DRUŠTVENE NAUKE

Ulazeći u novu eru, sa fokusom na čvrste temelje za razvoj Kine i viziju budućnosti, generalni sekretar Komunističke partije i predsednik Kine Si Đinping predložio je „kineski san“, koji odražava zajedničke težnje, želju i volju kineskog naroda, okuplja najveći konsenzus ljudi svih etničkih grupa širom zemlje, uveliko inspiriše kineski narod za razvoj zemlje i revitalizuje entuzijazam nacije. Posle višegodišnjeg napornog rada Kine, ukupna kineska ekonomska proizvodnja je stabilno rangirana na drugom mestu u svetu, a njen bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika takođe je ušao u red zemalja sa višim srednjim dohotkom. Sazivanje 18. Nacionalnog kongresa Komunističke partije Kine je početna tačka nove ere. Kineski san, koji uključuje nacionalni prosperitet, nacionalno podmlađivanje i narodnu sreću, pored toga što je san zemlje i nacije, san je i svakog Kineza. Kineski komentator vesti Bai Jiansun rekao je da je kineski san podrazumeva da svaki pojedinac ima veće dostojanstvo, veću sreću i da ima više podjednakih prilika da ostvari svoje snove.

ISTORIJSKA ČITANKA je poslednja knjiga sa potpisom Pere Simića. Priređena je iz tekstova koje je u periodu od 2002-2007. objavljivao u „Večernjim novostima“, u rubrici koja se baš tako zvala. Rubrika se rodila iz ideje da se posle dugogodišnjeg praćenja stresne dnevne politike, Pero opredeli da čitaocima našu prošlost prikazuje kroz kratke sadržaje, iz nedelje u nedelju, na svoj specifičan način. Iako publicistički, ti tekstovi nisu bili „teški“, uvek su bili bar po malo i lirski obojeni. Svoj radni vek je završio pišući Istorijsku čitanku. Istorija je bila Perina velika ljubav, proučavao je s velikom pažnjom i činio je to do kraja život.

U svojoj najnovijoj knjizi austrijski istoričar i publicista Hanes Hofbauer na briljantan način pokazuje dvostruke standarde svetskih, u ovom slučaju pre svega zapadnih moćnika. Autor daje detaljan pregled raznih prinudnih mera, kao što su bojkot, embargo i sankcije, koje svetski moćnici koriste kako bi nepokorne nacije stavile pod svoju kontrolu. Takvo njihovo delovanje obično bi dovodilo do sigurne propasti sankcionisane države, pa čak i do krajnje bede i gladi njenog stanovništva. Poseban akcenat u knjizi je stavljen na desetine paketa sankcija Rusiji koje su nametnule SAD tokom krize u Ukrajini, a koje su odmah, slepo, sledile i zemlje Evropske unije. Hofbauer ovde dokumentovano pokazuje da ove sankcije predstavljaju kršenje normi međunarodnog prava, jer sankcije može da uvede samo Savet bezbednosti UN.

Autor je ponudio niz korektnih uvida o savremenim teorijama bezbednosti, tako da se ova celina njegove monografije može čitati i kao vrlo informativan prilog o aktuelnom stanju u jednoj relevantnoj akademskoj disciplini

Ovo je knjiga pisana perom jednog Vininćanina koji nije odolio zavičajnoj čežnji koja dolazi sa staračkim danima, da makar na ovaj način oživi i stavi na papir sjećanja na Vinicku kakva je bila, a kakva više nije. Ovo je knjiga za dušu onih Vinićana, a mislim da drugih i nema, koji Vinicku nose u srcu i žive sa čežnjom gdje god da su, da će jednog dana da joj se vrate, mada iz nje nikada nijesu ni odlazili…

Profesor Slobodan R. Vukićević, pisac niske kapitalnih socioloških studija, od kojih su neke bile izistinski zapažene u našim prostorima, osim što nanovo pokazuje učenost, akribičnost i stilsku darovitost, ovoga puta demonstrira izvrsnu obaveštenost u stvarima sistematske sociologije i doktrinarnog sociološkog nauka na tzv. makronivou društvene teorije. A to su one vrednosti, potcrtajmo, koje krase goleme sociološke sisteme i do kojih se uspinju retki pojedinci.

