FILOLOGIJA / LINGVISTIKA

Nemamo baš često priliku da pažljivo osluškujemo ovako koncentrisan, razgovjetan, pouzdan i produhovljen pjesnički glas kakvim se u svojoj novoj zbirci čitaocu obraća Dragan Bojović. Visoko iznad savremenih pravaca, pokreta ili škola, iznad uobičajenih i pomodnih lirskih konvencija, daleko od gomile osrednjih knjiga, ispraznih govora i bagatelnih ljudi, on nam uvjerljivo pokazuje da se istinski poetski dar ne svodi na vještinu i tehniku, da pjesma, dakle, nije samo estetska činjenica, nego puni egzistencijalni doživljaj. Tihi razgovor sa bližnjim, upokojenim i živim, da bi se očuvao svijetli i topli životni prag.
Želidrag Nikčević

Kada ovo naše vreme prođe – a proći će, kada njegovi glavni akteri siđu sa scene – a sići će, kada se vatre pogase – na neko vreme, kada se dim raziđe i prašina slegne, kad nastupi zatišje i kad potom novi akteri budu palili nova žarišta – jer plamen je večan, tada će jedina veza između nas sadašnjih i njih budućih biti Marko – sve ostalo je prolazno. U njemu ćemo se dotaći i prepoznati jer Marko je dete božanskog plamena u čoveku.
Održavajmo taj plamen da se ne bi ugasili, da nam se trag ne bi zatro, da ne bi nestali kao mnogi drugi nesrećnici što pre nas nestaše.

Savremena filozofija kroz recepciju Kanta i Hegela. Superheroji kognitivno nesvesnog. Precizna kalibracija kosmosa za život. Konusna teorija vremena. Logičke greške i medijska manipulativnost. Urbano i ruralno na Balkanu. Muzička matematika. Sećanja na fascinantne ljude i događaje. Veliki Om. I mnogo drugih ideja i tema koje se susreću u hodnicima palate sećanja.

SVAŠTA za ponekog i NEŠTO za svakoga.

Duca me uporno razgalјuje svojim pisanjem. Iz tog reda je i knjiga „Senke sećanja“. Prva mi je pomisao posle njenog čitanja: Teška vremena ublažavaj lepim vremenima. Ova zbirka priča lepo podučava: Mesto koje nazivate svojim je više od obične adrese ili naselјa. To su emocije koje dolaze iz toga što vam je tamo srce puno uspomena. To nije samo mesto na mapi.

Knjiga o kralјu Milutinu dr Snežane Milojević predstavlјa tematski usredsređenu i analitički pregnantnu monografiju o postupcima oblikovanja svetačke biografije kralјa Stefana Uroša Drugog Milutina Nemanjića u žitiju/hagiografiji kao najprominentnijem žanru srpske srednjovekovne književnosti.

Ova knjiga ne samo da ispravlјa nepravdu učinjenu Jovanu Steriji Popoviću, nego i baca jednu novu svetlost na istoriju nacionalne filologije. Studija obiluje novim podacima važnim za istoriju srpske kulture i filologije i iz tog razloga je važno što je objavlјena.

O Lazi Kostiću i njegovom delu je napisano mnogo knjiga. Gotovo da nema u panteonu slavnih istoričara i teoretičara književnosti, književnih kritičara, stvaralaca u kulturi i književnosti, ali i mnogim drugim oblastima koji se o ovom višestrukom talentovanom i nadarenom umetniku i jednom od najumnijih Srba svoga vremena, nije oglasio i po pravilu izrekao najviše ocene gotovo do apoteoze, senčeći io slikavajući njegovo delo.

Ovo pesničko delo je kosmički pristup bitisanju i eksplicitinoj, odabranoj ontogenezi lika i dela Nikole Tesle. Blistavi um predstavlјen kao kaleidoskop, je retorički oslikan u dva krucijalna pristupa: Dodir vremena u prostoru i Dijalog slike i tela nebeskih. Kroz delo su isklesane misli, emocije, snovi i vizije naučnika. I život se rađa iz mašte, te je pesnikinja prepustila bezbroj metaforički gajenih momenata iz izvora sreće, do nepresušnog intelektualnog sinergizma moći i svetlosti zvezda.

