otuđenosti i besmisla.“
– Prof. dr Jovan Babić

„Presretna sam što moje priče drže vodu, prežalosna što se ništa ne mijenja nabolje“, zapisala je Vedrana Rudan pre više od petnaest godina u uvodu ove knjige. Ništa se, naravno, nije promenilo – osim što smo svi još umorniji, luđi i licemerniji.

U ovom novom, dopunjenom izdanju, ona piše o svemu – o braku, smrti, bolesti, seksu, politici, o licemerju i ljubavi – bez zadrške i bez straha. Njeni tekstovi su britki, duhoviti i brutalno iskreni.

Bespoštedno i autentično, Vedrana Rudan se obraća svim generacijama čitalaca i čitateljki – onima koji vole, mrze, lažu i onima koji još imaju snage da čitaju istinu – sa porukom: „Nadam se da ćete u ovoj knjizi otkriti ono što sam ja otkrila jučer, život je ipak prekrasan.“

U saradnji sa BookMentor timom

Napiši najbolju verziju svoje priče

Kako napisati „živu“ rečenicu?
Kako stvoriti lik koga se čitalac seća?
Kako od prve rečenice osvojiti pažnju i povesti čitaoca kroz priču koja „diše i pulsira“?

Ova knjiga je vodič za sve koji žele da unaprede svoje umeće pripovedanja – od početnika koji prave prve beleške do autora koji već imaju rukopise, ali žele da ih učine snažnijim i ubedljivijim.

Na vispren i pitak način, uz obilje primera iz svetske i domaće književnosti, autor pokazuje kako da ovladate ključnim elementima umetničkog pisanja: izborom teme, oblikovanjem likova, građenjem dijaloga, opisom i strukturom. Posebnu vrednost priručniku daju vežbe i zadaci, koji će vas podstaći da pišete hrabrije, maštovitije i – bolje. Ilustracije Dušana Pavlića oplemenjuju humorom knjigoljubački univerzum: „knjiški moljci“, Olga i Filip, na simpatičan i duhovit način raspravljaju o literaturi koju konzumiraju sa poznavanjem i slašću.

Ali ova knjiga nije namenjena samo onima koji žele da pišu. Ona je dragocen priručnik i za sve strastvene čitaoce koji žele da nauče da dublje percipiraju književna dela, da uoče skrivene slojeve značenja i da razumeju kako tekstovi funkcionišu. Čitajući je, otkrićete kako da svaku knjigu doživite bogatije i smislenije.

Bilo da želite da napišete kratku priču, roman ili jednostavno da jasnije i lepše oblikujete misli, Prikaži, ne prepričavaj je vežbalište za um i pouzdan saveznik na putu stvaranja i čitanja

Brak je najstarija i najvažnija društvena institucija u kojoj se prepliću i sukobljavaju interesi države, crkve, društva i pojedinca. Ova knjiga sagledava brak kroz uticaje pomenutih aktera u Srbiji XIX i XX veka – u vreme stvaranja moderne države i društva. Predstavljena su i preovlađujuća mišljenja o braku u široj javnosti, a pogotovo o braku „iznutra“ – iz perspektive samih bračnih partnera. Rekonstruisani su prizori iz bračnog života običnih, „malih“ ljudi, koji su u tradicionalnoj istoriografiji retko kad vidljivi. Uvidom u bračnu svakodnevicu onovremenih žena i muškaraca – u njihov emotivni svet, želje, težnje, potrebe, brige i probleme, znatno se ne samo širi već i menja oveštala perspektiva iz koje savremeni čitalac obično posmatra srpsko društvo u prošlosti.

„Zabranjuje se svakom ocu i materi ženika i devojke da ne bi prinuđavali momka da on onu devojku uzme koju nema volju uzeti, ravno i devojku silom naterati za momka da pođe kog ona ne miluje, zato što iz ovakve protivnosti mnoga zla sleduju momcima i devojkama, i ovim načinom nazivaju se otac i mati svoje dece ubice.“ – Uredba o braku, 1818

„U XIX veku gotovo sve političke elite u Evropi smatrale su da je brak prevashodno javna institucija, a ne privatni aranžman dvoje ljudi. Stabilnost braka smatrana je jednim od najvažnijih preduslova za stabilnost društvenog poretka u celini. Stoga osnovni principi bračnog zakonodavstva nisu podrazumevali individualnu slobodu i volju bračnih partnera, već je brak smatran moralnom i pravnom institucijom nezavisnom od volje supružnika.“
– citat Jozefa Emera iz poglavlja „Brak“, Porodični život u dugom XIX veku 1789–1913)

Osim što na obuhvatan i analitičan način tumači dela Gogolja i Čehova, Mihiza i Pekića, likove Falstafa i Šajloka, kao i domete velikih glumaca poput Lorensa Olivijea i Bate Stojkovića, autor će se pozabaviti kako pojedinim tabu temama u proslavljenim dramskim delima, kao što je pitanje antisemitizma u Mletačkom trgovcu, tako i novijom istorijom političkih zabrana u pozorištu ili zanemarenim zadacima pozorišne kritike.