Zato će profesorova knjiga biti nezaobilazna književnost za nizicu socioloških disciplina: od onih koje nas uvode u osnovne pojmove te plemenite nauke, preko inih koje proučavaju strukturu društva, do onih koje se bave globalizacijom i naseljenim delom sveta, prirodom i, predlaže se, kosmosom.

Knjiga uglednog austrijskog izdavača i publiciste Hanesa Hofbauera s podnaslovom „Istorija jedne demonizacije“ predstavlja temeljnu studiju o ovom fenomenu, u kojoj se čitaocu na metodički argumentovan i sugestivan način dočarava ogoljena suština imperijalne arogancije zapadnih sila što su u dugom kontinuitetu zločesto kreirale svoj bizarno-propagandni i klevetnički pohod na Rusiju: od njene pojave kao države na svetskoj istorijskoj sceni, do danas.
Blagodareći jasnom Hofbauerovom načinu izlaganja, uzornoj nepristrasnosti u pristupu odnosnoj problematici, multidisciplinarnom karakteru istraživanja, pažljivo odabranoj dokumentarnoj građi i umesnoj upotrebi recentne naučne literature, rasprava „Slika neprijatelja“ u celini predstavlja vredan doprinos kritički nastrojenoj istoriografiji i modernoj geopolitičkoj nauci uz iskrenu preporuku srpskoj čitalačkoj publici.

Aksel Honet (rođen 1949. u Gizenu), saradnik i naslednik Jirgena Habermasa na Katedri za filozofiju pri Univerzitetu Johan Volfgang Gete u Frankfurtu na Majni, od 2001. godine je i direktor Instituta za društvena istraživanja čiji je prvi naučni rukovodilac bio znameniti Maks Horkhajmer - simbolički i faktički zatvara krug kritičke teorije društva i spada u red najistaknutijih nemačkih mislilaca druge polovine 20. veka. U svojim brojnim radovima kritički preispituje granice racionalnosti političkog mišljenja i delanja, oslanjajući se na centralni motiv Hegelove rane jenske i realfilozofije – borbe za priznanje.

Naime, naznačajnija i najslavnija knjiga Aksela Honeta nosi isti naslov, sa indikativnim podnaslovom: moralna gramatika društvenih sukoba. Naspram Kantovog ogromnog uticaja na modernu socijalnu filozofiju, Aksel Honet umesto onog formalnog, traga za supstancijalnim i nalazi ga u pomenutom Hegelovom motivu koji se pojavljuje u liku ljubavi, prava i solidarnosti. Glasovitu Hegelovu tezu Aksel Honet “materijalistički” testira na socijalnoj psihologiji Herberta Mida jer se upravo u njegovoj teoriji naziru opšte pretpostavke intersubjektivnog priznanja bez kojeg nije moguć normativni kapacitet društvene teorije... Valja naglasiti da je ovu izuzetnu teorijsku raspravu sa nemačkog vrlo dobro prevela Aleksandra Kostić.