Najnovija knjiga poezije Beise Romanić naslovlјena je autentičnim naslovom ,,Vreme posle vremena“. Ovaj naslov nosi duboku filozofsku i poetsku simboliku, naročito ako se uzme u obzir da ga potpisuje autorka u zreloj dobi života… Prvi sloj značenja ukazuje na promišlјanje o prolaznosti – o trenutku kada se „vreme“, u lјudskom, svakodnevnom smislu, već na neki način iscrpelo.

Ove stranice mogle su da budu posvećene mojoj dalekoj neznanoj braći, bliskim sestrama, deci, bilo kom živom, nestalom ili još nerođenom potomku razgranate genealogije čije se žile protežu od mora do mora.

„Tekstovi u knjizi pred Vama nastajali su kao meditativni napori da se grad i njegovi elementi sačuvaju, makar ovako, u knjizi. Nekoliko godina objavlјujem ih na društvenim mrežama kao lamente povodom raznih vrsta nestajanja, sa želјom da ostanu u budućem vremenu kao beleška o nekadašnjem izgledu grada.

Verujem u reč. Iz nje je nastao čitav kosmos. Pitanjem: ko smo mi! Šta je večnost, beskraj i stvaralaštvo. Reč u sebi nosi miris Opstanka. U njoj je tiha vera šapata u trajanju. Čovek ne može bez reči.

Ne samo srpska stručna (lingvistička) javnost nego i šira javnost – kako i treba da bude imajući u vidu obim i značaj poduhvata – upoznata je s kapitalnim radom saradnika Odseka sa standardni jezik Instituta za srpski jezik SANU predvođenih dr Svetlanom Slijepčević Bjelivuk na izradi Pojmovnika srpskih lingvističkih termina. 

Pre svega, ona nudi kritički uvid i stručno analizira savremene lingvisstičke pojave, leksičke inovacije, koje se lingvisti ne u suđuju tako često da procenjuju, upravo zbog njihovog nestabilnog i promenlјivog statusa u jeziku.

Knjiga o mehanizmima nasilja i političke kontrole nad medijima. Razmatrajući i lokalni i globalni novi ovog procesa, Aleksandra Krstić osvetljava razloge zbog kojih su mediji i novinari pod pritiskom, kao i društeve posledice tog pritiska.

Tri su grada važna za oblikovanje ličnosti Ive Andrića i njegovog duhovnog sveta: Višegrad u kojem je proveo najranije detinjstvo, Sarajevo gde je stasavao, formirao svoj misaoni krug i sticao prva važnija iskustva, i Beograd u kojem razvija punu stvaralačku zrelost i utvrđuje svoje profesionalne – književne i diplomatske pozicije. Posle radova koji su tematizovali uticaj i važnost Višegrada i Beograda na Andrićevu biografiju i njegovo stvaralaštvo, taj triptih značajnih Andrićevih adresa, Borjan Mitrović upotpunjuje Leksikonom Andrićevog Sarajeva. Kroz priče o gradu napisane u formi leksikona, autor kao da iscrtava mapu i prostor Sarajeva kroz vreme, upisujući u nju podatke o različitim ličnostima, toponimima, događajima, likovima, objektima, temama i motivima vezanim, na ovaj ili onaj način, za velikog pisca i njegovo delo. Kroz taj koordinatni sistem, premrežen nizom dragocenih podataka iz viševekovne istorije grada na Miljacki i Andrićevog života i stvaralaštva, Leksikon donosi bogatu i dragocenu sliku piščevog književnog sveta, oplemenjenu mnogobrojnim, retko viđenim fotografijama Sarajeva kroz vreme. Žaneta Đukić Perišić O autoru: Borjan Mitrović rođen je 1990. Godine u Sarajevu. Studije filologije i istorije umjetnosti završio je na univerzitetima u Istočnom Sarajevu i Sarajevu. Doktorsku disertaciju, pod naslovom Pojam hronotopa i saodnos prostora, vremena i svjetlosti u prozi Ive Andrića, odbranio je 2025. Godine na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, pod mentorstvom prof. dr Kornelija Kvasa. Boravio je na studijskim usavršavanjima i programima akademske razmjene na univerzitetima u Grčkoj, Poljskoj, Francuskoj, Rusiji i Španiji. Objavio je više naučnih radova iz oblasti nauke o književnosti i istorije umjetnosti, te učestvovao na konferencijama u zemlji i inostranstvu. Zaposlen je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu. Ljubitelj Grčke i Mediterana.

