Autor je ponudio niz korektnih uvida o savremenim teorijama bezbednosti, tako da se ova celina njegove monografije može čitati i kao vrlo informativan prilog o aktuelnom stanju u jednoj relevantnoj akademskoj disciplini
Aksel Honet (rođen 1949. u Gizenu), saradnik i naslednik Jirgena Habermasa na Katedri za filozofiju pri Univerzitetu Johan Volfgang Gete u Frankfurtu na Majni, od 2001. godine je i direktor Instituta za društvena istraživanja čiji je prvi naučni rukovodilac bio znameniti Maks Horkhajmer - simbolički i faktički zatvara krug kritičke teorije društva i spada u red najistaknutijih nemačkih mislilaca druge polovine 20. veka. U svojim brojnim radovima kritički preispituje granice racionalnosti političkog mišljenja i delanja, oslanjajući se na centralni motiv Hegelove rane jenske i realfilozofije – borbe za priznanje.
Naime, naznačajnija i najslavnija knjiga Aksela Honeta nosi isti naslov, sa indikativnim podnaslovom: moralna gramatika društvenih sukoba. Naspram Kantovog ogromnog uticaja na modernu socijalnu filozofiju, Aksel Honet umesto onog formalnog, traga za supstancijalnim i nalazi ga u pomenutom Hegelovom motivu koji se pojavljuje u liku ljubavi, prava i solidarnosti. Glasovitu Hegelovu tezu Aksel Honet “materijalistički” testira na socijalnoj psihologiji Herberta Mida jer se upravo u njegovoj teoriji naziru opšte pretpostavke intersubjektivnog priznanja bez kojeg nije moguć normativni kapacitet društvene teorije... Valja naglasiti da je ovu izuzetnu teorijsku raspravu sa nemačkog vrlo dobro prevela Aleksandra Kostić.
"U četrnaest poglavlja Herbert Šnedelbah pokazuje šta nas filozofija u današnje doba uči i šta nas sve može naučiti.
Uzeta kao celina ova poglavlja predstavljaju brilijantan uvod u filosofiju. Slediti Šnedelbahov način razmišljanja predstavlja veliko intelektualno uživanje.
Aleksandar Kamen, Cajt"
kontraprosvetiteljstvo i dvestagodišnji rat protiv vladavine razuma, s danskog preveo Predrag Crnković
Kontraprosvetiteljstvo, kao tema ove knjige, sladostrasno dokazuje kako filozofija prosvetiteljstva izopačava sve ono što život čini stabilnim i istinitim, a od bogobojaznih ljudi pravi čudovišta. Zaboravimo na predrasudu kako je prosvetiteljstvo čedo Francuske revolucije i da ono vodi današnjoj demokratiji. Filozofija koja stoji iza kontraprosvetiteljstva nikad nije bila ovako sistematično obrađena – uz analizu tekstova trojice ključnih boraca protiv razuma – Berka, de Mestra i Donoso Kortesa.
Mnogi neprestano napadaju prosvetiteljstvo. To čine ne samo radikalni islamizam i konzervativni nacionalizam, već i takozvani nju ejdž pokret. Zato nam je nužno razumeti i kontraprosvetiteljstvo u njegovim savremenim formama.