Kao vrsni poznavalac Drugog svetskog rata, arhivski stručnjak bez čije pomoći ne bi bilo mnogih dela u domaćoj istoriografiji, Antun Miletić je i u ovoj knjizi primenio svoju prepoznatljivu metodologiju i pustio da govore istorijski izvori prvog reda, nepoznata ili malo poznata građa različite provinijencije. Ponudio je pregršt nepoznate dokumentacije o zbivanjima, trvenjima, ideološkim, političkim i drugim sporovima i podelama u zarobljeničkoj zajednici armijskog đeneraliteta Vojske Kraljevine Jugoslavije. Posebna vrednost knjige su sistematizovani podaci za 177 đenerala, s preciznim navođenjem činjenica o njihovom kretanju u službi, odlikovanjima, nagradama, datumima odlaska u logor, povratku u domovinu ili odbijanju da se u nju vrate. Uzavrela poslednja decenija prošlog veka, uključujući i ratove za jugoslovensko nasleđe, širom je otvorila vrata revizionističkoj istoriografiji, ignorisanju dokumenata, suptilnoj ili otvorenoj cenzuri, što su snažno podržale i usmeravale pojedine političke stranke. Iz tih razloga, iako je pripremljena za štampu 1996, Miletićeva knjiga se pojavljuje pred čitaocima tek posle trinaest godina.Pažljiv čitalac će lako prepoznati zašto nije odgovarala onima koji „izvrću čarapu“ prošlosti, tumačeći protekla vremena na osnovu ćiftinskih kalkulacija dnevne politike.

Ovde se čitaocima posle gotovo četrdeset godina, a povodom autorovog osamdesetpetog rođendana, ponovo predstavlja pregled istorije političke filozofije prof. Mihaila Đurića, autorizovana skripta na osnovu predavanja koja je naš ugledni akademik iz istoimenog predmeta držao na Pravnom fakultetu u Beogradu, sve do skandaloznog zatočenja zbog protivljenja titoističkom režimu 1972. godine.

Prilikom priređivanja nisu vršene nikakve značajnije izmene (osim sitnih jezičkih i stilskih intervencija, uz rasčlanjivanje na kreće pasuse i odeljke, te dodavanje podnaslovâ)...

Knjiga profesora Đurića i današnjem čitaocu nudi briljantnu i jezički doteranu interpretaciju ključnih problema klacične političke filozofske misli...

Ovaj esej, objavljen najpre na latinskom, a zatim i na francuskom, pleni zrelošću shvatanja pisca koji je umro u trideset četvrtoj godini života. Osnovna tema o kojoj se raspravlja je apsolutistička vlast, njena legitimnost i način na koji svaki pojedinac pada pod njen uticaj. Tu naizgled postoji nekakva prisila, autor kaže „Ne!“; takvo ropstvo nastaje dobrovoljno. On pleni svojom erudicijom iz koje crpi dokaze za svoju argumentaciju.

"U četrnaest poglavlja Herbert Šnedelbah pokazuje šta nas filozofija u današnje doba uči i šta nas sve može naučiti.
Uzeta kao celina ova poglavlja predstavljaju brilijantan uvod u filosofiju. Slediti Šnedelbahov način razmišljanja predstavlja veliko intelektualno uživanje.
Aleksandar Kamen, Cajt"

Istraživački podaci o klasnoj svesti radništva osvetljavaju društvene odnose u socijalističkoj Jugoslaviji iz dva ugla: neposredno-činjeničkog i kontekstualnog (odnosi koji proizvode utvrđene činjenice). Jasno je zašto je ovo istraživačko polje (u okvirima tadašnjeg poretka, ali i u celokupnoj društvenoj nauci) ostalo neistraženo: ono implicitno sadrži ideju o posebnom, podređenom, klasnom položaju radničke klase u socijalizmu, u odnosu na vladajuću nomenklaturu. Ta je ideja bila neprihvatljiva za skoro sve: za vladajući poredak kao „neprijateljska (buržoaska) ideologija“, a za kritičare socijalizma kao marksistička, pa stoga ponovo kao ideološka.

Čitalac će u studiji dobiti uvid ne samo u saznajne domete i vrednosne (ideološke) orijentacije pripadnika jedne društvene klase (navodnog nosioca vladajućeg poretka u SFRJ) nego i, indirektno, u učinke vladajuće ideologije, koja je decenijama relativno uspešno prikazivala potčinjenu društvenu grupu kao dominantnu.