On je pesnik bez kože. I maslačak kad ga dodirne – boli. To nisu pesme. To je lelek. Lelek nad mrtvima koje niko olelekao nije… Bol je, lopovi moji, privatna svojina, zato ga ne zloupotrebljavajte. On je sam. Noći provodi kao čuvar u privatnoj neuropsihijatriji. Za njega drugog mesta nema. Sam sa ranama svoga roda. To su i njegove rane. Društvo mu prave poklana deca. 

U prepoznatljivom stilu, s epigramski sažetom duhovitošću i psihološkim zapažanjem, Grubačić je oblikovao korpus tekstova koji, po zgusnutosti kazivanja i po tome kako se u njima raskrivaju osnovne teze o teško razrešivim pitanjima literarnog teksta, predstavlja sintezu njegovih najzrelijih ostvarenja. Nastale na ukrštaju poetoloških, književnoistorijskih i kulturnoteorijskih razmatranja, ove studije svedoče o ozbiljnom preispitivanju nekih od ključnih fenomena savremene svetske književne misli.

„Briljantni ogledi!“ (Volker Kloc)

„Vatromet novih saznanja, dragocenih, neočekivanih uvida.“ (Volfgang Prajzendanc)

„Čovek široke teorijske kulture. Jedan od retkih koji su se uzdigli nad uske šančeve struke.“ (Nikola Milošević)

Zlatni prah je snažna i potresna pesnička knjiga o pamćenju, identitetu i opstanku. Zbirku čine pesme koje istovremeno deluju kao lična svedočanstva i kao zapisi o jednom vremenu – vremenu rasutih vrednosti, istorijskih lomova i svakodnevnog istrajavanja.

Posebno mesto u "Zlatnom prahu" zauzimaju pesme-posvete – prijateljima, pesnicima, intelektualcima i duhovnim srodnicima koji su obeležili autorovo iskustvo i kulturni prostor kojem pripada. Među njima su istaknute ličnosti srpske književnosti i kulture, poput Matije Bećkovića, Milovana Danojlića, Ivana V. Lalića, Duška Trifunovića, Petra Handkea i drugih, ali i figure iz porodičnog i intimnog kruga. Te posvete nisu puki omaži, već poetski portreti u kojima se lično pamćenje ukršta sa širim istorijskim i duhovnim kontekstom.

Kako jedan stih kaže, „reči u duši brane da svet se sruši“. Upravo u toj poruci Zlatni prah pronalazi svoj smisao – da sabere rasuto, imenuje ono što preti da bude zaboravljeno i potvrdi da poezija, i danas, ostaje poslednje utočište trajanja.

Nova anotolija poezije Biljane Đoković, ilustrovana fotografijama umetničkih dela slikara Stanka Janjuševića.

„Ona ne piše mnogo, ali kada se okrene svetu poetike, onda ono što kaže ima i težinu (mislono-semantičko značenje) i lepotu (poetika slike i prefinjenost samog jezičkog iskaza).