Ali, iznad svega, ova knjiga nastoji da potkrepi i jedno uverenje koje se tiče rediteljskih sloboda u odnosu na originalan dramski tekst. Ono, kao što je rečeno, glasi da su zaista velika dramska dela poput rimskog Koloseuma: iz njega je vekovima, kao iz majdana, svako uzimao kamenih blokova koliko je hteo, pola renesansnog Rima sagrađeno je tim materijalom, ali ova flavijevska građevina i danas stoji skladna i moćna, a od njenih delova nastajale su i blistave palate i padu sklone čatrlje. Upravo kao i u slučajevima neprolaznih dramskih dela i njihovih slavnih ili promašenih scenskih postavki.

Jedinstvena i preko potrebna knjiga ogleda i kritičkog promišljanja o drami i pozorištu univerzitetskog profesora i dugogodišnjeg predavača uporedne istorije evropske drame.

U srcu Evrope gori razoran rat koji budi najgore traume iz prošlosti; neprestano nam se preti nuklearnom kataklizmom dok Zapad, Kina i Rusija odmeravaju snage.

Udbina ubistva u srcu Evrope

Priča o ubistvima jugoslovenskih emigranata u poslednje tri decenije 20. veka, koja je organizovala Služba državne bezbednosti SFRJ, poslužila je piscu ove jedinstvene hronike da u maniru uzbudljivog dokumentarnog romana, na osnovu temeljnog istraživanja, dopuni priču o hladnom ratu u Evropi – među izbeglicama poreklom iz Jugoslavije. Rat između starih neprijatelja, četnika i ustaša, dobio je posle 1945. novu stranu u sukobu, jugoslovensku Udbu, koja je političku emigraciju smatrala za opasnog predvodnika antijugoslovenske propagande.

Sedamdesetih i osamdesetih godina propagandni rat ove dve zaraćene strane pretvorilo se u pravi okršaj sa oružanim obračunima, kada su ostrašćeni politički emigranti napadali jugoslovenske ambasade i službenike u Evropi, a Udba uzvraćala slanjem svojih tajnih agenata i likvidiranjem najistaknutijih pripadnika emigrantskih organizacija, bili oni srpski, hrvatski ili albanski emigranti sa Kosova. U tom „neutralisanju“ državnih neprijatelja, Udba je pored slanja svojih tajnih agenata ubacivala među redove ekstremnih emigrantskih udruženja egzekutore iz kriminalnog jugoslovenskog miljea, čime je otvorila vrata službe bezbednosti plaćenicima i zlikovcima, i taj komplot s vremenom je jačao i produbljivao se, pružajući svoje pipke u srpskoj Udbi, preko ratova 1990-ih, do današnjih dana…

Vixere, čuvena lapidarna Ciceronova izjava koja je dala naslov ovoj knjizi, zapravo je odgovor na pitanje gnevnih Rimljana poznatom senatoru šta se dogodilo sa zaverenicima koji su uhvaćeni u pokušaju državnog udara, a koji u prevodu na srpski glasi: Živeli su!

Legende i mitologije koje su nadahnule Roberta Džordana

S predgovorom Harijet Mekdugal

„Džordan je zavladao svetom koji je Tolkin tek počeo da otkriva.“
– New York Times

Legende i mitologije koje su nadahnule Roberta Džordana

Otkrijte kako je nastao i kako se upotpunjavao jedan od najpoznatijih i najvoljenijih serijala epske fantastike, što uključuje i:

- potpuno novu mapu sveta koju je nacrtala Elisa Mičel prema zapisima iz neobjavljenih beležaka Roberta Džordana;
- kako je mogla izgledati Zenica sveta;
- dugoočekivanu pozadinsku priču o Nakomi;
- osam stranica fotografija u boji.

Zaronite duboko u stvarnu istoriju i mitologiju koje su inspirisale svet Roberta Džordana. Poreklo Točka vremena napisao je Majkl Livingston, profesor srednjovekovne književnosti na koledžu Sitadel, uz predgovor Harijet Mekdugal, Džordanove urednice i supruge koja je preuzela brigu o njegovoj zaostavštini.

Pred vama je vodič za upoznavanje i bolje razumevanje remek-dela Džordanove epskofantastične književnosti koji se oslanja na intervjue i dosad neobjavljene autorove radne beleške. Majkl Livingston otkriva priču iza kulisa o tome ko je bio Robert Džordan, kako je stvarao i zašto zauzima tako važno mesto u savremenoj književnosti.

