Istinski bol duše pesnik pretače u stihove sagledavajući našu današnju stvarnost. Ne štedi reči, nesebično ih daruje, i samo želi da lјudi imaju uši da čuju i da svoju dušu i telo ne truju, već da se živeći dostojno čoveka, udostoje života budućeg veka…
O Lazi Kostiću i njegovom delu je napisano mnogo knjiga. Gotovo da nema u panteonu slavnih istoričara i teoretičara književnosti, književnih kritičara, stvaralaca u kulturi i književnosti, ali i mnogim drugim oblastima koji se o ovom višestrukom talentovanom i nadarenom umetniku i jednom od najumnijih Srba svoga vremena, nije oglasio i po pravilu izrekao najviše ocene gotovo do apoteoze, senčeći io slikavajući njegovo delo.
Ovo pesničko delo je kosmički pristup bitisanju i eksplicitinoj, odabranoj ontogenezi lika i dela Nikole Tesle. Blistavi um predstavlјen kao kaleidoskop, je retorički oslikan u dva krucijalna pristupa: Dodir vremena u prostoru i Dijalog slike i tela nebeskih. Kroz delo su isklesane misli, emocije, snovi i vizije naučnika. I život se rađa iz mašte, te je pesnikinja prepustila bezbroj metaforički gajenih momenata iz izvora sreće, do nepresušnog intelektualnog sinergizma moći i svetlosti zvezda.
Najnovija knjiga poezije Beise Romanić naslovlјena je autentičnim naslovom ,,Vreme posle vremena“. Ovaj naslov nosi duboku filozofsku i poetsku simboliku, naročito ako se uzme u obzir da ga potpisuje autorka u zreloj dobi života… Prvi sloj značenja ukazuje na promišlјanje o prolaznosti – o trenutku kada se „vreme“, u lјudskom, svakodnevnom smislu, već na neki način iscrpelo.
On je pesnik bez kože. I maslačak kad ga dodirne – boli. To nisu pesme. To je lelek. Lelek nad mrtvima koje niko olelekao nije… Bol je, lopovi moji, privatna svojina, zato ga ne zloupotrebljavajte. On je sam. Noći provodi kao čuvar u privatnoj neuropsihijatriji. Za njega drugog mesta nema. Sam sa ranama svoga roda. To su i njegove rane. Društvo mu prave poklana deca.
Pesnička zbirka „Između oblaka“ mlade autorke Maje Angeline zavređuje pažnju zbog svoje sposobnosti da emotivnim prikazima otvori prostor u kojem ljubav, gubitak i bolno sećanje na nju postaju integralni deo njenog unutrašnjeg sveta. Njen izraz obiluje širokim spektrom pesničkih slika i prikazuje emotivni ambijent prožet nostalgijom i tugom, svetlošću i tamom.
Pesnički glasovi stariji i ovovremeni, iz veka u vek, usložnjavaju svoje posvećenosti ovoj blagodatnoj reci, pronalazeći u metaforama obnovljive elemente sa svekolikim životodajnim značenjima, nadasve ugrađenim u identitet naroda nastanjenih pored Dunava…
Vladan Živaljević peva strofičnim stihovima za duhove u proviđenju koji kao da prolaze kroz zidove malog stana, i žele senkama svojim da se nastane Na razglednici, Koju čuvam pod jastukom. Ah, taj mediteran s morskim plavilom u nesanici.
Zbirka srpske poezije „Srbobranke iz Mađarske, Austrije i Rumunije”, koje je priredio Dejan Tomić, čine kulturnu zaostavštinu srpske rodoljubive poezije pesnika iz ovih zemalja. Iz njih saznajemo o istoriji i o tome kakav je srpski duh – slobodarski, ponosan i pravdoljubiv. Ova dragocena antologija pesama zavređuje pažnju i čuvanje od zaborava.
Zbirka Bili smo dobri momci jeste angažovana u najboljem smislu te riječi. Njena angažovanost nije proizvod određenih spoljnih okolnosti, već unutrašnjih osjećanja tjeskobe i skrivanja od društva, od porodice i na kraju od sebe samog. Zato ona ne predstavlja samo djelo u kojem se pjeva o LGBT temama, već knjigu u kojoj se iz pozicije margine problematizuju svi savremeni problemi našeg društva. Iako je osjećanje straha dominantno u mnogim od ovih pjesama, ono što odlikuje zbirku jeste izuzetna hrabrost, koja se ostvaruje prije svega u jeziku, u jasnom iskazivanju sopstvene prirode i sopstvene ljubavi.
Kosmičko vreme plesaće sa zemaljskim dok energetsdke niti niko više neće morati kriti. Ljubav i boje pokazaće lekovite učinke svoje. Bol će uvek postojati, ali niko se nikog neće bojati. Čovek će svakom prijatelj biti, u znak zahvalnosti mnogo će od drugih bića dobiti. Verujte u ove reči jer kosmički glasnik pozvan je da doprinese vašoj sreći.
Ovo je ratna, ali i ljubavna knjiga, z kojoj ne samo da sam morao za sebe da pronađem novi glas, nego i novi identitet. Govorio sam da je napisana za sedam godina, ali je najveći njen deo zapravo napisan u poslednje dve godine u kojima sam izgubio skoro sve i u kojima sam morao sebe suštinski ponovo da stvorim.
Socijalna poezija, poezija trauma i opsesija, nemoći, ali i poezija ponovnog pronalaženja, ponovnog zaljubljivanja u jednu stvarnost koja je uvek fascinantnija i preplavi te jače nego ikakav mrak.
Nenad Šaponja rođen je 1964. godine u Novom Sadu. Bavio se različitim poslovima – lekara, psihijatra, televizijskog autora, slobodnog kritičara i sekretara Društva pisaca, a 2002. je osnovao izdavačku kuću „Agora“. Piše poeziju, esejistiku i prozu. Zastupljen u različitim antologijama i izborima poezije. Dobitnik je nekoliko književnih nagrada.
Antologija kanadske poezije nastale kako na engleskom tako i na francuskom jeziku, na skoro 600 strana, uključujući tridesetak stranica sa fotografijama kanadskih pejzaža u boji, sa propratnim tekstovima tj. beleškama.