Sve je jasno u ovoj poetici i ovim pesmamam. Nema misterije nedorečenosti, pesnikinja se ne krije iza „pouka“, koje ispisuje kao zavetnu izvesnost. Njena reč odslikava kristalno jasnu misao, nenametljivu i toplu pesničku sliku, brušenu lepim i moćnim poetskim slikama bez ijedne mane.“ – iz recenzije Veselina Mišnića

Ogledi o srpskoj i angloameričkoj književnosti!
Sadržaj:
Uvodna reč: međuboje u književnosti
I Srpska književnost
Žena: Andrić
Priča(nje): Desnica
Starost: Selimović
Groteska i grad: Crnjanski
Ljubavnici: Albahari
Slike: Lakićević
II Angloamerička književnost
Čežnja: Somerset Mom i Vargas Ljosa
Telo: Mejler
Vizija: Golding
Prostor: Keruak
Slike: Malamud
Fotografija: Simić
Konvencija ljubavi: Barns
Želja: Asiman
Umesto zaključka: Suzan Sontag i provokativnost kritičke misli

O Marku Miljanovu piše se više od 120 godina. U 21. veku širi se broj autora i naučnih skupova o Marku Miljanovu. Kritičari, književni istoričari, profesori i pesnici razmatrali su književna i moralne dimenzije pisca i ratnika. Sa osloncem na originalne izvore, priređivač je predstavio najvažnije autore raznih epoha, kao i najnovije manje poznate i u sličnim zbornicima nezastupljene autore, kao što su Milovan Đilas, Đuza Radović, Branko Popović, Mihailo Lalić, Matija Bećković, Rajko Petrov Nogo, Miro Vuksanović...

Analiza mitskih i folklornih obrazaca u savremenoj srpskoj književnosti uključiće neminovno interdisciplinarni pristup i metatekstualna pitanja koja se tiču specifičnosti usmene umetnosti reči, razmatranja konteksta nastajanja, modaliteta trajanja i usmenog tradiranja, recepcije, fenomena autorstva, te najširih kulturoloških aspekata proučavanja. Nove okolnosti iziskuju i nova iščitavanja, hermeneutički pristup interpretacije dela, situiranja u drugačiji kulturni ili istorijski kontekst, što sve na legitiman način obogaćuje delo novim i drugačijim tumačenjima, sagledavanjima i kritičkom procenjivanju.

Kako pisci biraju odeću za svoje likove?
Zašto im je ona važna?
Da li je njihov izbor slučajan ili se iza njega krije ozbiljna namera?

Knjiga Goli i obučeni Ljubice Arsić razotkriva postupke „maske“ značajnih pisaca nastojeći da preko odeće, kao svojevrsne „futrole“, pokaže složenost književnih likova. Drugačije čitanje književnosti dovodi se u vezu sa modom i njenim značenjem u određenoj epohi, staležu, društvenoj grupi; kako odeća oblikuje karakter, zašto prikriva određena svojstva lika, kako utiče na postupke i šta saopštava ostalim „glumcima“ na velikoj književnoj i životnoj pozornici.

Čitaoci će se, između ostalog, upoznati sa tajnom Anine crvene torbice i razumeti opsesiju dendija za doterivanjem, otkriti kakva je priroda fatalne privlačnosti koju je Hemingvej osećao prema toreadorima a Bora Stanković prema tesnoj odeći, šta je sve ispisano na kimonu Kavabatine i Mišimine gejše, zašto je Mali Princ obučen kao Napoleon, koji je Andrićev sultan omrznuo somot.

Zalazeći u istoriju rukavica, pantalona, mundira, džinsa, cipela i seksi donjeg veša surovo prognanog iz srpske književnosti, autorka analizira čovekov odnos prema telu, preporučujući da se drugačijim čitanjem i tumačenjem, kako klasika tako i savremenih pisaca, pronikne u alhemiju književnog postupka, koji se pojavljuje u zadivljujućem i prikrivenom vidu.