Knjiga uglednog, pre svega literarno obdarenog i svestrano obrazovanog nemačkog finansijskog stručnjaka i vladinog savetnika Martina Hajperca predstavlja jedinstven primer objektivnog i nepristrasnog kritičkog razumevanja kosovskog fenomena u zapadnoj političkoj javnosti, utoliko pre što je reč o autoru koji poslednjih godina obavlja visoku savetničku dužnost u Ministarstvu finansija SR Nemačke.
Naime

, radi se o specifičnom hibridnom žanru reportažno-dnevničkog kazivanja o akterima i događajima u južnoj srpskoj pokrajini, umesnom sažimanju estetski uspele književne fikcije i uverljive retorike dokumentarno-analitičkog karaktera u kojoj se, kao na pozorišnoj sceni ogleda haotično stanje jedne (pseudo) države u pokušaju. Autor je u ovoj knjizi pokazao zavidno poznavanje Balkana, pozadinu velikih nesporazuma i sukoba, ulogu međunarodnih činilaca u njihovom svakodnevnom geopolitičkom ritmu.
Vodeći dijalog sa imaginarnim ili stvarnim junacima, brojnim slučajnim ili namernim susretima sa znanim ili neznanim ljudima - kristališe se autorovo dragoceno kritičko zapažanje o kosovskom društvu koje je doživelo sudbinu potpune kriminalizacije i korupcije kao svekolikog načina života izneverenih građana, odnosno nesrećnom odsustvu pravnog poretka i teško podnošljivog tereta egzistencijalne neizvesnosti za obe etničke zajednice.
Dobro organizovana sprega albanskih mafijaških klanova i jednog dela međunarodne administracije stacionirane na Kosovu - prepustili su ovu teritoriju, hotimično ili ne, kako sam autor kaže: "mrtvom uglu Evrope". Naposletku, Martin Hajperc je pisac pronicljivog analitičkog duha, nepotkupljivi tumač i osvedočeni znalac kosovske svakodnevice koji čitaoca ostavlja u zavodljivoj, ponekad ezopovski intoniranoj nedoumici ili paradoksu; gde zapravo okončava piščeva fikcije a gde počinje sumorna realnost i obrnuto?

Hanes Hofbauer u ovoj knjizi tvrdi da je predstava „demokratske zajednice” koju su Brisel, Berlin i drugi stvorili o sebi, samo ideološka tvorevina ekonomskih protagonista čiji poslovni poduhvati zahtevaju naddržavni prostor i vojnu zaštitu. On odlučno odbacuje hegemonističko-liberalne pretenzije, čime automatski dovodi u pitanje „evropsko samorazumevanje”. Autor prati sudbinu evropske ideje od srednjeg veka do naših dana i utvrđuje da se ona, pre svega, zasniva na predstavi spoljašnjeg neprijatelja. Samo su retke slike Evrope prožete utopijskim i miroljubivim predstavama. Glavni deo knjige bavi se istorijom Evropske unije, od Pakta za ugalj i čelik do dezintegrativnih procesa naših dana. Briselski vlastodršci ignorisali su opomene poput referenduma sa negativnim ishodima. Nije ih probudio ni Bregzit. Najzad je borba protiv virusa covid-19 pokazala svu silu nacionalnih centrifugalnih snaga. Knjiga se završava i razmišljanjem o Evropi posle propasti Briselske unije. Ovu će knjigu s dobrim razlozima čitati i evrooptimisti i evroskeptici, pošto se u ostvarenju velikih i složenih istorijskih ciljeva - čak i kad se oni u istoj meri žele - objektivno ne vidi u istoj meri njihova vrednost i smisao. Iza te razlike opet najčešće stoji istorija.

Čitljivo, pitko i zanimljivo štivo.

Istina je da autor povremeno gnjavi čitaoca teamo nekim bečkim konvencijama, ali ga isto tako uveseljava zanimljivim, istinitim pričama i ponekom pošalicom.

Lenštine, i mnoge druge slične, teško je naterati da uče, a ova knjiga čini upravo to: na zanimljiv, duhovit i pregledan način poučava.

S druge strane, onima koji znaju i hoće da uče, nudi poneko iskustvo i savet.