U drugom delu knjige dat nam je ključ za prepoznavanje „stvarnog sveta“ u Točku vremena. Možda nas ne čudi što su tu Kralj Artur i Merlin, ali važnu ulogu imaju i Aleksandar Veliki i svemirski program Apolo, nordijski bogovi, Napoleonova najveća pobeda i još mnogo toga.

Poreklo Točka vremena donosi uzbudljiva saznanja i uvide kako novim, tako i dugogodišnjim obožavaocima koji žele da detaljnije proniknu u serijal ili otkriju izvore koje je Džordan koristio u građenju svog sveta – sve u jednom, veoma preglednom tekstu.

Nema plemenitije stvari nego kad čoveku omogućiš da zabeleži sebe.

Dok je radio kao profesionalni novinar, Miroslav Antić je u novosadskom Dnevniku pisao kolumnu „Obično petkom“, u kojoj je donosio reportaže, anegdotska razmišljanja, prikaze, svedočanstva i opaske. Ali ne treba tražiti u tim tekstovima prozaičan novinarski opis ili puko prenošenje informacija – Antić i u novinskom tekstu uvek ima zrno poetske pobune i lirski komentar.

U lepoti ovih tekstova treba tražiti pre svega istinu da u našem trajanju nailazimo na razna pitanja, a pesnik u ulozi novinara na njih uvek ima odgovor: neočekivan, nužan, nepobitan...

„’Obično petkom’ bio je moj pokušaj da sa malo tuge i osmeha imitiram Čehova. Ja sam drukčiji temperament, pa to nije ni nalik na njega, mada bih bio ponosan da jeste... Mislim da sam u novinarstvu stvorio nešto između informacije i književnosti – nekakav hibrid koji je potreban čitaocima, koji smo mi zvali feljtonistika. Novine su, iz dana u dan, pune vesti, informacija, a čoveku je to malo. Voli da pročita tekst koji ne pripada šemi, liči na život. To sam našao.“ – Miroslav Antić

„Ova knjiga nam otvara lik Alije Izetbegovića u ogromnom spektru, gdje dominiraju sivilo njegovih uvjerenja, slabost karaktera i način na koji je bio teledirigovan iz srca kolonijalnog Zapada. Čovjek sa lažno zamišljenom facom do kraja je u sebi iscrpio užas praznine čije posljedice će dugo plaćati njegovi sunarodnici. Nenad Kecmanović i Darko Tanasković su napisali važnu i zanimljivu knjigu.“
– Emir Kusturica

„Knjiga Nenada Kecmanovića i Darka Tanaskovića Alija:ulema ili balija? malo je remek-delo kome ne treba predgovora, ali će njen pogovor dugo ispisivati čitalački narod.“
– Matija Bećković

„Kapitalno djelo dva izuzetno kompetentna autora. Kecmanović i Tanasković maestralno kombinuju psihološko portretisanje ličnosti Alije Izetbegovića s analizom njegovog političkog djela i islamističkih spisa. Knjiga ponajviše kazuje o negativnom nasljeđu ’oca nacije’ koje kao noćna mora pritišće i svijest savremene generacije bošnjačkog naroda. Definiše političku praksu i vlasti i opozicije, i islamista i građanista, te truje odnose sa druga dva naroda u ’nemogućoj državi’. Obogaćena neposrednim svjedočenjima i ličnim susretima autora, knjiga se čita nadušak.“
– Aleksandar Vranješ, ambasador BiH u Srbiji

U svojoj najnovijoj knjizi Umrijeti bez stresa Vedrana Rudan nas britkim humorom i beskompromisnom iskrenošću vodi kroz političke, društvene i svakodnevne apsurde, otkrivajući istine koje nas često ostavljaju bez reči, ali i s osmehom na licu.

Čitajući ovu knjigu, naići ćete na pasuse koji će vas nasmejati, ali i na one koji će vas u isti mah iznervirati i osnažiti. Jer, kako autorka poručuje, pravo na svoj glas, pravo da glasno kažemo „je*e mi se!“ i pravo da progovorimo protiv svega što nas ograničava zaslužuje svako.

Zato ovo nije priručnik o pomirenošću s postojećim stanjem. Ovo je oštar, lucidan i iskren obračun sa onim što nam ide na nerve dok smo još ovde, živi.

Iznad svega, Umrijeti bez stresa je svima podsetnik da je život prekratak da bismo, skriveni iza pristojnosti, ćutali i trpeli.