Stručna, ali popularno pisana studija dr Dejana Ognjanovića ima podnaslov „Kritička istorija recepcije horor žanra u srpskoj i jugoslovenskoj kulturi“. Jednostavnije rečeno, to je istorija horor izdavaštva na našim prostorima i ujedno istorija horor misli kod nas, u periodu 1914-2025. Ona pokriva sve faze, od „strašnih“ i „fantastičnih“ priča objavljenih u doba Kraljevine, preko „priča tajanstva i mašte“ iz vremena socijalizma, do današnjeg horora.

Knjiga o Peteru Handkeu. Prva celovita književno-kritička studija o književnosti nobelovca koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Pesme jednog političara, lišene politike, ali pune poetike. Hrabar iskorak iz pragmatične svakodnevice u večnost pesništva.

Ispisujući književno kritičke tekstove o aforističarima kao što su Aleksandar Baljak, Vitomir Teofilović, Vuk Gligorijević, Ilija Marković, Rastko Zakić i mnogim drugima, Ratko Božović na svojevrstan način vodi i herojsku borbu za slobodno i kritičko mišljenje. Jer to je i istorija buntovnih aforističara koji su svojim tekstovima žigosali vlast koja je poništila i slobodu i istinu. Knjiga esejističkih promišljanja o našim reprezentativnim aforističarima u prvi plan dovodi one koji su zahvaljujući svom osetljivom senzibilitetu i kritičkoj svesti uspevali da efektno ironijski razobliče vereme naše besprimerne krize.

Poema u kojoj se smenjuju kamen i nebo Hercegovine, ljudi i gradovi, nove priče i stari mitovi, ono što se pamti i ono što se sluti. Mnogoglasna pesnička povest o prostoru u kome su ukršteni Mediteran i kopneno zaleđe, istorija i stvarnost, iskustvo života i metafizika trajanja. Govoreći o Hercegovini iz njenog stvarnog i simboličkog središta, pisac raščitava slojeve doživljaja, iskustava, zapamćenih priča i oživljenih glasova. Ti slojevi u Trebinjskom zapisu postaju delovi višestruko ukrštene priče.

Po čemu su prepoznatljive Radulovićeve pesničke knjige?Njihova glavna osobina je traganje za načinom na koji će izraziti jedno od osnovnih iskustava za koje je čovek sposoban - religiozno iskustvo. Konkretnije, to je iskustvo zasnovano na hrišćanskom pogledu na svet, odnosno, na učenjima hrišćanskih bogotražitelja. Kao što je već istaknuto, Radulovićevo polazište je uvid u ontološku i epohalnu bolest savremenog čoveka - zaborav transcendencije i napuštanje područja svetog. Nevolja savremenog čoveka nije samo u tome što je zaboravio onostranost, kao svoje utočište, nego što je hteo da je zaboravi, prigrlivši zlatno tele savremenog konzumerističkog hedonizma, koji svet vidi kao površinu za igru isfabrikovanih potreba i sredstava, za njihovo brzo i lako zadovoljenje. Snovi o individualnoj i kolektivnoj emancipaciji su se, u svesti savremenog čoveka, pretvorili u isključivi zahtev za stvarnošću ovoga sveta, za delovanjem, zadovoljstvom i uspehom. Za neku drugu, slojevitiju, reljefniju i dublju stvarnost taj čovek više nema ni volje, niti merila. On ne zna i ponosi se svojim neznanjem, zaboravio je da oseća i hvali se vlastitom ravnodušnošću, on, konačno, svoju veru usmerava ka idolima koje mu isporučuju savremeni masovni mediji - iz oblasti sporta, politike ili popularnih sadržaja koji liče na umetnost. Radulovićevo pesništvo negira tu samosputanost savremenog čoveka i otvara se iskustvima višeg reda. Ali, isto tako, to pesništvo zna i za stramputice i uske staze na koje nailaze oni koji krenu putem obnove osnovnih religioznih odnosa. Kao i to da je na ovom putu najbolje krenuti najužom i najstrmijom stazom i da je zavejan put, zapravo, kraći od onoga koji ima ravnu putanju.