Duca me uporno razgalјuje svojim pisanjem. Iz tog reda je i knjiga „Senke sećanja“. Prva mi je pomisao posle njenog čitanja: Teška vremena ublažavaj lepim vremenima. Ova zbirka priča lepo podučava: Mesto koje nazivate svojim je više od obične adrese ili naselјa. To su emocije koje dolaze iz toga što vam je tamo srce puno uspomena. To nije samo mesto na mapi.
Ove stranice mogle su da budu posvećene mojoj dalekoj neznanoj braći, bliskim sestrama, deci, bilo kom živom, nestalom ili još nerođenom potomku razgranate genealogije čije se žile protežu od mora do mora.
„Tekstovi u knjizi pred Vama nastajali su kao meditativni napori da se grad i njegovi elementi sačuvaju, makar ovako, u knjizi. Nekoliko godina objavlјujem ih na društvenim mrežama kao lamente povodom raznih vrsta nestajanja, sa želјom da ostanu u budućem vremenu kao beleška o nekadašnjem izgledu grada.
Verujem u reč. Iz nje je nastao čitav kosmos. Pitanjem: ko smo mi! Šta je večnost, beskraj i stvaralaštvo. Reč u sebi nosi miris Opstanka. U njoj je tiha vera šapata u trajanju. Čovek ne može bez reči.
Nova knjiga Siniše Korica neka je vrsta romansirane biografije društvenih procesa. Njena originalnost je u tome što nam pokušava približiti „istoriju sadašnjosti“ kao svojevrsna svedočenja o dobu savremenom. U centru šezdesetak kratkih priča, eseja, su tranzicijska posrtanja ukorenjena u tektonskim poremećajima svojinskih i nacionalnih odnosa Srbije u poslednjih pola veka.
Knjiga koja se nalazi pred vama ima nameru da pokaže, i dokaže, da je jedan broj međunarodnih faktora i političara, koji su učestvovali u odlučivanju u građanskom ratu u Jugoslaviji od 1991.do 1999, a i kasnije, bio loše informisan, često bez poznavanja osnovnih geografskih, istorijskih i geopolitičkih činjenica. Do koje mere su išli neznanje, neupućenost i predrasude onih koji su sebe smatrali kompetentnim da vode politiku o narodima Jugoslavije, predmet je izbora korespondencije koju sam vodio s ovim političarima.