Tekstovi zbog kojih sam proteran

„Kada sam prije četvrt vijeka pokrenuo magazin Buka, imao sam samo jedan cilj: raskrčiti zapuštene predjele nemara i nevolje i zasijati na njima sjeme slobode. Markova brazda je bila pošteno uzorana – šest godina je, gotovo svake sedmice, pisao jednu od najtrajnijih kolumni u regiji. U društvu prećutkivanja svojim tekstovima pravio je buku nalik udarcima iz potpalublja. Kao da je iz dubine davan znak života, signal da još nismo svi potonuli.“
– Aleksandar Trifunović, glavni i odgovorni urednik magazina Buka

„Sto puta sam mu govorio: 'More, Marko, ne ori drumove!' Ali on ne odustaje. Ore li ore i još stalno viče: 'More, Turci, ne gaz’te oranje.' I šta mi tu sad da radimo? Moramo da ga čitamo i hrabrimo na njegovim raznim relokacijama, gde u poslednje vreme živi zato što nastavlja da piše, ponekad i da psuje. Zato ga i volimo.“
– Draža Petrović, glavni i odgovorni urednik lista Danas

„U Markovim kolumnama jasno vam se predočava atrofija svega što jedno društvo i državu čini poželjnim za život. Istovremeno, svedočite mukama i nevoljama hroničara, koje se usložnjavaju sa svakim novim tekstom. Iako progonjen od moćnih i obesnih likova, iako izložen teroru medijskog smećarnika koji je prekrio Srbiju, Marko ne posustaje, naprotiv, nastavlja da duhovito i hrabro secira svoje progonitelje – od podivljalih nacoša do novopečenih kicoša. Borba se nastavlja...“
– Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a

„Do apsurda zagovornik svake slobode, pre svega slobode govora, Marko Vidojković svojim tekstovima namerno provocira čitaoce, budi ih iz ravnodušnosti, intelektualno i emotivno ih uznemirava kako bi ih naveo na uvid koliko su besmislene mržnje, isključivanja i nacionalizmi, te koliko je važna inkluzivna demokratska zajednica.“
– Tanja Tuma, potpredsednica međunarodnog upravnog odbora PEN-a

Anatomija jedne jerusalimske tragedije

Pulicerova nagrada 2024.

Knjiga godine po izboru časopisa New Yorker, Economist, Time, New Republic i Financial Times.

„Najbolje stranice o Palestini koje sam u životu pročitao.“
– Dž. M. Kuci

Petogodišnji Milad jedva čeka da se ukrca na autobus za svoj prvi školski izlet. Dok pozdravlja mamu i izlazi na pljusak, njegov otac Abed još spava. Dan koji će zauvek promeniti život Abeda Salame počinje nekoliko sati kasnije, kada čuje vest o udesu s mnogo žrtava na „drumu smrti“, jednoj od retkih saobraćajnica pod kontrolom Izraela na kojima Palestinci još smeju da putuju. Predosećajući najgore, Abed stiže na mesto nesreće, gde ga čeka pravi pakao: ogroman prevrnut kamion, školski autobus u plamenu. Deca su prebačena u različite bolnice u Jerusalimu i na Zapadnoj obali; neka su nestala, a druga se ne mogu identifikovati. Abed kreće u očajničku potragu za svojim sinom Miladom. Najgori košmar svakog roditelja za Abeda je dodatno otežan fizičkim, emocionalnim i birokratskim preprekama koje mora da savlada jer je Palestinac.

„Knjiga Nejtana Trola naterala me je da često zastajem, zaobiđem pa se vratim na određeno poglavlje, pasus, ponekad čak i rečenicu samo da bih mogla da apsorbujem brutalnost, patos, čeličnu nežnost i zapanjujuću perfidnost i složenost načina na koji država može da tlači jedan narod a da ipak zasluži aplauz i divljenje civilizovanog sveta za svoje postupke.“ – Arundati Roj

„Razorno... s retko oštroumnim političkim uvidom.“ – Juval Noa Harari

„Ova briljantna i potresna knjiga pravo je remek-delo. Čita se kao roman, a ipak je, nažalost, sve istinito. Završio sam je u suzama.“ – Džejms Ribanks

Kada smo pokretali sajt Velike priče, znali smo dve stvari: da ne smemo da ga zovemo regionalni, iako je on prvi veliki regionalni sajt, i da na njemu moraju da pišu dvojica najduhovitijih ljudi u regionu.

Draža Petrović je odmah pristao, pošto je moj prijatelj i kolumnista Nedeljnika od prvog broja. „Kako ću s Antom?“, imao je tremu, doduše. I Ante je odmah pristao. Ali nije imao tremu. Njegova prva kolumna bila je Zagrebački sporazum četnika i ustaša (pošto je tada u Zagrebu predstavljena knjiga Bosanska golgota četnika 1945. godine). Na prelomu smo videli kako uz taj naslov izgleda ono „Draža i Ante“, pa smo Draži dodali njegovo pravo ime Dragoljub. Niko to nije ni primetio osim jednom prilikom pomalo uvređeni Sergej Trifunović.