Knjiga je posvećena onima koji je neće pročitati.

Autor uverljivo dokazuje da je Stepinac bio veran tradicionalnom katoličkom antijudaizmu i političkom antisemitizmu i da je takvom opredeljenju ostao privržen sve vreme postojanja NDH. Oslonivši se snažno na analizu katoličke štampe u Hrvatskoj, koju je i pre 1941. i tokom Drugog svetskog rata kontrolisao i usmeravao Stepinac, dr Ilić dokazuje da su ta glasila u velikoj meri uticala na širenje antisemitskih stavova i uverenja među vernicima Zagrebačke nadbiskupije, što je otvorilo put genocidu i holokaustu, tako da su posle januara 1943. godine ostali tek ,,ostaci ostataka“ jevrejske zajednice u NDH. Štampa pod kontorolom nadbiskupa Stepinca je bila odgovorna i za širenje otvorene mržnje prema Srbima i ,,pravoslavnim šizmaticima“ u Hrvatskoj i potom u NDH, ali je to predmet posebne studije koju će dr Predrag Ilić predstaviti javnosti u dogledno vreme, dokazujući nesumnjivu prvosvešteničku, religijsku, moralnu i političku odgovornost Alojzija Stepinca za holokaust i genocid u ustaškoj NDH. Posebnu vrednost ove studije čini staloženost, mirnoća kojom autor iznosi argumente i svoje stavove, ma koliko tema kojom se bavi kod ljudi izaziva čak i nekontroilisani govor emocija. Zahvaljujući tome, dr Predrag Ilić uverljivo dokazuje da padaju u vodu tvrdnje obožavalaca Alojzija Stepinca, da je on, navodno, primereno reagovao na holokaust i genocid u NDH.

Kao što je poznato, ekonomska kriza iz 2008. godine uzdrmala je temelje neoliberalnih politika, ali ubrzo i samih intelektualnih (teorijskih i ideoloških) korena liberalizma, kao dominantne moderne kapitalističke ideologije. Kritika s leva („opredmećena“ u društvenim pokretima i strankama) zagovara vraćanje na distribucione politike welfarestate, dok konzervativna kritika proglašava kraj demokratske ere (predstavljajući osnovu rastućih populističkih pokreta, stranaka i vlada, u Evropi i SAD).Deninova knjiga pripada ovoj drugoj struji i brzo je doživela značajan odjek u javnosti. Osnovna autorova teza je da savremena kriza kapitalizma nije posledica neuspešne primene liberalnih principa nego je rezultat upravo njihove uspešne (dosledne) primene. Liberalni kapitalizam je po definiciji neuspešan poredak, jer izneverava neke od osnovnih principa ljudske zajednice, a pre svega religijski (u ovom slučaju hrišćanski – autor je inače katoličke demominacije) zasnovanu moralnost. Bezgranični individualizam tako nužno nameće centralizovanu organizaciju vlasti, koja samostalno upravlja životima građana.Globalistička kultura uništava kulturne osnove lokalnih (nacionalnih) zajednica, propagirajući nadnacionalno, slobodu izbora seksualnih partnera itd. Opsesivno usmerenje na tehnologiju udaljava ljude od moralno utemeljenog razmišljanja o smislu egzistencije i ograničava razvoj (duhovnih) nauka itd. Stoga je, po autoru, nužan povratak na organizaciju društva koja počiva na lokalnoj zajednici i (hrišćanskom) moralu. Drugim rečima, Denin zagovara ukidanje osnova (modernog) kapitalističkog poretka. I to je jedan od najzanimljivih aspekata ove knjige: polazeći sa radikalno konzervativnog stanovišta, ona u mnogim tačkama utemeljene kritike kapitalizma nalazi zajednički jezik sa levičarskom kritikom (kao u „klasičnom“ slučaju Edmunda Berka/Burke).

