SOCIOLOGIJA

Ovo je knjiga pisana perom jednog Vininćanina koji nije odolio zavičajnoj čežnji koja dolazi sa staračkim danima, da makar na ovaj način oživi i stavi na papir sjećanja na Vinicku kakva je bila, a kakva više nije. Ovo je knjiga za dušu onih Vinićana, a mislim da drugih i nema, koji Vinicku nose u srcu i žive sa čežnjom gdje god da su, da će jednog dana da joj se vrate, mada iz nje nikada nijesu ni odlazili…

Profesor Slobodan R. Vukićević, pisac niske kapitalnih socioloških studija, od kojih su neke bile izistinski zapažene u našim prostorima, osim što nanovo pokazuje učenost, akribičnost i stilsku darovitost, ovoga puta demonstrira izvrsnu obaveštenost u stvarima sistematske sociologije i doktrinarnog sociološkog nauka na tzv. makronivou društvene teorije. A to su one vrednosti, potcrtajmo, koje krase goleme sociološke sisteme i do kojih se uspinju retki pojedinci.

Zato će profesorova knjiga biti nezaobilazna književnost za nizicu socioloških disciplina: od onih koje nas uvode u osnovne pojmove te plemenite nauke, preko inih koje proučavaju strukturu društva, do onih koje se bave globalizacijom i naseljenim delom sveta, prirodom i, predlaže se, kosmosom.

Ovaj esej, objavljen najpre na latinskom, a zatim i na francuskom, pleni zrelošću shvatanja pisca koji je umro u trideset četvrtoj godini života. Osnovna tema o kojoj se raspravlja je apsolutistička vlast, njena legitimnost i način na koji svaki pojedinac pada pod njen uticaj. Tu naizgled postoji nekakva prisila, autor kaže „Ne!“; takvo ropstvo nastaje dobrovoljno. On pleni svojom erudicijom iz koje crpi dokaze za svoju argumentaciju.

Studija „Rad“ ugledne austrijske naučnice Andree Komloši (r. 1957) predstavlja jedinstven pokušaj u svetskoj stručnoj literaturi da se na sveobuhvatan i sistematičan način izloži fenomen rada u svim njegovim bitnim aspektima: od istorijsko-retrospektivnog, do civilizacijskog, pravnog, sociološkog, ekonomskog, političkog i globalističkog. Autorka vrlo pregledno i precizno govori o vrstama rada u različitim epohama svetske istorije, o činjenici da su radni odnosi određivali karakter društvenog sistema.

Polazeći od najšire moguće definicije rada, Komloši zadire i u one sfere rada koje nemaju klasičnu tržišnu valorizaciju nego se odnose na brojne primere neplaćenog rada kao što je slučaj društvenog položaja robova i kmetova, ali i žena koje rade u kući, odnosno „rađaju i neguju decu“. Pored toga, autorka s pravom upozorava da mnogo toga pripada svetu rada, ali da to ni današnje društvo još uvek ne priznaje.

Pisana sa zavidnom naučnom akribijom, jasnim jezikom i sugestivnim porukama, knjiga Andree Komloši dolazi u pravi čas – u trenutku kada je našem društvu nasušno potrebna „radna mobilizacija“ ili entuzijazam „novog patriotizma“, zarad budućnosti svih nas, a posebno generacija koje dolaze. Uostalom, biće podsticajna ne samo za stručnjake koji se profesionalno bave ovom problematikom nego i za svakog obrazovanog pojedinca i radoznalog čitaoca.