Sve ostalo bilo je toliko dobro, toliko čitano i toliko drugačije da je zaslužilo knjigu. Autori su sami otkrili da su im ovo najličnije kolumne. Svaka kreće s originalnim oslovljavanjem: Visokoprepodobni Petroviću, Brate i prijatelju Ante, Dragoljube pobratime, Zaslužni građanine Tomiću... A sve dalje je testament jednom vremenu, kako ga vide nesuđeni profesor sociologije i filozofije u srednjoj školi i nesuđeni organizator pozorišnih predstava, što nam je u jednom tekstu otkrio Draža.

Kako izgleda njihovo dopisivanje, šta je za njih humor, po čemu se razlikuju mediji „ovde“ i „tamo“ i najvažnije – kako se razumeju Srbi i Hrvati, otkriće svaki čitalac ove knjige... Mi smo to znali i pre početka ove prepiske: razumeju se odlično!

– Veljko Lalić, glavni urednik Nedeljnika i Velikih priča

Testamentarna knjiga svedoka jednog vremena

Mislim da nema čoveka u Srbiji koji je bio prisutan na toliko poprišta kao Ivan Ivanji. Možda nema ni u Evropi. Stvarno prisustvo pruža šansu da se stvarnost vidi van obrazaca. Ne koristi svako tu šansu. Ivanji je koristi.

Ako čitamo njegovu ispovest, vidimo i to, da stvarnost i logika nisu uvek pod istim krovom. Prvih desetak godina svog života Ivanji je proveo u Bečkereku/Zrenjaninu, u građanskoj porodici u kojoj je guvernanta bila Austrijanka iz Slovenije. Ispostavilo se da ona radi za Gestapo, ali baš zahvaljujući njoj Ivanji je dostigao takav stepen poznavanja nemačkog jezika da je mogao postati Titov prevodilac.

Ivanji zna šta je jednom bilo u Jugoslaviji. Zna, jer je stanovao u Francuskoj 7, poznavao je Ota Bihaljija Merina, Branka Ćopića, Ivu Andrića, sretao je Ivana Stambolića i mnoge druge znamenite ličnosti. Ta imena su i nama poznata, ali preko Ivanjija saznajemo mnogo više nego što je poznato. Saznajemo recimo za razgovor sa Titom na Brdu kod Kranja čija tema nije bila ni Jugoslavija ni nesvrstanost, već Titov pudlan Bil, kao i zašto Krleža nije hteo da se kupa kod Opatije... I još mnogo toga što stvara upečatljivu sliku o Jugoslaviji, zemlji koja je nekada bila na mestu na kojem se danas i mi nalazimo. Ako nas zanima gde smo zapravo, mislim da treba čitati Ivanjija. – Tibor Varadi

Ideju za pisanje knjige dao mi je sâm život. Ona oslikava segment jednog minulog vremena želeći da ga sačuva od zaborava...

„Šimon A. Đarmati, pisac ove nadasve uzbudljive i zanimljive knjige o vračarama, vračarima, gatanju i proricanju, ukazuje na drevni poriv u čoveku koga nisu bili pošteđeni ni veliki srpski vladari ni visoki državni činovnici, kao ni njihove supruge. Svesno ili nesvesno ljudi su svoje sudbine lakoverno predavali u ruke ovim opsenarima iskreno verujući da će se izbaviti iz nevolje, spasti od zla koje ih je obuzelo ili da će im se najskrivenije želje ostvariti.

Spoznaja budućnosti, kao i težnja da se po svaku cenu postigne željeni cilj, posebno u sferi ljubavi, zdravlja i bogatstva, ili pak namera da se uklone oni za koje se sumnja da su uzročnici nevolja, s vremenom su proizvele poseban soj ljudi spremnih da u svakom trenutku, u svakoj situaciji, pod velom čovekoljublja, prevarom i manipulacijom ʼpomognuʼ kako bi došli do materijalne koristi. U kriznim vremenima su naročito vešto etablirali svoje usluge, i to najčešće putem preporuka.

Knjiga o beogradskim vračarama i njihovim žrtvama bavi se prošlim vremenima, ali tematski se može smestiti i u savremeno doba. Rasvetljava krajnje neracionalne postupke žrtavi i veoma izoštrena čula i snalažljivost onih koji love svoj nesrećni plen i proricanjem ostvaruju značajno bogatstvo.“ – Prof. dr Vesna Marjanović.

Upozorenje: ovo nije knjiga o paranormalnim pojavama, već dokumentarno štivo!

Jedinstveno svedočenje o tajnim i jezovitim ritualima u Srbiji kojima je autor, višestruko nagrađivani novinski reporter, tokom svog četrdesetogodišnjeg rada prisustvovao, a u nekima i učestvovao. Iz prve ruke opisani su obredi koje vračare, crkvena lica, ali i bezbednosne službe izvode daleko od očiju javnosti.