Кnjigа profesorа dr Predragа Ilićа odjeknuće kao bomba. Autor je ušao u otvorenu, na prvorazrednim dokumentima zasnovanu, raspravu, kojom uverljivo opovrgava stanovište niza pisaca koji tvrde da je Alojzije Stepinac životom i delom dokazao da je tokom Drugog svetskog rata, delujući kao katolički prvosveštenik u zloglasnoj, terorističkoj i genocidnoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj, hrabro istupao u javnosti, prostestujući protiv holokausta nad Jevrejima i genocida nad Srbima i Romima, da se distancirao od ustaškog režima zbog počinjenih zločina, da je te zločine javno osuđivao, da je mnogo toga rizikovao, i tako redom. Zbog čega bi ga trebalo proglasiti za sveca.

Autor uverljivo dokazuje da je Stepinac bio veran tradicionalnom katoličkom antijudaizmu i političkom antisemitizmu i da je takvom opredeljenju ostao privržen sve vreme postojanja NDH. Oslonivši se snažno na analizu katoličke štampe u Hrvatskoj, koju je i pre 1941. i tokom Drugog svetskog rata kontrolisao i usmeravao Stepinac, dr Ilić dokazuje da su ta glasila u velikoj meri uticala na širenje antisemitskih stavova i uverenja među vernicima Zagrebačke nadbiskupije, što je otvorilo put genocidu i holokaustu, tako da su posle januara 1943. godine ostali tek ,,ostaci ostataka“ jevrejske zajednice u NDH.

Štampa pod kontorolom nadbiskupa Stepinca je bila odgovorna i za širenje otvorene mržnje prema Srbima i ,,pravoslavnim šizmaticima“ u Hrvatskoj i potom u NDH, ali je to predmet posebne studije koju će dr Predrag Ilić predstaviti javnosti u dogledno vreme, dokazujući nesumnjivu prvosvešteničku, religijsku, moralnu i političku odgovornost Alojzija Stepinca za holokaust i genocid u ustaškoj NDH.

Posebnu vrednost ove studije čini staloženost, mirnoća kojom autor iznosi argumente i svoje stavove, ma koliko tema kojom se bavi kod ljudi izaziva čak i nekontroilisani govor emocija.

Zahvaljujući tome, dr Predrag Ilić uverljivo dokazuje da padaju u vodu tvrdnje obožavalaca Alojzija Stepinca, da je on, navodno, primereno reagovao na holokaust i genocid u NDH,

„Dokazi koje sam izneo u ovoj knjizi jasno, čini mi se, govore da je Stepinčevo reagovanje na holokaust u NDH bilo neadekvatno zahtevima strašnih ratnih događanja i neprimereno njegovoj ulozi, funkciji i mogućnostima. To reagovanje je, na nesreću ogromne većine hrvatskih Jevreja, bilo isuviše sporo i odocnelo, isuviše mlako i obzirno prema ustaškom režimu i uglavnom nejavno, da nije uopšte čudno što nije urodilo ozbiljnijim plodovima i rezultatima. On, jednostavno, nije preduzeo mnogo toga što mu je stajalo na raspolaganju, a što bi, sasvim sigurno, dalo mnogo veće rezultate.“

Ova studija na više nego upečatljiv način potvrđuje stav dr Predraga Ilića, da Alojzije Stepinac ne zaslužuje da bude proglašen za sveca. Ključnе argumentе na kojima zasniva to svoje saznanje i uverenje, autor je izneo i u pismu kojim se obratio papi Franji u leto 2015. godine.

Studija „Rad“ ugledne austrijske naučnice Andree Komloši (r. 1957) predstavlja jedinstven pokušaj u svetskoj stručnoj literaturi da se na sveobuhvatan i sistematičan način izloži fenomen rada u svim njegovim bitnim aspektima: od istorijsko-retrospektivnog, do civilizacijskog, pravnog, sociološkog, ekonomskog, političkog i globalističkog. Autorka vrlo pregledno i precizno govori o vrstama rada u različitim epohama svetske istorije, o činjenici da su radni odnosi određivali karakter društvenog sistema.