Autor je:

• sa ivice groba posmatrao probadanje otkopanog mrtvaca glogovim kocem
• sedeo za slavskim stolom kada je domaćinu iz jagnjeće plećke „pročitana“ skora smrt
• u povorci seljaka i stoke, u zoru, prošao kroz vodu i vatru da bi se izlečio od zaraze
• sretao desetine prevaranata koji su stekli bogatstvo obećavajaći ozdravljenje bolesnima
• video drevnu knjigu iz koje je član SANU proricao budućnost
• proveo dan u masi koja je histerično pozdravljala samozvanog novog Hrista
• jedne noći stajao kao kip i sklanjao pogled da đavo isteran iz devojke ne pređe u njega
• pojeo srce crnog goluba u kući crne vračare u selu gde sveštenike ne zovu na sahrane
• bio svedok prizivanja umrlog i čuo glas koji nije smeo da čuje

„Ako se ima na umu da je Momčilo Petrović ceo radni vek proveo putujući Srbijom uzduž i popreko, nije mu bilo teško da se u pravo vreme nađe na pravom mestu i vidi ono što je za većinu nas skriveno velom tajni. Otkrio nam je realnost Srbije: da verovanje u natprirodne sile postoji u svim slojevima društva – od zabitih sela do vrhova vlasti, i sve to ispričao u stilu uzbudljivih romana i televizijskih serija, ali čvrsto se držeći činjenica.“
– Branislav Bjelica

„Nora Efron ima sjajnu sposobnost da zvuči kao vaša najbolja drugarica.“
– New York Times

Ima svakakvih knjiga za starije žene. One su, koliko mogu da primetim, pune optimizma i otrcanih fraza i beseda o tome kako je život prijatan nakon što se oslobodite svih dosadnih obaveza oko dece, menstruacije, i u nekim slučajevima, punog radnog vremena. Mislim da su te knjige potpuno beskorisne, baš kao što su i one koje sam nekad čitala o menopauzi. Zašto ljudi pišu knjige u kojima se kaže da je bolje biti stariji nego mlađi? Nije bolje.

Razoružavajućim tonom koji vam odmah postane blizak i podvuče se pod kožu, duhovito i sa dozom samoironije, Nora Efron beleži crtice o opsesivnom kuvanju, životu u velikom gradu i roditeljstvu. Iskreno, dirljivo i istinito, ova zbirka kolumni svedoči o tome da smo sve u istom sosu, gde god da živimo i čime god da se bavimo. Smejaćete se naglas i klimati glavom jer ćete se nesumnjivo prepoznati u ovim urnebesnim ispovestima žene koja savesno ispunjava sve svoje uloge – majke, pisca, ćerke, zakupca stana u koji je zaljubljena – i glasno nas podseća da nikada ne potcenjujemo svoju mladost i lepotu.

Od autorke scenarija za filmove Besani u Sijetlu, Kad je Hari sreo Sali i Oženih se vešticom, ova knjiga se od trenutka pojavljivanja momentalno našla na prvom mestu liste bestselera New York Timesa i postala nacionalni bestseler i omiljena knjiga čitateljkama širom sveta.

„Inteligentno podrugljivo i fantastično zabavno.“
– Washington Post Book World

„Žene koje imaju prvu boru na licu već će na osnovu naslova shvatiti o čemu je ovde reč.“
– Los Angeles Times

„Ovu knjigu uvek kupujem u dva primerka: prvi poklonim drugaricama za rođendan, a drugi da utvrde gradivo.“
– Doli Olderton

Dobitnica Bukerove nagrade

Eseji i prigodni spisi 2004–2021.

„Predočila nam je naše vreme i pomogla da u njemu budemo mudriji.“
– Ali Smit

Sjajna zbirka zabavnih, eruditskih, beskrajno raznovrsnih eseja kultne autorke Margared Atvud u kojima traži odgovore na pitanja kao što su: Zašto ljudi širom sveta, u svim kulturama, pričaju priče? Kako živeti na našoj planeti? Kakve veze imaju zombiji s autoritarizmom?

Period od 2004. do 2021. godine obeleževaju kraj istorije, finansijski krahovi, uspon Trampa i pandemija. Margaret Atvud je usmerila svoj oštri um i duhovitu pronicljivost ka gorućim temama tog perioda – od dugova do tehnologije, od klimatske krize do slobode; od toga kada davati savete mladima (odgovor: samo kada ih traže) do nesporazuma koji nastaju zbog nepoznavanja jezika i kulture – i pokazala nam da nemamo boljeg istraživača mnogobrojnih i raznolikih misterija ljudskog univerzuma.

„Ovo nije samo zbirka eseja za obožavaoce Margaret Atvud. Naprotiv, ovo je pokušaj da se svet razume. Dok ton klizi od nadrealne duhovitosti do strastvene ozbiljnosti, Atvud nam jasno približava problematiku velikih ideja. Zbirka je polifonična, entuzijastična i prosvetljujuća.“ – iNews

„Atvud uvek gađa suštinu. Ovi eseji, s prepoznatljivim pečatom njene dovitljivosti, upravo to i potvrđuju pokazujući koliko je širok opseg njenih interesovanja.“ – Harper's Bazaar

„Pomoću hrabre mašte, racionalnih uvida i duhovitosti, Atvud upreda najraznovrsnije niti u čudesno tkanje koje obuhvata brojne teme, od istorije šuma do prirode naučne fantastike i mnogo više. Goruća pitanja su izvanredno sredstvo protiv intelektualne fragmentacije koje će vas nadahnuti.“ – Merlin Šeldrejk

„Ne diraj moje krugove.“
– Arhimed

„Idem da potražim veliko možda.“
– Fransoa Rable

„Zašto plačete? Zar ste mislili da sam besmrtan?“
– Luj XIV

„Neću da pucam u ovu budalu!“
– Mihail Ljermontov

„Moram da uđem, magla se diže.“
–Emili Dikinson

„Tapeti u mojoj sobi i ja vodimo borbu na život i smrt, koju neko mora da izgubi.“
– Oskar Vajld

„Odavno nisam pio šampanjac.“
–Anton Čehov

„Sve mi je ovo dodijalo.“
–Vinston Čerčil

Sve što ljudsko biće za života izgovori može biti promenjeno, ispravljeno, skraćeno ili dopunjeno, najzad i opozvano – sve osim reči izgovorenih neposredno pred smrt, napominju autori u predgovoru ove knjige. Opredeljujući se za izbor kakav je pred čitaocima, oni su nastojali da poslednje reči značajnih ličnosti protumače u ključu društvenog i kulturnog miljea epohe, kao i karakternih osobina i istorijske uloge svake odabrane ličnosti.

Poslednje izjave ponekad su zasnovane na ideji da se na samrti izgovara ono što se u životu nije htelo ili smelo reći, ali ih uglavnom obeležava težnja da se značenja oproštajnih iskaza povežu sa životnim učinkom tih velikana, kao neka vrsta sažete poruke potomstvu.

Pisci, filozofi, vladari, vojskovođe, umetnici, naučnici, od antike do XX veka, osvetljeni su u kontekstu u kojem su izgovorili oproštajne reči, a autori su težili da čitaoca obraduju i manje poznatim biografskim aspektima, sa ponekad apartnim pojedinostima.

Posle brošure Žarka Ružića Poslednje reči velikih ljudi iz 1931. godine ovo je prva knjiga na tu temu koja se objavljuje u Srbiji.

Dobitnik nagrade „Despot Stefan Lazarević“

Najšašaviji bogataš Srbije svih vremena

Oduvek je bilo bogataša ovakvih i onakvih, ali takvog kao što je početkom 20. veka bio junak ove knjige – Srbija teško da će ikada više imati.

Iako ga je rođeni stric, Josif J. Kurtović, jedan od najbogatijih Srba tog doba, izbrisao iz testamenta, na kraju, kako to najčešće biva kada život režira i piše romane, celokupno nasledstvo slilo se baš njemu u ruke – jedinom izopštenom iz stričevog zaveštanja – Mihailu Kurtoviću zvanom Cuker Laza!

Na veoma neobičan i do tada neviđen način Laza je počeo da rasipa svoje blago uveseljavajući ljude oko sebe, kupujući svakojake poklone i znanima i neznanima, pomažući mnoge, a posebno Univerzitet u Beogradu, Srpsku pravoslavnu crkvu, razna kulturno-umetnička i naučna društva... Sve je to radio u tolikoj meri i uz takve propratne postupke da je pitanje njegovog trošenja novca sud razmatrao čak sedamnaest godina, pri čemu je trinaest različitih medicinskih komisija sa ukupno 53 najčuvenija lekara Kraljevine Jugoslavije pregledalo Lazu tragajući samo za jednim odgovorom na pitanje: da li Mihailo Kurtović jeste ili nije „sumasišavši“.

Ova knjiga otkriva brojne interesantne detalje iz života ovog neobičnog i danas skoro sasvim zaboravljenog ekscentrika koji je ostavio dubok trag u istoriji svoga grada, ali i zemlje čija je štampa nadugačko i naširoko pisala o njemu.

Dobitnik Ninove nagrade

Da nije genijalnih umova, svet bi išao unatrag, unazadak, ali nikad misli genijalnih ljudi ne stižu do svakog čoveka.