Polazeći od najšire moguće definicije rada, Komloši zadire i u one sfere rada koje nemaju klasičnu tržišnu valorizaciju nego se odnose na brojne primere neplaćenog rada kao što je slučaj društvenog položaja robova i kmetova, ali i žena koje rade u kući, odnosno „rađaju i neguju decu“. Pored toga, autorka s pravom upozorava da mnogo toga pripada svetu rada, ali da to ni današnje društvo još uvek ne priznaje.

Pisana sa zavidnom naučnom akribijom, jasnim jezikom i sugestivnim porukama, knjiga Andree Komloši dolazi u pravi čas – u trenutku kada je našem društvu nasušno potrebna „radna mobilizacija“ ili entuzijazam „novog patriotizma“, zarad budućnosti svih nas, a posebno generacija koje dolaze. Uostalom, biće podsticajna ne samo za stručnjake koji se profesionalno bave ovom problematikom nego i za svakog obrazovanog pojedinca i radoznalog čitaoca.

Rečnik osnovnih termina filozofije politike, našeg uglednog teoretičara Slobodana Divjaka, predstavlja jedinstven pokušaj u našoj akademskoj zajednici da se jednostavnim jezikom, razumljivim za široku čitalačku javnost, objasne složeni pojmoví iz politické filozofije. Uz to, ovo je prvi našleksikon u kojem su sabrani svi osnovni pojmoví iz filozofije politike, prava i kultuře. Posebno valja istaći odrednicu u kojoj autor predstavlja hrišćanstvo kao jedan od glavnih izvora modernog prava na način na koji taj problem nije do sada u našoj teoriji osvetljen.

Knjiga če poslužiti kao neophodan priručnik velikom broju potencijalnih čitalaca: ne samo društvenim teoretičarima, naučnicima i političarima, već i srednjoškolcima, studentima i svim intelektualno radoznalim ljudima. Ovaj Rečnik... predstavlja nesumnjiv i redak prilog kritičkom razumevanju društvene dinamike u svetskim razmerama, ali i dragocen doprinos zasadima demokratske političke kultuře u našoj sredini. Njegovi čitaoci imaće izuzetnu priliku da bez većeg napora steknu uvid u samu suštinu političke filozofije...

Klasično delo evropske filozofije slavnog engleskog filozofa Dejvida Hjuma koje se po prvi put pojavljuje na srpskom jeziku.

Savremena kineska politika / Ven Lećin, Čen Ljan ; preved sa engelskog Slobodan Divjak.
Prevod dela: Contemporary China's Politics By Wen Lequn & Chen Jian

Diplomatska delatnost i spoljna politika jedne tako velike i moćne zemlje kao što je Kine ne može nikog da ostavi ravnodušnim i nezainteresovanim. Današnji svet bremenit je velikim protivrečnostima, a među njima najveća je ona između velike destruktivne moći i neodgovarajućeg stepena moralne svesti i osećaja za odgovornost. Autor nas upoznaje sa raznim fazama kineske spoljne politike, tumači nam njene odnose sa Sovjetskim savezom, Sjedinjenim državama i zemljama Trećeg sveta. On otvoreno izlaže sve probleme koje Kina ima i koje je imala u svom nastojanju da vrati teritorije koje su joj u prošlosti silom i nepravedno oduzete. Izlaže nam probleme vezane za Hong Kong i Makao. kao i najteži problem današnje Kine - problem Tajvana. Pri tom ne krije teškoće na koje najmnogoljudnija država na svetu nailazi u tom pogledu. I pored svih problema i teškoća, današnja Kina ostaje privržena spoljnoj politici zasnovanoj na pet principa. To su poštovanje suvereniteta i integriteta drugih zemalja, nenapadanje, nemešanje u unutrašnje stvari drugih zemalja, saradnja na temelju jednakosti i uzajamne koristi i najzad miroljubiva koegzistencija. Bilo bi dobro kada bi još neke velike sile u svojoj spoljnoj politici sledile primer Kine.

.