Prirodna je čovekova želja i potreba da osvaja vrhove, ali neće dosegnuti pravi uspeh ako nije naučio kako se na vrhu opstaje.

Ponekad, ako ne znamo šta bismo da napišemo, treba uzeti olovku i pustiti ruku da bude slobodna. Ponekad će doći nešto sasvim novo, neočekivano, kao ovaj zapis zanimljivo i tačno.

Inspirativna knjiga akademika Mira Vuksanovića puna zapisa, komentara, izreka, kratkih priča i eseja, pesama u prozi, sećanja i raznih osvrta. Štivo koje mami na čitanje i otkrivanje detalja na koje autor skreće posebnu pažnju ili ih osvetljava. Istovremeno budi u čitaocima želju i potrebu da delove teksta podvuku i zapamte, a možda i promene neke ustaljene životne obrasce koji im ne donose ništa dobro i zbog kojih samo stagniraju.

„Kako fragment postaje gospodar čitaocu, a književnosti budućnost, najbolje se uočava u susretu sa djelima onoga koji na srpskom jeziku uistinu jeste gospodar fragmenta – Mira Vuksanovića.

Knjiga Nikad dosta života, sasvim je jasno, rođena je iz dozivanja. Pisci u čitanju tuđih knjiga, kaže Miro Vuksanović, ne čine ništa drugo osim što idu za riječima koje ih dozivaju. Ako riječi ćute, smatra on, nema ni čitanja! Rođena iz dozivanja, i ova knjiga obezbijedila je sopstvenu besmrtnost – u dozivanju.

Čuješ li je?“ – Aleksandar Ćuković, politikolog i pisac

Antologija srpskog mikroeseja XX veka

„Od svih stvari čovek je najviše dužan, i sve većim progresom civilizacije čovek se oseća dužan sve većem broju stvari. On je dužan Bogu i vasioni, Suncu, Mesecu i zvezdama; dužan je letu i zimi, proleću i jeseni, danu i noći, vazduhu, zemlji i kamenju, dužan je bilju i životinjama, bregovima i ravnicama, morima i rekama; dužan je svojim roditeljima, porodici, narodu, društvu, domovini, religiji; dužan je svim ljudima koji žive, koji su živeli i koji će živeti. Otud je u svakom čoveku samo mikroskopski malen deo koji on može nazvati svojim, za koji ne duguje nikom.“
– Božidar Knežević

Jovan Dučić * Ivo Andrić * Anica Savić Rebac * Stanislav Vinaver * Isidora Sekulić * Miloš Crnjanski * Ksenija Atanasijević * Rastko Petrović * Momčilo Nastasijević * Dušan Radović * Aleksandar Tišma * Vladeta Jerotić * Jovan Ćirilov * Leonid Šejka * Živojin Pavlović * Branko Miljković * Danilo Kiš * Vojislav Despotov * Ljubomir Simović * Jovica Aćin * Jovan Zivlak * Radmila Lazić

Prva antologija crtica, meditativne proze savremenih srpskih književnika. Idealna forma našeg vremena, mikroesej je brz i dinamičan, eksplicitan i ekspresivan, i obuhvata sve večne teme. Razmišljanja sedamdeset sedam pisaca i stvaralaca o čoveku, životu, književnosti, ljubavi izvanredna su riznica mudrosti i lepote ljudske duše.

Od autorke bestselera Tetovažer iz Aušvica, romana prodatog u preko 5.000.000 primeraka.

Priče nas sve povezuju i podsećaju da uvek i za sve ima nade. Heder Moris u ovom inspirativnom priručniku za život predstavlja niz priča o izuzetnim ljudima koje je upoznala, kao i pouke koje te priče nose.

U Pričama o nadi Heder Moris istražuje blagodeti pažljivog slušanja – veštine koju je primenila kada je upoznala Lalija Sokolova, tetovažera iz logora Aušvic-Birkenau i inspiraciju za svoj bestseler. Ta sposobnost navela je Lalija da joj poveri svoju priču, koju nam je prenela u romanima Tetovažer iz Aušvica i Cilkin put.

U knjizi podrobno saznajemo o autorkinom stvaralaštvu i značajnim životnim događajima. Ona nas upoznaje sa ljudima koji su je nadahnuli i čije intimne priče je ovekovečila u svojim romanima. Otkrivamo kako je ovladala umećem pažljivog slušanja – veštinom koju, kako veruje, možemo naučiti svi. Praktičnim savetima i mnoštvom primera autorka nas uči:

– kako da budemo aktivni slušaoci,
– kako odabrati pitanja koja postavljamo sagovorniku,
– kako osluškivati i kako razumevati sagovornika,
– kako zadobiti poverenje sagovornika,
– kako se sluša istorija,
– kako čuti sebe.